Samo član, molim vas, kolega Rističeviću.

Član 107.
Reiki. Ovde je Saša Radulović kome se pomoć ukazuje od lica koja nemaju licencu za to. Znači, to je nadri lečenje. Gospođa pre mene je učestvovala u tome i mogla je imati saznanje da, recimo, Saša Radulović nije bio ministar finansija, kao što ona tvrdi. Gospodo, Saša Radulović je bio ministar privrede. Ja to mogu nazvati ministar protiv privrede. Tako se ponašao i zato je tako brzo smenjen. Posledice su verovatno za njega bili duševni bolovi koji se leče Su Đok terapijama u ime ovlašćenih lica.
Gospođa je rekla jednu istinu. U stečaju svi gube, samo jedan dobija. Taj jedan se zvao Saša Radulović i u isto vreme, gle čuda, zamislite sada ste vi poslanici u isto vreme u 14 parlamenata ili da ste guverner Narodne banke u 14 narodnih banaka u Evropi, zamislite da ste u 14 vlada ministar. To nije moguće. Jedna osoba u isto vreme ne može da bude na dva mesta, ali uz Su Đok terapiju možete da budete u isto vreme na 14 mesta u 14 debelih firmi, ne onih mršavih, stečajni upravnik, da namirite sebe, svoju kumu i svoje bližnje.
Samo sam želeo da upozorim da je Saša Radulović žarko želeo i pisao da će Amerikanci, pokazao sam vam mejl, naterati Aleksandra Vučića da ga uzme za ministra finansija, da bude duplo ministarstvo, da bude i za privredu. Izvinjavam se Amerikancima što ga nismo uzeli. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.

Smatram da nisam povredio Poslovnik. Ne mogu da procenim o čemu ste vi govorili na najbolji mogući način.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni? (Ne.)

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, povreda Poslovnika.

Izvolite.

Hvala.

Povreda Poslovnika, član 103. st. 7. i 8. koji kažu da ukoliko se poslanik javi po Poslovniku, a onda to zloupotrebi, kao što je sada bio slučaj, jer nismo imali apsolutno nikakvo obrazloženje kako ste vi povredili Poslovnik, nego smo imali brutalan način na Sašu Radulovića, ni krivog ni dužnog, šefa moje poslaničke grupe, Poslovnik predviđa da oduzmete za kaznu dva minuta od predviđene minutaže za raspravu njegovoj poslaničkoj grupi, pa vas molim da to uradite.

Molim da to uradite i u slučaju moje poslaničke grupe, pošto moram da kažem jednu rečenicu o terapiji, a to je da prethodnom govorniku za tegobe od kojih on pati preporučujem terapiju akupunktura, ali isključivo vudu tupa.

Smatram da nisam povredio. Molim vas da ne pretvorimo ovu raspravu u raspravu o alternativnim vidovima medicine. Gospodin Rističević je govorio o tome, čak i meni zamerio da sam povredio Poslovnik. Nisam ni zapamtio kako se zove, te vas molim da nastavimo u skladu sa raspravom koja je tekla do sada. Hvala vam puno.

Koleginice Stamenković, da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena guvernerko, poštovani ministre sa saradnicima, u ovoj skupštinskoj raspravi naši građani mogu čuti ko je treći stub stabilnosti, koji je, pored Vlade i predsednika Republike, zaslužan za vidljiv i nesporan ekonomski razvoj.

Ono što je svakako priznanje i vrednovanje šestogodišnjeg rada Narodne banke Srbije, na čelu sa gospođom Tabaković, na uspostavljanju, tačnije, adekvatne monetarne politike, jeste vest koju je prenela najkredibilnija svetska medijska agencija Bumberg, koja kaže da je naš dinar u proteklih godinu dana druga najbolja valuta sveta. Ocena je utoliko značajnija obzirom da je 2012. Bumberg dinar ocenio kao četvrtu najgoru valutu.

Jačanje dinara ima pozitivne efekte, kako na građane Srbije, tako i na poslovni ambijent, koji je danas stabilan i stimulativan, samim tim i atraktivan za ulagače. Investitori ulažu kada je investicioni ambijent predvidiv, stabilan, a kada na to dodamo da su ojačane ekonomske i trgovinske veze sa inostranstvom, dobijamo konkurentnu privredu i nova radna mesta. Kada analiziramo domaće ekonomske pokazatelje, makroekonomske i druge uslove koji su stvoreni, imamo garancije da će rast biti održiv i to je kapitalizacija svega onoga što je rađeno u prethodnom periodu. U ovoj godini očekuje se dinamičan rast ekonomije od oko 3,5 odsto. Poverenje tržišnih subjekata i njihovo poslovanje u Srbiji govore nam da je ekonomija ozdravila, obzirom da se poslovanje planira dugoročno.

Ovaj set predloga zakona koji su pred nama donose unapređenje poslovnog ambijenta u delu koji se odnosi na poslovanje sa platnim karticama i on-lajn trgovinom, gde će privreda značajno smanjiti troškove, zatim donose zaštitu korisnika finansijskih usluga u smislu da će odnos između korisnika i pružaoca biti transparentniji i da će moći da se vrši poređenje usluga pre nego što se donese odluka o izboru pružaoca finansijskih usluga.

Ovaj zakon se odnosi na usluge svih učesnika na tržištu kapitala, znači i na investicione i ostale fondove. Zaštita se odnosi i na građane i na poljoprivrednike i na preduzetnike. Ovim predlogom zakona jasno i nedvosmisleno su uređene obaveze pružalaca finansijskih usluga i prava korisnika kod ugovaranja na daljinu, što doprinosi većem poverenju građana u primenu savremenih tehnika ugovaranja, kao što su elektronska trgovina i elektronsko i mobilno bankarstvo, čime će se smanjiti i troškovi finansijskih usluga.

Takođe, korisnici će biti zaštićeni od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu tražili. Omogućeno je i da kod ugovora na daljinu vrednosti do 600.000 dinara korisnik može dati saglasnost za zaključenje ugovora korišćenjem metode dvofaktorske autentifikacije, odnosno metode koja se koristi za davanje naloga za izvršenje platnih transakcija u elektronskom bankarstvu.

Ono što će sigurno obradovati naše građane jeste i uvođenje instant platnog sistem, najsavremenijeg sistema za plaćanje koji trenutno postoji u svetu, a kojim će se građanima i privredi omogućiti da vrše svoje plaćanje 24 časa dnevno sedam dana u nedelji tokom cele godine i da pritom primalac u svega par sekundi dobije novčana sredstva.

Ovaj sistem omogućiće veću upotrebu najsavremenijih metoda bezgotovinskog plaćanja, kao i da omogući plaćanje mobilnim telefonima po cenama koje su povoljnije u odnosu na troškove transakcija platnim karticama. Korišćenjem savremenih servisa 21. veka stvaraju se uslovi za rast bezgotovinskih plaćanja, što dovodi i do smanjenja sive ekonomije.

Gospođo guverner, čestitam na dosadašnjim rezultatima. Vama i vašem timu želim puno uspeha u daljem radu. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Izvolite, koleginice Čomić.

Zahvaljujem.
Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica i dva moja pitanja i jedan predlog za razjašnjenje koja se tiču samo ovih zakona, među svima koji su u ovoj objedinjenoj načelnoj raspravi.
Dakle, radi se o predlogu za otklanjanje sumnji oko novo uvedenog člana 9. i dileme da li je ili nije postojao u javnoj raspravi, da li je u predlog zakona unet nakon rasprave na Vladi ili ne. U načelnoj raspravi, čini mi se, da nije bilo detaljno objašnjeno, ne sporim ni prošlogodišnji tok vremena na javnoj raspravi, ni danas do maja ove godine, ali postoji mišljenje da član 9. nije bio na procesu uvida javnosti, a taj član zajedno sa zakonima o platnim uslugama, obavezuje licencirane banke da izdaju svim svojim korisnicima platne kartice za koje se autorizacija, kliring i poravnanje, kako stručni ljudi koriste transkript na naš jezik „svičing“, za domaće transakcije vrši lokalno. Znači, član ima cilj uvođenja poslova za domaće transakcija, izdavanje i prihvatioce locirane u Srbiji, odnosno nakon što zakon stupi na snagu. Dakle, to je sve moje pitanje, jer hoću da otklonim sve sumnje, s obzirom da ljudi koji o finansijskim zakonima znaju mnogo bolje od mene su ostali u dilemi kako će biti primenjen ovaj član 9. i otkud on u zakonu.
Dakle, da li bi to značilo da bi sve međunarodne platne šeme bile primorane da, prvo, osnuju pravno lice u Srbiji, onda da dobiju licencu od Narodne banke Srbije, da bi se kvalifikovali kao operateri sistema platnog prometa, i da uspostave domaću infrastrukturu za autorizaciju, klirin i poravnanje? Ako to znači član 9. onda je moje drugo pitanje – kakva je vaša procena, da li to umanjuje, uvećava, ostavlja istim sposobnost međunarodnih platnih šema, posebno master kard i vize u nekoj ravnopravnoj utakmici u Srbiji za finansijske usluge? Dakle, ako ostaje isto, zašto onda uvodimo ovaj član? Ako umanjuje, onda bi trebalo objašnjenje zašto uvodimo član koji umanjuje mogućnost, odnosno doslovnost međunarodnih platnih šema da pod ravnopravnim uslovima učestvuju? A ako ostaje isto, onda opet ostaje pitanje – a zašto onda uvodimo taj član?
Deo dileme i sumnja koje nisu razvejane, a mislim da bi bilo korisno da budu u ovom odgovoru, jer tome služi parlamentarna rasprava, da ostavi van svake sumnje, niti šta tvrdim, niti šta mislim da je urađeno s lošom namerom ili da nije urađeno, prosto postoje dileme u stručnim krugovima, dakle, ovaj član nije deo procesa ni harmonizacije, ni bilo kakvih međunarodnih zahteva, formalno imamo izjave o usklađenosti, znam da se te izjave daju sa prostorom za svaku domaću privredu ili finansijski sektor da ga formira u zakonima prilagođenim svojim sopstvenim potrebama, ali da li je, ako je ovaj član 9. takav da će smanjiti sposobnost međunarodne platne šeme, ako je na ivici za konkurentnost i fer i slobodno tržište, da li očekujete negativan uticaj člana 9. na tržište finansijskih usluga Srbije, da li po vama ograničava konkurenciju ili ne? Da li krši principe otvorenog tržišta ili ne i da li je suprotan ili nije principu slobodnog prometa usluga i kapitala iz zakonodavstva EU, a u vezi sa platnim prometom i konkurencijom?
To je moje pitanje i predlog da mnogo više javnosti nego meni, pregledala sam i pročitala više puta i pogledala stručna mišljenja i imam svoj stav, koji moguće da će biti promenjen stavom i očiglednim činjenicama koje će sa nama podeliti guvernerka, ali mnogo važnije od toga šta ću ja misliti o članu 9. je važnije šta će misliti, kako pripadnici i stručnjaci finansijskog sektora u Srbiji, tako i međunarodne platne šeme, odnosno licencirane banke koje posluju u Srbiji. NJima služi ova parlamentarna rasprava, to bih rekla.
Dakle, da li ima slobode kretanja usluga i kapitala, da li krši, ugrožava pravila EU o državnoj pomoći, da li otežava razvoj tržišta inovacije itd? To je na opštem mestu, nekakve primedbe koje je imao deo javnosti, koji je mnogo više sa vama komunicirao, nego sa nama, i koji kaže da većina primedbi nije utvrđena, što je malo pomerena perspektiva.
Znači, javne rasprave ne služe tome da se prihvate sve primedbe koje čujete u javnim raspravama, ali ne služe ni tome da ih odbijete sve ili interpretirate loše. Kako je ceo proces relativno krhak još uvek, onda je dobro da u ovoj parlamentarnoj raspravi sve dileme, sumnje, o tome šta u stvari menja član 9. u ovom zakonu otklonite i da prosto ne bude nepotrebno predmet spekucalija ako je, po mojoj proceni, ili uvršten na oročeno vreme ili je izračunato da, ne da neće biti isto stanje ili negativnih uticaja, nego će u nekim delovima zbog licenciranja banaka, stranih banaka, odnosno međunarodnih platnih šema biti bolje za finansijsko tržište u Srbiji.
Imam jedno pitanje koje izlazi, moguće, iz dnevnog reda, ali ne izlazi iz teme i to je večno moje pitanje, Zakona o deviznom poslovanju. Ja sam to postavila i kao poslaničko pitanje i ovom prigodom hoću da se zahvalim Narodnoj banci Srbije i nekim drugim institucijama u Srbiji koji, po Poslovniku Narodne skupštine, u roku i, neću reći pisano, nego stvarno ću reći – pismeno, dostavljaju narodnim poslanicima odgovore na poslanička pitanja.
Naime, ja sam dobila vaš odgovor na poslaničko pitanje o tome zašto u Zakonu o deviznom poslovanju ograničavamo pravo ljudi da otvaraju devizne račune u inostranstvu. Ono što sam izvukla iz tog odgovora, da je to oročeno, ostajem pri svojoj tvrdnji da skratite taj rok. Neće biti nikakve štete da uđete i da skratite taj rok i da pustite ljude da otvaraju devizne račune u inostranstvu. Ali, za ovih 10-ak godina, taj član o vlasnicima deviznih računa je prošao, ja mislim, sve vrste evolutivnih kretanja između institucija, struktura u Narodnoj banci i struktura u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na kraju, par reči samo o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmovima koji se razmatraju na ovoj sednici, a to su zajmovi Međunarodne banke za obnovu i razvoj i za projekte reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu, za razvojne politike javnih rashoda i za, tematski, upravljanje javnim rashodima, za javna preduzeća u energetskom sektoru i javna preduzeća u sektoru saobraćaja, itd.
Za ova tri ili četiri, uključujući i Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije, nemam pitanje, a ni dileme oko toga kako se do zajmova došlo i kako će biti, ali imam sugestiju. LJudi u Srbiji ne znaju na šta se sve i zašto troše, iskorišćavaju krediti, odnosno sporazumi o zajmovima, pogotovo Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ma koliko vam izgledalo da je to nezanimljivo medijima ili da je nezanimljivo u Skupštini ili na Odboru za finansije, moja je procena da, ako ništa drugo, ne bi bilo nezanimljivo da se napravi javno slušanje na kojoj bi i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i korisnici zajmova, ali i guvernerka Narodne banke, dakle, posvetili bi par sati tome da damo tačne, jasne i pregledne informacije ljudima u Srbiji na šta se sve troši novac evropskih poreskih obveznika, kao bespovratna pomoć, kao vrlo povoljni sporazumi o zajmovima Evropske banke za obnovu i razvoj, čak, ja znam da je bilo i direktnih uplata u budžet, što je krajnje neobično bilo ali se dogodilo, zbog toga što je to, ja mislim, zajednički interes i pomoglo bi da ljudi koji su s pravom sumnjičavi i nepoverljivi za ono što trenutno predstavlja EU, pošto i oni imaju teškoća, da vide sa sami sobom šta će i kako će ubuduće, da bi pomoglo da se tačno razjasni gde ide novac poreskih obveznika EU, samo zato što Srbija ima državnu politiku evropskih integracija. To se, naravno, ne odnosi na zakon koji je predmet mog zahteva za dodatna objašnjenja i razjašnjenja, ali mislim da bi pomoglo, zato što bi ljudi onda shvatili da je način partnerstva za EU, ne samo u finansijskom sektoru, opipljiv, jasno izražen u brojkama i jasno pokazano u koje se sve sektore u Srbiji ulaže.
Meni je drago da uradimo sve što treba u oblasti finansija, da bi poglavlja koja su pripremana, pa zakočena, pa vraćana, mogla da krenu u pregovore i da sa još više napora, sa idejom da se ukine i oročavanje, budu i možda neočekivano brzo za mnoge i zatvarana. Mada, u principu, ona ostaju tamo pri kraju. Hvala.

Hvala koleginice Čomić.

Reč ima guverner Narodne banke Srbije, dr Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Evo, počeću od ovog što zahteva kraća obrazloženja, a to je reč o potpunoj liberalizaciji kretanja kapitala u smislu otvaranja deviznih računa naših građana u inostranstvu.
Postojećim izmenama mi smo deo onog što je bilo potrebno i moguće liberalizovali pre mesec i po dana, dva. Tu potpunu liberalizaciju bez ikakvih ograničenja oročili smo na vreme pristupanja EU, zato što je to odgovorno i racionalno.
Ja postavljam samo jedno pitanje – a šta bi se dogodilo onog trenutka koji nije ovog momenta, zato što su kamate na štednju i uopšte kamate na novac trošak trenutno u Evropskoj uniji, znači, negativne, nulte, u Srbiji, na novcu se još uvek zarađuje, i na dinarskoj štednji i na deviznoj. Ali, šta kad krene normalizacija politike Evropske centralne banke, u kojoj će možda biti i pozitivne kamatne stope na štednju i u jednom trenutku neko pomisli da je bolje, sigurnije u inostranstvu, nije ni važno da li neko unese nemir i da li za to zaista ne postoje razlozi, ali, zamislite da se 10 milijardi s mukom stvarane sigurnosti i štednje u jednom trenutku nađe potpuno oslobođeno za iznošenje negde drugo i da se taj isti novac vraća u Srbiju za ulaganje preko nekih drugih kanala. Čija je obaveza da o tome brine?
Svaka zemlja je radila potpunu liberalizaciju kapitalnih tokova tek momentom pristupanja Evropskoj uniji. Narodna banka Srbije je uz Vladu i Ministarstvo finansija dužna da vodi računa o platnom bilansu, o njegovoj održivosti i to je razlog zašto je ta formulacija oročena na trenutak pristupanja.
Ono što je mnogo važnije, jeste suštinsko pitanje, principijelno ću da otvorim sada, vi ste postavili meni, a ja ću da postavim svima nama i da odgovorim i vama i prethodnicima, da li je član 9. bio tema javne rasprave? Da kažem svima, član 9 podrazumeva to da se sve transakcije, da budem najrazumnija svima, vezane za netiranje i konačan kliring i poravnanje za domaći platni promet na karticama, bilo domaćim ili stranim, obavlja u državi Srbiji. To podrazumeva taj član 9.
Propisujemo obavezu da se poravnanje za domaće transakcije između dva rezidenta, dva građanina RS obavlja u Srbiji pod nadzorom Narodne banke i ostalih državnih organa, što do sada nije bio slučaj, nezavisno da li se plaća stranim karticama, koje su izdale domaće banke ili se plaća domaćom karticom koju su izdale domaće banke.
Ponavljam, 97% transakcija plaćanja karticama je u zemlji i između domaćih klijenata. Samo 3% se obavlja van, a preko 80% od tih 97% se obračunava, odnosno vrši kliring i poravnava na kraju u inostranstvo.
Pitate me da li je to harmonizacija, što mi želimo da obezbedimo sigurnost platnog sistema u državi Srbiji? Ne, to je normalizacija. Harmonizacija je ono što su uradile sve zemlje u EU, ono što rade sve zemlje i one koje su na putu ka EU, a to je da imaju poravnanje u sopstvenoj zemlji i u sopstvenom sistemu, odnosno uvid u sigurnost platnog sistema u delu kartičnih transakcija.
Pomenula sam slučaj Bugarske koja, iako je članica EU, ima svoj sopstveni sistem koji se zove Borika. Slovenija ima posebna tri sistema preko institucije kojoj ona daje licencu „Bankart“ se zove, jedan od tih sistema je u nadležnosti banke „Intesa“ San Paolo, čije se takođe konačno poravnanje obavlja kod Nacionalne banke Slovenije.
Znači, svaka država želi da obezbedi sigurnost kartičnih plaćanja i da se obezbedi od bilo koje vrste jednostranih akta ili problema koje bi mogla imati strana kartična šema. Treba li da pomenem da je u petak, dok smo mi o ovome raspravljali, čitava EU bila potpuno blokirana padom kartičnih šema i Masterkarda i Vize. Neobjavljujem nikakvu tajnu, govorim samo činjenicu o kojoj pišu sve finansijske, svi mediji i dovode u pitanje da je u rukama malog broja ljudi i sistema izvršena centralizacija ogromnog broja transakcija. Neću čak ni da pominjem slučaj Rusije, koja je morala zbog sankcija i jednostranog akta blokade Masterkard i Viza internacionalnih plaćanja, da sama gradi svoji novi sistem - mir.
Mi govorimo o rešenju u kojem država Srbija mora da preuzme odgovornost za bezbednost platnog sistema koji se obavlja u domaćem platnom prometu između rezidenata, bez obzira na to koja kartična šema učestvuje zato što je reč o bankama koje imaju licencu države Srbije, vršimo njihov nadzor, pa moramo i taj deo kartičnih transakcija da nadziremo, a pokazali smo se da u mnogim oblastima umemo to da radimo, ako ne bolje, jednako dobro kao drugi.
Pitaju me zašto smo čekali na ovu, ja kažem normalizaciju, a vi kažete harmonizaciju? Duže od dve godine pregovaramo u smislu vođenja javne rasprave, ne, ubeđivanja onih koji moraju da shvate da se vreme u Srbiji promenilo. Nemojte da mi zamerite na grubosti, ali to je istina.
Mnogi su zaboravili da čitaju zakone posle 2012. godine koje donosi država Srbija. Mislim na zainteresovane strane koje su navikle da zakone pišu neki lobistički centri koji čitaju želje posebnih grupa, pišući zakone u njihovom interesu. Ovaj zakon je dokaz da je to vreme prošlo, a da smo želeli da otvoreno razgovaramo o svakom detalju i rešenju sa stranim kartičnim šemama, sa bankama dokaz je da je pet meseci efektivno trajala javna rasprava, a da dve godine razgovaramo o ovom zakonu, duže od dve godine. Zašto nismo ranije? Pa, i Evropska centralna banka je išla na ograničenje međubankarskih naknada u decembru 2015. godine. Za one koji vole bankare i za one koji ne vole bankare, ja imam samo jednu istinu. Bankari kažu – a, što ne čekate efekte iz EU da vidite koliko je taj Zakon o ograničenju imao efekta? Znate kada će biti objavljeni prvi efekti? Polovinom 2019 godine, odnosno krajem. I, znate šta je sledeći korak? Da se te kamate svedu na nulti nivo. To je istina i za one koji vole i za one koji ne vole bankare, jer je moj posao ne da volim ili da ne volim, nego da radim u interesu građana Srbije, obezbeđujući im najniže troškove i najveću sigurnost.
Naravno, taj pokušaj da mi budemo strpljivi i da ne izađemo sa rešenjem o kakvom smo dugo razgovarali, jeste bio pokušaj podsećanja na neko staro vreme kad je strpljenje, navikavanja na postojeće stanje, relativizovanje rešenja koje smo izneli i mi smo, želeći da pokažemo svima ozbiljnost, rok za prilagođavanje skratili sa prvobitnog roka od godinu dana na šest meseci, želeći da kažemo – ne, mi smo pružili ruku, želeli da vi shvatite gde je vaše mesto u Srbiji. Oni su mislili da su dobili vreme, a u stvari još jednom ponavljam, nisu čitali zakon.
Znači, svakom je omogućeno da se registruje kao operator platnog sistema, po Zakonu o platnim uslugama koji u ovom domu raspravljan 2014. godine i usvojen, stupio na snagu posle devet meseci u 2015. godini. Još tada je bilo moguće da se bilo ko, ko zadovoljava tehničke uslove, a procedura je detaljno i precizno propisana, na sajtu je Narodne banke, i mogli su, još uvek mogu, da se registruju kao operatori platnog sistema uplaćujući određenu svotu novca i poštujući pre svega informaciono-tehničke uslove za rad po ovom poslu.
Znači, sve priče da su iznenađeni izvesni krugovi, da je ovo diskriminatorska odredba jednostavno su netačne. Ovo je odredba potpuno neutralna, ne favorizuje nikog, ne diskriminiše nikog. Ovim država Srbija, preko svog nadležnog organa koji se zove Narodna banka Srbije, mora da obezbedi sigurnost platnih transakcija u kojem građani moraju da imaju i niže troškove, ali i sigurnost da ni zbog čije nepažnje, namere ili bilo čega, neće doći do blokade platnog sistema.
U tome je sadržana sva istina, a moram da ponovim još jedan razlog zbog čega je donet ovaj član 9, između ostalih članova koji regulišu ovu materiju. Pitajte me zbog koga, rekla sam zbog čega, radi normalizacije stanja i ugledanja na ozbiljne države i svaka, znači od država u EU Francuske, Danske, Belgije, Britanije koja je uzgred, budi rečeno, povećala broj tih post-terminala gde se sada prihvataju platne kartice i vrednost tih povećanih transakcija u jednoj godini, 2016. godini, iznosi 500 miliona funti, a za samo godinu dana primene ovog zakona u EU, povećan je broj transakcija za 11,7%, a proširena mreža tih post-terminala, pa da ne kaže koleginica – u Nišu samo 5%, a u Beogradu 20, za 12,7%. To su tek prvi, ali izuzetno pozitivni efekti donošenja jednog ovakvog zakona.
Da ponovim, zbog koga? Zbog građana Srbije. Ko nas bira? Za koga radimo? Pred kim polažemo zakletve na vernost, zakletve na najozbiljniji predan rad? Pred samima sobom i pred onima koji veruju u nas.
Iskreno da vam kažem, nemojte da brinete ni za banke. Evo, odmah ću reći, dok one ne registruju, što imaju mogućnost, platne sisteme da bi mogli da budu u zemlji operatori platnog sistema, a ne da ono što se dešava u Srbiji bude poravnavano nad Vizom je, nadzor nad Vizom ima ECB, a nad Masterkardom ima Centralna banka Belgije. Da se to ne bi dešavalo tamo gde se u petak desio onaj incident, na osnovu kojeg nećemo da cenimo njihovu, taman posla, efikasnost ili način kako rade, do tada mi smo obavezali svaku banku da besplatno izda domaću Dina karticu besplatno. Ne stavljamo mi njima ruku u džep. Zaradila je NBS na svojim najnižim mogućim troškovima bankama, ne menjajući troškove obrade njihovih transakcija 15 godina. Petnaest godina NBS drži nepromenjene tarife za ono što je obrada naloga od strane poslovnih banaka u Narodnoj banci.
Verujte mi, za sukcesivnu promenu, kako ističe rok nekoj kartici, tako će sukcesivno banke morati da izdaju Dinu bez zahteva, a ove ostale kartice, ne zabranjuje se njihovo izdavanje, da, ali na zahtev korisnika, a ne sa onim nuđenjem gde se preporučuje prvo strana platna kartica, za koju nemamo poravnanje u zemlji, pa onda domaća. Banke će, tvrdim vam, neka budem najkonzervativnija po proceni, ne za jedan dan prihoda koji je ostvaren, ali nek bude za prihod koji ostvare ni za ceo mesec, moći da nadoknade ukupan trošak zamene platnih kartica koje će sukcesivno dospevati, ne sve, sukcesivno će dospevati i tvrdim vam da neće ni osetiti taj trošak.
Vi ste meni postavili pitanje da li će biti stimulisani ti strani investitori, da, i oni su, da ostanu i dalje ovde. Dugujem građanima Srbije da ponovim. Strane kartične šeme ovde su registrovane na takav način da ne plaćaju dinar jedan poreza na dobit, ne plaćaju čak ni PDV na transakcije posredovanja između domaćih banaka i onog što za njih rade, za razliku od Narodne banke Srbije koja na te iste transakcije plaća PDV 20%, Narodne banke Srbije za koju ovo nije profitni posao, nego se pojavljujemo kao katalizator tržišta, koji obezbeđuje bezbednost i sigurnost tržišta.
Da, brinemo o svim investitorima, i o ovih 2,6 milijardi, koliko očekujemo u ovoj godini, 2,4 neto čistog ulaganja stranih direktnih investicija. Ponosna sam, kao i svi oni koji govore da je promenjen i kvalitet i politika, pa od tih 2,4 milijarde, 80% njih su u stvari ono što mi nazivamo reinvestirana dobit ili nova ulaganja, a tek 20% je ono što se ovde pominje potreba da deficit koji se u danu ne može rešiti, ali se rešava godinama, finansiramo dužničkim instrumentima, odnosno hartijama od vrednosti. Znači, 80% u 2,4 milijarde neto prošle godine, 2,6 milijardi koliko očekujemo neto u ovoj godini su takođe investitori, ali koji zapošljavaju ljude, koji plaćaju porez ovde i koji obezbeđuju onaj pun novčanik, pristojno pun frižider ili gorivo u automobilu, kao što reče neko od poslanika.
To je ta politika u kojoj, jedan od kolega reče – sve ste naučili, samo niste naučili kako se zarađuje, a znate kako se troši. To je ta promena kvaliteta. Učimo sve kako da zarađuju. Dovodimo one koji ovde stvaraju prihod i dele ga sa nama. Ne ograničavamo iznošenje profita. Ne, potpuno slobodno iznošenje profita i dobiti iz ranijih godina u bankama, po Zakonu o privrednim društvima i svima ostalima, nemamo nikakvih ograničenja, ali nemamo pravo da ne vodimo računa o sigurnosti platnih transakcija, odnosno ukupnog platnog sistema i nemam prava da budem manje guverner nego guverner centralne banke Slovenije, Bugarske ili bilo koje zemlje iz tog uređenog društva kojem težimo.
Biće još prilike da u raspravi o amandmanima iznesem još neke detalje. Ali, sad ono na kraju, ključno, da ne bude neizvesnosti. Zašto je član 9. u poslednjem trenutku unet, taj član 9. koji obavezuje da se izdaje domaća kartica i da se poravnanje vrši u zemlji? Istražujući sva iskustva, sva ponašanja, troškove banaka, razne, kako bih to rekla, podsticaje koje oni daju bankama da se izdaje što veći broj kartica, a koristeći zakonske nadležnosti Narodne banke da dođemo do podataka o troškovima i prihodima na osnovu kartičnih šema, došli smo do poražavajućeg podatka – 30 miliona evra godišnje ode iz Srbije međunarodnim kartičnim šemama po troškovima o kojima govorim. Znate li koliko banke koje obezbede izlazak tih 30 miliona van zarade izdavanjem kartica? Dva i po miliona evra. Onako kako ste vi iznenađeni, bila sam i ja. Taj podatak smo saznali možda mesec dana pre nego smo ušli u proceduru kada ćemo kao Narodna banka Srbije doći na dnevni red Skupštine da raspravljamo o našim zakonima. Prvi zakon nam je bio da međubankarske naknade, obećali smo, nebrojeno pisama smo dobili od trgovaca malih koji kažu – „šta čekate više“ i sa preciznim obrazloženjima. Čitaću vam i neka od tih pisama gde ljudi javno iznose koliko ljudi radi, kolike plate imaju, koliko poreza plate, koliki im je promet, a koliko ih koštaju te kartične transakcije. Nisam verovala da je podatak istinit.
Slušajući u javnosti kako se za svakih 2.000 evra stimulacije za novootvoreno radno mesto pitamo da li treba, kako, kome, kada sam videla i uporedila podatke koje smo dobili od banaka i kada sam videla da tih 30 miliona evra izašlih iz zemlje po ovom osnovu nisu projekcija, nisu pretpostavka, nego evidentiran trošak, nije mi trebalo ni trenutak više da pozovem svoje saradnike i da kažem – hajde da definišemo ovaj i ovakav član. Pitali su me da li sam spremna da izdržim sve pritiske zbog toga jer će bankari, gospođo Čomić, znamo se vi i ja i mnogi ovde, ja na pritiske reagujem obrnuto srazmerno. Ono što sam ubeđena da je interes građana Srbije, pa po cenu i da, imam običaj da kažem, vernost sam spremna i životom da platim.
Ovo je stvar koju Narodna banka Srbije mora da uradi i za koju očekuje jednodušnu podršku svih poslanika, jer koliko god da smo opozicioni poslanici, pozicije, na funkciji, na kraju krajeva, svi smo građani koji moraju da znaju, kada provuku karticu, Dina košta 2,2 dinara, svi troškovi. Kada provučete Master karticu, 12 dinara vas košta, po prosečnoj transakciji od 1.300 dinara smo računali trošak. Kada 1.300 dinara prosečne transakcije plaćanja provučete Master kardom, vi im platite 12 dinara. Prema Vizi je to 8,2 dinara, a kada platite domaćom karticom to je 2,2 dinara, plus ovo što nemamo, da se ovaj iznos koji ide tamo poravnava negde napolju i nad njim niko ni uvid, ni nadzor, ni kontrole.
Biće previše da kažem još i za „Deksiko“, biće prilike. Predugo već govorim, da ne budem dosadna.
Evo, tu sam otvorena zaista da, na način kako me poznajete, potpuno iskreno odgovorim na svako pitanje, a biće i rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem se na pažnji.