Zahvaljujem.

Poštovani ministre Đorđeviću, poštovana guvernerko, gospođo Tabaković sa saradnicima, poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da pokušam da se vratim na temu, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga zakona i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.

Moj kolega Vojislav Vujić, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS, govorio je o svim predlozima zakona u ovoj objedinjenoj raspravi, a moje izlaganje danas biće usmereno na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.

Na samom početku kada je reč o Predlogu Zakona o privrednim društvima, da kažem da je cilj ovog predloga zakona unapređenje privrednog ambijenta, poboljšanje pozicije Srbije na rang listi Svetske banke, u uslovima poslovanja, i što je najvažnije, čini mi se, ministre, promena svesti kod naših privrednika, ali i opšte slike Srbije u svetu.

Sa druge strane, svakako jedan od ključnih ciljeva je nastavak usaglašavanja zakonske regulative sa propisima EU, vezano za Poglavlje 6. Vraćajući se na sam Predlog zakona o privrednim društvima, najbitnije izmene koje ovaj zakon donosi odnose se na omogućavanje elektronske registracije na prvom mestu, kao jedan od važnih koraka uspostavljanje elektronskog poslovanja u sklopu digitalizacije čitavog društva.

Dakle, praktično, zahvaljujući ovoj odluci počeće nova era u poslovanju privrednih društava u Srbiji. Ona će omogućiti da se sa prethodno donetim zakonima o elektronskom poslovanju o pratećim podzakonskim aktima, pravna lica postepeno pređu na elektronsko poslovanje koristeći, praktično, elektronsku dokumentaciju i potpis, elektronsku razmenu podataka, kao i elektronski arhivirana dokumenta.

Ministre, čini mi se da ovo praktično znači da ćemo mi za dve tri godine u potpunosti moći elektronski da registrujemo firmu. Da bi se to postiglo, da bi se praktično, kako se kaže, od kuće mogli klikom da registrujemo firmu, promenimo sedište firme ili promenu nekog drugog podatka, potrebno je da zažive i softveri praktično i da ti softveri mogu da podrže ovo što hoćemo da uradimo.

Predlogu ovog zakona privrednim društvima ne može se više uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima, ali primenom ovog zakona prestaju da važe odredbe kojim se pravna lica obavezuju na upotrebu pečata i u 12 drugih zakona.

Ono što želim da kažem, ne dužeći više o ovom zakonu, da će poslanička grupa JS u danu za glasanju podržati ovaj predlog zakona.

Kada je reč o drugom predlogu zakona, o Predlogu zakona o stečaju, treba reći da je cilj ovog Zakona o stečaju najpovoljnije namirenje poverilaca, kao i zaštita poverilaca od diskriminacije. Kada kažem zaštita od diskriminacije, ministre, mislim da jedan poverilac ne bude u boljem položaju nego drugi poverilac.

Isto tako, želim da kažem da stečaj nije samo pravni već i privredno-sociološki fenomen. Kada je ovo, kažem, posledica stečaja je prestanak radnog odnosa svima u preduzeću nad kojima je otvoren stečaj.

Sada, ministre, siguran sam da ćete se u potpunosti složiti sa mnom da smo mi imali sve ovo od 2002. do 2012. godine, kao posledica, pa blago da kažem, katastrofalnih privatizacija ili najblaže da kažem, katastrofalnog zakona od one 2002. godine.

Trenutno kod nas se smanjuje broj stečajeva, jer su u procesu ozdravljenja pravosuđa ažurnije postupa u stečajnim predmetima, odnosno veliki broj stečajnih dužnika je prodat. Oni koji su zbog stečaja izgubili posao, bilo ih je od 2002. do 2012. godine popriličan broj se vraćaju na posao a proizvodnja je oživela. Da ne idem dalje i da ne pričam o velikom broju slučajeva što se tiče ovoga, ali pomenuću samo Železaru Smederevo.

Ministre, na samom kraju, zbog vremena koje ima naša poslanička grupa i ne dužeći više, želim da kažem da je i ovaj zakon velik iskorak u napred. Predviđa bolju naplatu poverilaca, smanjenje troškova i skraćenje vremena stečajnih postupaka i poslanička grupa JS glasaće kako za ova dva predloga zakona, tako i za sve zakone iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Zahvaljujem.

Najpre, hteo bih da pohvalim nešto što sam čuo neposredno pre pauze u odgovoru na izlaganje poslanice Gordane Čomić, kada je guvernerka pomenula pojačano forsiranje dina kartica i potrebu da se taj promet stavi pod našu kontrolu i ako je to neka namera u budućnosti NBS, svakako je ono što Dveri govore već dugi niz godina i da se zalažu i imaćete našu podršku za to.

Takođe, hteo bih da kažem da mnogi poslanici, naročito vladajuće većine, često su u ovoj raspravi danas i u petak, pominjali plaćanje putem mobilnih telefona i napredak u tehnologijama. Hteo bih da građane Srbije, ali i narodne poslanike, kao i aktuelnu vlast informišem, odnosno podsetim da je taj patent u svetskim okvirima, patent jednog srpskog državljanina, koji je to patentirao pre više od 15 godina, ali kao i mnogo što šta u ovoj zemlji, bio je žrtva ozbiljnog kriminala, pre svega političkog kriminala oličenog tada u liku Dušana Mihajlovića i Tahira Hasanovića, zatim Caneta Subotića, Darka Šarića, Nenada Kovača, Cvetka Kovača, pa danas do Nikole Petrovića, jer mu je taj patent otet.

Znači, vladajuća većina i Aleksandar Vučić vrlo dobro znaju o čemu ja govorim i o kom čoveku govorim. Samo radi informacije, s obzirom da je pominjano, želeo sam to da ukažem.

Godine 2016. kada je formiran ovaj saziv Narodne skupštine, u sali 1 ovde u prizemlju Narodne skupštine, tadašnji predsednik Vlade i kandidat za novog predsednika Vlade, Aleksandar Vučić, obavljao je konsultacije i sastanke sa predstavnicima poslaničke grupe.

Ja sam bio deo delegacije srpskog pokreta Dveri, koja je razgovarala sa Aleksandrom Vučićem skoro sat vremena. Mi smo mu tom prilikom dali neke dokumente i dobar deo tih dokumentacija se odnosio na poslovanje banaka.

Naime, u ovom dokumentu koji je on dobio, a koji ja držim u ruci, mi smo izneli podatak da je u periodu od 2007. do 2016. godine, da su banke izvršile poreskih utaja i nelegalnog iznošenja novca iz zemlje u iznosu od preko 30 milijardi evra.

Objasnili smo mu način najčešće kroz dva posla kako se taj novac iznosi, gde bi država Srbija samo u odnosu na tu cifru ostala uskraćena poreza u vrednosti od četiri i po milijardi evra.

Sve to je naravno omogućilo, zato što nadležni državni organi, uključujući NBS, ali i nadležna tužilaštva ne rade svoj posao, gde je ovde ceo sistem napravljen da se štite banke na uštrb srpske privrede, srpkog budžeta i običnih građana, doprinosi činjenica kakvi nam zakoni stižu u proceduru.

Podsetio bih da su 2015. godine, prilikom izmena Zakona o bankama, doneta određena pravila koja dodatno štite položaj banaka. Naime, tada je omogućeno da zaposleni da zaposleni u Narodnoj banci Srbije i lica kojima Narodna banka poveri obavljanje određenih funkcija ne mogu odgovarati za štetu koju su u svom poslu načinila, izuzev ako se dokaže da nisu postupala u dobroj veri, što je praktično nezamislivo, a Narodna banka snosi sve troškove njihovog zastupanja.

Takođe, čemu služi član 9b Zakona o bankama, koji je tada donet, gde se iz opšteg režima pristupa informacijama od javnog značaja izuzimaju podaci koji se tiču kontrole poslovanja i boniteta banaka? Znači, da li je neka banka kršila propise, da li je Narodna banka izvršila neku sankciju prema tim bankama se proglašava za tajnu. Naravno, imam ovde podatke koje ste vi klasifikovali kao tajna, gde u periodu od, recimo, 2007. do 2014. godine, kako smo tada dali gospodinu Vučiću, ukupno 489.984.649 dinara je izrečeno, što bankama, što licima koja se nalaze u upravnim odborima banaka.

Hteo bih da pitam guvernerku, prvo, zašto su ti podaci tajna? Drugo, da li je upravni sud u upravnom sporu nekada poništio izdate novčane kazne koje je izrekla Narodna banka? Da li je taj iznos onda naplaćen manji nego koji je izrečen?

Zašto to pričam? Zato što je upravo u primeru koji smo predali tada Vučiću, bila ilustrovana odluka Evropske komisije, koja je kaznila grupu poslovnih banaka sa 1,5 milijardi evra, a sud u Londonu, januara 2016. godine, u nagodbi devet milijardi evra, grupu banaka zato što su napravile kartel kojim su uticale na euribor i libor, kamatnu stopu koja se primenjuje i kod nas u svim ugovorima. Ako se tako postupa u Evropi, svi građani, svi korisnici kredita su bili žrtve i euribora i libora. Zašto se to nije nikada primenilo i u Srbiji? Zašto mi nismo preduzeli neke mere putem banaka?

Nisam se složio sa njegovim odgovorom da su njemu ruke vezane i da ne sme da čačka pozicije banaka, ali dobro.

Za dva dana ćemo imati protest korisnika kredita u švajcarskim francima, još jedan u nizu. Vi dobro znate da je preko 20.000 porodica koji su u tom problemu i dobro znate da prema važećem Zakonu o obligacijama uopšte valutna klauzula, ne samo valutna klauzula u švajcarskim francima, nego valutna klauzula u ugovorima o kreditima, nije dozvoljena. Banke imaju pravo na glavnicu i na kamatu. Valutna klauzula može u nekim poslovima, gde je u pitanju kupovina i prodaja roba, ali ne može u ugovorima da se podrazumeva kreditiranje. Tako da, ne samo da je kod švajcarskih franaka, nego i kod evra, valutna klauzula nedozvoljena.

Podsetio bih vas da postoji načelo poštenja i načelo savesnosti. Baš, recimo, grčki sud je nedavno u kolektivnoj tužbi 77.000 građana koji imaju CHF kredite, upravo pozivajući se na ova načela, presudio da su ti ugovori ništavni. Kada će se rešiti problem CHF korisnika? A, da ne govorim da su i ljudi koji koriste evro, jer vi dobro kažete koliki je bio evro 2007, 2008. godine, a koliko je skočio do 2012. i to je nekih 50% vrednosti, koliko je on skočio. Zamislite koliko je to opterećenje za ljude koji imaju i evro kredite. Moramo misliti kako da zaštitimo građane, a ne kako da štitimo banke.

Sudovi to neće uraditi, jer evo, ovde imam ugovore i pokazivao sam ih javno, između poslovnih banaka i sudova, gde sudije imaju status VIP klijenata. To ne samo da je nelegitimno, nego je i nezakonito, jer kako te sudije sutra mogu da sude bankama kada imaju kredite o kojima građani mogu da sanjaju, a banke jednostrano mogu da promene uslove kreditiranja?

Dalje, uvodimo i nove finansijske derivate, imajući u vidu da već imamo i faktoring i sad sa ovim novim derivatom koji uvodimo, tu treba voditi računa da se ne prekrši član 5. Zakona o bankama, ali bih hteo da kažem jednu drugu stvar. Kako možemo da izađemo u korist građana? Zašto se u slučaju kada banka ustupa svoje potraživanje ne uvede jedna obaveza, kao što postoji, recimo, kod prometa nepokretnosti i Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, da postoji pravo preče kupovine, da se prvo ponudi dužniku, da on otkupi taj dug, a ne da se prenosi na faktoring kuće, pa da oni mogu da otkupe dug po toj ponudi? Zamislite prezadužene građane, kad se banci isplati, da idu u izvršni postupak. Pazite, i taj izvršni postupak je vrlo škakljiva i problematična stvar. Izvršitelji šta rade, to je veliki zločin prema građanima Srbije. Ako se isplati prodavati neku nepokretnost za 30% cene direktnom pogodbom, zašto se prvo ne ponudi dužniku da on može da za taj novac otkupi tu svoju nepokretnost?

Ovde je sve zamišljeno da se građani pljačkaju. Ovo postoji u praksi. Daću vam jedan primer. Nedavno je jedan poznati srpski biznismen od „Alfa banke“ otkupio 100 miliona svoga duga za 20 miliona i on to može da uradi zato što je blizak vlasti, zato što ima televiziju sa nacionalnom frekvencijom. Zašto to ne bi mogli da urade i oni koji nisu bliski vlasti?

Dalje, niste nam dostavili odgovor – kako funkcioniše bankarski sistem u Srbiji? Mi smo vam postavili pitanje za firmu „Pink internacional“ u vlasništvu Željka Mitrovića. Ona je uzela kredit od 27 miliona. Kome je uplatila pet miliona na račun u Ukrajini kao proviziju za dobijanje tog kredita? Olakšaću vam posao. U pitanju je bila „Aik banka“ koja je odobrila taj kredit, a vi ako ne znate da mi kažete čiji je to račun, reći ću vam ja sledećom prilikom, naravno, ali bih voleo od vas da čujem.

Još jedna polemika koja je bila vidljiva ovih dana ticala se vaše plate i vaše zarade. Ja bih hteo, s tim u vezi, da vas pitam dve stvari. Prvo, zbog čega niste prijavili policiji nestanak akten tašne 2014. godine 18.09. iz hotela Maestral u Miločeru? Tri puta vas je pitao pripadnik crnogorske policije, vi ste se žalili jednom crnogorskom političaru, a tu akten tašnu crnu ste primili par sati ranije od predstavnika „Pireus banke“ i žalili ste se kako su vas uradili.

Dalje, molim vas da mi potvrdite, malopre je kolega Mirčić to pominjao, govoreći o Miletu Jerkoviću i „Metals banci“, da li ste bili novembra meseca 2007. godine ispred „Metals banke“, zajedno sa Mirčićem, Acom Stefanovićem i Miletom Jerkovićem? Vi niste ušli u banku kod Ananija Pavićevića i Nade Momirov. Oni jesu, ali ste mu rekli da je sve završeno za kredit od 2,2 miliona evra. I to je dokaz kako su se banke uništavale u Srbije. Pa, ako bih mogao od vas da čujem, da iskoristimo priliku kad ste tu, da čujem i taj odgovor.

Privodite kraju.

Tužilaštvo u Smederevu bi trebalo da vas zove da svedočite povodom toga.

Reč ima guverner, gospođa Tabaković. Izvolite.

Poštujući institut poslanika i to što je neko glasao za vas, ja ću prvo da odgovorim na ove dve tabloidne informacije, odnosno pitanja.
Zašto nisam prijavila nestanak neke akt tašne u Miločeru? Niti sam imala tašnu, niti sam mogla da prijavim nestanak onog što nisam imala. Meni je u hotelskoj sobi u Miločeru ukraden jedino neseser sa lekovima za srce koje koristim. Prijavila policiji i dobila poziv da svedočim tri dana unazad napisan poziv da dođem, znači, prošle nedelje na to suđenje.
Ja se divim vama. Znate li kako vam se divim? Jeste li čovek, nečiji brat, otac, da se usudite da uopšte pitate jednu ženu, kojoj se na šesti sprat popeo čovek i ušao u sobu i izneo iz sobe samo lekove za srce? Pa, kakvu vi to svest imate da se usuđujete da mene pitate za neku akt tašnu i za neke gluposti takve vrste?
Znači, nije tačno da sam imala išta osim ličnih stvari. Sve ono što je objavljivano, bila sam na putu, let može da se proveri, da li sam stigla, s kim sam sedela, kad sam otišla na spavanje.
Neverovatno je koliko je istinita tvrdnja gospođe Rut Bekerman, dobitnice nagrade za film o Kurtu Valdhajmu, koja kaže – svetom vladaju gospodari lažnih vesti. Dokazali ste mi koliko je to moguće, a verujte mi da sam mislila da nije moguće.
„Metals banka“, pričali ste gluposti da sam bila član upravnog odbora, nadzornog, Aca Vlahović, kako se zove, koga ste pominjali, Stefanović? Znači, notorna, neistinita laž. I neću nikad da vam kažem – dovedite svedoke. Dovedite nekog od tih koji kaže da je mene negde video da sam sa nekim bila.
Ja ne znam kako vas nije sramota da se služite takvim glupostima. Vi možete da osporavate bilo šta što je u vezi sa mnom, ali ne možete da izmišljate nekažnjeno, jer tajnost koju osporavate, kad je kontrola banaka u pitanju, i javnost na koju se pozivate, kada radite posao koji radite, kod vas je izgubila granice ne pristojnosti, izgubljene su granice ljudskosti, kad sam ja u pitanju, a kad je u pitanju pitanje koje ste postavili, izgubili ste granicu logike.
Kažete branimo banke, a ovamo vam smeta član 86. koji nekome omogućava nepristrasnu kontrolu nad bankama.
Koga mi to štitimo? Svoje ljude koji se bave kontrolom ili štitimo banke? Morate da budete dosledni u svom izlaganju i u primedbama. Znam ja da vama rezultat, stanje, nikako ne idu u prilog, jer obesmišljava vaše postojanje i primedbe koje iznosite. Ali, lakoća kojom vi izgovarate cifru od 30 milijardi nije dostojna ovog doma ovde.
Ponavljam – ja kao guverner tvrdim da nije dostojan niko da izgovori tu cifru u ovom domu, jer će da zabrine građane.
Jedan od novinara je prošle nedelje postavio pitanje Narodnoj banci – da li je tačno, ne zlonamerno, da li je tačno da su banke, kaže, iznele dobit u vrednosti od pet milijardi u roku od 2005. do kraja 2017. godine? Znate li šta je cifra – 600 miliona, od 2005. do kraja 2017. godine ukupno izneto dobiti iz bankarskog sektora ostvarene na ovom ovde tržištu i izneto van zemlje svojim akcionarima, regularno, u skladu sa saglasnošću koje daje Narodna banka, u skladu sa zakonskim propisima. Gde je razlika između 600 miliona profita i pet milijardi koju je tako lepo i bombastično izjavio? Bićete zanimljivi jedan dan, ali veliku štetu ćete naneti. Prvo sebi, time što vam se više neće verovati. Ja vam tvrdim, ista razlika između ovog – 600 miliona i pet milijardi, je ta o kojoj vi govorite kao o iznetom novcu iz Srbije.
Da, postoji potreba da se svi kanali platnog prometa stave pod nadzor, kontrolu, da se proveravaju naduvane fakture, da se proverava povraćaj PDV-a, fiktivne fakture, rad na crno, siva ekonomija i sve ostalo što radi jedna ozbiljna i odgovorna vlast. Evo, predlažući pred vas zakone kojima će se to evidentirati, kontrolisati, sprečiti, zaustaviti, ali tako da ova Srbija ostane poželjna destinacija za investitore, u realni sektor, u sektor usluga i za sve ostalo što Srbiji treba. Ali ne tako što ćemo s takvom lakoćom iznositi neistine i cifre od kojih boli glava.
Da li vam je to namera, da zaplašite one koji treba da dođu, jer u Srbiji mogu da budu prozvani za bilo šta, tek onako, onako kao što i mene prozivate?
Slušajte, kad sam ja ušla u politiku, u javni život, ja sam svesna da mnoge kojima smeta rezultat zanima moja ličnost. I nisu to neodvojive stvari. Ali, onako kako se urednici pozivaju na zaštitu tajnosti, onako kako se država dok završava određene poslove i dogovore poziva na tajne podatke sa ograničenim rokom trajanja da bi se poslovi uspešno obavili, e pa na isti takav način mora bilo koji učesnik u javnom životu – i poslodavac i Narodna banka i vlast i stranke, da nađu meru između onog što je interes javnosti da zna i potrebe da se sačuva tajnost nekog posla, do određenog roka, da bi se posao obavio. Toliko ja vama imam da kažem na ovu temu.
I još nešto. Pominjanje faktoringa poslednja dva dana dobilo je, tako neko izjavi tu iz poslaničkih klupa, uopšte mi nije važno što kolega nije bio tu, da li gleda od nekud, ali je izjavio i onda jedne ne mnogo tiražne novine, nije ni važno, meni je važno da je to negde javno objavljeno, da je Zakon o finansijskom obezbeđenju u jednom dobrom delu donet da bi se firma Siniše Malog bavila faktoringom. Alo, jel imate vi zakone? Izvinjavam se za ovo – alo.
Znači, Zakon o finansijskom obezbeđenju lepo nabraja da su subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju i društva koje obavljaju poslove faktoringa. Ali, ne po ovom ugovoru i ne tako da mogu da trguju MPL-ovima. Znači, molim vas, nemojte, da zrnce istine upotrebite, jednu definiciju, da faktoring pripada finansijskom sektoru i da od toga bilo ko pravi priču koja treba, šta treba, da nanese štetu vlasti time što će da se izruguje autoritetu ili dobrom zakonu. Ja vas molim da mi se ne izrugujete neistinom na temi zakona i na temi onog što radim.
Znači, faktoring kompanije jesu deo finansijskog sektora, ali one mogu da stupaju u ugovorne odnose sa bankama i samo sa bankama i predmet obezbeđenja može da bude novac i hartije od vrednosti. Nema trgovine MPL-ovima. Da, nije bilo vaše pitanje, ali je nekog sličnog vama, neistinito a usmereno protiv zakona i na diskreditaciju zakona. A ja odgovaram na vaše pitanje, pa i na tu drugu temu.
Znači, molim vas, član 4. Zakona, gde je definicija faktoringa, pa član 9, da kreditna potraživanja obezbeđena novcem i hartijama od vrednosti mogu da budu predmet ovog zakona. A ko može da da kredit? Piše – samo banka ili drugo lice koje u skladu sa zakonom može da odobri kredit.
Mnogi me poznaju, znaju da sam od 1992. godine u javnom životu, nisam došla sa ulice, ni gola, ni bosa. Došla sam sa mesta pomoćnika direktora banke. Imam znanja i iskustva da o ovim stvarima pričam i da branim ove zakone onako kako smo ih i pisali, jer su u interesu ovih građana, u interesu investitora i bolje sigurnosti, ali pre svega u interesu države Srbije, Ministarstva finansija kod zaduživanja, Narodne banke po njenim repo poslovima i svima ostalima. I uvodimo najmodernije instrumente koji treba da povećaju sigurnost svih ulagača, odnosno odgovornost drugih strana koje stupaju u međusobne ugovorne odnose.
Pitanje kako ste vi postavili, namerno ću da otvorim, iako su neki zaboravili – kupila Narodna banka blindirani A-8. Ja sam rekla da nije Audi 8 ris papira da se ne vidi. Ne možete to da kupite i da stavite u džep. Ali je to onako otvoreno bačeno u javnost, namaži Jorgovanku katranom pa lupaj perje.
Nećete me obeshrabriti takvom vrstom insinuacija, postavljajući pitanja, makar i u ovom svetom domu, da svako od nas treba da stvara ime za ugled i za ponos, a ne da se služi zloupotrebom prava da javno nešto pita ili da obavesti građane. Javnost i tajna o kontrolnim postupcima u bankama, vi znate da to nije tek tako, vi znate da sve ono što dođe kroz izveštaj o kontroli, kada bi bilo javno objavljeno, jeste u stvari karton koji svakom drugom može da posluži da diskredituje onu drugu banku.
Izvinite, neću da dozvolim da se tako stvara nelojalna konkurencija ili šteti bilo kome. Na isti način kako su zaštićeni podaci zakonom i kako moraju i jesu, jer je to svetski standard, da je izveštaj o kontroli banaka tajna. Izvolite pitajte u ECB, FED ili bilo gde. Nikad nećete o pojedinačnoj banci dobiti podatke. Međunarodni monetarni fond sa kojim imamo aranžman, partnerski odnos, nema od Narodne banke Srbije pojedinačne podatke, već agregatne, ne granulirane na pojedinačne elemente koji mogu da naštete banci.
Dokle još treba da vam objašnjavam da je baš iz tih razloga, prave, čiste, pouzdane kontrole Narodne banke, čija ni jedna odluka nije pala na Upravnom sudu, potrebno da postoji član 86. kao jedna vrsta zaštite inspektorima. Postoji jedna sporna odluka i nije mi neprijatno da o njoj govorim. Izrečena je 2012. godine, u junu mesecu, kada su kažnjeni iz jedne određene banke članovi upravnog odbora. Poništena nam je ta odluka zato što je u to vreme Narodna banka služila kao instrument za postizanje nekih drugih ciljeva, ali ja iza toga neću nikada stajati, niti ću dozvoliti da Narodna banka Srbije bude bilo čiji instrument za postizanje nekih ciljeva van onih koji su zakonom definisani.
Molim vas, ljude koji predstavljaju Narodnu banku, mene koja sam guverner možete da izlažete pitanjima svake vrste i tražite odgovornost svake vrste, ali i u tome, ponoviću, treba biti čovek, a to je i najlakše i najteže. Za neke je to mnogo teško - čovek, a mora biti čovek.

Pravo na repliku, narodni poslanik Srđan Nogo.

Godina 2012, znači, tri banke kažnjene, to je, ako je izrečeno članu uprave ili izvršnog odbora ili Pireus ili KBC, i male su kazne bile, toliko da i to raščistimo, jer ja imam sve vaše interne izveštaje koje ste označili kao „službena tajna“.

I dalje stojim da je poreska utaja koju banke vrše, znači, od 2007. do 2016. godine iznosila 30 milijardi i to kako - putem simulovanih pranih poslova. Banka znači ćerki firmi da kredit, pa ga potom otpiše. To je jedan način. Drugo je upisivanje hipoteke u vlasništvo banke, umesto da se ide na naplatu hipoteke. Oni na taj način smanjuju svoju dobit i smanjuju osnovicu za porez na dobit i izbegavaju da plate državi porez. Vi onda to morate da raspravite i sa predsednikom države, jer tada, na tom sastanku kad smo govorili, nije bilo spora da li se to dešava ili ne dešava, samo zašto ne mogu da se preuzmu mere protiv banaka, ali eto, to je na vama, mi da se pitamo mi bismo banke doveli u red. To mora da se kaže.

Drugo, ne znam zašto, nema potrebe za vašom nervozom gospođo Tabaković, prosto poslanička pitanja su legitimna stvar i neke tvrdnje koje iznose narodni poslanici, vi ne možete da zabranite nama pravo da postavljamo pitanja. Mi smo postavili konkretno pitanje, vi ste dali konkretan odgovor, ja sam se u ovom drugom slučaju gde je Metals banka pozvao na postupak koji se vodi pred Višim tužilaštvom u Smederevu, gde, ako tužilac radi kako treba, i vas će pozvati da vas sasluša u tom postupku, tako da nema potrebe da se na mene nešto ljutite ili nešto insinuirate.

Sve što sa govorio, govorio sam sa materijalnim dokazima i to znaju kolege narodni poslanici. Da li je u pitanju kriminal ili pranje para koje rade banke gde ima iz balkanskog ratnika milione razgovora, možemo da slušamo audio snimke, da vidite kako bankari u Srbiji peru pare, da li je slučaj, recimo, sa bankom Intesa, banka Intesa svakog meseca vama 15.000 evra u kešu daje. Hoćete da čujete i serijske brojeve novčanica i koja osoba vam donosi? Ako treba, i to možemo.

Reč ima guverner gospođa Tabaković. Izvolite.