Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Radoslav Cokić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, da je moj kolega koji je izazvao ovu polemiku od sat vremena, čuo ono što sam želeo da kažem, možda bismo uštedeli vreme i već razmatrali druge amandmane.

Naime, možda nije znao, možda je to rekao tendenciozno, dobro svi znamo da je nevreme zahvatilo Srbiju, da je eto Smederevsku Palanku 13. juna, jako nevreme zahvatilo, da je četiri sela uništeno, pre svega poljoprivreda i ne samo u Smederevskoj Palanci, najviše selo Golobok, to je voćarski kraj, ne samo u Smederevskoj Palanci, nego i u Velikoj Plani, kao što znate u Petrovcu na Mlavi, Aranđelovcu i mnogim drugim mestima.

Na sreću, mi imamo novo rukovodstvo SNS u Smederevskoj Palanci i ti momci su od vremena kad se desila nepogoda, svaki čas proveli na terenu sa ljudima koji su oštećeni i kojima je sve uništeno.

Ana Brnabić više puta dnevno kontaktira sa predsednikom opštine, procenjuju se štete i razmatra način kako da se pomogne opštini Smederevska Palanka i otklone nepogode koje su, da kažem, u selu Goluboku stvarno stravične. Kuće izgledaju kao da je bombardovano, fasade potpuno uništene, vinogradi i voćnjaci sravnjeni sa zemljom, ratarski usevi ne postoje. Znači, nema ko drugi da pomogne, nego Vlada Srbije i upravo ono što želim da kažem i što jeste tema mog amandmana to je da je važna saradnja između lokalne samouprave i državne uprave sa posebnim osvrtom kako to na budžet utiče.

Upravo smo imali ovde jednu priču, praznu priču mog kolege koji se non-stop svađao i stvarao konflikte sa Vladom Republike Srbije i normalno Smederevska Palanka je išla u dubiozu i u zaduženje i u haos kakav sad SNS pokušava da reši. I nije ovo najveća nepogoda koja je zadesila Smederevsku Palanku, imali smo poplavu i 2009. godine i 2014. godine. Najveće štete Smederevskoj Palanci nanela je vladavina Demokratske stranke sa ljudima koji su bili njihovi saučesnici. U vremenu od 2008. do 2016. godine i u vremenu DOS i to mora da se zna, i jednom da stanemo sa praznim pričama i populizmom i ovde borbom za glasove birača. Nemate više glasova birača.

Ja vidim tamo ljude časne koji su pojedinci i njima svaka čast, ovo se ne odnosi na sve, ali na ovoga koji nam stalno drži predavanje i priča kako treba nešto da se rešava i koji je prvi otrčao u područje gde je pao grad da on tobože sad nešto pomaže i koji je isteran iz tog naselja jer znaju ljudi da je opustošio i kad je bio na vlasti, a kako sada da pomaže kada nema mehanizme uopšte nikakve.

Drugi primer koji je vezan apsolutno za amandman i koji se tiče, saradnje između lokalne vlasti i organa državne uprave i kako to utiče na budžet Srbije i na budžet gradova jeste grad Smederevo. U grad Smederevo kao i u druge gradove dugo dolaze investitori, normalno ispituju, gledaju gde bi mogli da razviju svoj biznis.

Od 2014. godine grad Smederevo intenzivno razgovara sa investitorima i ne bi dovelo nijednoga da nije bilo pomoći Aleksandra Vučića, ne kažem to da bi mu se dodvoravao ili iz bilo kog drugog razloga, nego je to istina. Znači, mi uvek da bi nešto rešili imamo one koji opstruiraju, koji pokušavaju da nas spreče u tome, da li su u pitanju imovinsko-pravni odnosi ili nešto drugo, uglavnom je važno da projekat ne uspe. Bio sam prisutan kao načelnik okruga, premijer tada Aleksandar Vučić sedam, osam, možda i deset puta je posetio Smederevo, uvek pomogao da se reše svi problemi sa investitorima i sada je Smederevo potpuno drugačiji grad, pun domaćih i stranih investitora.

Kruna na ekonomski razvoj tog grada kako treba, ja želim da bude i u mojoj Smederevskoj Palanci i u drugim gradovima, jeste dovođenje investitora u Smederevsku železaru pa da je samo to uradio zaslužuje da mu se poklonimo i da mu svi kažemo – hvala, jer je to ogroman posao koji je uradio.

Efekti ovoga što se dogodilo u Smederevu prethodne dve godine i te neposredne saradnje između grada i Vlade jeste veći budžet grada Smedereva za trećinu, to znači veći budžet i Republike Srbije znači njegovu stabilizaciju i znači koliko moramo da budemo oprezni kada izgovaramo svaku reč, jer posle reči dolaze dela i komplikujemo te odnose koji treba da budu sasvim drugačiji da bismo napredovali.

I dozvolite mi samo ne znam da li smo se toga setili, ali da uputim čestitke našoj reprezentaciji koja je juče obradovala celu Srbiju dobrim rezultatom. Hvala.

Hvala kolega Cokiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Država Srbija se ubrzano razvija, a infrastruktura predstavlja osnov razvoja za Republiku Srbiju, naravno i za razvoj lokalnih samouprava.

Naša država je ulaganjem u infrastrukturne projekte stvorila uslove za dolazak velikog broja investitora i naravno otvaranje novih radnih mesta. Srbija je postala stabilna fiskalno konsolidovana zemlja, ekonomski i politički lider u regionu. To su činjenice.

Kao da svi ovi rezultati nisu dovoljni, svedoci smo iznošenja gomile neistina i najbrutalnijih napada na sve što se dobro i uspešno radi u Srbiji. I to ovde u Narodnoj skupštini, od novopečenih sledbenika Vuka Jeremića koji je bio ključni akter svih poraza koje Srbija doživljavala sa KiM, a takođe i Dragana Đilasa, bahatog, arogantnog i agresivnog čoveka koji je opustošio Beograd, pri tom se lično obogativši. I kao kada su bili na vlasti, uništavali zemlju, tako i sada svojim destruktivnim, frustiranim ponašanjem jer kod građana Srbije ne vrede više ništa, u nedostatku bilo kakve politike i ideje, po nalogu svojih finansijera blate, omalovažavaju i degradiraju svoju zemlju na svakom koraku, a u poslednje vreme brutalnim napadima, pokušajima širenja panike raznim dezinformacijama, a sve u cilju da se po nalogu stranih mentora otpočne potpuna destabilizacija Srbije.

Na njihovu žalost, Srbija je na čelu sa Aleksandrom Vučićem postala bezbedna, jaka i stabilna zemlja, spremna da se odupre svim izazovima. Zahvaljujem.

Hvala kolega Kneževiću.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici.

Stvarno mi je dosadilo da slušam pojedince iz opozicije da vređaju i rade promociju samih sebe, jer oni građanima, a ni nama ovde, nije potpuno jasno koga predstavljaju, neku grupu ili partiju. Dođu sat-dva, kao što imamo prilike da vidimo, najdalje do ručka, ispričaju pesmicu koju su pripremili i realno, ometaju nas da radimo. Ja želim ovde da se vratim na temu i da donosimo zakone i dopune zakona u cilju da građanima stvorimo bolju klimu i da omogućimo bolji život građana.

Zato bih se vratila na amandman koji sam podnela, jer nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije i racionalizacije, došlo se do toga da se smanji broj izvršilaca u opštinskim upravama i da praktično omogućimo lakše funkcionisanje lokalnih samouprava, jer je jasno da problemi postoje.

Izmene i dopune zakone se najviše odnose na promene nadležnosti, zatim reformu funkcionisanja mesnih zajednica i na međuopštinsku saradnju. Podnela sam amandman na stav 1. na koji se dodaje član 2. gde ističem značaj saradnje lokalne samouprave državne uprave na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Privreda Srbije je u 2017. godini ostvarila značajan napredak i to na uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, zatim privredni rast se kreće sigurno uzlaznom linijom, kako ide i stabilnost ekonomskih parametara. Jačanje makroekonomske stabilnosti se manifestuje kroz fiskalni suficit, koji je ostvaren prvi put nakon duže od jedne decenije. Stabilizacija i inflacija na niskom je nivou, niske kamatne stope i smanjeni su procenti lošeg kredita.

Privredni rast potvrđuje da je makroekonomska stabilnost neophodna, ali da nije dovoljna za snažan i dugoročno održiv rast privrede. Iz tog razloga, mi vredno radimo i donosimo nove i unosimo izmene u postojeće zakone, a sve u cilju što bržeg razvoja zemlje. Hvala na pažnji.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr. Desanka Repac.
Da li neko želi reč?
Desanka Repac, izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Pozdravljam kolege iz ministarstva, gospodina ministra i kolege poslanike.

Saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvene zaštite. Samo otvorena i pristupačna javna uprava može biti dobra za građane.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave putem unapređenja sistema lokalne samouprave kroz ova dva zakona želi da pruži podršku jačanja učešća građana u postupcima donošenja odluka koje se tiče njih neposredno. Na taj način će i propisi biti donošeni u proceduri u kojoj se prepoznaje demokratija, transparentnost i otvorenost. Tako se omogućava i efikasnija primena samih propisa, imajući u vidu da će građani znati da su doprineli stvaranju tih propisa, pa će ih i više poštovati.

Rešenja koja su unapredila kvalitet života u lokalnoj zajednici i nivo usluga ka građanima, ja ću da se osvrnem na lokalnu samoupravu Suboticu, koju je posetio gospodin ministar i koji je pohvalio naš uslužni centar. Rekao je da je za primer efikasne uprave.

U Subotici uslužni centar komunicira na tri jezika i veoma je brz i efikasan. Uslužni centar radi već jedan duži vremenski period, naš grad je prvi po izdavanju građevinskih dozvola, ali i po pitanju njihove realizacije. Subotička lokalna samouprava intenzivno radi na unapređenju svih usluga približavanja građana gradskoj upravi zbog ažuriranja izdavanja dokumenata. Uslužni centar koji u Subotici radi jedan duži vremenski period je dobio priznanje Vlade Republike Srbije i od NALED-a 2017. godine. Subotica je i na prvom mestu zbog izdavanja elektronskih dozvola, zatim imamo međuopštinsku saradnju koja je počela sa projektom da se uspostavi jedinstveno upravno mesto. Reč je o jednom šalteru na kome će građani moći podneti zahtev za sve poslove koji su vezani lokalna samouprava – država.

Svaka lokalna samouprava, pa i Subotica, je osnivač doma zdravlja. To je ustanova kojoj pripadaju delatnosti primarne zdravstvene zaštite. Ona proizilazi i razvija se iz ekonomskih, političkih, društvenih i kulturnih uslova. Primarna zdravstvena zaštita je organizovana u domovima zdravlja, u ustanovama, privatnim ordinacijama. Izuzetak čine timovi hitne pomoći medicinske i timovi patronaže koji su isto pod ingerencijom doma zdravlja. Preventiva i epidemiologija se sprovode u zavodima za javno zdravlje koji su pod ingerencijom pokrajinske uprave i Republike Srbije. Unapređenje okruženja, poboljšanje životnih uslova, smanjenje siromaštva, poboljšanje standarda svih građana, mi sa time unapređujemo razvoj Republike Srbije i tako unapređujemo zdravstvenu zaštitu. Hvala vam.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je poljoprivredne prirode. Mislim da Srbija ima takvu poljoprivrednu politiku koju treba blago zaokrenuti i posvetiti je i malim poljoprivrednim gazdinstvima. Velikim, srednjim, ali i malim. Male ne treba brisati, mali poljoprivrednici su časni i pošteni i boriće se za koricu hleba do kraja. Mislim da ih treba specijalizovati.

Ovih dana „N1“ televizija vodi veliku kampanju protiv malih poljoprivrednika koji svoju proizvodnju zasnivaju na farmerski način proizvodeći krznašice. Velika se kampanja vodi da se to zabrani. Oni koji su otpustili 400 hiljada ljudi, sada bi da još 400 porodica ostane bez hleba. Nije mi jasno zašto „N1“ televizija, američka televizija, vodi kampanju protiv uzgoja krznašica u Srbiji, kad je to u njihovoj zemlji SAD dozvoljeno. Ono što je dobro za Amerikance, valjda i Srbi imaju pravo nešto da proizvode.

Tim pre „N1“ televiziju da podsetim, ovo je Melanija Tramp u krznenoj bundi. Ovo je bivša supruga, mislim da je bila Ivana Tramp, koja je takođe obožavala bunde. Ovo je Ivanka Tramp, ćerka, dakle, koja takođe, kao što vidite, obožava bunde. Sad ja pitam „N1“ televiziju – zašto bi bio dozvoljen uvoz krzna u Srbiju, a bio zabranjen uzgoj?

Na mene se vrši veliki pritisak zašto je odbor doneo odluku da se ova besmislena zabrana, planirana za 2019. godinu, ukine i da se to dozvoli. Mene zovu istrebljivačem krznašica. Ja sad pitam, da li oni koji traže da se to zabrani, uzgoj krznašica, da li oni u stvari uništavaju krznašice i tu vrstu životinja ili oni koji se zalažu da se one i dalje uzgajaju? Mislim da ja ne uništavam to, jer se zalažem da naši farmeri imaju posla i hleba i da te životinje postoje da se uzgajaju. Mislim da to radi sasvim druga strana, suprotna strana koja na svaki način želi da to zabrani. Dakle, kada one nestanu neće moći ni da se proizvode, neće ih biti ni u prirodi, ni u uzgoju.

Ovaj čovek; Miroslav Aleksić, koji je tražio da se uvede zabrana, evo ga u krznenoj kožnoj jakni. Ovo je on, veliki ljubitelj životinja, koji je u lovu ustrelio divlju svinju čiji trofej se meri hiljadama evra, dakle ja sam mislio da je to omanji bizo. Sad ja pitam, ko je zaštitnik životinja, da li onaj koji ih ubija i onaj koji se zalaže da nestanu u Srbiji, ili onaj ko se zalaže da one postoje, ko ih ne ubija, ali se zalaže da uzgoj postoji i da daju hleba i posla našim porodicama koje na vrlo malim farmama zasnivaju tu proizvodnju i od toga školuju decu? Hvala.