Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospođo guvernerka sa saradnicima, jeste, jezik iseče nekad više nego i mač, samo su i oni koji se osete tada povređenim treba da se sete šta su govorili i ovima koji sede s druge strane, no ja da pričam o amandmanu.
Dakle, ako bih ja sada izrazio sumnju da je iko ovaj amandman čitao, mislim da bi bio u pravu. Kada kažem iko, ne mislim na kolege narodne poslanike. Sigurno da ih ima koji se trude da savladaju u kratkom vremenskom intervalu koji nam je dat materijal da ga savladaju, ali mislim na one koji su trebali da gledaju, predlagače zakona, ali pošto je i član na koji sam podneo amandman poprilično dug i tačno je da je u tom amandmanu uneta samo jedna reč, a ta jedna reč je „određene“, dakle – određene finansijske usluge, ja sam juče u onim periodima kada sam zbog drugih obaveza mogao da budem prisutan u plenumu vrlo pažljivo slušao šta su govorile kolege, govorile su i o fabrikama i o nečemu što baš i nema veze sa ovim zakonom, a ja opet pokušavam da pričam o nekim uslugama koje banke primenjuju, koriste da bi zaista vršile pljačku naroda.
Ja sam neki preduzetnik, ja imam neku svoju ordinaciju i ja imam neke odnose sa bankama, pa se onda desi da predam pet virmana, da tri prođu, dva ne prođu, a predao sam ih isto, istom rukom pisane, to je neka određena usluga.
Onda, plaćam održavanje računa svaki mesec. Nije mi jasno, šta mi oni održavaju, da li ga polivaju, zalivaju, seku, obrađuju, šišaju, šta rade sa mojim računom? Onda jedini put kada mi treba usluga od tih istih banaka, ja moram da platim godišnji izveštaj o prometu.