Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Stojadinović.Da li neko želi reč?
Koleginice Stojadinović, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Gospođo guverner sa saradnicima, ja sam podnela amandman na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Amandmanom se predlaže dopuna člana 1. stavom 2. kako bi se ova odredba, kako bi bila potpunija i predmet zakona jasniji, a preciznijom zakonskom formulacijom omogućili lakšu kontrolu sprovođenja zakona. To je bila naša namera, a s obzirom da nije prihvaćen, ja bih još nešto dodala oko ove teme.

Jasno je da je jedan od prioriteta rada Vlade unapređenje korišćenja informaciono komunikacionih tehnologija, a na prvom mestu u privredi i jasno je da u Srbiji iz godine u godinu je porast upotrebe platnih kartica i taj pozitivan trend se očekuje i u narednom periodu. Sa tim se slaže i Privredna komora i to pokazuje i sedam miliona platnih kartica sa tendencijom porasta ovog broja. Cilj jeste povećanje procenta bezgotovinskog plaćanja, a brz razvoj informacionih tehnologija i telekomunikacija neposredno uvodi novine i u oblasti platnih kartica.

Čuli smo od koleginica iz drugih poslaničkih grupa da je tu prosto razlika korišćenja platnih kartica između većih mesta, gradova, Beograda i da je korišćenje njihovo u manjim mestima nešto manje, što će verovatno u nekom budućem periodu biti promenjeno.

Ovim zakonom prvi put se pruža celovita zaštita finansijskih usluga i sveobuhvatno će biti uređena prava korisnika finansijskih usluga. Stoga se poslanička grupa SPS u potpunosti slaže sa ovim i u danu za glasanje glasaće za ove zakone. Zahvaljujem.

Da li još neko po ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, primili ste ostavku narodnog poslanika Željka Sušeca na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. st. 3. i 4. tog istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran narodnom poslaniku Željku Sušecu danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.
Izvolite kolega Steviću.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo guverner, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu podnosim sledeći amandman – u članu 1. Predloga zakona, posle stava 1, dodaje se novi stav 2, koji glasi - korisnikom se smatra fizičko lice koje na osnovu ugovora na daljinu koristi ili je koristilo finansijske usluge ili koje se pružaocu usluge obratilo radi zaključenja tog ugovora i korišćenja tih usluga, u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti, preduzetnik u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva i poljoprivrednik koji je nosilac ili član poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se uređuju poljoprivreda i ruralni razvoj.

Kao obrazloženje navodim – amandmanom se predlaže dopuna odredbe člana 1. Predloga zakona tako što se ovim članom definiše pojam korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Predloženim amandmanom se dodaje novi stav 2. u članu 1. kojim se bliže definiše pojam korisnika finansijskih usluga ugovorenih na daljinu. Smatram da je potrebno u članu 1, kojim se definiše predmet zakona, istovremeno definisati i ko su korisnici finansijskih usluga ugovorenih na daljinu korišćenjem elektronskih sredstava komunikacije.

Zakon predviđa da korisnici ovih usluga mogu biti fizička lica, s tim da roba ili usluga koju su ugovorili putem interneta, telefona, mejla služi isključivo za privatne potrebe, a ne za preprodaju ili obavljanje neke delatnosti, zatim da to mogu biti i preduzetnici, u slučaju da ugovorena sluga ili roba nisu namenjeni obavljanju preduzetničke delatnosti. Takođe, sada se uvodi mogućnost da poljoprivrednici koji su nosioci ili članovi registrovanog poljoprivrednog domaćinstva mogu ugovarati finansijske usluge na daljinu.

Osnovni ciljevi donošenja zakona jesu unapređenje prava korisnika finansijskih usluga i dodatna zaštita tih korisnika, kao i preciziranje određenih praktičnih pitanja kod ugovaranja na daljinu, kao i usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravom EU. Zakonom se, pre svega, sveobuhvatno i konkretno uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a istovremeno se obezbeđuje i viši nivo zaštite prava interesa tih korisnika.

Postojeći pravni okvir u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji dopunjuje se uvođenjem detaljnih odredbi, koje za cilj imaju uspostavljanje jedinstvenih principa i načela za sve finansijske usluge koje se mogu pružiti na daljinu, za različite finansijske usluge, koje su trenutno uređene kroz više posebnih zakona, kao što su usluge davanja kredita i druge bankarske usluge, usluge osiguranja, usluge upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima, platne usluge, usluge izdavanja elektronskog novca, finansijske pogodbe i investicione usluge. Na taj način usklađuju se pravila pri ugovaranju na daljinu, čime se korisniku finansijskih usluga pruža dodatna pravna sigurnost, a postupak ugovaranja različitih vrsta finansijskih usluga za korisnike se pojednostavljuje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Da li neko želi reč?
Koleginice Stojković izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvažena guvernerko NBS, gospođo Tabaković sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u zemljama EU preko 70% trgovine obavlja se elektronskim putem.

Primena elektronskog potpisa i elektronskog poslovanja stvara uslove da se svi poslovi prilikom trgovine obavljaju brže, efikasnije i ekonomičnije. Poslovni partneri komuniciraju preko interneta, razmenjuju elektronske ponude, elektronski ugovaraju nabavke, obavljaju poslove i preko mobilnog telefona. Ovakvo poslovanje je dobro dokumentovano, zaštićeno od falsifikata i prevara i nije zasnovano na papirnim dokumentima, već isključivo se bazira na elektronskom dokumentu, koji je u određenim situacijama moguće i odštampati.

U Srbiji u oblasti Ugovornog prava proces harmonizacije zaista ide uzlaznom putanjom i na tome vam, gospođo Tabaković, zaista čestitam, na napredcima koje ste u ovoj oblasti postigli. Već je donet niz zakona i drugih podzakonskih propisa koji prate zahteve i standarde EU. Međutim, kako ova materija nije do sada bila regulisana, zapravo reč je o onoj oblasti koja je kao neka vrsta pokretne mete, mi, kao narodni poslanici i kao NBS i sva resorna ministarstva zaista u procesu harmonizacije sa propisima EU, stalno moramo da dostižemo te standarde i te nivoe.

Želimo ovim setom zakona koje ste podneli kao NBS, ali i kao Ministarstvo privrede, želimo da idemo u korak sa vremenom. Želimo da usvojimo sve one standarde i želimo da harmonizujemo i usaglasimo naše zakonodavstvo sa propisima EU. Sa druge strane, ovo radimo zapravo zbog građana Srbije koji žive u ovoj zemlji, zbog privrede, zbog korisnika finansijskih usluga, ali i brojnih domaćih kompanija.

Nakon izmena velikog broja propisa, pre svega, nama predstoji izmena propisa i kada je reč o carinskim propisima, poreskim, republičkim administrativnim taksama, informacione bezbednosti i elektronskim arhivama, znači, u procesu evropskih integracija u 35 poglavlja koja su pred nama ima dosta posla koji je potrebno da usvojimo, kako bi građani osetili sve one benefite evropskih integracija za koje se mi kao država zalažemo. Praksa u prethodnom periodu je bila da apsolutno bivši režim nije konsultovao ni domaću privredu, ni građane, zaista se nisu pomerili sa mrtve tačke kada je reč o elektronskom poslovanju u Srbiji.

Kada pitate domaće kompanije, oni kao svoje ključne probleme, kažu da zapravo ključni problemi leže u zakonodavnom okviru, koji se tiču plaćanja putem interneta. Domaće kompanije identifikovale su sledeće probleme – nemogućnost primene poslovnih modela baziranih na e-novcu, masovno neprepoznavanje e-ugovora kao osnova plaćanja u domaćim bankama, nemogućnost korišćenja inostranih servisa za e-novac, ali i drugih servisa poput Kraun platformi za plaćanje uplata od rezistenata, te nemogućnosti države da kontroliše prihode lica ostvarenih preko Pej pala ili drugih pružaoca sličnih usluga.

Kao član Odbora za evropske integracije, zaista je važno da harmonizujemo propise koji se nalaze u poglavlju 28. Reč je zaštiti potrošača. To poglavlje nosi naziv Zaštita potrošača i zaštita zdravlja. Reč je o onim oblastima i propisima koje sama Evropska komisija definiše kao ciljana harmonizacija, odnosno harmonizacija čiji stepen zavisi od slučaja do slučaja i u svakom trenutku moramo voditi računa o koristi potrošača koji posao obavljaju u našoj zemlji, bez primene automatske i bezuslovne harmonizacije.

Međutim, u ugovorima na daljinu, naročito kod kupovine preko interneta, neophodna je potpuna harmonizacija propisa radi unapređenja i izgradnje jedinstvenog tržišta. Ovo je zaista jedan komplikovan posao i mora se voditi računa o svim detaljima. Srbija se upravo ovim zakonom hvata u koštac sa ovim problemima. Pravo EU nije u potpunosti izgrađen i celovit sistem, već je pravni sistem koji je u izgradnji. Pravo EU, kada je reč o ovim oblastima, ima preko 20 hiljada propisa i zaista veliki broj propisa koji se odnose na sekundarno zakonodavstvo EU. Takođe, merodavno pravo i izvor prava su i brojne sudske odluke, pre svega mislim na Sud pravde, ali i prvostepenog suda.

Uprkos velikom potencijalu za razvoj privrede, povećanje zapošljavanja i konkurentnosti, kao i olakšavanje svakodnevnog života, elektronsko poslovanje u Srbiji je zaista u povoju. Tek dolaskom SNS na vlast u Republici Srbiji zaista se i u procesu digitalizacije, koji je jedan od osnovnih prioriteta Vlade Republike Srbije, naše premijerke gospođe Brnabić, ali i našeg predsednika Aleksandra Vučića, tek je tada visoko pozicionirana na agendi digitalizacija, ali i naša reforma elektronske uprave.

Uprkos velikom potencijalu za privredu, zaista mi ne možemo osporiti pomake koji su već u prethodnom periodu načinjeni, i tek sada nekako, imamo osećaj kao narodni poslanici, kao građani koji žive i koji posluju u ovoj državi, možemo da kažemo da se ti pomaci zaista dešavaju, i da mi danas možemo govoriti o konkretnim rezultatima.

Moramo se boriti protiv brojnih stereotipa koji važe u ovoj oblasti, ali moramo i jačati poverenje među korisnicima finansijskih usluga. Nije dovoljno da samo usvajamo propise, mi danas zaista imamo veliki broj propisa o kojima raspravljamo, već moramo se i kao narodni poslanici zaista starati o njihovoj implementaciji, o njihovoj primeni u praksi, kako zbog samih građana tako i zbog nadležnih organa koji su zaduženi za primenu ovog seta propisa.

Moramo raditi i na edukaciji kadrova, jer zaista, u prethodnom periodu imamo nasleđenu preglomaznu birokratiju i moramo raditi zaista na osposobljavanju stručnog kadra na stalnim edukacijama zaposlenih u državnim službama, ali i edukacija trgovaca, samih potrošača, kako bi zapravo, podigli svest o značaju i koristima elektronske trgovine.

Kada govorimo o koristima, koristi usvajanja ovog zakona su zaista višestruke. Benefiti od usvajanja ovog zakona ogledaju se u tome da se pruža dodatna pravna sigurnost korisniku finansijskih usluga, gde se pojednostavljuje postupak ugovaranja različitih vrsta finansijskih usluga, gde se jačaju prava samih korisnika finansijskih usluga. Takođe, benefiti se odnose i na jačanje poverenja korisnika u primeni savremenih tehnika ugovaranja, poput elektronske trgovine ili tzv. elektronskog mobilnog bankarstva. Samim tim, primenom ovog zakon povećaće se i sveukupna tražnja za finansijskim uslugama, to će biti neki način osnovnog ponašanja u Republici Srbiji kada je reč o korisnicima finansijskih usluga.

Takođe, doći će i do snižavanja troškova poslovanja finansijskih institucija, zato što ugovaranje na daljinu korisnici finansijskih usluga omogućava se pristup najširem asortimanu finansijskih usluga, koje postoje na domaćem finansijskom tržištu, bez obzira na mesto prebivališta. Znači, bez obzira na mesto boravišta ili prebivališta gde se korisnik nalazi.

Takođe, doći će do povećanja sloboda izbora korisnika, mi ćemo moći znači, i kao građani i kao privreda da biramo preko koga ćemo da izvršavamo određene finansijske usluge, snižavaće se troškovi i utrošak vremena uz korišćenje sredstava komunikacije na daljinu, pre svega mislim na sredstva za komunikaciju na daljinu kada je reč o korišćenju interneta.

Ono što je za gospođu Tabaković, prosto izazov neki naš u sledećem periodu, moramo zaista da radimo sve više na zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali i pružaoca finansijskih usluga. Statistički podaci koje ste nam dostavili u materijalu za pripremu ovog zakona zaista govore o velikom trendu konstantnog porasta korišćenja instrumenata plaćanja, kao što su platne kartice na kojima je pohranjen određeni elektronski novac. Mi zaista imamo u ova četiri kvartala 2017. godine, porast i kad je reč o internet plaćanja i mobilnog plaćanja, ali i samih izdavanja platnih kartica, kada je reč o plaćanju u Republici Srbiji, ali i plaćanjima koja su ostvarena ka inostranstvu.

Na samom kraju, zaista poslednja rečenica, SNS i naši koalicioni partneri će zaista podržati usvajanje ovog jednog dobrog zakonskog rešenja, ali i svih zakonskih rešenja koja nam je ponudila u Narodnu skupštinu NBS, ali i Ministarstvo pravde Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč.
Kolega Miletiću, izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovana guverneru, kolege poslanici, građani Srbije, predložio sam amandman kojim želim da u okviru ovog zakona stavim akcenat na nedovoljno razvijena područja, na područje iz kojeg ja dolazim, jer samo takvim načinom možemo čuti, a i samim tim, reagovati na probleme naših sugrađana koji žive na jugoistoku Srbije, u brdsko planinskim područjima, ljudi koji vrlo malo koriste internet. Ali, ovim zakonom data je mogućnost, a i mi svi zajedno radimo na tome da se što veći broj naših sugrađana, poljoprivrednih proizvođača uključi i da na ovakav način može da koristi ove usluge, s tim što će to biti veoma, što se kaže, sigurno, jer imamo puno stvari koje su rađene u prethodnom periodu gde je veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača je koristio određene kredite, a sada im posle tih kredita koji su bili vrlo nepovoljni, ali potrebni, sada ti poljoprivredni proizvođači imaju problema sa svojim dobrima, zato što im dolaze izvršioci.

Uvažena guvernerko, mislim da ovim mojim amandmanom kojim stavljam akcenat na nedovoljno razvijena područja, želim da se doprinese razvoju tih područja i da radimo svi zajedno u područjima kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Knjaževac, Sokobanja i ostale opštine na jugoistoku Srbije. Možemo sa našim angažovanjem i ovakvim amandmanima koje predlažem, da damo doprinos da naši ljudi koji tamo žive imaju mogućnosti da koriste usluge i da sutra mogu da uštede svoja sredstva kojima mogu da poboljšaju svoj život.

Inače, kod svih nas poljoprivrednih proizvođača i na jugoistoku Srbije, a i svuda je jedno pravilo „dug je rđav drug“. Tako da veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača ne žele da uzimaju kredite, ali kada uzmu, dobro je da se zna koje su mere, kamate. Zbog toga, pozivam sve kolege poslanike da glasaju za moj amandman, da se da podrška nedovoljno razvijenim područjima i da razvijamo ta područja. Sa razvojem tih područja, razvojem poljoprivrede i sela, mi razvijamo i našu zemlju Srbiju.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mučužić Puzić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, podnela sam ovaj amandman kako bih ukazala na značaj digitalizacije i elektronskog poslovanja za razvoj Srbije i održavanje koraka sa razvijenim svetom.

Tehnološki razvoj i sve veći značaj elektronskog poslovanja u svim oblastima poslovanja su za Vladu Srbije izazov, pa je zato Vlada kao jedan od tri stuba svog razvoja i razvoja Srbije postavila digitalizaciju i unapređenje korišćenja informacionih tehnologija i u privredu i u državnu upravu.

Osnovnu prepreku na putu digitalizacije u dosadašnjem periodu je predstavljao neadekvatan pravni okvir, odnosno zakonodavni okvir iz ove oblasti. Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu će zajedno sa nedavno donetim zakonima o elektronskoj upravi, kao i o elektronskom dokumentu biti rešena ta prepreka i stvoriće se adekvatan zakonodavni okvir za dalji napredak digitalne ekonomije.

Digitalizacija nije stvar izbora, to je imperativ za razvoj Srbije. Kada bi digitalna uprava zaživela u celoj Srbiji, država bi uštedela 245 miliona dinara ili šest miliona sati koje bi građani Srbije mogli da provedu mnogo pametnije nego čekajući u redovima.

S obzirom da su finansijske usluge takođe postale predmet široko dostupnih elektronskih tehnologija i da pružaoci finansijskih usluga imaju potrebu da se oglašavaju, nude svoje proizvode korisnicima, to će se ovim zakonom urediti za sve aktere finansijskih transakcija i doprineti višem stepenu zaštite korisnika finansijskih usluga.

Uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira za zaštitu korisnika kod ugovaranja svih značajnih vrsta finansijskih usluga na daljinu, trebalo bi i da ojača poverenje korisnika u pružaoce finansijskih usluga i da se time značajno poveća obim elektronskog poslovanja kod nas u zemlji, ali i sa inostranstvom.

Bitno je pomenuti takođe da pored fizičkih lica, ovim zakonom su na isti način obuhvaćeni i poljoprivrednici i preduzetnici, što dovoljno govori koliko Vlada Srbije i narodna banka na čelu sa vama posvećuje pažnju svim segmentima i svim građanima Srbije.

Ovo je posebno značajno imajući u vidu njihov opšti nivo finansijskog znanja i znanja iz oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja. Moram još jednom da naglasim da će se donošenjem ovog zakona podsticati već prisutna digitalizacija u finansijskom sektoru i ohrabrivaće se korisnici da masovnije upotrebljavaju usluge putem savremenim sredstava komunikacije, na taj način što će ovaj zakon doneti dodatnu pravnu zaštitu istih aktera.

U danu za glasanje, moje kolege iz SNS i ja ćemo podržati i ovaj zakon i ostale zakone koji su danas na dnevnom redu, a ja svoje kolege poslanike pozivam da podrže moj amandman. Hvala vam najlepše.