Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović, po amandmanu. Izvolite, kolega Stevanoviću.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani narodni poslanici, mogu da kažem da je ovaj amandman prilično nadahnut, da polazi od jedne veće celine i da se onda kroz jedan kroz referencing ili međusobno povezivanje, dolazi do nekih stvari koje su jako bitne kada se posmatra uopšte priroda zakona i uopšte priroda postignuća. Tu imamo isto jasno istaknute namere, ispunjenje nekih strateških dokumenata, ciljevi. Dakle, sve u svemu jedan amandman za koji bih ja rado glasao ako bude bilo barem dvoje ili troje ljudi iz vladajuće većine koji bi glasali za taj isti amandman. Sve najpohvalnije mogu da kažem.

Takođe, potpuno razumem i neke druge stvari, potpuno sam ih svestan. Dakle, i ja da dobijam 49% glasova na izborima bih se isto hvalio. To je potpuno ljudski. To potpuno razumem.

Takođe, postoje rezultati, nije sporno, kolega, ja nisam nikada govorio da vi nemate rezultate za razliku od nekih drugih, naprotiv. Imate i postignuća i mane u svom radu. Takođe je potpuno tačno da nije zabranjeno podnositi amandmane za koje ne mislite da glasate. Po Poslovniku je to potpuno u redu, nije zabranjeno. Iznad svega shvatam i frustraciju koja postoji kada se rasprava o amandmanima pretvori u nešto što ona ne bi trebala da bude i da je ovo način koji je sada izmišljen, da takve vrste rasprave ne bude.

To je meni sve potpuno logično, ali i dalje se pitam, pošto imamo mnogo građana koji bi voleli da imaju stvari razjašnjene u pojedinostima, da li to na ovaj način postižemo u Narodnoj skupštini. Da li to razjanjšavamo? Gde smo stigli kao Narodna skupština tako što smo imali prvo jedan ekstremizam, o kome ću isto sada da kažem malo više, sa dnevnim redom, gde ste imali isto tako neke stvari koje uopšte nisu primerene i svrsishodne, iako nisu zabranjene Poslovnikom. Nije zabranjeno da svaki poslanik podnese i 50 predloga zakona svaki put i da o njima priča u danu za utvrđivanje dnevnog reda, a sad što ti zakoni isto nemaju nekog posebnog smisla i ne mogu se uklopiti u proces donošenja zakona, nema veze. To je isto potpuno jedna stvar koja nije zabranjena i koja je lišena svakog smisla i jednako je teško slušati predloge zakona svaki put, pretpostavljam kada ste u većini koja mora obezbediti kvorum, u toliko još više frustrirajuće. A kada ste u opoziciji ne morate to da slušate, možete da izađete.

Dakle, ovo su prakse koje zaista nisu dobre. Mi smo rekli da nećemo učestvovati iz poslaničke grupe slobodnih poslanika, jer mislimo da to nije nešto što će unaprediti rad Narodne skupštine i da ćemo barem svaki put u vremenu koje imamo pozvati na jednu, kako da kažem uspostavljanje jedne zdravije atmosfere u parlamentu u kojoj bi opozicija odustala od besmislenih predloga zakona, jer oni mogu biti ili besmisleni ili kada ih jednom odbije većina, mala je šansa da će ih i drugi put prihvatiti posle sedam dana, da se diskutuje o onome što zaista jeste tema, a imali bi mnogo što šta pametno da diskutujemo o zakonima u pojedinostima, posebno kada imamo ministre koje vreme ovde posvećuju i mogli bi dati mnogo dobrih odgovora ili bi možda ako nemaju dobre odgovore, to nije dobro. Onda razmislimo da li je ministar dobar.

Razumem da je isto ekstremizam u Skupštini jedna jako loša stvar i da ekstremizmu ne treba davati, kako bih rekao na značaju, ali ne verujem da je ovo najbolji način da se borimo protiv ekstremizma u Skupštini, protiv tablotizacije Skupštine i svih stvari koje nisu dobre, za jednu ozbiljnu zakonodavnu vlast koja vodi Srbiju ka EU. Duboko to nisu dobre stvari.

Stoga mislim da bi bilo zaista najbolje da konačno dođemo do novog Poslovnika i da imamo jedan kolegijum na kome bi se konačno moglo dogovoriti da se ne donose ni besmisleni ili predlozi zakona koji ne mogu da prođu, koji nisu u skladu sa onim što jesu naši strateški ciljevi kao države, a takođe i da imamo dva dana za raspravu u pojedinostima, koji neće biti, kako da kažem, po svemu, a ponajmanje o zakonima.

Sasvim je u redu i da imamo sednice Skupštine na kojima bi se raspravljalo na najslobodniji način o temama po želji. I to je sasvim u redu.

Još jednom, želim vam da uspešno raspravljate ostatak dana. Naša poslanička grupa neće učestvovati u raspravi, što je nama duboko žao.

Hvala, kolega Stevanoviću, uz poziv da ipak učestvujete u raspravi, naravno.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Živan Đurišić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovaj amandman sam podneo na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se vrši izmena člana 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji se odnosi na pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika.

Moj amandman glasi: „U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi dodaje se nov stav 2. koji glasi: „Saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje funkcionalnosti pravosuđa“.“

Cilj amandmana je da se definiše koordinacija lokalne samouprave i državne uprave, između ostalog, i na poboljšanje funkcionalnosti pravosuđa.

Ovo je prilika da podsetim kako je bivši režim, odnosno Demokratska stranka, koja je tada bila na vlasti, sprovodila reformu pravosuđa, tzv. reformu pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine. Tom reformom je, bar je tako proklamovano, trebalo dosledno regulisati vladavinu prava i nezavisnost sudske vlasti, kroz doslednu podelu vlasti na tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. U više odredaba Ustav je predviđao da je sudska vlast nezavisna od druge dve grane vlasti.

Ciljevi reforme su bili nezavisnost pravosuđa, nova mreža sudova, smanjenje troškova pravosuđa i izmena procesnih zakona u cilju efikasnosti.

Nezavisnost pravosuđa je trebalo ostvariti kako je to i Ustavom garantovano, kroz nezavisnost sudijske vlasti, stalnosti sudijske funkcije i zaštitom položaja nosioca pravosudnih funkcija.

Ništa od ovoga nije dosledno sprovedeno. Znamo kako je izvršen opšti reizbor i izbor sudija, što je bilo u potpunoj suprotnosti sa Ustavom i načelom stalnosti sudijske funkcije.

Izvršna vlast je, suprotno mišljenju stručne javnosti i bez učešća pravosuđa, donela odluku o opštem reizboru i izboru sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koje nije biralo pravosuđe već Skupština. Opšte je poznato kako se sve ovo završilo i kolike su štete Republika Srbija i građani od ovoga imali. Bilo je potrebno i biće potrebno više godina da se ispravi sve ono što je tada upropašćeno.

Srpska napredna stranka je još u predizbornoj kampanji 2012. godine ukazala na neophodnost nastavka reforme pravosuđa i ispravke grešaka koje su učinjene i da nikada neće dozvoliti da se ovako nešto ponovi, što su građani Srbije prepoznali i dali joj poverenje na izborima i ova stranka sada to na delu čini.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi značajno se unapređuje rad lokalne samouprave, a time obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije u svim segmentima vlasti i to će sigurno uticati i na poboljšanje funkcionalnosti pravosuđa.

U danu za glasanje ja ću podržati predlog izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, kao i predloge svih ostalih zakona koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Hvala kolega.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice Kovačević.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kako ukazujem na sveukupni razvoj Republike Srbije, i ovog puta želim da to istaknem, ali i da istaknem i sastanak predstavnika Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa šefom Misije MMF-a o rezultatima reforme javne uprave, sa posebnim akcentom na reformu sistema plata.

Stručna podrška Misije je od velikog značaja za nastavak reforme sistema plata, a najviše se odnosi na utvrđivanje finansijskih efekata promena koje reforma donosi.

Reforma doprinosi boljem upravljanju u finansijama i višem stepenu transparentnosti, kao i većoj motivaciji zaposlenih, a konačno i boljem kvalitetu usluga koje pruža državna uprava.

Reforma sistema plata odnosi se na 470 hiljada zaposlenih. U prethodnom periodu doneto je mnogo zakonskih i podzakonskih akata, čime su utvrđeni zakonski okviri i date smernice za dalje korake u reformi. Ono što sada sledi jesu pregovori sa sindikatima o utvrđivanju koeficijenata u javnim službama.

Inače, Vlada Republike Srbije je predstavnicima MMF-a predložila povećanje plata u javnom sektoru, koje se kreću od 8 do 10%. Povećanje od 10% imali bi učitelji i nastavnici u srednjem obrazovanju, policija i lekari, a ostali zaposleni u javnom sektoru imali bi povećanje od 8%. I ovo je, naravno, rezultat odgovorne politike Vlade Republike Srbije i suficita budžeta od 6,5 milijardi dinara samo u prvom kvartalu 2018. godine. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Izvolite, kolega Birmančeviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, dolazim iz grada Šapca i upravo zbog građana Šapca i građana Srbije hoću da kažem kako izgledaju opštine danas, odnosno kako izgleda grad Šabac i opština kojom upravlja neko ko posle 18 godina još uvek misli da može da proda maglu i da po ko zna koji put obmane svoje građane.

Imali smo 30. maja jedan tužan skup opozicije u Šapcu koji je, naravno, organizovan od strane gradonačelnika Zelenovića u Gradskoj kući, na račun budžeta grada Šapca. Na tom tužnom skupu na kome su bili i Jeremić i Dušan Petrović i Đilas, novi predsednik DS poveo je sa sobom i malog od palube Lutovca, koji tu nije radio ništa, samo je sedeo i gledao šta rade ovi njegovi drugari. Dušan Petrović je bio tu kod vrata, da ne bi neko pobegao sa tog skupa, jer nisu ni znali šta treba da rade na tom skupu. Zato su izgledali više kao komemoracija, jer, jednostavno, u ideje koje oni plasiraju ne veruju više ni oni.

Poziv koji su uputili Savetu Evrope za neku specijalnu misiju koja bi utvrdila stanje demokratije u Srbiji biće podržan od moje strane, ali samo pod uslovom da upravo ta komisija prvo dođu u Šabac, u Paraćin, u Čajetinu i da upravo ustanovi šta rade predsednici opština koje pozivaju Savet Evrope.

Možda će gradonačelnik Grada Šapca odgovoriti njima kako i zašto krade od građana i to ne krade na malo, nego krade na veliko, iz budžeta 2015. godine pet miliona evra, ni manje, ni više. Možda će odgovoriti gradonačelnik kako kupuje glasove u Šapcu. Na izborima 2016. godine kupovali su glasove i to ponovo ne na malo, nego na veliko. Cena je bila od pet do 11 hiljada dinara po porodici, u zavisnosti od veličine porodice. Možda će gradonačelnik objasniti toj Komisiji Saveta Evrope kako laže svoje građane i to ih ne laže na malo, nego ih laže baš na veliko. Između ostalog, u planskom budžetu za 2016. godinu, odnosno 2015. izneo je podatak da će uložiti u investicije neverovatnih 2.754.000.000, od toga izgradnja toplane na biomasu 500.000.000 dinara, izgradnja međunarodne luke 300.000.000 dinara, Centar za voće 500.000.000 dinara, podzemna i nadzemna garaža 200.000.000 dinara itd. Ni jedno jedino obećanja od ovoga nisu ispunili. To znaju građani Šapca, ali neka znaju i građani Srbije i neka upravo toj komisiji odgovore dokle misle da lažu ne samo građane Šapca, nego i celu Srbiju.

Da li zaista neko misli da ljudi koji dolaze iz EU, odnosno iz Saveta Evrope, ako uopšte i dođu, imaju moć da pomognu njima u pokušaju da ostanu još neki dan na vlasti? Oni im više ne mogu pomoći u kupovini odbornika koja je prisutna u Gradu Šapcu.

Kada je Šabac u pitanju, takođe je jako bitan koji ćemo usvojiti, u kome ćemo ograničiti gradonačelnika na broj pomoćnika. Verovali ili ne, u Gradu Šapcu broj pomoćnika je 29.

Dvadeset devet pomoćnika gradonačelnik Šapca ima na današnji dan, a po ovom zakonu je predviđeno pet. Verovali ili ne, gradonačelnik Zelenović ne radi ništa dok mu to ne kaže Don „10%“, i ne bi problem bio veliki da je on ostao na tom njegovom nadimku kada su sa tih 10% prešli na 20%, a u skorijoj prošlosti su neke privatizacije bile i na 100%, onda je došlo do propasti DS i ni jedan lepak ne može zalepiti ovo što su se raspali. Svi pokušaji da naprave vlast u Srbiji ne da je nemoguća misija, nego u ovom trenutku deluje kao pokušaj da mi ovu našu iduću sednicu održimo na Marsu. Hvala.

Hvala, kolega Birmančeviću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Dragana Barišić.
Izvolite, dr Barišić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo, podnela sam amandman na 1. član ovog zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije i smatram da bismo dodavanjem član 2, odnosno stava 2. u ovom članu dodatno definisali koordinaciju državne uprave i lokalne samouprave.

Ja sam ponosna što dolazim iz Rasinskog okruga iz grada Kruševca, koji je zaista primer dobre prakse i saradnje sa nadležnim ministarstvom koje danas predstavlja ovaj zakon.

Ovom prilikom želim da se pohvalim i slobodno da kažem da je od 2012. godine, grad Kruševac zaista na jednoj uzlaznoj putanji i da smo sprečili propadanje koje je zadesilo nažalost ne samo grad Kruševac nego i celu Srbiju.

Do 2012. godine u mom gradu je vladalo žuto preduzeće. To žuto preduzeće koje je devastiralo celu Srbiju i danas neki koji se ne stide da govore o tome kako su oni vladali do 2012. godine, a neki su došli ovde i iskoristili samo pravo da iskoristi svoje vreme i nema ih više, jer toliko cene i ono malo glasova koje su dobili od građana i toliko se u stvari bore za njih, dođu ovde par minuta ispričaju šta imaju, izazovu brdo replika i povreda Poslovnika i nestanu. E, tako će oni nestati na sledećim izborima i sa političke scene Srbije i neće otići u prošlost, otići će na smetlište gde i zaslužuju.

Ono što mogu još da dodam jeste to da se u Kruševcu otvaraju fabrike i da smo nedavno upravo uz prisustvo predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića otvorili fabriku „Kromberg“ i „Šubert“ koje će uposliti 2.000 radnika, sada upošljava oko 600. To je 600 novih porodica koje su ostale bez posla upravo zbog loših privatizacija onih koji su opustošili Srbiju. Naravno, uposliće još 1.900 porodica i građani su zadovoljno i pokazuje iz izbora u izbore da SNS nema alternativu i zato je podrška SNS u Rasinskom okrugu preko 65%. Hvala.