Ne znam odakle je prethodnica, ali da je živa i zdrava i dobro došla, i ne znam iz kog grada, ali očigledno da ne zna ništa o tome, recimo primer lokalne samouprave grada Niša.
Negde u novembru 2000. godine, nakon toga što sam drugi put izabran za gradonačelnika Niša, a zbog odlaska na drugu funkciju dao sam ostavku na to mesto. U tom trenutku u administraciji grada Niša je radilo 815 ljudi, ponavljam, 815 ljudi, to može da proveri ministar, ljudi iz ministarstva, neki se možda i sećaju tih brojki, pošto su i tada radili. Danas u administraciji grada Niša radi blizu 3.000 ljudi, što, da vam pomognem je skoro četiri puta više nego što je bilo tada, a moram da vam kažem da je i tih 813 bilo verovatno malo više nego što treba, zato što smo u vreme bombardovanja radili sa polovinom od tog broja, jer je jedan deo bio mobilisan, a gospođe, dame, žene koje su radile u upravi, a neko od njihovih rođaka je bio mobilisan, dao sam im mogućnost da ostanu kod kuće, jer je bilo teško od njih očekivati da se posvete poslu u toj atmosferi i toj situaciji, znači sa 400 i nešto ljudi smo radili sve poslove lokalne samouprave plus onaj deo posla koji je nametnuo rat. Tada naravno nije bilo vremena za presađivanje kosa sa zadnjice na čelo, kao što neki rade loše, ali je bilo puno uslova da se uradi onaj deo posla koji je bio neophodan u tom trenutku.
Ponavljam još jednom, za to angažovanje grada Niša, u vreme kada sam bio gradonačelnik grad Niš je dobio veliku povelju Vojske Jugoslavije za patriotski doprinos u borbi protiv agresije NATO pakta, a ja lično jednu malu zahvalnicu od iste te Vojske. Hvala lepo.