Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas, između ostalog, govorim i o predlozima zakona, odnosno o Zakonu o ratnim memorijalima i o predlozima zakona koji na jedan novi način rešavaju pitanja prava boraca i njihovih porodica, i to o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca vojnih invalida i članova i njihovih porodica.

Malo ću opširnije govoriti o Predlogu zakona o ratnim memorijalima, obzirom da sam se u nekom prethodnom vremenu bavio tom problematikom i mogu reći da ovaj zakon donosi neka nova rešenja koja podrazumevaju mnogo bolji odnos prema ratnim memorijalima nego što je bilo do današnjeg dana, odnosno do današnjeg vremena.

Predsedavajući, molim vas.

(Predsedavajući: Molim vas da dozvolimo kolegi Hadži Stošiću da nastavi sa govorom. Izvolite.)

Ovim Zakonom o ratnim memorijalima uređuje se pitanje od značaja za zaštitu, održavanje, uređenje i finansiranje održavanja i uređenje određenih ratnih memorijala u Republici Srbiji i u inostranstvu. Ova oblast zaštite ratnih memorijala do sada je bila regulisana nekim zakonima koji su donošeni pre 30 godina, a odnosili su se na SFRJ i SRS i u podeli nekih odgovornosti ili nadležnosti u zadnje vreme je dolazilo do velikog raskoraka i disharmonije.

Ovim Predlogom zakona ova oblast je uređena na jedan celovitiji način. Jasno se razgraničavaju nadležnosti jedinice lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova. Upravo je lokalna samouprava u nekom prethodnom periodu, na osnovu prethodnih zakona, starijih od 30, 40, godina, ova nadležnost je u nekim obavezama bila nedefinisana.

Kasnije ću pojasniti sve prepreke koje su uticale na nemogućnost rešavanja bitnih pitanja iz ove oblasti, koja se sada, ovim zakonom regulišu. Napomenuo bih samo, da svi znamo, zakonom u članu 2. definisan je pojam šta se podrazumeva pod ratnim memorijalima. Ratni memorijal jeste vojno groblje, pojedinačni grob, nadgrobni spomenik, spomenik kosturnica, spomen kapela, spomen crkva, spomenik, javno spomen obeležje, obeležje spomen ploča, mesta stradanja, znamenito mesto i drugi pijeteti simbola od značaja za negovanje oslobodilačkih ratova.

Sada, što je veoma bitno, ovim zakonom u Glavi II čl. 3. i 5. obrazuje se savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Obrazovanjem ovog tela, odnosno ovog saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova kao stručnog tela, koje u svom sastavu ima sedam članova iz redova profesora istorije, istaknutih ličnosti iz oblasti nauke i umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti, članove iz državne uprave, Ministarstva rada, Ministarstva za spoljne poslove i Ministarstva odbrane, kao i člana Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Savet će imati zadatak da daje stručna mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala ili za uređenje novog ratnog memorijala.

Obrazovanje saveta u ovom sastavu doneće mnoge nesuglasice, pre svega u stručnom pogledu, ali mnoge nesuglasice na relaciji ministarstvo i lokalna samouprava, koje su ovim zakonom takođe definisane.

U ovom delu zakona precizirane su mere sprovođenja zaštite ratnih memorijala kao obaveza Republike. Takođe, preciziraju se i dužnosti jedinice lokalne samouprave vezane za redovno održavanje ratnih memorijala, kao i njihovo uređenje, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike i jedinice lokalne samouprave, što sada nije slučaj, kao i način prevazilaženja problema, kada jedinice lokalne samouprave, a najčešće to je i slučaj, nemaju dovoljno sredstava za redovno, tekuće ili investiciono održavanje.

Verujem da će se ovim zakonom rešiti dugogodišnji problem u Nišu, kada je reč o vojnom groblju na Delijskom visu. Verujem da državni sekretar Negovan Stanković zna o čemu govorim. Naime, ja sam kao član Gradskog veća grada Niša 2008. godine pokrenuo mnogo pitanja u rešavanju ratnog memorijala vojničkog groblja Delijski vis, na kome je sahranjeno oko 6.000 srpskih ratnika i balkanskih ratova i iz Prvog i Drugog svetskog rata. Vojno groblje na Delijskom visu je specifičan ratni memorijal, koji se sastoji od tri grobljanske celine. Zapravo, postoji prostor na kome su sahranjeni, upravo što sam govorio, ovih 6.000 srpskih boraca i u delu tog vojničkog groblja postoji prostor gde je sahranjen jedan broj nemačkih vojnika i jedan broj britanskih vojnika. Mogu reći da je to jedinstven slučaj u Evropi, gde se protivnici, neprijatelji u ratu zajedno u smrti nalaze na istom prostoru.

Grad Niš je mnogo učinio za ratne memorijale i to u saradnji sa ambasadama Engleske i Nemačke, ali nažalost nije uspeo da uradi nadgrobno obeležje na prostoru sahranjenih srpskih vojnika, dok nadgrobno obeležje na britanskom i nemačkom postoji. Urađen je idejni projekat, sačinjen je dogovor sa ambasade Britanije i Nemačke o zajedničkom ulaganju, ali nažalost Ministarstvo rada i Ministarstvo odbrane nisu dali saglasnost, iz nama nepoznatih razloga, da se uradi to nadgrobno obeležje na prostoru gde su sahranjeni srpski vojnici. Inače je Ministarstvo odbrane korisnik tog zemljišta, sada, verujem, i preko ovog saveta i preko određenih nadležnosti koje će imati Ministarstvo odbrane da ćemo to konačno rešiti.

Verujem da će se ovim zakonom otkloniti nedostaci i nesuglasice i Srbi, odnosno grad Niš će izgraditi nadgrobno obeležje i kapelu za bogosluženje i opelo sahranjenih ratnika. Zato apelujem i na ministra rada i na državnog sekretara da nam pomognu da konačno prema tim našim stradalnicima učinimo nešto što bi trebalo da bude kao njihov nadležni spomenik.

Kao potpuno nov zakonom je definisan, članom 19, predlog za izgradnju ili postojanje novog ratnog memorijala. Ovo je potpuna novina, jer važeći propisi u oblasti negovanja tradicija i zaštite ratnih memorijala ne predviđaju postupak i izgradnju novih ratnih memorijala, niti je u nadležnosti ministarstva donošenja rešenja o podizanju ratnih memorijala. Znači, dosadašnjim propisima to nije bilo definisano, sada ovim zakonom se to definiše, što smatram da je jedna veoma dobra stvar.

Takođe bih naveo samo dva primera već izgrađenih postavljenih postavki koje treba da dobiju status ratnih memorijala, a to su spomen sobe u Vranju i Nišu, koje predstavljaju jedinstven slučaj poštovanja stradalih predaka.

Autor svih tih postavki veliki čovek i patriota, komandant kopnene vojske Republike Srbije general Milosav Simović. Pozivam sve narodne poslanike, a i građane da obiđu ova dva primera spomen soba i mogu se uveriti na koji je način i koliko je urađeno da se prema tim ljudima koji su stradali za slobodu ove države, da se na neki način odužimo.

U Glavi V - evidencija članom 25. propisuje obaveze vođenja evidencije o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu, koji određuje nadležni organ za vođenje evidencije. Članom 24. propisuju se vođenje evidencije o poginulim licima, koje do sada nije uspostavljeno u našoj državi, odnosno do sada nije bilo zakonskog osnova za vođenje takvih evidencija na jednom mestu. Navedena odredba predstavlja veliku novinu koja podrazumeva obavezu svih organa koji su u posedu bilo kakvih evidencija da na zahtev nadležnih ministarstava iste dostave i čuvaju se trajno.

Kao primer ću ponovo navesti u ova dva elementa, odnosno navešću vojno groblje na Delijskom visu u Nišu. Govorio sam da postoje tri grobljanske celine. Na Britanskom groblju postoji zajedničko nadgrobno obeležje i nadgrobna obeležja pojedinačno za svakog sahranjenog. Na nemačkom groblju takođe postoji nadgrobno obeležje sa nadgrobnom pločom na kojoj stoje imena sahranjenih. Nažalost, na srpskom groblju postoje samo nadgrobne ploče bez ikakvog imena i prezimena, a sahranjeno je oko 6.000 stradalih srpskih ratnika. To je samo pokazatelj našeg odnosa prema našim precima i prema onim koji su nam darivali slobodu dugi niz godina.

Ništa bolja situacija nije ni na našim ratnim memorijalima u inostranstvu. Pre par godina posetio koncentracioni logor Mathauzen u Austriji. Između ostalog posetili smo i vojničko groblje, odnosno vojno groblje u selu Mathauzen na kom je sahranjeno oko 12.000 stradalih, umrlih boraca. Od toga mogu vam reći da je 2.000 boraca Italijana, Rusa, Čeha, Slovaka i drugih nacija, a da je 10.000 sahranjenih Srba.

Takođe, nažalost i na vojničkom groblju u Nišu postoji nadgrobno obeležje za srpske vojnike, ali ne postoje nikakvi podaci ko je tu sahranjen i u kom vremenu. Dok, što se tiče ostalih nacija i Poljaka i Rusa i Francuza i Italije, postoje uređena pojedinačna nadgrobna obeležja za svakog sahranjenog na tom groblju.

Međutim, nije sve crno, imamo mi i pozitivne primere, imamo određene ratne memorijale, odnosno vojnička groblja širom nekih država i širom Evrope da je to na sasvim jedan drugi način urađeno. Navešću primer samo na ostrvu Vidu, Plava grobnica, i sami znate koliko je tamo naših ljudi stradalo posle proboja preko Albanije i mogu vam reći da sam bio ushićen kada sam tamo na ploči ili na tabli, gde su popisana imena stradalih koji su sahranjeni u Plavoj grobnici, našao nekog mog pretka, odnosno strica od mog pradede. Zbog toga ova zakonska regulativa kojom se definiše evidencija delimično ispravlja nepravdu koju smo činili svi mi zasad prema našim precima.

Postoje domaće i inostrane arhive na osnovu kojih se mogu utvrditi podaci o poginulim licima, samo ako se sada definišu prave nadležnosti i ministarstva i lokalnih samouprava i Ministarstva spoljnih poslova, možemo učiniti nešto da jednostavno znamo gde su naši ljudi poginuli, gde su sahranjeni.

Ponovo ću nastaviti primer sporne sobe u Vranju u kojoj je evidentirano, opet zahvaljujući tom našem patriotu generalu Simoviću, evidentirano je 5.648 poginulih vojnika iz Vranja i okoline, dok je u spornoj sobi u Nišu evidentirano 16.186 poginulih iz Niša i okoline u prethodnim ratovima sa najosnovnijim podacima, što znači da možemo maltene na svakom groblju ustanoviti bar delimično i broj i ljude koji su tamo sahranjeni.

Jedan kuriozitet u Niškoj spomen sobi, postoji spisak od 52 britanska vojnika koja su stradala u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Prošle godine, Niš su posetili potomci škotskih medicinskih sestara, koje su na čelu sa doktorkom Elis Inglis 1915. godine, osnovale 14 vojnih bolnica širom Evrope, od toga 10 u Srbiji. Delegacija je bila od 20 ljudi. između ostalog, posetili su i Niš i znamenitosti Niša, ali i neke ratne memorijale.

Mi se možemo ponositi sa ratnim memorijalima u Nišu, koji služe kao turističke destinacije, pre svega spomenik na Čegru, Ćele kula i mnogi drugi koji su uređeni, ali i mnogi drugi koji nisu uređeni.

Dok je general Simović govorio u humanosti škotskih medicinskih sestara koje su dale svoj život u pomoći srpskim ratnicima i u pojavi zaraznih bolesti, par njih je našlo svoje pretke upravo na onim spiskovima od 52 lica koja se nalaze u spomen sobi u Nišu.

Verujem da će se kaznene odredbe koje su definisane ovim zakonom, da će uticati jer najčešće mi reagujemo samo na neke kazne, daleko smo od neke svesti i savesti da uradimo posao, bez obzira kako je definisano i precizirano. Svakako, PUPS će podržati predlog o ratnim memorijalima i glasaće za ovaj zakon.

Sada bih ukratko par reči rekao o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Kao što u obrazloženju stoji, vrši se usaglašavanje sa realnim stanjem. Mi smo takođe imali i prethodne zakone koji su definisali i SRJ i Srbiju i Crnu Goru. Nismo imali definitivan, konačan zakon koji bi definisao Republiku Srbiju.

Ovim predloženim rešenjima se obezbeđuje stabilnost i redovnost primanja svih lica na koje se zakon odnosi i zbog toga se donosi po hitnom postupku. Kao korisnici prava po ovim zakonima, …. prolongiranja, objavljivanja statističkih podataka i obustave akontativne isplate da ne bi ostali bez neophodne materijalne zaštite. Ministar Zoran Đorđević je najavio izradu novog zakona koji će u potpunosti regulisati ovu problematiku i očekujemo predlog zakona u ovoj godini. Verujem da ćemo konačno doneti zakon o borcima i o boračkoj zaštiti i imati zakonsku regulativu kojom ćemo regulisati pomoć svima onima koji su učestvovali u raznim borbenim dejstvima.

Očekujemo predlog kvalitetnog i kompletnog zakona i rešenja, te nije presudno da se ovim izmenama i dopunama vrše tehničke isprave sada već starog saveznog zakona. Ipak, predlažem da se u članu 103. umesto termina – savezni ministar nadležan za pitanja boraca i vojnih invalida, obzirom da takav sada ne postoji, ubaci termin – republički ministar ili nadležno ministarstvo. Takođe, u članu 106. umesto termina – nadležni savezni organ, da se koristi termin – nadležno ministarstvo ili nadležni organ.

Još jednom poslanička grupa PUPS-a će nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima uz poboljšanje kvaliteta ovih zakona, kroz usvajanje određenih amandmana u danu za glasanje podržati sva ova tri zakona o kojima sam govorio, ali i sve zakone koji su u današnjoj raspravi. Hvala.

Hvala kolega.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Teško mi je da kažem – poštovani predsedavajući, ali da kažem, poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, sa saradnicima, posebno želim da pozdravim uvažene kolege koje rade u državnoj upravi, u lokalnoj samoupravi širom Srbije i koji zaista na svojim plećima, mislim na ne vredne marljive, poštene i časne službenike državne uprave i lokalne samouprave, a ne na one koji su partijski tamo postavljeni i samo parazitiraju, koji održavaju sistem ove države i lokalne samouprave, pa je red da vas neko i pozdravim i posebno istakne ovde u Domu Narodne skupštine.

Ono što uvek činim, jer mislim da je to posao prave istinske opozicije, jeste da razlikujem ono što je dobro u predloženim zakonskim rešenjima od onoga što je loše u predloženim zakonskim rešenjima. Nikada nisam, niti ću imati problem da kažem javno šta je dobro i da to pohvalim. Mislim da je to uloga i smisao rada konstruktivne opozicija.

Sa druge strane, i te kako je uloga i smisao rada opozicije da se kritikuje sve ono loše što ste predložili u ovim zakonskim rešenjima. Pre svega je loše zato što ovde nema ministra koji je predložio sve ove zakone i ne mogu da razumem koji važniji posao može da bude od ministra, sem da sedi u Narodnoj skupštini Narodne skupštine kada su njegovi zakoni na dnevnom redu. Ovo je ponižavanje narodnih poslanika i Narodne skupštine, ali to više govori o ministru Zoranu Đorđeviću, nego o bilo čemu drugom.

Ono što sam ja dužan ovde da kažem jeste da prvi zakon koji je na dnevnom redu, a to je Zakon o ratnim memorijalima ima jednu izuzetno dobru stvar, a to je što ćemo konačno doći do popisa svih ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu, što ćemo veoma jasno znati ko ima koje nadležnosti, obaveze i odgovornosti u vezi sa svima njima, i naravno što ćemo, čini mi se ako sam dobro razumeo, će to biti jedna dodatna obaveza, a to je ključna obaveza što ćemo konačno ići ka jednom popisu, odnosno evidenciji svih poginulih ratnika u srpskim oslobodilačkim i odbrambenim ratovima u istoriji, a to je, rekao bih, jedna veoma važna dužnost koju nismo uradili do kraja.

Tu se naravno već završava sve pozitivno što sam imao da kažem, jer postojeći zakon ima veliki broj manjkavosti, kao i zakoni koji se tiču ratnih vojnih veterana, a koji su ovde samo onako iskorišćeni da kroz izmene i dopune se zapravo zakoni i odluka ministra Zorana Đorđevića, od 8. marta 2018. godine, gde je on stavio van snage važeći zakon i predvideo, odnosno izbegao da usklađuje primanja sa promenom prosečnog ličnog dohotka iz prethodnog meseca i odlučio da to bude jednom godišnje.

Dakle, veoma jednostavno, ministar je uskratio ratne vojne veterane i sve druge koji imaju primanja po ovom osnovu tako što su im, recimo, u januaru primanja isplaćena, odnosno umanjena za 16,9%, u februaru za 12,4% i u martu za 15,6%. Tolika je vaša briga o ratnim vojnim veteranima. S obzirom da su ovakvom odlukom ministra stvoreni uslovi za tužbe korisnika protiv države, ovim sada zakonskim predlogom vi praktično uskraćujete mogućnost tih tužbi i legalizujete ono što je ministar uradio, a to je da na ratnim vojnim veteranima i invalidima rata štedi oko miliona evra na mesečnom nivou ova država. Svaka čast na ovim uštedama. Umesto da dodatno oporezujete strane banke, tajkune i sve one koji ne plaćaju porez ovoj državi, vi ste dodatno oporezovali ratne vojne veterane koji su bili spremni da daju svoj život za ovu državu kada je to bilo najpotrebnije.

Dužan sam da vas obavestim, gospodo iz vlasti, da ratni vojni veterani najavljuju svoj protest za Vidovdan u Beogradu i da taj protest žele da završe štrajkom glađu. Razlog je veoma jednostavan, vi ste to sami priznali, šest godina vaša vlast SNS i SPS nije sposobna da donese krovni zakon o ratnim vojnim veteranima, invalidima rata, porodicama poginulih i svih onih koji su u svoje vreme bili spremni da se žrtvuju za ovu državu u otadžbinskim ratovima. Šest godina vi pokazujete nesposobnost da rešite ovo pitanje isplaćivanja ratnih dnevnica, rešavanje svih drugih zdravstvenih, socijalnih problema, problema invalida, problema porodica itd. Makar da ste napisali jednu rečenicu i da to bude cela sadržina zakona, da ova država prepoznaje i poštuje sve one koji su bili spremni da daju svoj život za ovu državu, čak i to niste bili spremni da uradite, a kamo li da im izađete u susret po određenim socijalnim, ekonomskim i drugim pitanjima.

Ono što su takođe amandmanske intervencije Dveri i zamerke na ovaj zakon, jeste što uopšte ne tretirate logore na teritoriji Srbije kao ratne memorijale. Mislim da je to krupan propust, možda čak i spomen česme, ali logore definitivno, što izbegavate reč – srpski, kao i svi drugi predstavnici Vlade kada se govori o oslobodilačkim ratovima, to su srpski oslobodilački odbrambeni ratovi da vas samo podsetim, ne bilo čiji drugi.

Takođe, mislim da je mana što u članu 4, kada govorite o savetu koji će se baviti negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova, niste predvideli člana iz redova SPC i drugih tradicionalnih verskih zajednica iz redova naučnih instituta i Društva istoričara. Takođe, nigde ne pominjete na koje se tačno ratove odnosi, na koje tačno memorijale se ovo odnosi, da li će 15 najmanje velikih vojničkih grobalja imati čuvare koje će plaćati država i koji će o tome svemu da brinu. Zašto ne pominjete teroriste među onima koji ne bi smeli da dobiju bilo kakav spomenik u Srbiji, a ja ću vam navesti razlog zašto. Ako niste bili gospođo ministarka, ja vam preporučujem da odete malo do Vranja, pa onda do Velikog Trnovca, pa da se prošetate malo kroz Veliki Trnovac, pa da tamo vidite spomen obeležje bivšim pripadnicima oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe na teritoriji Srbije, spomenik koju vaša vlast toleriše i gde neko slavi nekoga ko je bio terorista i digao se na ustanak protiv ove države. Zato ne pominjete, pretpostavljam, teroriste i da njima nije zabranjeno podizati spomenike. Znači, dozvoljeno je teroristima, koji su se dizali oružano protiv ove države, podizati spomenike, imate ga već u Velikom Trnovcu, možete da ga obiđete i da položite cveće, ako se slažete sa tim terorističkim idejama bivše oslobodilačke vojske tzv. Preševa, Bujanovca i Medveđe. Možda će u vašem mandatu i Haradinaj i Tači da dobiju neko spomen obeležje kao vaši koalicioni partneri... (Isključen mikrofon)

Kolega Obradoviću, ja vam neću dozvoliti da ovako komunicirate, ne samo sa ministrom Slavicom Đukić Dejanović, nego sa bilo kim u ovoj sali.
Molim vas da nastavite u duhu i tonu ovih zakona koji su danas na dnevnom redu, ali da vi govorite ministru Slavici Đukić Dejanović da ide da položi cveće na nekom grobu terorista, spomeniku teroristima. Šta vi želite da kažete ženi koja je bila ministar u Vladi Republike Srbije, koja je bila predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, to govorite?
(Boško Obradović: Hoćete da vam objasnim šta želim da kažem?)
Ne, ne želim da mi pojasnite, samo vas upozoravam da nastavite u onom tonu kakav Narodna skupština i ovaj cenjeni dom …
(Boško Obradović, dobacuje s mesta.)
Kolega Obradoviću, dajem vam opomenu za ovo, za to što ste uvredili ministarku Dejanović.

Gospodine predsedavajući, ja ne znam stvarno šta vi radite? Ja sam samo rekao da je na teritoriji ove države izgrađen spomenik teroristima bivše tzv. oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe i da se on nalazi u centru sela Veliki Trnovac kod Vranja, odnosno kod Bujanovca tačnije rečeno. Zbog toga ste mi dali opomenu, što sam izrekao istinu? To je onda dokaz o tome kako vi vodite ovu sednicu i da vas boli istina.
E, sada, idemo dalje. Dakle, ono što je drugo ovde veoma problematično zakonsko rešenje, jeste rešenje koje se tiče ovog tzv. zakona o pojednostavljivanju, da tako kažem, angažmana sezonskih radnika u određenim delatnostima. Molim vas da hitno povučete ovaj zakon iz skupštinske procedure. On je skandalozno loš i po poslodavce i po radnike koji su u nadnici i da se potrudite da napravite bolji i kvalitetniji zakon. Evo, obrazložiću vam i zašto.
Pre svega, ne znam koja je sada ideja, da se prekine berba i da radnici i poslodavci krenu na obuke po mesnim kancelarijama, gospođo ministarko. Je li to ideja da jedno dva, tri meseca se ukinu sve berbe i sve sezonske aktivnosti u poljoprivredi da biste vi stigli da ih obučite kako da oni, da kažem, prijave svoje sezonske radnike? Neverovatno, donosimo u sred berbe zakon koji se tiče, da kažem, sezonskih radnika.
Zašto je on sporan za poslodavce? Zato što ih dodatno opterećuje. Dodatno ih opterećuje i onako uništeno srpsko poljoprivredno gazdinstvo, i onako uništenog i poniženog srpskog seljaka, i onako zaduženog i prezaduženog koji ne može ni sebi da plati bilo kakve poreze i doprinose, bilo kakvo zdravstveno i socijalno osiguranje, i mi dodatnim nametima opterećujemo ovim vašim zakonskim rešenjem. Tako, predlogom zakona su propisane brojne nove obaveze nosilaca registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, koji mnogi poljoprivrednici neće moći da razumeju, a kamo li da primene. Šta to konkretno znači? Znači da će morati da podnose elektronske prijave, da ste naravno na razne načine ovde povećali dodatna opterećenja poljoprivrednicima po osnovu poreza 10%, doprinosa za penzijsko i invalidsko 26%, zdravstveno osiguranje 2%.
Podsećam vas da isti ti poljoprivrednici decenijama ne mogu da plate ni sopstvene poreze i doprinose na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje i da su njihova dugovanja u ovom trenutku 1,5 milijardi evra, upravo zato što su nemoćni da u jednoj državi koja favorizuje uvoz stranih poljoprivrednih proizvoda, ubija konkurenciju domaćih proizvođača, uopšte budu konkurentni i da se bave poljoprivredom.
Neverovatno je da kada danas razgovarate sa srpskim seljakom da će vam on reći da nema smisla više baviti se poljoprivedom u Srbiji, da on ne može više da živi od toga u ovoj bogom danom zemlji za poljoprivredu, koja rađa gde god bilo šta zaseješ i koja ima ovako plodnu zemlju, koja ima dovoljno vode za navodnjavanje, koja može da se organizuje u otkupne stanice, u garantovane cene, u osiguranje izvoza, u prehrambeno-prerađivačku industriju. Srpski seljak ne može da preživi, a vi ga ovim zakonom dodatno opterećujete i našli se da na njemu vežbate kako da ćete se boriti sive ekonomije i radnika na crno. Hajte malo da se to reši na nekom drugom mestu, pa da seljak dođe na kraju da se uvede red i kod njega, kad uvedete red na nekim drugim mestima, a ne da dodatno opterećujete seljaka. Naravno, ne znam da je ovde bila bilo kakva javna rasprava, ne znam da li ste razgovarali sa Udruženjem poljoprivrednika i nije mi poznato, dakle, kada ste posetili koja sela da ih pitate kako bi to bilo najbolje rešiti problem sezonskih radnika. Dakle, niste uopšte razmišljali u interesu poslodavca.
Istovremeno, niste razmišljali ni o interesu radnika, odnosno nadničara u sezonskim aktivnostima, a znate zašto? Zato što predviđate usmeni ugovor o radu. Kako može sa usmenim ugovorom o radu bilo koji radnik da posle reši njegovu sudbinu i šta je tu zapravo bilo dogovoreno i koja su njegova prava i kako da ih ostvari na nekom sudu itd. Inače, usmeni ugovor ne postoji u važećim zakonskim propisima u Srbiji i direktno je u suprotnosti Zakonu o radu, mislim da vi to znate, ali prosto radite suprotno zakonu. Dakle, ako je predviđena svrha bila da se, da tako kažem, zaštite sezonski radnici angažovani u poljoprivredi, koji godinama rade u crnoj zoni, bez prijave na osiguranje i bez izgleda na ostvarivanje prava na penziju, odnosno sticanje radnog staža koji bi omogućio da ostvare pravo na istu, mislim da ste promašili smisao, da se ne ostvaruje zamišljena svrha jer definisani način radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi je u stvarnosti potpuno neprimenjiv i ne štiti te interese radnika koje ste vi predvideli da ovim zaštitite.
Sada dolazimo, naravno, do meni najdraže i najinteresantnije teme i želeo bih da pozdravim u tom smislu uvaženu ministarku bez portfelja koja se bavi demografijom i natalitetom. To je konačno jedan iskorak aktuelne vlasti da se posle šest godina sete da Srbija ima problem bele kuge i da mi nestajemo demografski kao narod. Ako vam je bilo potrebno šest godina, plašim se da nećete ni sada ništa posebno raditi jer očito se ne razumete u tu materiju.
Mi smo uvek spremni da podržimo svaki iskorak i svaku, da tako kažem, meru Vlade Republike Srbije javno koja podržava borbu protiv bele kuge i koja postavlja borbu protiv bele kuge kao državni prioritet broj jedan. Vi ste se setili, posle šest godina, da bi možda trebalo malo time da se bavite, čak niste ni ministarstvo osnovali nego ministarstvo bez portfelja, tj. Kabinet ministra bez portfelja, što je samo dokaz kako vi tretirate i ko je vama značaj u Vladi Republike Srbije rešavanje ovog pitanje. Ono čak nema ni ministarstvo, a državni je prioritet broj jedan.
Naravno, postoje i dobre stvari. Ja želim ovde javno i da pohvalim ministarku jer je ona poslala svoje predstavnike na okrugli sto o porodici koji su Dveri organizovale u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uz učešće preko 20 najznačajnijih asocijacija koje se bave zaštitom porodičnih vrednosti u Srbiji. To je jedan dobar pomak, jedan pokušaj komunikacije i saradnje po tom pitanju. Sa naše strane, gospođo ministre, uvek ćete imati otvorenu ruku, kada je u pitanju ova problematika demografije, nataliteta i borbe protiv bele kuge. Bez obzira što smo mi vaši žestoki opozicioni protivnici, ovo je tema koja nadilazi naše stranačke sukobe i podele i možete uvek računati na Dveri da ćemo se u tom smislu odazvati i pomoći.
Takođe vam se zahvaljujem na prijemu naše delegacije Srpskog pokreta Dveri koja vas je posetila da se upozna sa tim što vi radite i koju ste ljubazno i fino primili.
Ono što me je danas, kao najnovija vest, vrlo zaintrigiralo jeste da je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić najavila da će nagradu „Prijatelj porodice“ ubuduće dobijati kompanije koje su uz dobre poslovne rezultate u kolektivima stvorile porodično i prijateljsko okruženje koje zaposlenima omogućava usklađivanje rada i roditeljstva. Čestitam, još jedna prava stvar, ali bio bi red da upoznate javnost da je „Srbija – Prijatelj porodice“, kampanja Srpskog pokreta Dveri, već nekoliko godina unazad i da su sve ove ideje koje ste preuzeli od Srpskog pokreta Dveri, to je dobro, to je vrlo dobro. To znači da shvatate koliko su naše ideje konstruktivne, pozitivne i kvalitetne, kada bukvalno i nazive naših kampanja uzimate za nazive nagrada koje vi sada dodeljujete i bavite se temama o kojima mi 20 godina pričamo, ali evo posle šest godina vlasti i vi počinjete da shvatate koliko su to važne teme.
Ono što je, međutim, ovde i te kako sporno jeste što, gospođo ministre, nijedna tema iz ove oblasti ne može biti zakonski rešena ako ne rade svoj posao inspekcije rada na terenu i to je ključno pitanje. Da li inspekcije rada na terenu štite majku, porodilju, trudnicu, da li omogućavaju klizno radno vreme, da li na bilo koji drugi način štite svakoga ko je diskriminisan kao roditelj, kao otac ili majka više dece, kao neko ko bi trebalo da ima razumevanja od svog poslodavca i zašto se dodatno ne favorizuju ne samo ovakvim nagradama i plaketama jednom godišnje, nego dodatnim poreskim olakšicama i drugim finansijskim podsticajima od strane Vlade Republike Srbije iz budžeta upravo one kompanije koje poštuju i imaju tu vrstu socijalne odgovornosti prema porodičnoj politici. Sve vi to možete, ali ne radite zato što se još ne snalazite najbolje u nečemu što vam je trebalo šest godina da shvatite uopšte da je bela kuga najveći problem ove države.
Nisu dovoljna sredstva koja vi izdvajate. Ta sredstva su samo kap u moru mera populacione politike koju treba uraditi, zato što vam, dok vi podržavate rađanje, veći broj ljudi od onih koji se rodi odlazi iz ove države, ne želeći i ne videći nikakvu perspektivu pod vašom vlašću i načinom na koji vi ovde radite protiv interesa domaće privrede, domaće poljoprivrede, domaćeg bankarstva, radeći za interese stranih kompanija, stranih banaka i stranih ambasada.
LJudi jednostavno više ne vide perspektivu života u Srbiji i to vam je mnogo veći problem koji treba da zaustavite nego da mažete oči nekim finansijskim podsticajima koje mi podržavamo. Ali, gde ste da suštinski uvedete mere koje će podržati borbu protiv bele kuge? Tu vas jednostavno nema, jer biste onda morali da menjate i Zakon o radu, morali biste da menjate medijsku politiku i strategiju, pa ne biste više mogli da promovišete rijaliti šou programe nego porodične emisije, kulturno-obrazovni program. Ali, vi ne smete da udarite na one koji zapravo drže ovu vlast, a to su vaši rijaliti prijatelji iz „Pinka“, „Hepija“ i drugih televizija koje jednostavno vas 24 sata propagandno promovišu kao vlast i vi, naravno, nećete da udarite na te antiporodične televizijske programe koji uništavaju moral, kulturu, identitet i psihu ovoga naroda.
Vi kao stručnjak odlično znate o čemu vam ja govorim, samo je pitanje da li smete javno da kažete šta su za ovaj narod i za budućnost budućih generacija „Farma“, „Parovi“, „Zadruga“ i sve drugo što čereči mozak ove nacije, moral, identitet i vrednosni sud za bilo koga ko treba da bude taj budući roditelj i taj budući otac i majka. Znači, ako će budući roditelji odrastati na vrednostima „Parova“ i „Zadruga“, onda nikakvi vaši finansijski podsticaji nema šanse da bilo šta reše. Ovo je moralno i vrednosno pitanje. Zato ljudi nemaju dece, zato imaju malo dece, jer ne veruju više u brak, u roditeljstvo, u porodicu, ne veruju u smisao života u ovoj državi, zato ne stvaraju porodice i ne rađaju decu. To je vrednosna borba, gospođo ministre, a ne borba koju ćete rešiti finansijskim nekim podsticajem. Dobro je da ste se i to setili, ali i dalje ne shvatate šta je suština ove borbe.
Želim da pohvalim jedno izuzetno udruženje građana koje se zove „Mamin san“ sa Novog Beograda, koje se bavi podrškom trudnicama i porodiljama. Evo, ovih dana preko sto majki je primilo u svoje okrilje i organizuje na dnevnom nivou u Beogradu razgovore i druženja sa njima i servisiranje njihovih majčinskih potreba jer im deca nisu primljena u vrtiće, jer nema dovoljno mesta u vrtićima u Beogradu itd.
Dakle, ima tu mnogo tema. Ali, vi ste, umesto da rešavate ta pitanja, gospođo ministre, da uvedete red u inspekcije, da neko zaštiti te majke, trudnice od otkaza i od svega drugoga čemu su izložene, recimo, u ovim firmama koje ste vi subvencionisali sa 10.000 evra po novom radnom mestu, a da ne može da se ode do toaleta, da se nose pelene i sva druga poniženja za 20.000 dinara, tu biste, recimo, mogli malo da pošaljete inspekciju, pa da vidite kako te žene i majke rade u tim uslovima, umesto da to rešavate, vi ste rešili da se bavite rešavanjem kažnjavanja roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu.
Molim vas, otkud vama to pravo? To je potpuno u suprotnosti sa drugim zakonima i nije uopšte vaša oblast nadležnosti. Evo, sad ću da vam objasnim i zašto. Čak je i protivustavno.
Ovako, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u članu 85. tačka 6. definiše kaznene odredbe u slučaju da fizičko lice odbija imunizaciju lica određenog uzrasta i definiše kaznu u iznosu od 30.000 do 150.000 dinara.

Hvala, kolega Obradoviću. Završite rečenicu.

Međutim, ključno je pitanje – roditelji imaju pravo da izraze sumnju u vakcine koje nisu domaćeg porekla. Kažnjavate ih po dva zakona – Zakonu koji sam već citirao i sada vi uvodite da ne mogu da dobiju socijalnu pomoć, odnosno finansijski podsticaj zato što nisu vakcinisali svoju decu. Dakle, duplo kažnjavate roditelje a ne dokazujete ispravnost vakcina ali više nemamo domaće vakcine.

Hvala, kolega Obradoviću, uz samo dve opaske. Jedna se tiče sa početka vašeg govora, napravili ste jednu grešku, verovatno niste dobro upoznati sa Poslovnikom o radu i zakonom.
Dakle, predloge zakone ne upućuju Narodnoj skupštini ministarstva niti ministri, nego vlada Republike Srbije, i ja onako kolegijalno smatram da bi bilo i džentlmenski i korektno da uputite izvinjenje Slavici Đukić Dejanović, ali to je sada do vas.
Povreda Poslovnika, Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pa, ne samo što niste adekvatno odreagovali na jednu grubu povredu Poslovnika, već ste dozvolili poslaniku Obradoviću da nastavi sa izuzetno grubim kršenjem Poslovnika tokom cele svoje diskusije.

Mislim da mi nismo i ne smemo da budemo taoci jednog takvog govora koji se ponavlja iz sednice u sednicu, koji se ponavlja uvek kada ovaj narodni poslanik uzme reč na sednicama Skupštine Republike Srbije. On nije samo rekao da postoji spomenik u nekom selu na teritoriji opštine Vranja koji je podignut teroristima, već je pozvao ministarku da na taj spomenik položi cveće. Da li je to uvreda, drage kolege narodni poslanici, samo našoj uvaženoj ministarki Slavici Đukić Dejanović, ili je to uvreda za državu Srbiju?

Mi lično nemamo ništa protiv da poslanik Obradović ode u to selo i da ukloni taj spomenik i da preduzme mere da se taj spomenik više nikad tu ne nađe, ali ne možemo dozvoliti da vređa državu, da vređa ovu vlast koja je omogućila da na teritoriji cele Republike Srbije, što je najvažnije, vlada mir i stabilnost i da niko nije ugrožen.

Ono što ste morali, a sad tu već, predsedavajući, nije, a morao je da učini, jeste da sankcioniše i ono što je nastavljeno i tokom diskusije od strane poslanika Obradovića, a to su i dalje bile uvrede gospođi Đukanović kao ministru koji predstavlja Vladu. Mislim da ovde ni jedan ministar nije došao na odstrel, pa i naša drugarica Slavica Đukić Dejanović.

Kada trpimo selektivnu kritiku, onda moram da podsetim poslanike opozicije na jednu činjenicu, i dozvolite mi samo pet sekundi, a to je da kad je uvređena ministarka Đukić Dejanović niko ovamo nije reagovao, a na jednu jedinu rečenicu koja je upućena gospođi Vukomanović smo doživeli salve kritika i uvreda na jedan neprimeren način.

Molim vas da o tome vodimo računa, da nemamo ni tu vrstu diskriminacije. Hvala.

Da li smatrate da treba glasati o povredi Poslovnika koju je načinio predsedavajući?
(Neđo Jovanović: Ne.)
Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.