Da, ja imam, naša poslanička grupa ima još vremena, ali ja sam i prošli put i prošlo zasedanje rekao da mi ne želimo da učestvujemo u raspravi o amandmanima i meni je zbog toga žao, jer je to jedan ćorsokak gde su se sada kao jarci, ovnovi na brvnu našli predstavnici različitih političkih opcija ovde i mislim da od toga niko nema koristi. Dakle, nema koristi ni Vlada, jer nema priliku da odbrani ili objasni zašto neki predlozi i amandmani nisu dovoljno dobri i onda sede tu i statiraju, pošteno govoreći, predstavnici Vlade, sa ovde gospođa guvernerka, već praktično dva dana bez mogućnosti da išta kažu, ali samo čisto reda radi. Slušajući ove amandmane, jedan moj kolega je spomenuo slobodne sastave koje podnose predstavnici vlasti, a isto tako i opozicija koja opet podnosi amandmane čisto reda radi, ne bi li onda i oni ušli i ubacili se u taj voz.
Dakle, ponavljam i naglašavam, jeste to rekla koleginica maločas, ali treba da se zna, oni koji gledaju ovaj prenos, a sve će manje gledati dok nam rasprava o amandmanima bude ovakva kakva jeste.
Činjenica je da je u poslednje dve nedelje ili poslednjih par sednica, rekao bih, ova rasprava bila relativno solidno vođena, bila je tolerantnija atmosfera, dopuštalo se opoziciji nešto da kaže. Nadao sam se da će se to završiti tako da će se odustati od ove prakse podnošenja. Hajde da budemo realni i pošteni prema sebi, makar besmislenih i formalnih, reda radi amandmana na prve tačke prvog zakona, znači prve članove prvog zakona i svi znamo da se to radi. To je počelo sa raspravom o budžetu u decembru mesecu, i to je nastavljeno.
Sa druge strane, opozicija jeste kriva, barem iz dva razloga. Neke kolege iz opozicije, mada ja naravno ne snosim, niti mogu snositi odgovornost, svako za sebe odgovara za njihove postupke i namere, jesu inaugurisali tu praksu sa tim amandmanima na svaki član, što mislim da je loše. Sa druge strane, vlast je to prihvatila i onda su počeli redovno da podnose amandmane da bi sprečili opoziciju da oni ne dođu do reči. To je to što sam rekao, ta situacija sa ovnovima na brvnu, gde se sad tu nešto isteruje.
Ono što ja takođe dodatno zameram kolegama iz opozicije jeste što nisu smogli snage, nismo našli snage da javno kažemo, da bojkotujemo takvu praksu, pa nema veze. Ovako, oni ne sede, nema ih ovde, ali ne bojkotuju, što je loša slika za opoziciju. Sa druge strane, loša slika je, rekao bih, i za vas, jer ipak je većina najodgovornija za stanje i za sliku parlamenta. Nije to ni pričaonica, nego se svodi na neku vrstu pozornice gde svi znaju o čemu se radi ili gotovo svi, a onda neke kolege iz opozicije se kače i pokušavaju u tome da se takmiče sa vama.
Vi ste u pravu u još jednoj stvari, to je juče rekao neko od kolega preko, da ne mogu da zameraju tu praksu oni koji sami to primenjuju, sami se u to uključuju i sami podnose amandmane na svaki član, odnosno na prve članove prvog zakona, ali oni to rade ne bi li došli do vremena, ne bi li iskoristili to vreme. Da je to vreme tako dragoceno i da je to tako korisno i da je jako važno svaki sekund, svaki minut iskoristiti u Skupštini, onda bi rezultati izbora bili drugačiji, nego što jesu. Dakle, ja u to ne verujem, a čak i da donosi neku veliku korist, mislim da nije vredno urušavati preostalo dostojanstvo ovog doma zarad nekih, kažem, sumnjivih dnevno političkih dobitaka.
Moj apel je da zahvalim, pošto ne verujem da ću se više javljati, iako će verovatno ostati još malo vremena, što izgleda jedan, a možda čak i jedini amandman koji je prošao zapravo jeste amandman naše, odnosno moj i mojih kolega, i to baš na ovaj Predlog zakona. Ne ovaj, nego kasniji član. Dakle, prošao je jedan amandman od 1.040 ili koliko je podneto, i to baš naš. On naravno neće promeniti mnogo suštinu, ali hoću da vam kažem da nisu uvek ti amandmani pitanje života i smrti, ali jesu nekad malo poboljšanje tehničko, nekada ne samo tehničko. Ovaj se ticao komisije i uloge Komisije za hartije od vrednosti. Dakle, nekada može da se popravi zakon.
Ovakvim načinom na koji radimo, evo čitavo zasedanje, četiri meseca kako radi ovaj parlament, mi onemogućavamo i poslanicima vladajuće većine i poslanicima opozicije da nešto konstruktivno doprinesu i da se neki predlozi zakonski poprave, ako može. Na kraju krajeva, i predlagaču onemogućavamo da razmisli, razmotri, pa eto i usvoji neke od tih predloga. Znači, reda radi se podnose amandmani i sa jedne i sa druge strane i time ne vršimo, barem jedan važan segment, možda i najvažniji segment Narodne skupštine i zapravo ne obnašamo, odnosno ne vršimo na zadovoljavajući način.
Mislim da se sa tom praksom mora prekinuti. Ovo zasedanje je završeno. Sada smo u vanrednom zasedanju. Nadam se da će prevladati razum, da će se ohladiti glave, bez obzira na ovo vrelo vreme koje dolazi, leto i da ćemo od jeseni početi u nekoj normalnoj atmosferi. To jeste odgovornost vladajuće koalicije i rukovodstva Skupštine, kao što smo pokazali u poslednje dve nedelje da mogu, više manje, da vode tolerantnu raspravu, puštajući malo i opoziciju i kontrolišući da se to pretvori u neku vrstu pogroma i linča na predstavnicima opozicije. Neka smognu toliko snage da sugerišu. Naravno da svaki poslanik ima prava da podnese šta god hoće, verovatno će to predsedavajući to reći, ali završavam time i mislim da bi se moglo negde sabrati, oduzeti i zaključiti da ovako kako radimo, govorim o amandmanima, ne o raspravi u načelu, nekoliko meseci u raspravi o amandmanima ne koristi ni vlasti ni opoziciji, a naročito ne koristi dostojanstvu ovog doma. Hvala.