Zahvaljujem, koleginice Grubor.
Na naslov iznad člana 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov iznad člana 4. ovog zakona. Ovde želim da kažem da ideja da se finansijske usluge obavljaju na način kako je to predloženo ovim zakonom, samo po sebi, ne mora da bude loša ideja, međutim, ne postoji realna garancija da će to zaista tako i biti.

Naš najveći problem nije način na koji se obavljaju finansijske usluge, naš najveći problem je u tome što mi sledimo uputstva MMF. O tome je malo ovde govoreno, ali ja želim to da istaknem. Do sada nije zabeležen slučaj nijedne zemlje u svetu koja je svoju privredu, svoju ekonomiju razvila zahvaljujući MMF.

Dakle, zahvaljujući MMF-u, mi danas imamo ovakve cene goriva, ovakve otkupne cene maline, ovakve otkupne cene višnje, ovakve otkupne cene ostalih poljoprivrednih proizvoda i ovoliko nezadovoljstvo građana Srbije, koji danas protestuju na razne načine. Zahvaljujući MMF-u mi imamo ovakve i plate i penzije, ova Vlada sama kaže, doduše, tu su pošteni pa kažu - o tome da li ćemo povećati plate i penzije moramo se dogovoriti sa MMF, odnosno, direktno priznaju o visini naših plata i penzija odlučuje MMF. Ako sve ove stvari imamo u vidu, onda zaista ja ne znam o čemu mi ovde govorimo.

Znači, ovaj način plaćanja sam po sebi ne mora da bude loš, ima tu mnogo problema, o tome sam govorio u mojim prethodnim amandmanima, ali, jednostavno, ovo je krucijalni problem, mi moramo da se izvučemo ispod kandži MMF. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Saviću.
Na naslov iznad člana 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Rasprava o amandmanima se privodi kraju i pitaju građani uveče kada idemo kući da li ćemo uspeti nešto da progovorimo o Narodnoj banci. Nažalost, nećemo, zato što je tako koncipiran sada rad da se od onih predloga zakona koji budu na dnevnom redu da se za prvi izabere koji je najbezazleniji u smislu obraćanja javnosti i onda tu lepo potrošimo vreme na četiri člana nekog zakona, i to je kraj rasprave o amandmanima.

Mi, naravno, u ime tih građana koji se interesuju za Narodnu banku nismo uspeli da pitamo Jorgovanku Tabaković od onih 554.426.00 dinara, to je više od pola miliona plate, koliko daje u humanitarne svrhe i kome, jer je to obećala kada je pričala da joj je plata stvarno velika, ali kaže ne može da je smanji, što naravno nije tačno, jer postoji statut koji može da se menja. Tada je takođe rekla da ona toliko radi da nema kada da potroši tu platu, tada sam se skoro rasplakala kada sam to čitala, a novinarima je rekla da sumnja da bi poželeli da se zaposle u Narodnoj banci, valjda što su tamo male plate.

Onda, naravno, nismo stigli ni da je pitamo za držače za noge, ni za nove automobile, ni za pet miliona dinara za mašine za posuđe, svašta tu ima, ali to ćemo kada ona bude na dnevnom redu, ako je Vučić ponovo predloži, pošto je svojevremeno predložio njen lični prijatelj Tomislav Nikolić, ako je s njim ostala i dalje u tim odnosima, teško da će sada ovaj da je predloži. Dakle, razgovaraćemo u nekom narednom periodu.

Ovo što radite sa ovim amandmanima je bruka za Narodnu skupštinu, taman onoliko koliko je i Mehina krađa na Franfurtskom aerodromu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Replika na pominjanje predsednika stranke. Izvolite.

Dve napomene, vrlo dobronamerne, onaj ko ima nameru da nešto zamera procesu podnošenja amandmana, trebalo bi, u najmanju ruku, da onda sam u tom procesu ne učestvuje. I ovo slobodno shvatite kao otvoreni odgovor svima koji učestvuju u tom procesu, a onda sebi daju za pravo da nešto tu komentarišu, čak i upotrebe, s vremena na vreme, nešto poput reči bruka.

Za sve ovo ostalo što se čulo, mislim da je reč o nekoj grešci, koja može da se ispravi, verujem da je štamparske prirode, neki ljudi nisu pravilno pročitali naslov zakona. Ovaj zakon se tiče ugovaranja na daljinu, ne ogovaranja na daljinu, vodite računa.

Koleginice Radeta, želite repliku? Izvolite.

Nije problem ovaj komentar gospodina Orlića, za njega je utvrđeno da zna da čita, a čak može da govori i da ne čita. Ali, ovaj hi, hi, hi tamo smeh od ovih dragih koleginica koje još nisu naučile ni da čitaju, stvarno smešno.

Što se tiče amandmana, mi srpski radikali, nas ovoliko koliko nas je, nećemo dozvoliti da nas vi pregazite vašim brojem, ni vašim velikim brojem amandmana, mi ovu igru sa amandmanima nismo počeli. Vi ste je počeli, ne zbog nas, nego zbog onih što su sedeli tamo, koji su prvi nametnuli, i to treba javnost da zna, i one besmislene amandmane, ono, kako se zove, iz DJB, pa onda predlog za proširivanje dnevnog reda. Oni su se od toga umorili, mi se nećemo umoriti nikad, dokle god ovo traje, mi ćemo u tome učestvovati. Ali, to ne znači, da nećemo kritikovati. Ovo zaista jeste obesmišljavanje, i to morate da se složite, obesmišljavanje rasprave o amandmanima.

Znate, sećamo se mi, koji smo ranije bili poslanici, lepo je bilo raspravljati - jedan predlog, jedna tačka dnevnog reda, pa se onda na taj predlog podnese amandmana onoliko koliko zaista neko misli da treba. Da li je to na predlog od 40 članova, maksimalno je moglo biti 40 amandmana ako neko želi da briše sve, jer misli da treba da postoji taj zakon u pravnom saobraćaju u Srbiji, ili je bilo pet amandmana, 15, 20 i onda se normalno raspravljalo i sa predlagačem, da li je to sada guverner ili neki ministar, i sa kolegama iz vlasti, sa kolegama drugog dela opozicije.

Morate priznati, mi ćemo u ovome učestvovati. Vi hvalite Vladu i hvalite sve što vi mislite da je dobro, koristeći amandmane. Mi sve to kudimo koristeći amandmane. Legitimno, ali nije pošteno prema narodu što smo doveli Skupštinu u ovu situaciju.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Još jednom, naravno, svako ima puno pravo i treba to pravo da koristi, da govori o stvarima za koje smatra da su važne. Ukoliko to radi u skladu sa onim što predviđa Poslovnik nema tu ništa sporno.

Ono što je meni neobično da primetim, da neko koristi to pravo i onda kaže – a, korišćenje tog prava to je obesmišljavanje. Korišćenje tog prava to je bruka. Dakle, ako je to na nivou samokritike, ja u to apsolutno ne ulazim. Samo da vodimo računa kad se jedni drugim obraćamo. Mi, naravno, ne mislimo da je bilo šta besmisleno u činjenici da mi imamo dobre rezultate dobre politike i da imamo šta da pričamo kada o tim rezultatima govorimo. Impresija drugih grupa neka ostane njihova stvar dok se u tim impresijama bave sobom i eventualno jedni drugima.

Što se tiče poslaničke grupe SNS nema ni jednog razloga a pokazalo se nije ni baš korisno ni dobro po druge da nas pominju. Mislim da je ovo bila krajnje dobronamerna i krajnje korektna napomena sa moje strane, ni najmanje u tragu onog komentara koji se ticao naših koleginica. Ne treba to nikome ovde, to smo valjda utvrdili do sada.