Kada sam nabrajao i navodio šta bi sve trebalo ili bilo poželjno u opštem interesu da učini rukovodstvo, predsedavajući naše skupštine, onda sam zaboravio još jedan detalj, a to je da smanji intervencije po Poslovniku, a da dopusti više polemike u replikama. Par razmena replika neće upropastiti raspravu. Naravno, ne da se tera u beskonačnost ali neće biti ni ovoga da se onda po Poslovniku, a gledaoci možda ne znaju, na Poslovnik se ne može replicirati i onda praktično ispadne kao nešto bez odgovora.
Dakle, samo da ponovim, neću da govorim o amandmanima iz razloga koji sam naveo, a uostalom, rekao sam više čak i o amandmanu nego što su moje kolege koje su ovde govorile, iz vlasti, iz opozicije, govorile o amandmanima. Da mi ozbiljno podnosimo amandmane vidi se iz toga što ih ne podnosimo beskonačno, ne podnosimo ih previše, uglavnom ih solidno obrazložimo, a ponekada neki bude čak i usvojen, neki bude odbijen, jer se prosto ne uklapa u koncepciju, u politiku Vlade ili predlagača.
Hoću da kažem, svašta se može zameriti meni lično, možda i mojim kolegama, ali svakako ne to da neozbiljno i bez veze ili ono ofrlje podnosimo amandmane, tek reda radi, to je dosta važno. Govorio sam vrlo, rekao bih, blagonaklono i vrlo objektivno, čak i samokritički sa stanovišta opozicije, ali sada moram da kažem, neće se to dobro završiti. Kolege, za početak, prvo, sve manje vas ljudi gleda, sve manje ljudi sedi ovde u sali. Nisu prazni samo ovi redovi, nisu prazni svi, praznjikavi su naravno i redovi vladajuće opozicije. Vas inače ima više, imali ste vreme, pa vas je trenutno više.
Opoziciji zameram što nije u stanju da kaže zašto ne dolazi, nego ispada da ne dolazi eto tako, što ih mrzi da dolaze, što nije tačno. Zadovoljan sam što je sada, poslednjih par sednica, vođenje i atmosfera donekle bolja, ali mora biti još bolja, verujte mi, znam o čemu govorim.
Što se tiče ovih aluzija na Vuka Jeremića, brojke i ostalo, stvarno se ne mogu osvrtati, ali ako mi dozvolite polemiku, dakle dijalog, replike, a ne da me po Poslovniku neko proziva, pa da ja na to ne mogu da odgovorim, u tome ću takođe vrlo rado učestvovati i objasniti. Manipuliše se tu raznim brojkama i frlja se raznim brojkama, nije ni važno. Važno je sledeće, činjenica je da ni taj Poslovnik nije najgori na svetu, sve zavisi od toga kako ga primenjujemo. On nije dobar, nije srećan, vladajuća većina je imala mogućnost da ga promeni, ali isto tako, da mi imamo jednu po jednu tačku dnevnog reda, jedan po jedan zakon, ovih 600 minuta bi bili sasvim dovoljni i sasvim pristojni da se, pod uslovom da niko ne zloupotrebljava ni sa jedne strane, da se rasprave, podnesu amandmani i razgovara o tim amandmanima.
Dakle, hoću da kažem, vreme od 600 minuta za raspravu o amandmanima je solidno, ali ne kada spojimo 20, 30 tačaka i onda još podnesemo stotine amandmana na prve poente i na prve članove dok tih 600 minuta ne istekne, to je poenta. Zato sada dolazimo u situaciju da predsedavajući čita, čita i zaista neko ko se tek uključi u prenos kaže – evo, vidiš, ovi neće da diskutuju. Zapravo, nije da neće da diskutuju i ovi prozvani, nego, prosto, isteklo je vreme koje su imali na raspolaganju.
Ako neko misli da je diskriminisan, može da podnese, pogotovo ako je većina, zahtev za izmenu ovog Poslovnika, pa da predloži bolju. Kažem, on stvarno nije sjajan, ali uvek mnogo zavisi od toga kako ga primenjujemo, i rukovodioci, odnosno predsedavajući Skupštinom, a naravno i mi, narodni poslanici. U svakom slučaju, trudio sam se da ga ne zloupotrebljavam, kao što ga zloupotrebljavaju oni koji mašu stalno Poslovnikom i pričaju o zloupotrebi i dostojanstvu Skupštine. Hvala.