Zahvaljujem.
Reč ima Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici ministarstva, danas raspravljamo u objedinjenoj proceduri 14 različitih i zakonskih predloga i drugih odluka i to nije čudno za nas koji sedimo ovde u poslednje dve godine. To su novi metodi rada i nastavak urušavanja svih institucija, počev od najvećeg zakonodavnog tela ove države, a to je Narodna skupština.

Na početku hoću da pohvalim ministre vas i vaše saradnike na posvećenosti i želji da na što bolji način predstavite zakonske predloge koje danas branite ovde u parlamentu i na ovom flajeru koji ste uradili. To do sada niko pre vas nije uradio, pa bi verovatno neke kolege mogle i u ovim okolnostima, kada nemate vremena da raspravljate ni u načelu, ni u pojedinostima o zakonskim predlozima, barem da na ovakav način predstave šta žele da urade sa zakonima, ali verujem da to neće biti praksa u narednom periodu, jer nije ideja transparentnost. Ideja je da što više stvari prođe onako nevidljivo ispod radara, kako se građani ne bi upoznali sa svim pogubnim odlukama koje donosi ova vlast, Vlada, a i Skupština.

Vi ste rekli gospodine ministre da se dugo čekalo da ovi zakoni uđu u proceduru i to je tačno. Čekalo se dugo i mnogo ranije je trebalo ući u izmene ovih zakona, naročito Zakona o lokalnoj samoupravi, ali to nije bio dovoljan razlog da to ne uđe juče za danas. Dakle, mi smo juče dobili saziv kao narodni poslanici da danas raspravljamo o 14 tačaka dnevnog reda.

Sada, ne možete ni očekivati naravno, da oni koji su želeli da se ozbiljnije posvete ovim tačkama dnevnog reda i zakonima, da se ozbiljnije i pripreme, ali nadam se da ćemo uspeti barem osnovne stvari da kažem. Ako ne danas u načelu, onda u raspravi u pojedinostima, kada ćemo moći jedino očigledno da raspravljamo o pojedinostima zakona o lokalnoj samoupravi.

Dakle, ključnu reč i rečenicu ste rekli kada ste rekli da jedinice lokalnih samouprava i državna uprava treba da postanu servis građana Srbije. To je tačno, apsolutno to podržavam i to je nešto na krilima čega je 2012. godine SNS pod vođstvom Aleksandra Vučića i došla na vlast. Sa pričama velikih reformi, da će država postati servis građana, da će se iskoreniti korupcija i razno razne priče koje kada pogledamo posle šest godina, nisam siguran da i oni mogu da pogledaju sebe u ogledalo i da kažu da, uradili smo to, to i to.

Niste uradili zato što je politika danas iznad institucija države i sistema. Sada, kada kaže neko – pa to je bilo i ranije, u redu, neka je bilo. Ako nije dobro, valjda ste vi 2012. godine, koji ste obećavali bolji život, prosperitetniju Srbiju, došli ovde da upravo to popravite, pa da se institucije grade, a ne razgrađuju, da politika ne bude iznad interesa društva, iznad interesa sistema.

Zato gospodine Ružiću, šta god pohvalno rekao danas o vašim zakonskim predlozima, pre svega o ovome vezano za lokalnu samoupravu, jer sam i sam bio predsednik opštine četiri godine i te kako znam sa kojim problemima se suočavaju gradonačelnici i predsednici opština u Srbiji, nisam siguran da ćete uspeti da postignete taj efekat kome težite, a to je da država postane servis građana, zato što jedna lasta ne čini proleće. Dok se ceo sistem ne napravi, dok ne bude želje i volje u ovoj državi da zaista se poštuju i grade institucije, stvara novi sistem vrednosti, da se kompetentni ljudi postavljaju na određena mesta, nema rezultata.

Danas je cilj podređen političkom cilju. Cilj ove današnje vlasti je ideja samo da se pobeđuje na izborima, da se takmiči vlast sama sa sobom, da kaže osvojili smo 45, 50, 46%. Šta su rezultati toga, kako se u Srbiji živi? Teško da će to da ih interesuje sve dotle dok njihov rejting ne bude počeo da pada i dok se ne budu suočavali sa time da građani polako počinju da se osvešćuju i bude iz ove velike hipnoze u koju su ih uveli zahvaljujući režimskim medijima.

Što se tiče ovih zakona, oni o kojima mogu da govorimo jeste svakako ovaj Zakon o lokalnim samoupravama i tu mogu dosta stvari da pohvalim koje se menjaju, neke delimično, neke smatram da su trebale da se promene u ovim izmenama zakona, niste ih obuhvatili. Pokušaću, kada budemo imali raspravu o amandmanima, da vam sugerišem na neke od njih.

Mogu da podržim i to što ste definisali broj funkcionera u skladu sa brojem stanovnika u jednoj lokalnoj zajednici. Mogu da podržim građanske inicijative koje će sada mnogo biti lakše primenjive. Mogu da podržim i to što ste delimično rešili problem mesnih zajednica. Namerno kažem delimično i odnos sa mesnim zajednicama, zato što ja ovde predlažem ko zna koliko puta, već sigurno unazad dve godine, da se Zakon o obaveznosti i finansiranju mesnih zajednica uvrsti u proceduru.

Dakle, ukoliko nemate finansijski nezavisne mesne zajednice, ne možete govoriti ni da imate funkcionalne mesne zajednice. Ovde nije predviđeno niti Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava da mesne zajednice imaju sopstvene prihode sa kojima će sami raspolagati i utvrđivati svoje prioritete. Mi smo svojevremeno deo poreza na imovinu sa određene teritorije lokalne samouprave vraćali mesnim zajednicama da oni sami odlučuju u šta će ulagati.

Oko matičnih knjiga, takođe, mogu da vas tu podržim. Naravno, ne mogu da vas podržim, jer ste ispustili priliku da u ovom zakonu usaglasite Zakon o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu i da predsednici opština, gradonačelnici mogu da stipendiraju učenike i studente da pritom ne krše zakon, tako da razmotrite to za budućnost.

Sve to o čemu ja sada govorim i hvalim neće biti dovoljno da se popravi stanje u lokalnim samoupravama i kao što ste vi rekli oni postanu servis građana. Zašto? Zato što u poslednjih šest godina je sprovedeno finansijsko i kadrovsko devastiranje i degradacija jedinica lokalnih samouprave, i objasniću vam kako, i to je ključni problem da biste vi mogli da kažete da imate efikasne lokalne samouprave koje funkcionišu u skladu sa zakonom i koje su tu da bi servisirale potrebe i odgovarale na potrebe građana Srbije.

Dakle, državna vlast od 2012. ili 2014. godine je svela opštine i gradove na puke izvršioce. Dakle, smanjeni su Zakonom o finansiranju jedinica lokalnih samouprava sredstva koja pripadaju građanima koji žive u opštinama i gradovima u Srbiji. Evo, kada pogledate sada kako se kreće odnos ukupnih sredstava između centralnog nivoa vlasti i lokalnog nivoa vlasti, videćete da od 2012. godine permanentno i u kontinuitetu opada deo sredstava koji se opredeljuje za lokalne sredine sa 17,7% koliko je pripadalo 2012. godine došli smo na 11% koliko je danas sredstava ostalo lokalnim samoupravama. Dakle, sve opštine i gradovi u Srbiji rade da bi se neki novac uštedeo i da bi mogao neko ko danas ima šapu nad centralnom kasom da te pare troši kako god hoće.

Praksa u EU, vi to vrlo dobro znate, za 30% ,zavisi od zemlje do zemlje, ide jedinicama lokalnih samouprava, u nekim razvijenim zemljama čak i polovina budžeta se usmerava na jedinice lokalnih samouprava, tako da su i opštine i gradovi pretrpeli taj teret fiskalne konsolidacije, kao i građani Srbije kojima je vlast zavukla ruku u džep najdublje nego iko pre njih.

Naravno, u takav način i vid finansiranja nije predvidela ni Evropska povelja na koju se vi pozivate ovim zakonima gde je takođe definisana što veća finansijska nezavisnost jedinica lokalnih samouprava. Ali, vi imate obrnutu stvar, imate potpunu finansijsku zavisnost i imate situaciju da je država sve više centralizovana, odnosno da bude decentralizovana kao što je nekada i pričano u kampanjama razno raznim u zadnjih šest godina.

Kada imate zavisne lokalne samouprave, kada nemate sistem i kada nemate institucije, e onda imate lokalne šerife. Lokalni šerif je, o kojima danas opet govore stranke, pa kažu – imamo lokalnog šerifa u Brusu koji je optužen za seksualno uznemiravanje, malverzacije sa prodajom građevinskog zemljišta Milutin Jeličić, pa imate Radomira Nikolića nenamensko trošenje para, pa Nenad Milenković Sremski Karlovci potrošio milion i po na kafane, pa Čedomir Božić nenamensko trošenje para, pa Pera Milankov Nova Crnja osuđen 22 meseca zatvora zbog mita, itd. itd.

Onda imate jednu ključnu rečenicu, kaže – Sanja Stajić iz Merošine, kršila stranački statut. Ministre, predsednici opština ne krše stranačke statute, nego se pridržavaju zakona i propisa koji vi ovde predlažete. Ne može nijedna politika biti iznad interesa države i sistema koji gradi ova država. Mogu da razumem da vi odreagujete, ukoliko neki građanin ili odbornik dobije ovakav odgovor od gradonačelnika Radomira Nikolića, a odgovor vezano za odborničko pitanje postavljeno na Skupštini, 9. maja ove godine, gde gradonačelnik odgovara sa – gradonačelnik ima dosta savetnika. To je odgovor. Dakle, za te stvari neko svakako treba da odgovara.

Takođe, gospodine ministre, vi ste meni poslali odgovor na poslaničko pitanje za situaciju u Vladimircu, gde imate dve skupštine, gde imate dva predsednika, gde imate potpuno poremećen sistem i rekli mi da tada, evo ga ispred mene dokument, da je validna Skupština na kojoj je smenjen prethodni predsednik Skupštine i da ovi drugi treba da vladaju Vladimircima. Ne vladaju oni i dalje je stara vlast u praksi i dalje je tu stari predsednik opštine. To vam govorim zato što u zakonu niste predvideli još nekoliko kriterijuma za uvođenje privremenih mera i što ste to stavili dosta klimavo da vi možete uvesti privremene mere, a ne da morate onda kada se neka zakonska načela prekrše.

U sklopu toga, moram da kažem još i da pored te finansijske problematike sa kojom se suočavaju gradovi i opštine, a ona zaista nije mala, jer imate situaciju poslednjih nekoliko godina da su milijarde iz centralne kase prebacivane podobnim predsednicima opština. Ovima za koje danas kažu da su lokalni šerifi, za koje sam sve ovo pročitao. Oni su dobijali pare za tekuću likvidnost i to znači da oni moraju da dođu da ljube skute nekome u Beogradu za njihove novce. Onda ste imali situaciju da se, početkom oktobra 2017. godine, 480 miliona dalo Zaječaru, Čačku, deset miliona za Beograd.

Krajem 2016. godine dve i po milijarde, ministre Ružiću, potrebe da se izvrše obaveze usled smanjenog obima prihoda budžeta pojedinih jedinica lokalnih samouprava, Nišu 260 miliona, Kragujevcu 220 miliona, Novom Sadu 190 miliona, Jagodini 130 miliona, Zaječaru 115, Bečeju 106, Vranju 100 miliona itd. Nema tu sistema ministre. Nema tu institucija. Ovde je zakon moćnika, onoga ko je danas alfa i omega kod koga su pare. On odlučuje, on još malo pa nije počeo da odlučuje ni kakvo će vreme biti u Srbiji, kamoli da govorimo o tome da su ravnopravni gradovi i opštine gde su na vlasti opozicione stranke, kao što je stvar u Paraćinu, kao što je stvar u Šapcu, Ćićevcu i još nekim drugim mestima.

Znate, u tome je suština problema i onda kada se Evropska komisija uključi u rešavanje tog problema i kada Savet Evrope kaže da će u Turskoj 28. juna raspravljati o odnosu vlasti prema tim opštinama, ne treba da se čudite. Nisu ti ljudi krivi. NJih neko treba da zaštiti. Vi ste ministre dužni da brinete o predsednicima opština i gradonačelnicima i da stanete na njihovu stranu. Vi ste njihov predstavnik u Vladi Republike Srbije, a ne da kažete da oni brukaju državu Srbiju time što se žale Savetu Evrope. Žale se Savetu Evrope zato što nemaju kome u svojoj rođenoj zemlji da se požale i moraju da se žale Evropi i svetu.

Što se tiče Zakona o javnim agencijama. Čuli smo tu danas od naših kolega ovde kakva je situacija i ja ću pročitati samo jedan citat, izjavu predsednika Vučića, tada premijera, koji je rekao: „Smanjenje broja poslanika, smanjenje ministarstava na 15, smanjenje broj agencija, zavoda, biroa i saveta sa 136 na manje od 50, ukidanje funkcija državnih sekretara. Time ćemo uštedeti ogroman novac, neću da kažem samo više desetina miliona evra, već više od stotinu miliona evra.“

Pitam vas, ministre Ružiću, da li znate koliko danas imamo ovakvih tela i ako je ukinuto, koliko je ukinuto i ugašeno, ako nije zašto nije? I zašto je predsednik Vučić, tada premijer, slagao da će to sve da ukine i uštedi stotine miliona evra? To vas pitam zato što oni danas troše pare, velike pare građana Republike Srbije. Pa, na primer, samo u Agenciji za energetiku plata predsednika Saveta Agencije za energetiku je tri hiljade evra, a plata članova Saveta će biti dve i po hiljade evra, samo u jednoj agenciji, da ne govorim o drugim agencijama, evo, recimo, Agenciji za bezbednost saobraćaja 150 hiljada direktor, rukovodioci od 122 do 133 hiljade.

Oni imaju veće plate nego što ima i predsednik države i ministri i poslanici i svi drugi ljudi. Dakle, to govori o tome da za šest godina tu ništa nije promenjeno. I sad vi danas kažete, vlast kaže da ne treba da protestuju malinari, povrtari, ratari, voćari i ostali zbog niskih cena i lošeg stanja u poljoprivredi, da ne treba građani da protestuju zašto što je gorivo najskuplje u regionu, vi ništa ne činite da njima olakšate, ali zato ovi se baškare već šest godina, i javna preduzeća i agencije i svi ostali. Dakle, to je taj sistem koji vi nećete ili ne znate da promenite svih ovih šest godina.

Na kraju, evo, imate i kancelariju bivšeg predsednika Tomislava Nikolića koja je dobila budžet oko milion evra za saradnju sa Kinom i Rusijom. Dajte te pare poljoprivrednicima, dajte mladim studentima i stipendistima, to bi dalo daleko veće efekte nego što će dati da se neko zbrine i prima danas platu od 150.000 dinara i plus 45.000 za odvojeni život od svoje porodice.

Naravno, ne mogu da ne pomenem i to da pojedine od ovih agencija ne znamo šta rade. Evo, na primer, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, koja treba da pomaže izvoz Republike Srbije i izvozne kompanije, u više tranši je kompaniji „Pink“ dala 10 miliona evra od 2014. do 2017. Dakle, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza je televiziji dala 10 miliona evra kredita i pozajmica u periodu od tri godine, para građana Republike Srbije, to su njihovi novci. To nisu tržišne pare, pa da od banaka uzima „Pink“ ili neko drugi i da plaća visoke kamate, nego su to pare građana Srbije. Zato građani treba da protestuju protiv ovakvog režima, jer je samo po njihovim leđima teret reformi, a ovi ostali se i dalje baškare u državi Srbiji.

Naravno, kada govorimo o izboru guvernera, viceguvernera, takođe i tu ću pokazati jednu veliku efikasnost i Skupštine i države. Što se tiče Predloga za viceguvernera koji će biti izabran ovih dana, Narodna skupština Republike Srbije, dakle ovaj dom, na sednici održanoj 22. marta ove godine doneo je Odluku o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama i postavio za direktora čoveka koji sada treba da bude viceguverner Narodne banke. Na prošloj sednici 28. maja, dakle, pre nekoliko dana ili pre dve nedelje, ste ukinuli to telo. Znači, čoveka ste pre tri meseca i nešto više od tri meseca postavili za direktora tela koje ste za tri meseca ukinuli i sad ga postavljate za viceguvernera.

Naravno, što se tiče Predloga za guvernera, čuli smo danas raznorazne moralne ocene samog kandidata gospođe Tabaković i njenih afera, koje i te kako imaju veze sa moralom i to da je „Telekom“ otplatio njen stan od 70 hiljada evra, da je „Farmakomu“ mimo propisa dala 25 miliona evra, da je njena ćerka direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da je službeni vozač vozi od Novog Sada do Beograda da polaže ispite, da je zet neki sekretar u Ambasadi u Rimu, da je naručivala raznorazne naslone za noge, viski, kikiriki za svoje zaposlene u banci i, naravno, verovatno sve to nije bilo sporno da ona ponovo dobije mandat od pet godina, verovatno zbog toga što je nedavno zaposlila i Nikolu Popovića u Narodnu banku, brata žene Andreja Vučića, pa je verovatno to nadomestilo sve ove prethodne probleme koje je ona imala.

Inače, njena plata je 537 hiljada, viceguvernera 424 hiljade, ostalih zaposlenih od 200 do 300 hiljada dinara. Kada tako postavite stvari i takve poruke pošaljete građanima, ministre, budite potpuno sigurni da će se građani kad-tad osvestiti. Neće moći ni ovaj „Pink“ koji je uzeo 10 miliona, ni svi ovi drugi prorežimski mediji uspeti da zamagle tu činjenicu i ovo o čemu ja vama danas govorim, a mogao bih da vam govorim satima, i ja i moje druge kolege, i to da ćete prekršiti, da će Skupština Srbije prekršiti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer poslat je predlog dva kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, zato što i nju želite da devastirate, zato što su tamo stopirani procesi i protiv Tomislava Nikolića i Siniše Malog i Aleksandra Vulina. Jedanaest funkcionera je bilo na udaru u Agenciji za borbu protiv korupcije. Protiv nekih od njih su tužilaštvu i prosleđene prijave, ali se ništa po tom pitanju ne radi jer ste vi vlast i smatrate da dok ste na vlasti možete da radite šta god hoćete, da se bahatite koliko god hoćete i da zloupotrebljavate funkcije za lično bogaćenje.

Rešite to. Prvo krenite od opozicije i onih koji su bili na vlasti ranije, usvojite Zakon o poreklu imovine, a onda podnesite i vi račune građanima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Po Poslovniku, reč ima Milena Turk. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Govornik na sednici je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da je bilo potrebno da prekinete prethodnog govornika, a naročito u trenutku kada je počeo da govori o smanjenjima budžeta lokalnim samoupravama jer je tokom 2014. godine on bio najplaćeniji predsednik opštine Trstenik. U momentu kada je prosečna plata u Trsteniku bila 34.587 dinara, on je sebi određivao platu od 113.000 dinara, o čemu svedoči izveštaj načelnika opštinske uprave.

Dalje, povreda Poslovnika učinjena je u momentu kada je počeo da iznosi podatke o nečijem moralnom kredibilitetu, i to osoba o kojima postoji na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije odluka koja kaže – mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, poslanik koji je direktno prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, o čemu postoji zvanična i konačna odluka na sajtu, govori o nečijem kredibilitetu. To je takođe osoba čije je prvo radno mesto direktorsko, na kome je radio sa srednjom školom. Ako pričamo o kredibilitetu, o nemom moralu, o skrupulama, molim vas da to imate na umu sledeći put i smatram da je bilo potrebno da prekinete govornika kada je počeo da govori o tome.

Bilo je govora takođe i o mesnim zajednicama. Kada je u pitanju opština Trstenik, i o tome postoji izveštaj državnog revizora, koji govori o nepravilnostima u radu opštine Trstenik, dakle, o kreditima koji su podizani pa nenamenski trošeni, o mesnim zajednicama koje su takođe evidentirale troškove za gorivo, a nisu posedovale automobile, opština Trstenik nije vršila nadzor nad trošenjem sredstava mesne zajednice, tako da je krajnje beskrupulozno govoriti na ovaj način o nečijem radu i davati ocene o radu lokalnih šerifa, kada imamo jedan takav primer, ali verovatno je zato to i bivši predsednik opštine, upravo zbog ovakvog poslovanja. Hvala.

Hvala, koleginice Turk.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne. Hvala vam.
Reč ima Đorđe Komlenski, povreda Poslovnika. Izvolite.

Repliku sam tražio, predsedavajući. Pomenut je Aleksandar Vulin u negativnom kontekstu. Ako niste pratili sednicu, pogledajte stenogram.

Pomenut jeste, izvolite.

Zahvaljujem.

Šta reći o neistinama koje se govore korišćenjem termina u ovom domu, kao što glasi „stopirano“? To je jednostavno krajnji bezobrazluk. Javno tužilaštvo je u dva nivoa različita ispitalo sumnje i prijave Agencije za borbu protiv korupcije i odbacilo krivičnu prijavu kao neosnovanu, ali ne znam kako će proći nesrećna Julijana koju je podmetnuo „potomčić“ da potpisuje umesto njega, podiže pare u nevladinom sektoru i završava prljava posla, a nadam se da on neće izmaći pravdi ni na koji način i da će tužilaštvo preuzeti gonjenje i protiv njega, ne samo protiv Julijane. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.
Izvolite, dr Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, gospodine ministre, gosti, strateški plan Republike Srbije jeste integracija u Evropu i ujednačavanje našeg zakonodavstva sa Evropom.

Manjinske zajednice koje žive u našoj Republici su motor evropskih integracija i mi to na svakom mestu ističemo, kao što ističemo i da je Srbija deo evropskog kulturno-političkog i civilizacijskog prostora. Verujem da su današnje izmene i dopune predloženih zakona korak u tom pravcu. Vraćanje nedvosmislenog značaja mesnim zajednicama, kao i jasno definisanje uloge i nadležnosti mesnih zajednica koje donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi je nešto što ćemo mi, kao stranka opredeljena za ravnomerni regionalni razvoj i za ravnomerni razvoj svake lokalne samouprave, podržati.

Izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama donosi jednu jako dobru mogućnost upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih. Ovaj podatak do sada nije mogao biti unet u matične knjige što je i definisano Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Polazeći od potrebe za usklađivanjem među zakonima koji regulišu prava pripadnika nacionalnih manjina, unošenje podataka o nacionalnoj pripadnosti u sve javne evidencije i registre, po principu dobrovoljnosti, predstavlja najznačajniju novinu u delu u matičnim knjigama rođenih.

Set zakona koji se odnosi na stečena i zagarantovana prava nacionalnih manjina kojim se nadam da ćemo ih i dalje unaprediti, bio je u fokusu nacionalnih manjina, njihovih političkih predstavnika u prethodnih godinu dana. Predlaganju izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina prethodila je zaista jedna intenzivna javna rasprava i nekoliko okruglih stolova u Novom Sadu, Novom Pazaru, Beogradu, Petrovcu na Mlavi, to je nešto što je jako dobro i što treba pohvaliti. Prisustvovao sam jednom od ovih sastanaka i bilo je zaista konstruktivno i imalo se šta čuti.

Razvoj zakonodavstva vezan za ovu temu i oblast zaštite i prava nacionalnih manjina je nešto što je kod nas konstantno u zadnje dve dekade. Imalo je nekakvog blagog zastoja od 2010. godine, pre svega u zakonu koji nije dobro definisao način formiranja kao izbor formiranja nacionalnih saveta, tako da su neki nacionalni saveti ušli u samu krizu. Mi smo, naime, 2014. godine usvojili i izmenili praktično taj zakon kojim smo samo omogućili da se promenom tog izbornog sistema za nacionalne savete omoguće izbori za nacionalne savete i to smo učinili vrlo efikasno. Međutim, i tada je rečeno da je to privremeno rešenje i da ovaj zakon zaista treba modernizovati i uskladiti sa evropskim načelima i drago mi je što to danas činimo.

Jedan od ključnih problema koji se u primeni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina jeste njegova neusaglašenost sa drugim zakonima. Odredbe drugih zakona su u velikoj meri suspendovale i onemogućivale primenu zakona i odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jer su veoma često svojim odredbama na potpuno drugačiji način rešavala istovetna pitanja. Na taj način, čini mi se, da smo imali problem da se određena prava koja su bila zagarantovana ovim zakonom, nisu vršila. Stoga su današnje izmene i dopune jako bitne i dolaze na vreme, obzirom da će se vrlo brzo i ući u pripremu za izbore za nacionalne savete.

Predlog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima donosi neka dobra rešenja koja će čini mi se doprineti boljem i efikasnijem radu saveta nacionalnih manjina. Mislim da poseban kvalitet jeste insistiranje na javnosti, potenciranje javnosti u radu saveta nacionalnih manjina i u tom smislu u članu 14. dodaje se potpuno novi član 8a kojim se izričito predviđa da je rad nacionalnih saveta javan i da se sve odluke koje se donesu moraju objaviti na medijima u roku od deset dana u odnosu na datum njihovog donošenja, što mislim da je jako dobro. To donosi veću vidljivost samih odluka saveta, ali i bolju transparentnost i praćenje praktično rada svakog saveta.

Ovim predlogom se preciznije uređuje i materija korišćenja sredstava koja su stečena zakonom i to je čini mi se bilo jako manjkavo u prethodnom zakonu i određuju se procenti koji su gornja granica za plate i primanja zaposlenih, a određuje se i drugi deo koji je neophodan za određene druge u stvari suštinske zadatke koje obavljaju sami saveti nacionalnih manjina u oblastima u kojima su po zakonima ovlašćeni.

U izradi ovog zakona, mi smo čuli, razvila se žučna rasprava pre svega na ono što je i preporučio Savet Evrope, odnosno njegov savetodavni komitet, a to je problem politizacije nacionalnih saveta, što je nešto što je bilo evidentno. Naravno da je član 7a izazvao a i dalje izaziva žučne polemike i čini mi se to sa razlogom. U svakom slučaju politizacija različitih saveta, različitih nacionalnih manjina je bilo i to se mora svesti na najmanju moguću meru. Međutim, čini mi se da i u tome treba imati mere i čini mi se da ovim našim predloženim rešenjima smo malo više zagazili u nešto što nije opravdano.

Slažem se da politički aktivna lica, odnosno članovi stranaka izvršnih odbora, predsednici itd. mogu, ne moraju biti predsednici ili članovi izvršnog veća, međutim jako je diskutabilno to što izabrana lica, mislim na odbornike i poslanike, ne mogu biti izabrani u izvršni odbor i ne mogu biti predsednici, odnosno najbitnije da ne mogu biti u izvršnim odborima. Mislim da odbornicima to se ne sme osporavati. Odbornici mogu biti čak i nestranačke ličnosti i mislim da je njihovo poznavanje, odnosno učešće u zakonodavnim telima nešto što je prednost i nešto što će olakšati, ubrzati, poboljšati njihovo učešće u izvršnom odboru u samim nacionalnim savetima.

U svakom slučaju, mislim da je smer u kome je ovaj predlog zakona dao rešenja dobar i mislim da malim amandmanskim korekcijama on može biti jako kvalitetan i prihvatljiv.

Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima daje jednu kvalitetnu mogućnost odborima za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, da može da izabere stručnjake koji poseduju odgovarajuće znanje, iskustvo u oblasti za koje se odbori obrazuju. To je dobra stvar. Ovaj zakon će i dalje omogućavati stručnim licima da u okviru stručnih odbora, ne političkim licima, licima koja nisu članovi veća da daju pun doprinos i podignu efikasnost funkcionisanja ovih odbora i samih veća. Dobra stvar je što je i ovim zakonom jasno precizirana ovlašćenja i dužnosti predsednika nacionalnih saveta u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih tela.

Što se tiče Predloga zakona o izmeni i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, jako je dobro što se u članu 4. uvodi jasna pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina u pogledu zapošljavanja.

Mnogo puta u ovom domu sam govorio o neravnomernoj zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu Republike Srbije i drago mi je što ovo zakonsko rešenje unosi pozitivnu diskriminaciju kao želju da se ovaj problem reši.

Vi znate da manjine, pogotovo one koje nisu u Pokrajini Vojvodini, su zaista slabo zastupljene u državnom aparatu i raduje ovakvo opredeljenje jednog ovakvog sistemski značajnog zakona. To vidimo kao želju i težnju da se reši problem neravnomerne zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu.

Takođe ispisivanje toponima na jezicima, omogućavanje nacionalnim manjinama, odnosno lokalnim samoupravama u kojima nacionalnih manjina ima iznad 15%, da imenuju ulice, trgove, naseljena mesta i druge toponime, predstavlja značajan pomak i značajno mesto u ovom zakonu i to treba pohvaliti.

Informisanje kao jedna od zagarantovanih i prava nacionalnih manjina nažalost u praksi se gotovo ne ostvaruje, što se naročito odnosi na nacionalne manjine koje žive van AP Vojvodine. RTS do danas nije oformio redakciju na jezicima o nacionalnim manjinama, niti proizvodi medijske sadržaje koji promovišu kulturni identitet nacionalnih manjina.

Možda bi bilo svrsishodno ovim zakonom preispitati obavezu javnom medijskom servisu RTS da u što kraćem roku oformi redakciju na manjinskim jezicima, kao i da neodložno počne sa emitovanjem sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, kojima se čuva i promoviše kulturni identitet nacionalnih manjina.

Podsećam da je nekad RTS imao ove redakcije koje su imale dnevnike na jezicima nacionalnih manjina. Ne može se nazvati programom za nacionalne manjine jedna emisija kolažnog tipa u trajanju od 50 minuta koja se emituje jednom nedeljno.

Mi ćemo svakako pokušati da amandmanima poboljšamo kvalitet navedenih predloga. U svakom slučaju, želim da zaključim da su predloženi zakoni neki u manjoj, neki u većoj veri napraviti pomak u zaštiti i u konzumiranju prava nacionalnih manjina, ali i poboljšati, čini mi se, život svim građanima naše zemlje.