Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega ministre, o zakonima koji su danas predmet ove sednice, želim da kažem da će SNS podržati ove zakoni i ono što smo danas iz debate opozicionih stranaka videli, to je da i oni podržavaju te zakone. Možda imaju neke male dileme oko nekih amandmana ali samim tim to znači da oni podržavaju odluke Vlade Republike Srbije, s obzirom da nisu obavešteni da je SNS lider kada je u pitanju Vlada Republike Srbije i broj ministarstava. Tako da podrškom vama, suštinski oni podržavaju predloge samo što je to teško priznati zato što je u pitanju baš SNS.

Ono čime bih se ja na kraju današnjeg izlaganja kada su u pitanju ovlašćeni predlagači nosila, to je da najviše treba govoriti i kao predstavnik, predlagač i Odbora za finansije, a to je da predlog koji je došao u Skupštinu na osnovu člana zakona 19. Zakona o NBS i Ustava Republike Srbije, član 99. to je da predlog za guvernera NBS daje predsednik Republike Srbije. Taj zakon je inače izmenjen 2010. godine i tada je u julu mesecu i tadašnji predsednik, gospodin Tadić predložio, gospodina Šoškića, tako da ta praktična procedura je ustanovljena i 2012. godine i sada 2018. godine. ono što je razlog zbog koga je gospodin Vučić predložio nov mandat gospođi Jorgovanki Tabaković, su u stvari rezultati njenog rada.

Mi smo imali prilike prošle nedelje da razgovaramo o zakonima koji su bili ovde predmet rasprave, ali i o radu u prvom mandatu gospođe Tabaković. Ono što smo imali prilike da čujemo i od strane opozicije to je da je mnoge stvari pomerila u pogledu rada i same Narodne banke Srbije i u pogledu odnosa banaka prema Narodnoj banci i prema građanima, pa tako i rezultati rada govore upravo o tome da je inflacija svedena na 2%, što je, u stvari, u rangu najrazvijenijih evropskih država, što govori da je očuvana stabilnost kada je u pitanju uopšte kurs dinara, kada je u pitanju stabilnost i sama makroekonomska stabilnost države, ali i kada su u pitanju poslovni ambijent Srbije, koji je potpuno promenjen nakon donesenih svih zakona u protekle četiri godine, kada govorimo o zakonima koji su se odnosili na ekonomske reforme i na fiskalnu konsolidaciju, tako da je bila potrebna potpuna koordinacija, praktično, Narodne banke Srbije sa Ministarstvom finansija i Vladom Republike Srbije. Ti rezultati danas su takvi da pokazuju da u prvom kvartalu možemo da razgovaramo o suficitu u budžetu, da možemo da razgovaramo o tome da će biti dovoljno para i za povećanje plata i penzija, da govorimo o povećanju zaposlenosti, o otvaranju novih radnih mesta.

Danas imamo i otvaranje novog objekta „Lidla“, a vi znate da takve kompanije kao što je „Lidl“ ne dolaze baš na nesigurna ekonomska tržišta, ne dolaze u regione gde zaista nema te ekonomske stabilnosti, kao što danas govorimo o Srbiji.

Kada govorimo uopšte o radu Narodne banke Srbije ne mogu a da ne kažem da razlika između 2012. godine, kada je gospođa Jorgovanka preuzela, devizne rezerve Narodne banke Srbije su bile 25 puta manje nego što su danas. Znači, tada su one iznosile 409.000.000 evra, a danas iznose 10.550, odnosno preko 10.000.000.000 evra i to je 25 puta više.

Prema tome, govorimo o tome da jedna odgovorna politika, koja je vođena ne samo od strane Narodne banke Srbije, nego i Vlade Republike Srbije, i ta koordinacija je upravo dovela do toga da danas zaista govorimo o velikim rezultatima i govorimo o tome da, pored toga što su otvorena mnoga poglavlja kada je u pitanju saradnja sa EU i poglavlja koja se odnose na monetarnu i fiskalnu politiku, na finansijske usluge, upravo su prošli praktično nadležne odbore, a to su Odbor za finansije, Odbor za evropske integracije, Skupštinu Srbije i sada se nalaze u Briselu i razgovara se o tome da određene od tih poglavlja treba otvoriti, upravo kao što je i prvo poglavlje koje je otvoreno je poglavlje 32, a to je finansijska kontrola.

Znači da na svemu ovome je jako posvećeno rađeno i od strane guvernera Narodne banke Srbije, a kada pričamo o njenoj biografiji, koja je pokušana danas na najgori mogući način da bude osporena, pre svega ličnim uvredama, onda treba reći da u njenoj biografiji stoji da, zaista, žena koja je i rođena na Kosovu, završila je Ekonomski fakultet u Prištini i kao đak generacije u to vreme završila je i magistarske studije, upisala doktorske studije i završila taj deo posla, radila i kao profesor u Ekonomskoj školi i kao određeni oficir banke, tako da kažem, i kao direktor banke, znači prošla je sve stepenike u svojem karijernom napredovanju, kada je u pitanju uopšte struka, a šest puta je bila birana za narodnog poslanika i, na kraju krajeva, bila je i predsednik Odbora za finansije i predložena je od predsednika države 2012. godine, gospodina Tomislava Nikolića, za guvernera Narodne banke.

Ona je uspela za vreme njenog mandata da dinar, koji je bila četvrta najgora valuta u svetu i u regionu, da bude danas druga valuta, najbolja valuta kada govorimo o dinaru. Znači, izvršila je dinarizaciju privrede, što je malo kome pošlo za rukom od guvernera Narodne banke Srbije.

Ono što mi danas imamo i kao predlog, to je da je nekadašnji direktor Uprave za trezor, s obzirom da smo prošle nedelje imali izmene i dopune Zakona, praktično se gasi kao radno mesto i tu funkciju vrši v.d. guvernera, upravo direktor koji je izabran ovde u Skupštini Srbije, koji je prošao proceduru izbora direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Imali smo prilike da razgovaramo sa njim kao članovi Odbora za finansije. Zaista, njegova biografija je takođe impozantna. Završio je ekonomski fakultet sa najvišim ocenama ovde u Beogradu.

To je jedan mlad čovek, 1979. godište, koji je pokazao da je sposoban da bude i šef pregovaračkog tima za Poglavlje 9. kada su u pitanju pregovori sa EU, upravo finansijske usluge i to ga je negde kvalifikovalo da i kao direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama zaista vrši dužnost kao vice guverner NBS i, s obzirom da je ovde izabran, u ovom plenumu, kao vršilac dužnosti, potpuno je logično bilo zbog čega danas imamo taj predlog da v.d. stanje viceguvernera danas imamo kao predlog viceguvernera u punom svom mandatu, koji sledi prema izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbiji, koji je prošle nedelje usvojen u Skupštini.

Ono što treba reći da je potpuno logično zbog čega NBS danas ima rezultate, to je i pokazano, ne znam da li ste juče propratili, a to je da naša domaća kartica „Dina“ praktično postaje jedan od partnera mreže „China UnionPay“, koja je inače jedna od najvećih svetskih mreža kartica koji se nalaze u 168 zemalja i Banka Poštanska štedionica, zajedno sa „China UnionPay“ je praktično izdala jednu zajedničku karticu, kojim je, na inicijativu NBS, pokušaj da naša nacionalna kartica „Dina“ postane sastavni deo ove mreže celog sveta i to je ono zbog čega mislim da je kao rezultat rada NBS i Srbije kao jednog od stabilnih finansijskih monetarnih tržišta, a i stabilnih ekonomskih država upravo dobila kao nagradu za sav onaj trud i rad koji je i guverner Narodne banke učestvovao u tome.

Mislim da Narodna banka razvija tu domaću karticu. Prema najsavremenijim tehnologijama je pokazala da možemo da uđemo na velika tržišta sa svojim određenim derivatima sa kojima svet danas svakodnevno posluje i time mi suštinski ulazimo u sistem sam digitalizacije Srbije na velika vrata.

Ono zbog čega danas treba reći građanima Srbije odgovor na jedno važno pitanje, a to je uopšte makroekonomska stabilnost i ekonomska stabilnost Srbije je upravo ono oko čega zadnjih dana vidimo da neki ovde žele da zaustave Srbiju, a to je glavna tema, tema cene nafte i naftnih derivata, cena koja je u 2012. godini bila za 12% veća nego sada, cena koja je pokazala da 168 dinara za litar goriva je moglo da se da 2012. godine i niko se nije bunio, a sada je problem zbog čega je ta cena mnogo manje.

Ono što treba reći građanima Srbije to je da akcize, o kojima pričaju oni što zaustavljaju Srbiju, što učestvuju u lokalnim samoupravama kao opozicioni odbornici, pa ne dozvoljavaju ženama sa malom decom da prođu, sveštenicima, starim i bolesnim ljudima, ne dozvoljavaju da hitna pomoć prođe, a neće da se pokažu da su organizatori ovih demonstracija sile, pošto smo videli juče da su pojedinci spremni i da biju, treba reći tim ljudima da mogu da podižu određene vrste protesta, ali za to postoji zakon i način za to. Ne žele da kažu da su akcize uvedene 2009. godine i da je gospodin Tadić prvo što je potpisao u stvari povećanje akciza sa 7 na 44 dinara po litru goriva. Znači, govorim o benzinu. Tada je to bilo sasvim normalno i do 2012. godine ta akciza je rasla do 50 dinara, a za dizel 37 dinara.

Ono što nisu hteli da kažu to je da cenu litre goriva danas koju kupujemo na pumpama određuje nekoliko faktora. Jedan od faktora je cena naftnih derivata na tržištu i to je ono zbog čega imamo situacije koje moraju svi da trpe ukoliko dolazi do određenih ratova, ali i cena koja se odnosi na akcize i porez i deo koji se odnosi na praktično kurs dolara.

Svesni ste bili toga da je u tim ratovima velikih sila ta cena goriva bila toliko oborena da su jednostavno sve ekonomije morale da trpe te kursne razlike dolara, da danas počinje praktično da raste vrednost dolara. Ali, reći ću vam da u strukturi samih prosečnih maloprodajnih cena očito postoje kumulativni troškovi koji se odnose na sam transport tog goriva.

Interesantno je zbog čega upravo oni koji štrajkuju pominju cenu goriva i upravo dovode do štrajka u državi, u kome žele da Aleksandar Vučić podnese određeni teret svega toga, govori o tome da se oni ne zalažu uopšte za smanjenje cene goriva, nego da žele jednostavno haos u državi i da ponište izbore koje su građani imali u više navrata da iskažu kao svoje građansko pravo i glasaju za Aleksandra Vučića i SNS.

Da je to suprotno tome, onda bi zaista otvorili jednu kvalitetnu debatu o svemu tome.

U prilog tome ide činjenica da je američko tužilaštvo pokrenulo niz sudskih postupaka za pranje novca bivšeg ministra spoljnih poslova Senegala i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hong Konga, koji su finansirali nevladinu organizaciju Vuka Jeremića, u kojima su dali preko 7,2 miliona evra, u kome su praktično na osnovu tih sredstava finansirali deo koji se odnosi na izvesne usluge u energetskom sektoru.

Ne znam da li vam je sada jasna veza između u stvari podrške ovom stajanju Srbije, zaustavljanju građana Srbije da rade i da žive zbog toga žele da sruše nekolicina režim ne samo Aleksandra Vučića, nego da zaustave Srbiju na putu napretka. To je, u stvari, razlog zbog koga mi imamo finansiranje i pranje novca po pitanju nekih energetskih kompanija iz Šangaja, na osnovu nevladine organizacije koju gospodin Jeremić poseduje. To je ono zbog čega danas građani Srbije treba da znaju ko u stvari želi dobro budućnosti Srbije, a ko želi da nas vrati i pre 2012. godine u cenu struje, odnosno koja je bila mnogo veća nego sada i u cenu energenata i naftnih derivata i cenu benzina od 168 dinara po litru.

Prema tome, mi na osnovu svega ovoga danas možemo da vidimo da se poštuje rad, da se poštuju rezultati rada, poštuje se stručnost i da treba da ispravimo sve ono što do 2012. godine toliko toga predato nekim drugima van ove države da vode i kreiraju politiku Srbije. Toga više nema. Mi o svojoj budućnosti odlučujemo sami i neće nas sprečiti ni oni koji primaju pare iz inostranstva, koji projektuju neke izmišljotine u vidu nekih afera, a sve to zarad toga da bi sebi napunili džepove, vozili skupe automobile.

Moja poruka im je da kupe automobile od 1.200 kubika, pa će videti da neće imati tolike troškove, s obzirom da očito zaustavljaju saobraćaj samo džipovi, samo audiji i samo oni automobili od 3.000 kubika. Jeste to malo čudno, ali građani Srbije su to sada videli. I kada pričaju o tome da su se oni osvestili, osvestili su se jer vide ko želi da zaustavi Srbiju, a ko želi da napreduje i da obezbedi budućnost svojoj deci i svojim unucima.

Prema tome, u danu za glasanje sigurno ćemo podržati ove zakone i predlog gospodina Aleksandra Vučića, predsednika, za guvernera NBS. Hvala.

Zahvaljujem.
Obzirom da je ovo bio poslednji prijavljeni predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu o predlozima akata iz tačaka od 1. do 14. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, iz mnoštva predloženih zakona kao narodni poslanik Bošnjačke nacionalne zajednice, a posebno kao izabrani predstavnik Bošnjaka u Nacionalnom savetu Bošnjaka, kao šef Vijećničke grupe u Bošnjačkom nacionalnom vijeću Za Bošnjake, Sandžak i muftiju, posebno ću se osvrnuti na ovaj set zakona koji se tiče nacionalnih manjina.

Naravno da su mnoga rešenja u ovim predlozima jako kvalitetna, jako dobro urađena i zaslužuju svaku pohvalu. Ubeđen sam i to sam mnogo puta govorio i istraživao, čak i ne samo u Srbiji, govorio da su u zakonskim rešenjima, ustavnim rešenjima nacionalna prava nacionalnih manjina u Srbiji najbolja od svih država u regionu, bolja nego u BiH, bolja nego u Hrvatskoj, bolja nego u Crnoj Gori, Makedoniji i mnogim drugim državama. Ovo odgovorno tvrdim, posebno u oblasti obrazovanja, odnosno implementacije maternjeg jezika.

Naravno, i ova zakonska rešenja imaju neke svoje manjkavosti koje bi trebalo preduprediti i za koje smo mi podneli amandmane. Iskoristiću ovu priliku da ukažem na neke od najznačajnijih.

Danas smo više puta od članova ovog parlamenta koji su pripadnici nacionalnih manjina čuli da je jako štetan taj član 7a, koji bi trebao da spreči politizaciju nacionalnih saveta. Zaista je prisutna politizacija u nacionalnim savetima, ali ona je uzročno-posledično povezana. Ona je više do sada bila prisutna iz republičkih organa, nego što je to bio problem što su političke partije učestvovale u radu veća.

Podsetiću vas na 2010. godinu, kada su organizovani prvi izbori za Bošnjačko nacionalno vijeće, neposredni, kada je lista koju je predvodio Zukorlić osvojila 49,75% mandata, iako su pre toga RIK skinula 20.000 birača sa posebnog biračkog spiska, kada je tadašnji ministar iz DS za ljudska prava Aleksandar Čiplić doneo posebnu uredbu koja je važila samo za Bošnjake, da se umesto proste većine mora doneti dvotrećinska većina kako bi se formiralo vijeće.

Dakle, tu je bila glavna zloupotreba od strane onih organa koji su trebali pomoći nacionalnim savetima da do kraja sprovedu svoje interese nacionalne politike.

Na isti način 2014. godine, na izborima, takođe, za nacionalne savete, pokazana je otvorena krađa, kada je predsednik RIK gospodin Šebek prisustvovao u Tutinu i kada smo snimili i dostavili materijal RIK apsolutne krađe na biračkim mestima, a to nije tretirano i mi smo zbog toga imali politizaciju nacionalnog vijeća. Dakle, ima te politizacije, ali ona je isključivo vezana uzročno-posledično za izvršnu vlast.

Naravno da nije dobro da političke stranke ne budu akteri političkog života nacionalnih vijeća, pogotovo što za njihov izbor vezan je Zakon o izboru narodnih poslanika, i po Ustavu, ne trebaju se diskriminisati pripadnici nacionalnih zajednica na taj način, a recimo, praksa država EU takođe to poznaje. Evo, imate Hrvatsku, gde je član Sabora ujedno i predsednik Srpskog narodnog vijeća, gospodin Pupovac. Zar to nije praksa EU?

Dakle, ovaj član bi trebalo u potpunosti izbrisati.

Takođe, vrlo važne stvari koje treba ovde govoriti, a o kojima do sada niko nije govorio, jeste poseban birački spisak. Poseban birački spisak je problematika koja se tiče nacionalnih zajednica. Smatramo da je ovo predloženo rešenje kvalitetno, a nudimo još bolje, da se, recimo, iz popisa stanovništva izvade članovi posebnog biračkog spiska, uz mogućnost da se upišu oni koji su eventualno propustili popis.

Takođe, dobro bi bilo, da ne bi bilo ovih brisanja kao 2010. godine, da sve izborne liste imaju pravo na uvid u birački spisak nakon zaključivanja izbornih lista, kao što je to praksa u Crnoj Gori.

Zahvaljujem.

Da završim samo. Jako je pogubno što u ovom predlogu zakona izborne liste nemaju svoje predstavnike u RIK. To bi se trebalo popraviti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branko Ružić.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko. Dakle, samo da ne poredimo vrednosno, strukturalno i sadržinski stvari koje nisu identične. Dakle, Srpsko narodno vijeće u Hrvatskoj nema status nacionalnog saveta, kao ovde u Srbiji, ali bih iskoristio priliku, imajući u vidu da ste dotakli zaista značajna pitanja koja se tiču i izbora za nacionalne savete i posebnog biračkog spiska, da vas zvanično pozovem, dakle nema samo vas, nego sve narodne poslanike koji su pripadnici nacionalnih manjina, da sutra u 15.00 časova u Maloj sali prisustvuju razgovoru i prezentaciji modela po kome ćemo i ažurirati posebni birački spisak, upodobiti ga sa jedinstvenim biračkim spiskom i ukazati na sve prednosti kako ne bi dolazilo do bilo kakvih, neću reći zloupotreba jer nema šanse da toga bude, ali u svakom slučaju nekih nepravilnosti koje su se verovatno ranijih godina dešavale. Ispravka, naravno, odmah, biće na prvom spratu u sali tri, dakle, ne u maloj plenarnoj sali. Hvala vam.

Zahvaljujem, ministre Ružiću.
Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, u vašem izlaganju gospodine Ružiću čuli smo da se na Zakon o lokalnim samoupravama čekalo pet godina, da ste Nacrt zakona dostavili predstavnicima gradova i opština, da su se vodile dve javne rasprave, što je svakako za pohvalu. Ono što je bitno i što treba da se naglasi je poruka koju Republika šalje - da vlast na lokalu više uključi građane u proces odlučivanja, ali i da se budžetima planiraju podsticaji za rađanje shodno strategiji Vlade Republike Srbije.

Bitno je da se sve institucije uključe u borbu protiv bele kuge, a samim tim i opštine i gradovi, jer sve aktivnosti na nacionalnom nivou moraju biti praćene aktivnostima na lokalnom nivou i u tom pravcu za ovu godinu je predviđeno 566 miliona dinara, što je pet puta više nego prošle godine kada je za ta sredstva konkurisalo svega 15 opština.

U današnjem izlaganju mog kolege Vujića čuli smo da je ministarstvo tražilo od lokalnih samouprava mišljenje o načinu borbe protiv bele kuge. Ne kažem da adresa nije dobra, ali nikako ne smemo da zaobiđemo i mišljenja majki, a to ne govori kao narodni poslanik već upravo kao majka, jer ste akcenat stavili na podsticaj rađanja trećeg i četvrtog deteta i mislim da vam majke mogu najbolje reći koji su razlozi zbog kojih se odlučuju za ne rađanje trećeg i četvrtog deteta.

Mišljenja lokalnih samouprava jesu bitna, a pogotovo ako dolaze od onih gradova koji o trošku svog budžeta potpomažu i podstiču rađanje dece, a to je grad Jagodina koji je godinama unazad prepoznao da je ključni problem države Srbije mali natalitet i podsticajem iz gradskog budžeta doprineo da Jagodina bude jedan od gradova, ako ne i jedini grad, koji svake godine beleži porast u rađanju dece.

Država je krenula putem decentralizacije, ali je važno da se zadrži kontrola nad zakonitošću rada jedinica lokalne samouprave. Imajući u vidu da je predloženi Zakon o lokalnoj samoupravi dobar, ja ću na kratko izaći iz okvira teme, jer postoji nekoliko važnih problema koje moramo da sagledamo, a ja znam da će Ministarstvo za lokalnu samoupravu sa vama na čelu, gospodine Ružiću, moći da ih reši.

Naime, postoji velika razlika u veličini jedinica lokalne samouprave, kada kažem veličina ne mislim samo na broj stanovnika, već i na površinu opštine i gradova. Tako, na primer, dok u gradskoj opštini Vračar na površini manjoj od tri kvadratna kilometra, prema popisu iz 2011. godine, živi 56 hiljada stanovnika, u gradu Kraljevu na površini od 1.530 kvadratnih kilometara živi samo 125 hiljada ljudi. Dakle, Kraljevo je više od 500 puta veće od Vračara, a ima tek dvostruko više stanovnika.

Jasno vam je da smo u obavezi da na velikom području obrazujemo sve komunalne delatnosti od obezbeđivanja zdrave pijaće vode, iznošenja smeća do gradskog i prigradskog prevoza, a pri tom su izvorni prihodi koji mogu da se prikupe od malobrojnog stanovništva nedovoljni. Iz tog razloga, kao poslanica iz Kraljeva, zalažem se da država pomaže više gradovima i opštinama koje imaju veliku teritoriju a mali broj stanovnika.

Još jedan problem koji postoji je to da je neophodno organizovati još jedan nivo lokalne samouprave. U Srbiji iznad gradova i opština nemamo viši nivo lokalne vlasti, jer okruzi su oblik dekocentracije, a ne decentralizacije vlasti. Zato je neophodno zakonom predvideti kao obavezan čvrsti oblik saradnje između susednih opština i gradova, gde bi oni mogli zajedno da rešavaju probleme koji se ne mogu rešiti u jednoj opštini ili u jednom gradu.

Na primer, Kraljevo je sa opštinama Raškom, Vrnjačkom Banjom, Trstenikom i Paraćinom, uz pomoć francuskih partnera, zajedno radilo na izgradnji regionalne deponije.

Takođe, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština napravljen je Protokol o saradnji sa svim opštinama i gradovima koji se nalaze u slivu Zapadne Morave, kako bi mogli zajedno preventivno da deluju u cilju sprečavanja elementarnih nepogoda.

Mislim da bi uspostavljanjem viših nivoa saradnje susednih opština i gradova doprinelo povećanju broja opština i gradova koji međusobno sarađuju, a u ovom predloženom Zakonu o lokalnoj samoupravi se krenulo u tom pravcu.

U vašem obrazloženju Zakona o lokalnoj samoupravi ističete da će se unaprediti funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave. Upravo su mesne zajednice mesta gde se prepoznaju problemi, gde građani preko svojih zajednica mogu da ukazuju na probleme življenja. Ne kažem da to do sada nije bila praksa u gradovima i opštinama, ali će sada biti obaveza lokalnih samouprava da unaprede mehanizme neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, što je za JS, kao socijalno odgovornu stranku, jako bitno, i to je dobar pokazatelj da je državi kvalitet života njenih građana najbitniji.

Što se tiče Zakona o matičnim knjigama, mogu da iskoristim priliku da pohvalim gradsku upravu iz grada iz koga dolazim, iz Kraljeva, jer su oni među prvima elektronskim putem povezali mesne kancelarije sa odeljenjima za opštu upravu u okviru gradske uprave, tako da građani na seoskom području mogu da preuzmu izvod iz knjige rođenih, venčanih, umrlih bez dolaska u gradsku upravu. Građani mogu da dobiju ova dokumenta na nekoliko svetskih jezika, tako da nemaju dodatne troškove u plaćanju prevodioca.

Inače, grad Kraljevo vodi matične knjige za šest opština sa područja KiM i sve su unete u centralni sistem, a to znači ako je neko rođen u Kraljevu ili Zvečanu može da uzme izvod u Beogradu.

Ono što stvara problem, a ujedno i za vas molba, gospodine ministre, jeste da su matičnim službama u Kraljevu potrebniji savremeniji računari, jer ovi postojeći ne podržavaju sve aplikacije vašeg ministarstva, a sami ste rekli da je prevođenje matičnih knjiga veliki poduhvat. Mislim da bi pomoć ministarstva u vidu donacija savremenih kompjutera bio podstrek zaposlenima, s obzirom da su među prvima u Srbiji preveli matične knjige u elektronski oblik, da i dalje odgovorno rade na modernizaciji uprave na lokalu.

Što se tiče predloga za izbor guvernera NBS, poslanička grupa JS će podržati predloženog kandidata, gospođu Jorgovanku Tabaković, imajući u vidu da je inflacija u prethodnih pet godina očuvana na prosečnom nivou od 2%, što je u rangu najstabilnijih evropskih država, da je očuvana stabilnost deviznog kursa, da je učešće problematičnih kredita u ukupnim bankarskim pozajmicama spušten na minimum. Verujemo da će gospođa Tabaković u novom mandatu, na čelu NBS, održati kurs pozitivnog poslovanja ove ustanove.

Na samom kraju, poslanička grupa JS će sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice podržati. Hvala.