Dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu sednicu vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Poslanik Petronijević, da proveri svoju karticu.
Eto, vidite da sada ima jedan više.
Molim da prestanete da se igrate sa svojim karticama.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika i da imamo uslove za početak rada.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem direktoru RTS-a i ministru kulture i informisanja, odnosi se na način na koji tzv. javni servis prati svetsko prvenstvo u fudbalu.

Pitanje je, da li nameravaju da učine nešto povodom upotrebe ratne terminologije i konstantnog potpirivanja nacionalističkih strasti i to naročito pred meč našeg nacionalnog tima sa reprezentacijom Švajcarske, za koju igra nekoliko igrača albanskog porekla?

Tako je npr. u sinoćnoj emisiji „Ruska bajka“, emitovan prilog novinara Duška Albijanića, u kom je meč između dve reprezentacije uporedio sa bitkom za Kalinjingrad, s početka 1945. godine. Podsetiću, ova bitka je bila jedna od poslednjih operacija Crvene armije na istočno-pruskom frontu protiv nacističke Nemačke. Istovremeno, novinar Albijanić je u prilogu iz podmornice ruske armije simbolično pozvao telefonom nekoliko fudbalera naše reprezentacije, pozvavši ih da se spreme za ovu bitku, a na kraju priloga na glavu je ponosno stavio kapu koju nose članovi posade ovih podmornica.

Napominjem, uz to, da je plasirana i lažna informacija koju nose članovi posade ovih podmornica.

(Narodni poslanici govore u glas.)

Samo bih obavestio mlađeg Šešelja da imam crni pojas, treći dan, u aikidu, tako da se previše ne junači.

Moje sledeće pitanje je u vezi sa svetskim prvenstvom, rizikujući da budem svrstan među mrzitelje Srbije…

Molim vas, samo malo tiše.

... i najprljaviji talog srpske društvene scene, kako to etiketira jedna od udarnih medijskih pesnica režima.

Ovo pitanje se odnosi na učešće sina predsednika države u svojstvu navijača naše reprezentacije.

Samo prisustvo Danila Vučića na utakmicama, svakako nije problematično, ali na fotografijama sa utakmice sa Kostarikom, on se nalazi u društvu ljudi za koje neki mediji tvrde da su članovi kriminalnih struktura, protiv koji su vođeni postupci za različita krivična dela. Ovo je svakako razlog da se zabrinemo za njegovu bezbednost, i zato bi svi ovi navodi medija trebalo da budu razjašnjeni.

Osim toga, na fotografijama se vidi da neki od tih tzv. navijača imaju službene legitimacije, pa se postavlja pitanje, na osnovu čega su oni te legitimacije dobili, kao i da li su možda tamo putovali specijalnim čarter letom, kao i ko je pokrio troškove tog putovanja?

Postavlja se takođe pitanje da li predsednikovom sinu država pruža obezbeđenje u Rusiji, po kom osnovu i koliko to obezbeđenje košta?

Ova pitanja upućujem, pre svega, ministru unutrašnjih poslova, koji bi trebalo da brine o sigurnosti svih građana, pa i sina predsednika Srbije, kao i ministra za sport i predsedniku Fudbalskog saveza.

Istinski odgovori bi verovatno pokazali zašto država nema snage da se obračuna sa huliganima.

Treće pitanje upućujem ministru za rad i socijalna pitanja i predsednici Vlade u vezi sa nedavno održanim zasedanjem Međunarodne konferencije rada u Ženevi – šta nameravaju da učine povodom negativnih zaključaka koji se odnose na Srbiju? Naime, kako odlični poznavaoci Međunarodne organizacije rada tvrde, po prvi put u njenoj istoriji jedna država se zbog neispunjavanja obaveza istovremeno našla na dnevnom redu dva odbora, Akreditacionog i Odbora za primenu standarda.

Akreditacioni odbor se bavio neispunjavanjem prošlogodišnje preporuke da se članovima naše delegacije obezbede dnevnice koje su u skladu sa troškovima života i uslovima koji su neophodni za pristojan smeštaj i obroke u Ženevi. Neispunjavanjem ove preporuke Vlada Srbije nije ispunila svoju obavezu u skladu sa članom 13. stav 2. tačka a) Ustava Međunarodne organizacije rada. Zato je u poslednjem izveštaju Odbor zaoštrio jezik i praktično zahtevao od Vlade da ispuni svoje obaveze.

Na ovaj način Vlada Srbije ne samo da ne ispunjava svoje međunarodne obaveze, već dodatno narušava ugled zemlje, tako što su članovi naše delegacije iz demagoški niskih dnevnica od 15 evra, redovno izloženi podsmehu članova delegacije drugih zemalja.

Istovremeno, Odbor za primenu standarda izrazio duboku zabrinutost što Vlada Srbije već tri godine nije ispunjavala osnovnu obavezu podnošenja izveštaja o primeni ratifikovanih konvencija. Zbog toga se Srbija našla u društvu država poput Somalije, Konga, Belizea, Kukovih ostrva i Ekvatorijalne Gvnije. Još više poražava objašnjenje koje je predstavnik Vlade dao za takvo ponašanje, a to je da smo često imali izbore. Time je na posredan način priznato da su državni službenici aktivno učestvovali u izbornim kampanjama.

Osim toga, raspravljalo se i o pritužbama da je Vlada isključila socijalne partnere iz procesa izrade socijalnog zakonodavstva i zakonodavstva o radu, a to je slučaj i sa predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice. Ovaj slučaj veoma slikovito opisuje prirodu i način funkcionisanja vlasti, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu. S jedne strane, neispunjavanje međunarodnih obaveza i neshvatanje kako to utiče na srozavanje ionako narušenog ugleda zemlje, a sa druge politizacija, odnosno partizacija državne uprave, kao i nezainteresovanost za istinski društveni dijalog i potrebe građana.

Pošto je ostalo još nešto malo vremena upućujem i pitanje predsednici Vlade i ministru privrede – zašto Vlada Srbije i srpske firme do sada nisu pozitivno odgovorile na nedavno dobijenu ponudu Angole, vrednu gotovo jednu milijardu evra, za izgradnju infrastrukture u ovoj zemlji? Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moje pitanje ide na adresu predsednika Vlade, gospođe Ane Brnabić, u vezi sa njenim poslednjim, rekao bih, i više nego kontroverznim izjavama poslednja dva dana, koja apsolutno zahtevaju odgovor i razjašnjenje.

Samo bih pre toga postavio jedno dopunsko pitanje na moje prošlo pitanje Ministarstvu poljoprivede, u vezi sa razgovorom koje je ministar poljoprivrede, odnosno gospodin Nedimović, imao sa predstavnicima Asocijacije poljoprivrednika, da pitam da li je tačno, naravno u vezi sa cenom goriva, da li je tačno da je tom prilikom predstavnicima poljoprivrednika saopšteno da ne može da se spusti, odnosno da se daju povoljnije cene goriva za poljoprivrednike pre jeseni zbog, ali sad pitanje je zašto? Zbog toga što treba prethodno MMF da odobri to sniženje, odnosno sniženje akciza i umanjenje goriva za poljoprivredne proizvođače, a ja bih rekao i za sve potrošače u zemlji. Dakle, da li je moguće da je MMF odlučuje čak i o takvim stvarima koje se tiču akcizne politike Vlade Srbije?

No, glavno pitanje, kao što rekoh, ide na adresu gospođe Brnabić, koja je u dva dana dala dve, više nego rekao bih, problematične izjave i pri čemu je, što je najgore, drugom samo potvrdila prvu, iako je verovatno imala nameru da pojasni ili da se opravda.

Gospođa Brnabić je za nemački „Velt“, nije nevažno ni kome to rečeno, ni kada, rekla da bi dalje insistiranje Srbije da Kosovo pripada Srbiji, onemogućilo kompromis. Reč je, naravno, o briselskim sporazumima, odnosno dogovorima i pregovorima koji se sada u nedelju nastavljaju od starne predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i predsednika tzv. Kosova, Hašima Tačija.

Kao priprema za te, i uvod u te pregovore, gospođa Brnabić pledira na kompromis i kaže – Kosovo je bilo Srbija. Sada moramo naći kompromis, Srbija neće priznati nikad nezavisno Kosovo, ali kada bismo i dalje insistirali da Kosovo pripada Srbiji, kompromis ne bi bio moguć.

Dakle, to se zove unapred odustajanje od svoje osnovne pregovaračke pozicije i prihvatanje ili naleganje na politiku - daj šta daš, ako hoćeš nešto da daš. Tako se, kao što sam ja govorio ovde se više niti na pijaci tako ne trguje, a kamoli da se vode ozbiljni međunarodni razgovori.

Što je najgore, uvek postoji mogućnost da je neko pogrešno protumačen, da ga niste dobro razumeli, pogotovo što je to intervju, kao što rekoh, za nemački medij, ali nažalost, koliko sutra, tj. juče, gospođa Brnabić ponavlja svoju konstataciju i svoju tezu, minimalno izmenjenu, ona kaže – moramo da budemo otvoreni za kompromis, ali to znači da se ne može ići ni u jedan ekstrem.

Ja se slažem sa time, kompromis je neophodan, razgovori su neophodni, ali šta je taj ekstrem u koji ne treba, po našoj premijerki. Ona kaže – moramo da napustimo naša komforna mišljenja o tome da je Kosovo Srbija i da će Srbija priznati nezavisnost Kosova.

Dakle, ona ono što piše u Ustavu Srbije i što je, između ostalog, i program Vlade Srbije, ono na šta su se zakleli i predsednik Vlade, predsednik Republike i svi ministri koji su ovde polagali zakletvu, ona to smatra i naziva, i to dva puta zaredom, nekom vrstom ekstrema i krajnosti koju moramo da napustimo. Na stranu što je to antiustavno nego, kao što rekoh, to je strahovito loše kao platforma za pregovore kojima treba ići.

S druge strane, još je pogubniji utisak kada pogledamo šta radi albanska strana u tom trenutku i Hašim Tači i Enver Hodža, oni nama podižu lestvicu. Kažu da formiranje zajednice srpskih opština treba da ide u paketu sa prijemom Kosova u Ujedinjene nacije. Hašim Tači govori o odnosima dve države i dva naroda koji će se regulisati da bi onda mogli da idu u Evropsku uniju i NATO. Dakle, hoću da kažem, s druge strane, podiže lestvicu, maksimalizuje svoje zahteve. Mi unapred idemo sa pozicijom – daj šta daš.

To je još jedan razlog, i završavam time, zbog kojeg mislim da je vrlo važno i neophodno da se ova Skupština što pre pozabavi temom Kosova i Metohije. Ovo je već Osma posebna sednica u toku meseca juna, šta je problem da se narednih dana i naredne nedelje organizuje još jedna na temu Kosova i Metohije, da se pogledamo u oči i kažemo jasno šta mislimo? Ne mislim da smo svi istomišljenici, ni sa ove ni sa one strane, ali mislim da bi velika većina ili apsolutna većina morala da bude protiv ovih stavova, koje nažalost predsednik Vlade Srbije nekoliko puta izgovara i još ponavlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Prvo pitanje postavljam predsednici Skupštine gospođi Maji Gojković. Kada će se Skupština Republike Srbije izjašnjavati u vezi sa imunitetom predsednika Republike Aleksandra Vučića, na koji se Viši sud u Beogradu pozvao u slučaju tužbe Vuka Jeremića protiv Aleksandra Vučića.

Dakle, podsetiću građane da je Vuk Jeremić podneo tužbu protiv Aleksandra Vučića zbog povrede ugleda i časti koje mu je naneo izjavama, kada ga je proglasio za vođu međunarodne kriminalne banke lopova i da se sud praktično u ime Aleksandra Vučića, kao da je njegov advokat pozvao na imunitet, iako je gospodin Jeremić gospodina Vučića tužio kao građanina, a ne kao predsednika Republike. U ovom našem Poslovniku u članu 119. jasno stoji da predsednik Republike uživa isti imunitet kao što to uživaju i narodni poslanici u ovom domu. Ovo je jedan neviđeni pravni presedan, gde je sud doneo odluku da praktično bude zastupnik predsednika Republike Aleksandra Vučića.

S druge strane, ako je on siguran u ono što je govorio, ako stoji iza tih reči, a svedoci smo kako je govorio da se ne plaši suda, da se ne plaši Jeremića, ako je istina to što je govorio, zašto lepo sada ne ode na sud, pa neka objasni to na sudu i dokaže da sve to što je govorio je istina, a ne da ljaga i pljuje ljude bez ikakvog utemeljenja? Dakle, govori se o tome da se čovek krize iza suda, iza institucija ove države tako što gazi institucije sistema, em što ne sme da izađe na televizijski duel, ne sme očigledno da izađe ni na sud, nego mu je lako da tako osuđuje i optužuje ljude bez dokaza.

Drugo pitanje, koje postavljam takođe predsednici Skupštine, pročitaću citat koji će ujedno biti i moje pitanje. Dakle, tražimo hitno zakazivanje sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o svim merama koje Srbija treba da preduzme kako bi pomogla i državi i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Dalje, da se sa merama koje će državni organi preduzeti moraju upoznati i svi građani Republike Srbije, a ne samo političke elite. Citirao sam Aleksandra Vučića i taj citat je moje pitanje. Apsolutno se sa njime slažem. Dakle, da li ćete sazvati posebnu Skupštinu na kojoj će se raspravljati o budućnosti građana koji žive na Kosovu i Metohiji i Kosovu i Metohiji kao delu Republike Srbije u skladu sa Ustavom?

To naročito postavljam kao pitanje zato što su političke elite, premijer Vlade Republike Srbije, odnosno gospođa Brnabić, koja je spletom nekih čudnih okolnosti postala premijer, dala sebi za shodno da ona kaže da Kosovo više nije Srbija. Citiraću, rekla je – Kosovo je nekada bilo Srbija i kako kompromis ne podrazumeva da Kosovo pripada Srbiji. Ja ću podsetiti vas kolege narodne poslanike i predsednika Republike i ministre šta stoji u zakletvi koju su ovde pred nama poslanicima, Miroslavljevim jevanđeljem i građanima Srbije kazali, zadnji deo zakletve glasi – da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.

Dakle, Narodna stranka traži sazivanje posebne sednice sa ovom temom, traži od predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine da traže odgovornost premijera i članova Vlade da podnesu ostavke jer nemaju pravo da oni krčme imovinu i nacionalne interese Republike Srbije i budućnost građana Republike Srbije, ma u kom delu Srbije živeli, da li na Kosovu i Metohiji ili u bilo kom drugom delu Republike Srbije. To nije njihovo porodično nasleđe da mogu sami da donose odluke o tome kako će to prodavati, krčmiti i dogovarati.

Verovatno je ovo deo jedne velike kampanje koju već mesecima i godinama režim SNS sprovodi sa ciljem predavanja Kosova i davanja stolice Ujedinjenih nacija Kosovu. Ovih dana imate pojačane partijske aktivnosti pa obilazite sve gradove širom Srbije i ubeđujete ih i govorite vašim članovima kako treba da krenu u narod, u građane i da im kažu zašto je za Srbiju dobro da se potpiše pravno obavezujući sporazum i da članstvo Ujedinjenim nacijama Kosovu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje upućujem premijerki Brnabić, koja je za nemački list „Velt“ ocenila da je Kosovo bilo Srbija i da ako bismo i dalje insistirali da Kosovo pripada Srbiji kompromis ne bi bio moguć. Po Ustavu i zakonima zemlje Srbije, ta izjava je ravna veleizdaji, pogotovo ako je daje predsednik Vlade. Položaj Kosova i Metohije je određen Ustavom Republike Srbije, na čije sprovođenje se predsednica Vlade zakletvom obavezala. Takođe, Narodna skupština Srbije je jedino mesto na kome se o tome sme i može razgovarati.

Pitanje za premijerku Brnabić – da li ste zaboravili da ste u ovoj Skupštini pred ovim poslanicima položili zakletvu kojom ste se obavezali na poštovanje i odbranu Ustava Srbije? Zašto dajete izjave koje ne poštuju Ustav vlastite zemlje? Da li znate ijednog predsednika vlade bilo koje zemlje u svetu koji se na ovakav način odnosi prema ustavu sopstvene zemlje? Da li razumete da ste vašom izjavom izvršili krivično delo ugrožavanja nezavisnosti Republike Srbije iz člana 305. Krivičnog zakona, jer njom dovodite Republiku Srbiju u položaj potčinjenosti i zavisnosti? Da činite krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. Krivičnog zakona? Izjavu sigurno niste dali slučaju, iz vaše glave, već je ona sigurno deo dogovora sa N.N. licima i/ili domaćim ili stranim oko pripremanja i praktično nagovaranja građana Srbije da zaborave na Kosovo i Metohiju, što čini krivično delo udruživanje radi protivustavne delatnosti iz člana 319. Krivičnog zakona.

Pitanje za republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac. Gospođo Dolovac, jeste li živi? Predsednica Vlade Republike Srbije na očigled svih građana svojim izjavama vrši krivična dela protiv ustavnog poretka Republike Srbije. Tražimo, u ime građana Srbije, da konačno počnete da radite posao za koji ste plaćeni i oglasite se i javno povodom izjave premijerke Brnabić da je Kosovo bilo deo Srbije. Zašto ne vršite vašu službenu dužnost i reagujete na ovakvu izjavu? Treba li da vas podsetim da niste reagovali ni kada je rušena Savamala, kada je pao vojni helikopter, kada je nestao novinar Cvetković, a ne reagujete ni sada. Šta treba da se desi da biste vi radili svoj posao?

Drugo pitanje je za guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković – započeli ste drugi mandat guvernera sa ozbiljnim profesionalnim aferama kao što je skandalozno ćutanje Narodne banke na kredite indeksirane u švajcarskim francima, ili prenošenje kredita iz jedne banke u drugu, bez saglasnosti klijenata. Da biste građanima zamazali oči, objavili ste pre nekoliko dana da ste za prvih pet meseci ove godine kaznili 11 banaka. Po kojim pravilima postupka ste ih kažnjavali? Koje ste kazne izricali? Da li su klijenti imali pravo učešća u postupcima? Da li su propusti bili sistematski ili pojedinačni i da li su banke ispravile propuste? Molimo vas da poslaničkoj grupi Dosta je bilo dostavite sva rešenja o kažnjavanju banaka.

Sledeće pitanje upućujemo ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branku Ružiću. U noći između 14. i 15. juna poplave su pogodile sela u opštini Aleksinac – Koprivnicu, Vrćenovicu, Čestu, Bankovac i Porodin, zbog čega je veliki broj domaćinstva pretrpeo ozbiljnu štetu. Stanovnici su zvali Institut za javno zdrave, koji je potvrdio da će zbog ustajale vode i mrtve stoke tek nastupiti zaraza i ugrožavanje zdravlja, ali da oni reaguju samo na poziv lokalne samouprave.

Lokalna samouprava nije reagovala, a građani nisu uspeli ni da dozovu komunalne inspektore. Javlja se osnovana sumnja da je to namerno urađeno, iz razloga što su za 2017. godinu u budžetu opštine Aleksinac bila opredeljena sredstva za odbranu od poplava, međutim, ništa nije urađeno, a novca, naravno, nema, tako da je u ovoj situaciji na snazi Zakon o lokalnoj samoupravi, obzirom da nije proglašeno vanredno stanje, a lokalna samouprava ignoriše problem, pokušavajući da sakrije svoje propuste.

Apelujemo da ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu iskoristi svoje ovlašćenja i aleksinačkoj lokalnoj samoupravi naredi da deluju u skladu sa zakonom i zaštiti svoje građane od zdravstvene katastrofe.

Drugo, da se proglasi vanredno stanje u svim selima i opštinama u Srbiji koje su pretrpele štetu, kako bi na snagu stupio na snagu Zakon o vanrednim situacijama, gde ingerencija sa lokalne samouprave prelazi na Ministarstvo unutrašnjih poslova i kako bi MUP uputio pomoć svim opštinama u vidu opreme i ljudstva, radi što brže sanacije štete i otklanjanja opasnosti po život i zdravlje stanovnika tih opština. Hvala.