Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, dugo se čekalo da se ove izmene Zakona o lokalnoj samoupravi nađu u Skupštini, da omogućimo bolje i lakše funkcionisanje lokalnih samouprava.

Zakon definiše broj članova veća prema broju stanovnika lokalne samouprave i isto tako je predviđeno veće učešće građana u radu opština. Zakonom je predviđeno da se odnos mesne zajednice i opštine dodatno uredi, jer danas mesne zajednice nemaju sopstvenu imovinu i ne obavljaju nikakvu komunalnu delatnost. Ova imovina je prešla u rukovođenje opštinama i gradovima.

Podnela sam amandman na član 2. kojim se vrše izmene u stavu 11. kojim ističem značaj realizacije statuta lokalne samouprave, rast svih ekonomskih pokazatelja u Republici Srbiji, koji pokazuju samo rast ovih prethodnih godina.

Na osnovu očekivanih međunarodnih okolnosti, najavljenih ekonomskih politika i trendova koji su u porastu u 2018. godini ostvaruje se rast od preko 4%. Očekujemo stabilnost cena, blagi rast zaposlenosti, realni rast zarada od 3-4%, dok će spoljni deficit biti na ovogodišnjem nivou. Takva pravila igre podstiču pojedince da više štede, investiraju, da stiču nova znanja i veštine, uvode inovacije, preuzimaju rizike i druge aktivnosti, kojima se generiše privredni rast i zapošljavaju ljudi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Desanka Repac.
Da li neko želi reč?
Koleginice Repac, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Realizacijom statuta lokalnoj samoupravi obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvene zaštite.

Najniži nivo državne uprave je lokalna samouprava. Lokalna samouprava je samostalni sistem upravljanja lokalnim zajednicama, poslovima od zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Najviši pravni akt jedinica lokalne samouprave je statut. Statutom se uređuju prava i dužnosti lokalne, broj odbornika skupštine, rad organa službi, sprovođenje javne rasprave prilikom priprema statuta, budžeta, planovi razvoja, rad između zajednica i mnogo toga drugog.

Pravo i sposobnost organa lokalne samouprave je da u okviru zakona uređuje i upravlja javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za stanovništvo. Međusobnom saradnjom lokalne samouprave sa institucijama za zdravstvenu zaštitu, domova zdravlja i bolnica, počelo je rešavanje najvažnijih resursa pojedinca, a to je zdravlje. Daću samo jedan primer, na teritoriji Republike Srbije do 2016. godine postojale su dve angio sale, od 22 angio sale u Vojvodini su postojale samo dve koje su funkcionisale i bile su u Sremskoj Kamenici, od toga je radila samo jedna. To je bila strategija i briga o lokalnim promenama žutog preduzeća.

Znamo da je kod akutnog infarkta miokarda jako važan svaki minut. Toliko je to bilo važno da su 2017. godine na teritoriji Vojvodine otvorene tri angio sale, jedna u Subotici, jedna u Somboru i jedna u Zrenjaninu.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da se bačen kamen iz ruke i izgovorena reč ne mogu vratiti.

Slušali smo gospodina koji sada nije tu, a ja nisam imao mogućnost da uzvratim, koji je govorio kako je u njihovo vreme pšenica bila 25 dinara, a danas je 13,5 dinara kilogram. Obrnuto je, 2009. i 2010. godine, u vreme vlasti koju je zajedno sa njima delio „hajne-kena“, koji je za jedno veče popio vrednost jednog tenka i dve godišnje kirije za bazen u Smederevskoj Palanci, dakle popio je dva bazena, neverovatno, u njihovo vreme je pšenica bila 13,5, a posle promena 2012. godine, cena pšenice je skočila na 25 dinara. Moram priznati da je tako visoka cena bila zbog suše i posle toga se ustalila na ceni između 18 i 20 dinara.

Takođe je rekao da je u njihovo vreme malina bila, ne znam, dva, tri evra, što je netačno. Za vreme njihove vladavine, do 2012. godine, u protestu malinara koji se mogao videti, cena maline bila je 90 dinara, ili nešto manje od jednog evra po kilogramu.

Dakle, izrečena je ta jedna neistina i tu reč on više ne može vratiti i ja ću ga sa time čekati na svakoj sednici.

Ono što želim takođe da kažem, da poljoprivreda treba da se razvija brže i jače i bolje i verujem da možemo napraviti rezultat, ako ne kao Danska i Holandija, onda treba se ugledamo na njih i da ova mala poljoprivredna gazdinstva specijalizujemo za poljoprivrednu proizvodnju, da ona najmanja budu specijalizovana za voćarstvo i stočarstvo, da se sa par hektara dobro organizovanog voćnjaka ili sa samo pola hektara plastenika i te kako može lepo živeti.

Naveo sam i primer Danske, a navešću primer Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Španije, čini mi se, koja je u uzgoju krznašica, koje je bivša vlast pokušala da zabrani 2019. godine, da samo Danska pravi promet krzna godišnje od 842 miliona do 1,5 milijardi, da bogata Švedska takođe stiče znatan dohodak i ne znam zašto nešto što je dobro za najbogatije zemlje treba da bude loše za Srbiju. Verujem da ćemo mi uskoro tu besmislenu zabranu ukinuti.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Manojlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč?
Kolega Savkić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi glasi – realizacijom statuta lokalne samouprave obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Predlog zakona omogućava bolju primenu instituta neposredne demokratije na nivou lokalnih samouprava i veće učešće građana, a temelji se na principima evropske povelje o lokalnim samoupravama. U skladu sa tim, jedan od ciljeva Predloga zakona je osnaživanje demokratskih principa, pre svega participacija građana u poslovima lokalne vlasti.

Predlog zakona predviđa učešće građana u javnoj debati, koja je obavezna za sve opštine i gradove prilikom pripremanja odluke o budžetu. Na taj način se građanima omogućava češće u odlukama kako ta sredstva ulagati i kako ih trošiti, jer su to budžetska sredstva, sredstva svih građana.

Za razliku od prethodnog, Predlog zakona predviđa da je za pokretanje građanske inicijative neophodno 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji te jedinice lokalne samouprave. Time se značajno olakšava pokretanje inicijative i priprema u praksi ovog instituta neposredne demokratije.

Sve ovo predstavlja značajan korak ka postizanju sveukupnog razvoja Republike Srbije, efikasnosti institucija, uključujući i pravosudne. Smatram da to mora biti izričito naglašeno u članu 2, a to se postiže amandmanom koji predlažem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč?
Kolega Rančiću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospodo narodni poslanici, jedna narodna poslanica iz redova opozicije je rekla da vreme koje je predloženo i dozvoljeno za obrazlaganje amandmana treba ustupiti nekim drugima. Ja bih joj vrlo rado svoje vreme od dva minuta ustupio da je u sali, ali s obzirom da nije u sali, moraću ja svoj amandman da obrazložim.

Jedan od najvažnijih elemenata reforme javne uprave i lokalne samouprave je njena modernizacija neophodna da bi ona postala istinski servis građana. Zdravstveni sistem jedne zemlje je jedan od najvažnijih elemenata socijalne sigurnosti i blagostanja njenih stanovnika, ali važan faktor društvenog napretka. Bez kvalitetne zdravstvene zaštite nema zdrave i radno sposobne nacije, što je preduslov socijalnog i ekonomskog razvoja.

Iz tog razloga Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je organizovala stručni skup na temu – Zdravstvo za budućnost reforme u službi pružanja javnih usluga po meri građana. Tako npr. adaptacija Doma zdravlja Niš, najvećeg doma zdravlja primarne zdravstvene zaštite u Srbiji, koji pruža usluge za oko 300.000 ljudi koštala je 100 miliona dinara.

Naime, primarna zdravstvena zaštita je u nadležnosti lokalne samouprave a finansiranje najvećim delom ide iz centra odnosno od RFZO. Zdravstvene ustanove u primarnoj zdravstvenoj zaštiti se finansiraju na jedan od sledećih načina, po tzv. Bizmarkovom modelu, o kome ću najverovatnije, ukoliko vremena imam, u obrazloženju trećeg amandmana govoriti.

Zahvaljujem, kolega Rančiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Da li neko želi reč?
Kolega Atlagiću izvolite.