Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč. (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč?
Kolega Pekarski, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovana guvernerko, evidentna je želja NBS da se unapredi poslovni ambijent i da se smanje troškovi u privredi, posebno u onom delu koji se odnosi na poslovanje platnim karticama, onlajn trgovinom i zaštiti finansijskih korisnika.

Potreba za usvajanje ovog zakona koji je danas na dnevnom redu je dodatna zaštita korisnika finansijskih usluga prilikom ugovaranja na daljinu i zaštita se prilagođava uslugama koje se mogu dobiti putem interneta i mobilnih telefona. Čuli smo da je prošle godine takvih usluga bilo preko dva miliona sa tendencijom da ih bude sve više i više i onda je sasvim logično da NBS povlači ovakve poteze i da je predložila ovaj zakon.

U ovakvim predlozima zakona se vidi odgovornost Narodne banke. Kad smo već kod odgovornosti, ja bih citirao gospođu LJiljanu Malušić, koja ima običaj da kaže – tako radi odgovorna Vlada. U ovom slučaju možemo da kažemo – tako radi odgovorna guvernerka Narodne banke i tako radi odgovorna NBS.

Nema sumnje da će SNS podržati ovaj zakon, kao i sve ostale zakone koji su došli na dnevni red ove sednice i nastaviti da podržava sva unapređenja u monetarnoj i finansijskoj politici koje inicira NBS, Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč?
Koleginice Davidovac, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, amandman na član 2. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu sam podnela kako bi se preciznije definisalo značenje pojmova u smislu ovog zakona.

Tokom prethodnih šest godina, za vreme mandata guvernera Jorgovanke Tabaković, NBS je postigla i očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost, ispunjavajući time svoje zakonom propisane osnovne ciljeve i doprinoseći stvaranju poslovnog okruženja, smanjenu unutrašnjih i spoljnih neravnoteža, nižim troškovima zaduživanja, većem raspoloživim dohotku, održivom ubrzanju privrednog rasta, znatno nižoj premiji osiguranja, kao i popravljanju kreditnog rejtinga zemlje.

Treba imati u vidu da su ovakvi rezultati postignuti u uslovima snažnih izazova između narodnog okruženja koji su povećavali neizvesnost na svim tržištima i zahtevali pojačanu opreznost centralne banke pri donošenju odluka i sprovođenju mera.

Činjenica je da se u Srbiji danas ne priča o inflaciji kao što je to bio slučaj pre. U periodu od godinu dana međugodišnja inflacija koja je iznosila 12,9% u oktobru 2012. godine spuštena je na 2,2% u oktobru 2013. godine. Tokom prethodnih pet godina inflacija na prosečnom nivou iznosi oko 2%. Niska i predvidiva inflacija bila je nužan preduslov za povećanje investicija, a time i proizvodnje i izvoza, kao i zaposlenosti i zarada na održivim osnovama. Niska i predvidiva inflacija daje veliki doprinos ukupnim rezultatima koji su do sada postignuti, ali i onima na koje možemo da računamo u budućnosti.

Narodna banka Srbije je u prethodnih šest godina uspostavila i očuvala relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru u ambijentu značajnih turbulencija na međunarodnim tržištima. Ukoliko se posmatra period od 6. avgusta 2012. godine do 22. maja 2018. godine, dinar je prema evru ostao gotovo nepromenjen. Ojačao je 0,3%, pri čemu su devizne rezerve po osnovu intervencija NBS povećale se za 375 miliona evra, dok je u periodu od 2008. do 6. avgusta 2012. godine dinar izgubio trećinu svoje vrednosti prema evru, 33,2%, i pored znatnog trošenja deviznih rezervi u iznosu od 5,7 milijardi evra.

Stabilnost kretanja kursa dinara se pokazala kao dobra osnova za produbljivanje trajne i uspešne saradnje sa svetom. Od 2016. godine više od polovine svoje proizvodnje plasiramo na ino-tržišta, udeo izvoza roba i usluga u BDP-u u 2017. godini dostigao je 52,5%, a u prvom tromesečju ove godine 54,4%. Poređenja radi, u 2012. godini izvoz roba i usluga činio je 36,2% BDP.

Doprinos NBS u stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta u Republici Srbiji ogleda se i kroz podatak da se u Srbiji sve više ulaže dugoročno. Neto prilivi po osnovu stranih direktnih ulaganja povećani su sa 2,4% BDP u 2012. godini na 6,6% BDP u 2017. godini.

U danu za glasanje pozivam svoje kolege da podrže predloženi amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šormaz.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč?
Kolega Jančiću, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Tabaković, poštovani narodni poslanici, imajući u vidu tehnološki napredak, posebno u oblasti informacionih tehnologijama, naraslim zahtevima, na prvom mestu privrede, poslovnih ljudi i svih građana, svakako da je ovaj Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu došao pravovremeno i da je u potpnosti prihvatljiv.

Potrebno je naglasiti da se ovim zakonom obezeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije i unapređuje rad lokalnih samouprava, što jeste suštinski interes svih nas. Lokalne samouprave kao integralni delovi naše zemlje zaslužuju da budu podjednako razvijene i uređene sredine. Politika ravnomernog razvoja i pravo na jednake šanse, na koje insistira predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić, daju već vidljive rezultate u svim lokalnim samoupravama koje su konačno postale sredine brojnih investicija i značajnih kapitalnih ulaganja.

Tako je danas i u Severno-banatskom okrugu, gde je za dve godine investirano više nego za 16 godina prethodnog režima, koji su predvodili lokalni lideri kojima je unapređenje rada lokalnih samouprava bilo apsolutno poslednja briga. Prepoznali su to građani Srbije i posle 12 godina, nažalost, u Vojvodini posle 16 godina ponižavanja, poverili su Srbiju SNS, čime je Srbija dobila domaćina spremnog da zemlju sačuva, gradi i razvija i ostavi je svojoj deci i budućim generacijama snažnu, samostalnu, što je veoma važno, spremnu u planiranju sopstvene budućnosti, međunarodno priznatu zemlju sa kojom će se ponositi svi mi, zemlju u kojoj će nam deca biti zasigurno srećnija nego što su danas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sa ovim bismo završili sa prepodnevnim radom.
Određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vlado Babić.
Da li neko želi reč?
Kolega Babiću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Cenjena guvernerko, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi – osnovnim pojmovima i realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara. Ovim amandmanom dodatno se definiše stav 2. ovog zakona.

Zdravlje je resurs za svakodnevni život, a ne cilj življenja. To je pozitivan koncept koji naglašava društvene i lične resurse, kao i fizičke kapacitete. Mentalno, intelektualno, emocionalno i socijalno zdravlje se odnosi na sposobnost osobe da se nosi sa stresom, da stiče veštine i održava, odnosno formirajući na taj način resurse za otpornost i samostalan život.

Ukoliko se ti odnosi na duže vreme poremete, dolazi do iskakanja pojedinih sistema i nastanka bolesti. Jedan od tih sistema je kardiovaskularni sistem. Najčešća oboljenja srca i krvnih sudova koja odnose život je srčani infarkt.

Tokom prošle godine od infarkta srca i infarkta mozga, odnosno moždanog udara umrlo je u Srbiji više od 52 hiljade ljudi, što ukazuje na činjenicu da više od polovine smrtnosti otpada upravo na srčana oboljenja i na bolesti krvnih sudova i na njihove komplikacije. Ove bolesti u poslednje vreme pogađaju žene nego što pogađaju muškarce i sve češće na udaru su mlađi ljudi.

Po mišljenju kardiologa, ovako nastalo stanje je uslovljeno pušenjem, nepravilnom ishranom, sve češćom pojavom stresa i nedovoljnom fizičkom aktivnošću.

Shodno tome, u Srbiji svakog sata umre šest osoba od posledica kardio oboljenja, odnosno njih 145 dnevno ili na godišnjem nivou više od 52 hiljade, a od čega su 28.300 žene, na muškarce otpada 23.700. Ove brojke, nažalost, Srbiju svrstavaju među zemlje sa najviše smrtnosti od srčanih oboljenja, odmah posle Rusije i Ukrajine, što je za našu zemlju jako alarmantno.

Ovi podaci su važno upozorenje za celokupno društvo da hitno reagujemo i sprečimo ovoliku smrtnost naših građana od k.v. oboljenja, pogotovo što je stopa pojave infarkta miokarda sve češća u mlađoj životnoj dobi, i to u periodu od 30 do 45 godine života.

Prvi pokazatelji razvijanja infarkta srca su bol u grudima, trnjenje leve ruke, mučnina i visok pritisak. Pre svega, sami građani moraju da shvate opasnost koju sa sobom nose ova oboljenja i moraju slediti bezuslovne savete lekara i prevenciju u smislu sistematskih pregleda i provera krvne slike, masti i šećera u krvi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po amandmanu. Izvolite.