Hvala.

Reč ima Nataša St. Jovanović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana guvernerko Tabaković, poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pošto posle ovako iscrpnog odgovora guvernerke mogu samo da se zahvalim i da građani Srbije vide koliko ulaže napor i koliku energiju da odgovori na svako pitanje i koliko detaljno da odgovori svakom poslaniku kako bi se sve moguće nejasnoće i neke dileme koje građani Srbije imaju, što pokazuje i sada ovde u Skupštini. Hvala joj na tome.

Jedna koleginica ovde je već rekla, za mene vrlo impresivno, to je da je ugledna agencija Blumberg objavila kako je dinar druga najbolja valuta sveta u proteklih godinu dana, po svim performansama. Međutim, to je rezultat velikog rada, to nije došlo preko noći, nego svaka velika dela smatraju se vrlo jednostavnim, tako da ovo nije bilo lako. Ovo je iz godine u godinu zahtevalo veliki trud i rad i ovo je zaista jedno veliko priznanje.

Investitori su prošle godine uložili 2,6 milijardi evra investicija prošle godine, od početka godine nadmašen je iznos investicija iz istog perioda prošle godine. To pokazuje da investitori veruju u političku i finansijsku stabilnost zemlje i u to da će inflacija ostati niska i stabilna.

Povećano je takođe interesovanje stranih investitora za ulaganje u dugoročne dinarske državne obveznice, što ukazuje na njihovo poverenje u izglede domaće ekonomije. Ono što opredeljuje strane investitore za ulaganje u dinarske državne obveznice jesu politička i finansijska stabilnost. Duži niz godina je održavana niska i stabilna inflacija i relativna stabilnost kursa, značajnije smanjenje problematičnih kredita, uspešna finansijska konsolidacija, smanjenje javnog duga, a međunarodna tržišta nikada do sada nisu bolje ocenila Srbiju.

Što se tiče, npr, izmena i dopuna Zakona o NBS, ono što se planira u cilju povećanja transparentnosti usluga predviđeno je da NBS npr. pored referentne kamatne stope na svojoj internoj stranici objavljuje i druge kamatne stope koje primenjuje u postupku sprovođenja monetarne politike, a sve u cilju transparentnosti i jasnosti koje građani mogu da imaju u svakom trenutku.

Izmene i dopune Zakona o privrednim društvima se odnose na osnovu analize, sugestija i predloga tako da u poglavlju šest za pridruživanje EU moramo biti u skladu sa evropskim korporativnim pravom. Bitna izmena je takođe i ukidanje članova svih zakona kojima je predviđeno korišćenje pečata. Problem je bio u podzakonskim aktima i samo ovom promenom ćemo skočiti za četrdesetak mesta iz ove oblasti na Duing biznis listi koju određuje Svetska banka.

Takođe, za nekoliko godina će kompletna prijava deoničarskih društava biti elektronska, što znatno doprinose smanjivanju troškova kod javnog beležnika. Menjaju se mnoge proceduralne stvari, tako da na primer do sada sednice u deoničarskom društvu je mogao da sazove vlasnik 20% kapitala, sada je to prepolovljeno na 10%, tako da manji akcionari mogu imati veći uticaj na rukovođenje. Definiše se tačno šta može biti finansijsko obezbeđenje i u tom smislu se pod brojem jedan novac na tekućem računu, zatim hartije od vrednosti i finansijski instrumenti, kreditna potraživanja koja imaju pre svega banke u ovom trenutku, NPL, nisu sredstva obezbeđenja kao što su to bili do sada. Pojačan je kriterijum vrednovanja akcionarskih društava, nema više obustave prinudnog otkupa u sudskim postupcima koji su znali da često predugo traju, a tako da dolazi do obustave postupka, pa i do obustave naplate.

Napomenula bih Zakon o stečaju koji takođe smatram da je veoma važan za ubrzanje privrede. Predviđen je institut prinudne likvidacije koji je sada uređen i skraćen na period od šest meseci, krajnji cilj je brisanje iz registra i stvaranje ispravnije slike privrede Srbije. Pravo stanje hoćemo da pokažemo poslovanja privrednih subjekata, tako mnogo brže dolazi do namirenja poverioca i tako dolazi do bržeg kretanja kapitala.

Što se tiče ukidanja Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama koja predstavlja organizacione celine unutar NBS predlaže se radi daljeg unapređenja i jačanja supervizijske funkcije NBS, tako da pre nešto manje od dva meseca, tačnije 19. aprila ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju, kojim je predviđeno da NBS od 1. januara 2019. godine preuzima nadležnost poreske uprave za izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za menjačke poslove i kontrolu menjačkog i deviznog poslovanja, u cilju unapređenja efikasnosti i nadzora NBS. Sve to zahteva određeno pregrupisavanje u okviru NBS, što se tiče organizacije kako bi se ograničenje supervizije između sistemskih bitnih institucija bilo delotvornije. Nadzor nad finansijskim institucijama sada će imati viceguverner umesto direktora Uprave.

Zakon o platnim karticama, ovde su mnoge kolege pričale o tom zakonu, NBS hoće da disciplinuje banke i poveća transparentnost usluga, upravo kao što je rekla guvernerka, građanima. Na taj način želi se da se više u svakodnevnom plaćanju koriste kartice, a ne keš kao u razvijenim zemljama. Da bi to bilo NBS mora imati bolji uvid kao i građani Srbije pa nema više skrivenih troškova. Troškovi u međubankarskim odnosima ne bi trebali da budu više od 0,2%, a vreme prilagođavanja je ostavljeno i to je šest meseci.

Osnovni ciljevi koji žele da se sa ovim postignu jesu prvenstveno uređivanje tržišta platnih kartica, smanjivanje troškova, povećanja transparentnosti, konkurentnosti među bankama i pospešivanje savremenih oblika plaćanja.

Želela bih samo da napomenem, za ovih šest godina od kada je na čelu gospođa guvernerka Tabaković, NBS je puno postigla, ali prosto moram da istaknem, a to je stabilnost deviznog kursa, zatim devizne rezerve su povećane za 375 miliona evra, doprinela su povećanju investicija i boljem privrednom ambijentu. Kamatne stope su vrtoglavo pale, a očuvana je niska inflacija i posredno je uticala na dugoročna ulaganja. Problematični krediti su spali na najmanji mogući istorijski nivo. Uspostavljeno je moderno tržište osiguranja, uvedene su najsavremenije platne usluge, pa i uvođenje pametnih telefona kao instrumenta plaćanja. Aktivno se učestvuje u pojedinim delovima i rukovodi u procesu evropskih integracija.

Ovo je samo jedan deo od onoga što je NBS uradila za ovih šest godina. To je dokaz da naša zemlja u svakom smislu napreduje, da se razvija, da su uslovi za ulaganje sve bolji i da investitori imaju poverenje u budućnost srpske ekonomije. Oni to dokazuju ulažući ne samo u hartije od vrednosti, već u otvaranje novih fabrika, što znači nova radna mesta i bolji životni standard građana. Hvala guvernerki Tabaković što na čelu NBS za ovih šest godina je uradila niz ogromnih promena koje u krajnjem cilju imaju samo jedno, a to je napredak Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo veći broj bankarsko-finansijskih zakona među kojima je i Zakon o stečaju i Zakon o privrednim društvima. U svom izlaganju ću najviše govoriti o Zakonu o stečaju, jer smatram da je to materija koja je interesantna najvećem broju naših građana, jer veliki broj građana Srbije je pretrpeo posledice ovoga zakona.

U obrazloženju za donošenje ovog zakona stoji da se izmene i dopune ovog zakona vrše isključivo radi usaglašavanja sa Zakonom o finansijskom obezbeđenju. Kao što znamo svi ovde, ovaj Zakon o finansijskom obezbeđenju još uvek nije donet, znači, o njemu se takođe raspravlja u ovoj objedinjenoj raspravi i ovakvo obrazloženje meni govori da svi amandmani koje smo pisali na oba ova zakona jednostavno neće biti prihvaćeni, jer ako su ova dva zakona međusobno uslovljena onda amandmane koje smo pisali bukvalno predstavljaju samo gubljenje vremena, jer sam siguran da predstavnici vlasti neće prihvatiti amandmane na ovaj zakon.

Dakle, usklađivanje o kome vi ovde govorite, po meni, ne pije vodu, jer ima jedna poslovica koja kaže – tamo gde je novac, tamo je uvek neka zamka. Ovo usklađivanje ovih zakona, po meni, vrši se pre svega iz razloga da bi se dao legitimitet svim pljačkaškim privatizacijama koje su vršene do sada, a znamo da su one dovele do stečaja ogromnog broja srpskih preduzeća i naših firmi. Naravno, ja ovde ne želim da kažem da su te pljačkaške privatizacije vaš izum, građani Srbije dobro znaju ko stoji iza tih pljačkaških privatizacija, ali vi jednostavno niste učinili ništa da kaznite odgovorne za te pljačkaške privatizacije koje su do stečaja doveli gotovo kompletnu privredu Srbije.

Takođe, ništa niste ni uradili na ukidanju stečajnih upravnika, jer ti stečajni upravnici su u stvari samo grobari srpske privrede, a da ne govorim o tome kolike su njihove novčane apanaže i koliko su plaćeni.

Dakle, najgore od svega je što ste vi došli 2012. godine na vlast upravo zahvaljujući činjenici da ste obećali građanima Srbije da ćete ispitati sve pljačkaške privatizacije, pa ste taksativno navodili one 24 privatizacije, ali sada, posle šest godina vaše vlasti, vidimo da od toga nema ništa, da je ta stečajna mafija još uvek na okupu, a neki od njih su i dalje članovi vaše ne samo stranke nego i jednim delom na određeni način članovi i vladajuće strukture.

Naravno, mi pozdravljamo ideju da se uvede finansijska disciplina i nemamo ništa protiv te ideje, ali na osnovu svega ovoga što smo videli, nemamo realne garancije da će to zaista tako i biti.

Nažalost, veliki broj građana Srbije i dalje živi u veoma teškoj situaciji i egzistencija im je ugrožena, bez obzira što vi govorite drugačije. Ako neko za sebe tvrdi da je bogat čovek, a njegove cipele govore da nije tako, naravno da će se verovati tim cipelama, a ne njegovim rečima.

Danas mnogi građani Srbije izbegavaju ili tužna lica prolaze pored banaka, pored bankomata jer su im tekući računi blokirani ili na tim tekućim računima jednostavno nemaju sredstava, a znamo šta u današnje vreme znači blokiranje tekućeg računa.

Blokiranje tekućeg računa ravno je blokiranju kiseonika. Besmisleno je, znači, tražiti kad se nađete tamo kod automata, besmisleno je tražiti milost od automata. Čak i diktator može imati milosti, ali mašina, bankomat, to ne može, jer milost nije matematički pojam. Čovek se u takvoj situaciji oseća veoma neprijatno. Oseća se kao poput vojnika koji se nalazi u ratu i koji je okružen sa svih strana neprijateljima. Ako taj vojnik i ima neku mogućnost da se preda i na taj način da preživi, ovde običan građanin, kome su blokirani svi računi, koji nema nikakvih primanja, on nema ni tu mogućnost da se nekom preda.

Tako smo imali situaciju da jedan naš kolega, poslanik vladajuće većine, reč je o Mehu Omeroviću, nešto nije bilo izgleda sa njegovim bankomatom i onda je morao da pribegne nekim drugim metodama. Štampa širom Srbije piše o tome. Pa, nešto nije se snašao oko tog bankomata i morao je da beži tamo, da pribegne nekim…

Znači, Meho Omerović je uhvaćen na frankfurtskom aerodromu u nedozvoljenim radnjama i to je zaista sramota za jednog narodnog poslanika. To je čak i ljaga za ovaj ceo naš parlament.

Režim ponekad kao da suprotno deluje zdravom razumu, jer donosi neke zakone koji guši sam režim. Znači, sami sebe guše takvim zakonima, a tu činjenicu ne želi da prizna, nego samo ide kao da se ništa nije desilo.

Režim se ponaša kao da svaka vrednost koja se svodi na novac, onda se mora otpisati sva druga vrednost koja se ne može izraziti novcem.

Naš finansijski sistem mora se polako izvoditi iz finansijske kome koju je nametnuo i koji je izazvao MMF. Sve se svodi na stalno preskakanje prepreka koje nameće MMF. Novac je uvek najkritičnije mesto koje predstavlja kamen spoticanja mnogima. Nerealno je pretpostaviti da MMF želi dobro našoj državi i ne samo našoj državi, nego i mnogim državama u svetu, kao što je nerealno pretpostaviti da na putu leži svežanj novčanica i da niko ko naiđe neće da se sagne i da ga uzme.

Zahvaljujući MMF mi danas sami plaćamo svoje propadanje, a vi nam ovde prikazujete nešto drugo. Vi ne želite da prikažete kompletnu situaciju, nego jednostavno da prikažete samo njen lepši deo.

Beskrajnim nabrajanjem onoga što neka stvar, neki objekat nije ne može se približiti shvatanju onoga što taj objekat jeste. Kada je društvo u problemu, ne zabrinjava najviše ekonomski pad, nego najviše zabrinjava kratkotrajni ekonomski oporavak, što imamo situaciju sada kada je Srbija u pitanju.

Za svako uspešno društvo, pored ekonomije, naravno, i politike, najvažnija stvar je pogled na svet. LJudi obično tvrde da su nosioci i pripadnici i jedne i druge ideologije, ali žive i ponašaju se u skladu sa drugom ideologijom, a to je tipično za predstavnike ove vlasti.

Znači, veličina nekog čoveka nije u količini novca koju on poseduje, nego pre svega u njegovom pogledu na svet. Problem nije u tome što ljudi troše novac. ljudi su uvek trošili novac, ali je problem u tome što je potrošnja postala najviši cilj i najveći životni smisao.

Društvo je nekada odbacivalo one ljudi koji su izgubili čast, a danas odbacuje one ljude koji su izgubili novac. Cifre na bankovnom računu postale su magična supstanca za koju se živi i umire, ali ja opet želim da na kraju ponovim da nije sve u novcu. Da je samo novac koji sve rešava, odavno bi bio napravljen lek za besmrtnost i za mnoge druge stvari koje su tako potrebne čovečanstvu. Novac ima svoje granice iza kojih ne može da deluje, jer nikada novcem nećemo moći kupiti mnoge stvari, kao što je sreća, spoznaja, čast, savest, itd. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Milovan Krivokapić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, gospođo guverner sa saradnicima, koleginice i kolege, danas ću govoriti o opravdanosti donošenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama.

To je jedan od zakona koji je u skladu sa evropskim trendovima, jer će plaćanje biti moguće, odnosno dostupno u svakom momentu i na svakom mestu.

Narodna skupština Republike Srbije je 2014. godine donela Zakon o platnim uslugama, čime je uspostavljen adekvatan pravni okvir za savremene oblike plaćanja u Republici Srbiji kroz sveobuhvatno uređivanje domaćeg tržišta platnih usluga i platnog sistema.

Na osnovu zakona stvorene su pretpostavke za dalje unapređenje i modernizaciju platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, uz istovremeno povećanje zaštite korisnika platnih usluga, a naročito potrošača.

Isto tako, obezbeđeni su uslovi za povećanje konkurencije na tržištu platnih usluga stvaranjem pravnih mogućnosti za poslovanje novih učesnika na tom tržištu, kao i uslovi za pouzdano, sigurno i transparentno poslovanje pružalaca platnih usluga, uz uspostavljanje jedinstvenog nadzora NBS nad poslovanjem učesnika na tržištu platnih usluga.

Sve ovo pružilo je neposredni podsticaj razvoju bezgotovinskog plaćanja, nasuprot upotrebi gotovog novca u svakodnevnim transakcijama pravnih i fizičkih lica. Međutim, tokom primene napred navedenog zakona u prethodnom periodu uočeno je da se postojeći pravni okvir može unaprediti, kao i da se visok nivo zaštite korisnika platnih usluga, koji im je pružen zakonom, može poboljšati i to tako što bi se dodatno uredilo pitanje transparentnosti i uporedivosti naknada koje se naplaćuju korisnicima platnih usluga u vezi sa platnim računima, a sve kroz donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama.

Predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije mnogo rade i ulažu veliki trud da u Srbiji bude bolje, da se omogući kvalitetniji i lakši život, u skladu sea svetskim trendovima, pa zbog toga nikom od nas nikada nije teško da pristupimo izradi izmena i dopuna već donošenih zakona, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života naših građana.

Za razliku od prethodne vlasti, mi pratimo efekat svakog donesenog zakona, i u skladu sa tim vršimo izmene i dopune, ukoliko za tim ima potrebe.

Za nas je vođenje države ozbiljna stvar, a za njih, naravno, mislim na one ispred nas, bio je čist marketing, doduše, skup marketing koji su plaćali građani Srbije i zbog toga živeli sve lošije i lošije, a predstavnici prethodne vlasti sve bolje i bolje.

Razlozi za donošenje zakona o izmenama i dopunama zakona o platnim uslugama su višestruki. Naime, prvi problem koji je evidentiran u praksi je da se pokazalo da je transparentnost informacija o ponudama pružalaca platnih usluga neadekvatna.

Preciznije rečeno, informacije vezane za otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa, kao i naplata naknada po osnovu vođenja tekućih računa, često se ne prikazuje dovoljno jasno i precizno, što je predstavljalo problem i moralo je da se izmeni.

Drugo pitanje, ili drugi problem, koji je morao dopunski zakonom da se reši, je jednostavniji postupak promene računa, odnosno prelazak iz jedne u drugu banku. Odredbama ovog zakona korisnicima usluga će biti omogućeno da zahtevaju i dobiju svu neophodnu pomoć od zaposlenih kod pružaoca platnih usluga i imaće pravovremenu i tačnu informaciju o uslovima i trajanju postupka za promenu računa, a uštedeće i vreme tako što će za započinjanje i okončanje postupka promene računa moći da se obrate samo jednom, tj. novom pružaocu platnih usluga.

Na taj način pojednostavljen postupak za promenu računa stvara osnov i za dalji razvoj tržišne konkurencije među pružaocima platnih usluga i snižavanje cena usluga u ovoj oblasti.

Takođe, propisivanje platnog računa sa osnovnim uslugama je predstavljao značajan problem, jer je pristup platnom računu i savremenim platnim uslugama postao preduslov za potpuno učešće u elektronskom i društvenom životu, s obzirom na to da se upotreba gotovog novca ubrzano smanjuje.

Platni račun sa osnovnim uslugama do sada nije bio propisan u pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije. Prema postojećoj praksi svaka banka može da odredi koje će usluge pružati svojim korisnicima u okviru tzv. paketa osnovnih usluga u vezi sa platnim računom. U tom smislu, radi ujednačavanja prakse i veće transparentnosti za krajnje korisnike, predlaže se po prvi put da se izričito propiše šta obuhvata platni račun sa osnovnim uslugama.

Dakle, sve što sam napred naveo znači uvođenje najsavremenijih novčanih transakcija, odnosno brže i jeftinije izmirivanje računa za platni promet će da radi 24 sata.

Životne navike se ubrzano menjaju, digitalizacija je prisutna u svim sferama društvenog života i sve veća zastupljenost elektronskih sadržaja i usluga dovodi do pojave novih očekivanja i novih zahteva kupaca i prodavaca.

Navike korisnika se menjaju, kupci žele da u svakom trenutku mogu da sa bilo kog mesta kupe šta žele, a prodavci da roba bude plaćena u najkraćem mogućem roku.

Primenom ovog zakona imamo situaciju da naša zemlja po prvi put dobija platni sistem koji radi 24 sata dnevno, svakog dana u nedelji. Tačnije, nema nedostupnih transfera novčanih sredstava i omogućeno je da svi učesnici u sistemu budu u obavezi da omoguće konstantnu dostupnost usluge. Mogućnost da učesnik bude nedostupan u toku dana nije predviđena, jer bi to značajno uticalo na poverenje korisnika u sistem.

Moram još da naglasim da se kroz primenu ovog zakona ostvaruju glavni ciljevi, a to je da se na tržištu uvedu savremeni platni servisi, odnosno elektronski novac i da se kroz povećanje konkurencije utiče na unapređenje kvaliteta, postojećih platnih usluga i snižavanje cena tih usluga za korisnike, odnosno stanovništvo i privredu, kao i da korisnici platnih usluga budu zaštićeni.

Ne mogu a da se ne otmem utisku da ne kažem da je ministar Đorđević i guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković, prošli petak svojim znanjem i samo znanjem održali i lekciju i razoružali svoje, nazovimo ih kritičare, par njih koji stalno kritikuju i diskutuju, bez obzira da li su za to kompetentni ili ne. Toga dana, tužno i jadno ih je bilo gledati pognutih glava, a pobegli su glavom bez obzira. Građani Srbije su još jednom tog dana dobro videli ko i na koji način vodi ovu državu Srbiju.

Sagledavajući sveobuhvatno efekte ovog zakona, SNS će glasati i na taj način obezbediti pravne pretpostavke za njegovu primenu, tj. ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima Nenad Božić. Nije tu.
Jahja Fehratović. Nije tu.
Maja Mačužić Puzić. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovana guvernerko sa vašim saradnicima, želim da pohvalim set zakona koji je danas pred nama, ali ne mogu i da se ne osvrnem i pohvalim rezultate NBS u poslednjih šest godina, otkada ste vi gospođo Tabaković na njenom čelu.

Stabilna, niska i predvidiva stopa inflacije, stabilan kurs dinara, povećanje deviznih rezervi, sveobuhvatna reforma platnog sistema, smanjenje referentne kamatne stope i brojne aktivnost NBS, koje su u mnogome uticale na pozitivan privredni ambijent, koji je poslednjih godina generator ekonomskog rasta i razvoja Srbije.

Posebno bih pohvalila aktivnosti NBS na uvođenju novih valuta na kursnu listu, i to rusku rublju, kineski juan, tursku linu, bugarski lev, rumunski lej, što ne samo da je omogućilo obavljanje transakcija ovim valutama na domaćem deviznom tržištu, već je u mnogome doprinelo ojačanju ekonomske saradnje i međunarodne saradnje u opšte sa ovim zemljama.

Osvrnuću se danas na Predlog zakona o međubankarskim naknadama i pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. Pored brojnih pozitivnih efekata ovog zakona o kojima smo mogli da čujemo prethodnih dana od guvernera i ministra, najznačajniji se ogleda u snižavanju troškova kartičnih transakcija i postizanju fer uslova za poslovanje svih aktera uključenih u plaćanja na osnovu platnih kartica.

Uređenjem sistema bezgotovinskog plaćanja i kartičnih transakcija, omogući će se veće poverenje građana u platne kartice, a samim tim i učestalije korišćenje platnih kartica, što će u krajnjem cilju dati brojne pozitivne efekte, a po meni možda najvažniji smanjivanje sive ekonomije i primena poslovnih inovacija i višeg stepena digitalizacije u bankarskom sistemu.

Brojni instrumenti koje ova i prethodna Vlada primenjuju u borbi protiv sive ekonomije, uz naravno povećanje učestalosti i korišćenja platnih kartica, znači će veći priliv novca u budžet, a to će u krajnjoj instanci značiti više novca za škole, bolnice, obdaništa, puteve, plate, penzije.

Moram da se osvrnem posebno na segment ovog zakona koji se odnosi na smanjenje međubankarske naknade, kao glavnog troška kod povećanja platnim karticama. Snižavanjem međubankarskih naknada i povećavanjem transparentnosti ponude platnih kartica, stvoriće se uslovi za zaštitu interesa malih trgovaca i zanatlija kroz, praktično, šestostruko smanjivanje međubankarskih naknada sa sadašnjih negde 1,2% koji imaju viza i master kart, na maksimalnih 0,2%. To je šest puta manje.

Kako je iznos trgovačkih naknada u direktnoj zavisnosti od pregovaračke moći trgovaca, to su veliki trgovački sistemi i lanci dobijali znatno povoljnije ponude banaka, stavljajući time u nepovoljniji položaj male trgovce, zanatlije, male radnje, koji su bili time destimulisani za prihvatanje platnih kartica.

Smanjivanjem međubankarskih naknada, stvoriće se uslovi za širenje prihvatne mreže za platne kartice i povećanje upotrebe platnih kartica na prodajnim mestima kod malih radnji, kod malih trgovaca, kod zanatlija, što će u krajnjem efektu imati i pozitivan uticaj na potrošnju, na sniženje cena, na smanjenje sive ekonomije i brojnim drugim pozitivnim markoekonomskim posledicama.

Brojni su pozitivni efekti ovog i ostalih zakona koji su danas na dnevnom redu i mogli bi još puno toga da govorimo o njima, ali potrudiću se da ostavim vreme kolegama da i oni diskutuju o tome.

Poštovani, sigurna sam da će zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu doprineti boljem i kvalitetnijem životu građana Srbije, pa ću s toga zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe SNS u danu za glasanje podržati set zakona koji ste nam predložili. Hvala.

Hvala.
Reč ima Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana guverner Narodne banke, gospođo Tabaković sa saradnicima, poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je vrlo značajan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, još jedan zakon koji predstavlja nastavak politike ove parlamentarne većine i Vlade, politike zaštite građana od nepotrebnih i nametnutih troškova, politike koje se pokazala uspešnom na našem putu ka definitivnom ozdravljenju ekonomije, ka finansijskom jačanju građana, kao i osnaženju građana u ugovornim odnosima sa finansijskim institucijama, koje u proteklom periodu nisu uvek nastupale u dobroj veri i na tržišnim osnovama.

Nažalost, tokom perioda od 2000. do 2012. godine, politika koja je vođena nije bila u interesu građana, već u interesu finansijskih centara moći, kojima su građani bili na poslednjem mestu. To su naši građani prepoznali, tako da su na poslednjim izborima ključni kreatori politike u proteklom periodu od 2000. do 2012. godine, ostali ispod cenzusa, a politika koju vodi Aleksandar Vučić i SNS dobila je rekordnu podršku u posleratnoj istoriji višepartijskog sistema u Srbiji. Zato smatram da treba govoriti o onome šta je rađeno u vreme prethodnog režima iz jednog važnog razloga, prosto, da se takve stvari više nikada ne ponove.

Naši sugrađani su bili direktno pljačkani, ali suptilno, po zakonu, namerno ili neznanjem, ali uvek pogrešnom politikom prethodnog režima i rukovodstva NBS do 2012. godine. Politikom visoke referentne kamatne stope, koja je 2012. godine iznosila čak 11,75%, kreirao se poslovni ambijent idealan za špekulacije i ulazak vrućeg novca u zemlju, čiji cilj nije bio da se plasira srpskoj privredi i građanima, već da profitira na visokoj kamatnoj stopi, a to je trošak koji su plaćali građani. To je trošak koji je, uz druge uzroke, dovodio zemlju na ivicu bankrotstva.

Razlozi za takvu politiku su često razumljivi, a na naše pitanje – zbog čega su narodne pare prelivane svetskim finansijskim centrima, odgovarano je da je sve bilo po zakonu. Na naše pitanje – da li je to moralno, odgovarali su da su morali. Ali, niti su morali, niti je bilo moralno. U pitanju je bila pljačka naroda.

Ovako je to izgledalo za običnog građanina do 2012. godine. Ako je naš sugrađanin, konačno, pre 2012. godine uspeo da dobije posao i otišao u banku, banke su mu nudile kamate i do 20%. Bankama je bilo svejedno da li će plasirati, jer je NBS vodila politiku visoke referentne kamatne stope, pa su banke dobijale visoki profit, ne radeći ništa, samo plasirajući novac NBS. Dakle, naš sugrađanin, da bi podigao kredit na 100 evra glavnice, plaćao bi na kraju 38 evra kamate mesečno. Danas je moguće zadužiti se dinarskim kreditom i po kamatnoj stopi do 5%.

Kada naš sugrađanin danas ode u banku, dobije isti kredit i na 100 evra glavnice plati 11 evra. Matematika je egzaktna nauka, a ekonomski zakoni su neumoljivi.

Pitanje za sve stručnjake – ko je građanima krao 28 evra mesečno ili 3.000 dinara do 2012. godine? Ko mu je uzimao celu platu godišnje? Zašto je NBS pod kontrolom prethodnog režima novac prelivala bankama? Ako neko pita - kakve ovo veze ima sa platnim uslugama, odgovaram – itekako ima. Jedan izvor ekstra profita je uskraćen bankama ovim zakonom. Više ne mogu da deru kožu građanima zelenaškim kamatama. Kamate, polako, ali sigurno, postaju iste kao i u zemljama EU.

Dakle, ponoviću, ekstra profit su banke izgubile, jer je NBS od 2012. godine počela da radi u interesu građana, i to je činjenica, i to su brojke, i to je novac koji ostaje građanima, koji ne ide u banke, i to je inflacija, koja je sa 12,9% smanjena na kratkoročnih 2,5% ili dugoročnih 3%. Za koga ovo nije istorijski uspeh?

To je stabilnost cena i kursa, koja omogućava privredi da planira, da se ne bavi kursom i špekualcijama, već da proizvodi novu vrednost. To je stabilnost koja omogućava građanima da se zadužuju po niskoj kamatnoj stopi i da im rata ne raste. To je stabilan kurs koji je u interesu privrede i građana, a ne špekulanata.

Na kraju, dolazimo do zaključka da je NBS dala ovaj predlog u skupštinsku proceduru right in time, ili tačno na vreme, jer je vreme da se građanima ukaže na zamke kod raznih provizija i naknada, da se one zakonski dovedu na fer nivo i da se banke bore za poverenje građana kvalitetom i poslovanjem u dobroj meri, a ne zamkama za hvatanje građana i uzimanje njihovog teško zarađenog novca.

Poštovana guvernerko, poslanički klub SNS će svakako ovaj zakon, i sve ostale iz seta ovih zakona, podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.