Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je tema raznolikih u okviru jedne tačke dnevnog reda i ovo nije dobro, svaki put na to skrećemo pažnju. Ovde su morale biti bar četiri grupe. Ne razumemo zašto niste izdvojili bar ovaj Predlog odluke o izmeni članova RIK, kada znate da bi to svakako prošlo bez rasprave, ali, dobro. Glasali ste, sad ćemo da govorimo o onome što možemo i koliko imamo vremena.

Što se tiče Zakona o ratnim memorijalima i izmena i dopuna Zakona o osnovnim pravima i pravima boraca vojnih invalida i porodica palih boraca, to su svakako teme koje su vrlo interesantne za poslanike SRS, za našu stranku koja se zalaže za rešavanje svih ovih problema, ali o ovim predlozima ćemo govoriti u nastavku načelne rasprave. O ovim drugim predlozima po par rečenica, koliko je moguće.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti itd, vi ste ovaj Zakon doneli 2015. godine i mnogo malo je vremena prošlo da primetite da nešto nije bilo dobro i to je upravo ono o čemu mi govorimo. Svaki put kada govorimo o predlozima zakona, skrećemo pažnju da vrlo često dolazite pred Narodnu skupštinu sa polu dovršenim ili neprimenljivim zakonima i zato imate ovakav problem. Znači, sami ste doneli zakon i sad već morate da ga menjate, ali u pitanju su samo tehničke izmene, ništa suštinski u ovom zakonu se nije promenilo, ali morali ste i to da uradite.

Zakon o zapošljavanju stranaca, takođe, izmene i dopune za razliku od ovog prethodnog zakona, ovaj ste doneli 2014. godine, pa onda 2017. godine menjali i poslanici SRS su uložili, podneli amandman, koji je upravo skraćivao ovaj rok sa 10 na sedam dana. Vi taj amandman niste prihvatili i evo, sada o tome raspravljamo kao o izmenama i dopunama zakona.

Dakle, budite ljubazni, obratite pažnju na ono što pišu narodni poslanici. Mi poslanici SRS smo uvek bili ozbiljni i odgovorni ljudi i naši amandmani su uvek smisleni. Možda vam se nekada ideološki ne dopada ono što napišemo, ali kada je u pitanju pravna forma, onda zaista trebalo bi da nas poslušate.

Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, mnogo se govorilo o ovom predlogu, nije da ne treba ovaj zakon, ali ne bismo mu mi pridavali taj značaj kao što ste vi danas pokušali da predstavite, pa i poslanici koji su dosta vremena govorili o tome i ne samo vi predstavnici Vlade.

Nekako je tužno da kažete da je ovaj zakon, zapravo borba protiv sive ekonomije, a na šta se u suštini odnosi ovaj zakon? Ko su ti ljudi koji rade na sezonskim poslovima i koji su to sezonski poslovi? Govorim o najvećem broju. To su ljudi koji su u onim lopovskim privatizacijama od 2000. godine ostali bez posla, koji imaju 50 i više godina i koji ne mogu ponovo da se zaposle i koji idu da beru maline, da beru višnje, da beru kajsije, da beru voće itd. Takvih je najviše i vi kažete kad njih regulišete zakonom, blago nama, nesta siva ekonomija, a siva ekonomija cveta li cveta i vi to dobro znate. Ovo je najmanji problem u okviru te sive ekonomije.

Jedan od ministara je rekao u odgovoru nekom od poslanika, da se ovim zakonom štite elementarna prava tih ljudi. Ne, elementarna prava tih ljudi bila su prvo da ne dobiju otkaze, da im se ne rasprodaju firme na doboš u burazerskim privatizacijama da se oni koji su od 2000. godine, preuzmu vlast da ne pretvaraju fabrike za lokacije za hotele, danas uglavnom hoteli i mega marketi niču na mestima nekadašnjih fabrika. Tada je pogaženo elementarno pravo tih ljudi i od tada do danas, nažalost nijedna vlast ih nije tretirala tako da su se stvarno potrudili i da su tim ljudima našli posao.

Ovaj zakon je poprilično, kada bude zakon, sada je predlog, je poprilično neprimenjiv. Znate, lepo je to, digitalizacija, portali, prijavljivanje, ali znate li vi kakva je struktura ljudi u selima? Znate li vi da se ovim poslom, poljoprivredom bave ljudi koji imaju 60, 70 i više godina i da ti ljudi nemaju mogućnost pristupa internetu, da ti ljudi ne umeju ili nemaju, mnogi nemaju, nema mreže, ne može da prijavi do 10,00 sati tog nekog koji mu je došao da obere voće. Dakle, ovo što govorimo nije banalizacija, nego je ovo najveći deo na koji se ovaj zakon primenjuje.

Još kaže ministar Đorđević – nismo bezgrešni, sigurno imamo greške, pa ćemo sledeće godine u drugoj polovini godine verovatno imati izmene i dopune ovog zakona. Dakle, donosite ga u sred sezone i već najavljujete izmene u toku sledeće sezone. Malo nije logično.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju sporova, znate, ovaj zakon još kada je donet 2004. godine, pa menjan 2009. godine, mi smo i tada 2004. godine tvrdili da od ovog zakona neće biti vajde, da je ovo samo mrtvo slovo na papiru i to tako jeste. Nema podataka šta se zaista na osnovu ovog zakona, koliko se tih problema rešilo, na koji način su problemi razrešeni. Postoji suštinski problem i nije on u rešavanju sporova, osnovni problem je u Zakonu o radu.

Vi znate da po sudskoj presudi neko može biti vraćen, pravosnažno, na posao, ali Zakon o radu kaže – poslodavac ne mora da ga primi, nego mu plati neku duplu ili ne znam koliki iznos u odnosu na ono koliko mu je sud dosudio, tako da rasplinjavanje ovih problema još sada u situaciji kada god mnogih ovih privatnih preduzetnika i firmi koje su ovde iz inostranstva, kažu – ne mogu ljudi ni sindikalno da se organizuju, kako će onda, a vi ovde predviđate neke reprezentativne sindikate koji će predstavljati te zaposlene. To je jednostavno takođe nešto što je neprimenjivo. Vi možda u toj agendi imate obavezu da ovako nešto donesete, ali ljudi moji, donosite ono što je obaveza.

Ovde produžavate rokove sa 15 na 60 dana. Potpuno zanemarujete činjenicu da je svaki spor iz radnog odnosa hitnog karaktera. Vama radni sporovi na sudovima traju pet, šest, sedam, osam godina, sporovi za mobing traju po pet, šest, sedam, osam godina. Dakle, hajdete malo u realan život. Lepo je ovo sve što piše, ali malo u realan život.

Pre nego što malo više vremena budem posvetila ovom zakonu o finansijskoj podršci sa decom, moram da kažem da ste uradili nešto dobro, vi iz Vlade Republike Srbije, SRS to podržava, a to je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj pomoći. Kada god budete imali neki ovakav predlog koji se odnosi na saradnju sa Ruskom Federacijom, imaćete našu javnu podršku.

Sada ovaj zakon o finansijskog podršci sa decom, odnosno predlog zakona, izmene i dopune. Najviše se ovde o njemu govorilo. Zakon je od prošle godine, a menjamo ga ove godine i to govori da ovaj zakon nema sistematski pristup rešavanju problema populacione politike. Ne može se, rekoste vi gospođo Đukić Dejanović malopre – sada govorimo o ovom, pa ćemo, ne znam kada o ovom, pa ne znam kada o onom, morate prvo vi u vašem ministarstvu da predložite Vladi. Ovaj problem mora celovito da se sagleda i celovito kroz zakon da se reši. Ovo jeste jedan od koraka, sa određenim manama, dobar korak, ali nije ovo način rešavanja tog našeg ozbiljnog problema.

Slušala sam vas jutros na jednoj televiziji, govorili ste ono što svi znamo, ali ste to rekli, nije mi se dopao način na koji ste objasnili kako mladi ljudi, anketu ste neku imali, mladi ljudi u Srbiji završe fakultet, mislim najviše iz IT sektora i medicine, tako ste rekli, žele da idu iz Srbije, kažete – mi smo uložili u njihovo školovanje i oni opet odoše. Onda vi onako pomirljivo kažete – pa dobro, neka onda oni budu naši ambasadori u svetu. To je loše. Ne možemo mi nikome zabraniti da ode, ali moramo stvarati uslove, ovako ste rekli otprilike – ali moramo stvarati uslove tim mladim ljudima da ostanu u Srbiji, da imaju decu, da stvaraju porodicu i to ne može na ovaj način.

Znate, mnogo je porodica koje jedva čekaju ovaj zakon da dobiju taj neki dinar za prvo, drugo, treće, četvrto dete, ne znamo samo šta će se desiti ako se nekome desi peto dete. Da li će biti, pošto je nepoželjno državi, treba li da bude nepoželjno i porodici? Kakav će odnos onda imati prema tom detetu, hoće li to biti neko ružno pače u porodici?

Dakle, bez obzira na tu materijalnu pomoć, koja jeste potrebna i koja će dobro doći mnogim porodicama, gospođo Đukić Dejanović molim vas, izvinite molim vas, znam da vas ovo interesuje i da želite da učestvujete u raspravi.

Dakle, samo ova finansijska pomoć stvara utisak da država pravi socijalnu kategoriju od porodice, a to nije dobro. Ja mislim da nema čoveka, ili je vrlo mali broj ljudi, koji prihvataju i kojima je to lako da od svoje porodice napravi socijalnu kategoriju, pa država će da da malo za ovo dete, malo za ono, po ovoliko godina za ovo, ovoliko za ono, i nekako će to da se prevaziđe. Nije to valjda intencija? Intencija je da se stvaraju uslovi za formiranje normalnih porodica, da mladi ljudi mogu da formiraju porodicu i u selu i u gradu.

Nedavno je ovde donet Zakon o posebnim uslovima za rešavanje stambenih potreba policije i vojske. Mi smo tada rekli da država koja ima pare, mi slušamo iako nismo imali završni račun, za 18 godina samo jedanput, slušamo da država ima pare. Ako ima, dajte da ih uloži u budućnost, a budućnost je upravo to, dakle povoljni krediti za rešavanje stambenih potreba mladim ljudima, ali i u selu i u gradu i onima što žive u selu.

Siguran posao ne trebaju ni majkama, ovde smo slušali neke kolege poslanike, neće ni majke, ni očevi, mladi ljudi ne žele da budu socijalni slučajevi. Idu u školu, obrazuju se, hoće da mogu normalo da žive, normalno da funkcionišu, da imaju siguran posao, da taj posao bude pristojno plaćen, da ne može niko više da dobija, koliko god je mala ta garantovana zarada, taj minimalac takozvani. Znate li vi da milion ljudi prima taj minimalac i što je najgore pet do 10.000 moraju u kešu da vrate poslodavcu? Dakle, mnogo toga morate da uredite pre nego što dođe samo do toga da date nekom neke pare da bi bio zadovoljan.

Smeštaj u predškolskim ustanovama, to je takođe problem. Da li ste vodili računa o tome i kada ćete početi ozbiljnije da gradite vrtiće u selima? Hoćemo da ostaju mladi ljudi u selima. Kako će? Zašto bi dete u selu bilo uskraćeno za vrtić, za predškolsku ustanovu, zašto bi ovo u gradu imalo prednost, a ono tamo ne bi?

Mladi ljudi u selu koji zaključuju brakove, koji dobijaju decu, zašto oni ne bi dobili te povoljne stambene kredite, da možda tamo na očevoj ili dedinoj kući sagrade lepu svoju porodičnu kuću? Ne smemo praviti tu vrstu razlike ako hoćemo na ovaj način da rešavamo ovo pitanje.

Znate, mi smo svašta slušali ovih dana i u nekom prethodnom periodu i sad valjda svi da se dodvore Vladi, koja govori o niskoj stopi nataliteta, o populacionoj politici, o tome da će Vlada to strateški da rešava, niko normalan nije protiv toga naravno, ali mi onda u toj želji da se dodvori Vladi ili predsedniku države, onda recimo narodni poslanik, i sad ja pitam vas, kad ovu rečenicu završim, da vidim da li to možda ne postoji u Vladi, nešto što mi još ne znamo, narodni poslanik kaže da ima saznanja da treba uskoro da dođe ovde zakon o migrantima koji će skupštinska većina usvojiti, da migrantima naseljavamo naša opustela sela i kaže ta koleginica, narodni poslanik, da je to dobro i zbog niske stope nataliteta.

Dakle, nećemo mi valjda da menjamo demografsku sliku, nećemo mi rešavanjem, doseljavanjem migranata u ta naša nenaseljena mesta da podižemo natalitet. To je vrlo, prvo, ružno, drugo, to je nešto što ne sme da se desi. Dakle, pošto je u pitanju poslanik vlasti, možda zna nešto što mi ne znamo. Zaista je bitno da nam i to kažete ako imate neka saznanja o tome.

Porodice sa decom, problem su i porodice bez dece, odnosno problem je rađanje prvog deteta i ne mislim sad u medicinskom smislu, nego takođe kada se govori o rešavanju ovih finansijskih problema, problem je mladih parova da rode prvo dete, pa onda kad se rodi prvo, onda nekako se osmele da se usude da se rodi i drugo.

Dakle, i taj problem mora da se rešava u osnovi i ne smete da ovo vezujete, prvo, za ne znam, do 10 godina. Ako prihvata država da finansira drugo, treće, četvrto, prvo dete, mora ga finansirati do punoletstva, sufinansirati, finansira ga, odnosno porodica obezbeđuje sredstva, ali država dodaje, to što dodaje mora biti ili do punoletstva ili do kraja školovanja. Šta ćete vi neko ko ima troje dece i vi mu dajete do 10 godina starosti te dece i šta će posle? Skuplja škola, stiže srednja škola, više košta nego osnovna, skuplja garderoba, rastu deca Bogu hvala. Dakle, ovo je dobar početak, dobra zamisao, ali suštinski nije dobro rešenje.

Još jedan predlog, mi smo intervenisale amandmanima uglavnom o svim ovim stvarima o kojima govorim, ali nažalost o amandmanima nećemo moći da raspravljamo iz poznatog razloga što ćemo raspravljati o tri amandmana o memorijalima, što nije manje važno, ali ne na ovaj način. Nemojte da ovaj zakon vezujete za primenu zakona za 1. jul. Ako imamo informaciju da je od 2017. godine ozbiljan suficit u budžetu, onda član 197. Ustava dozvoljava tzv. retroaktivnost. Hajte bar da ga primenjujete od 1. januara 2017. godine, imaće više efekta, a prema onome što čujemo u javnosti, država pare ima samo da ih lepo rasporedimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Prvo, ministar dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Da, zahvaljujem na razložim upitima i na konstatacijama koje kažu da je prvi korak dobar, a da ima nekih nelogičnosti. Pa, mogla bih da se složim, jer se radi o dobro obučenom opozicionom poslaniku koji mora stavljati primedbe, ali ono što jeste činjenica to je da kada od gospođe Radete dobijemo konstataciju da je prvi korak dobar, mi u vlasti imamo razloga da budemo zadovoljni.

Naime, finansijska podrška sama po sebi zaista je jedna od mera i u više navrata sam o tome govorila. Ali, i prošle godine, doduše samo 130 miliona podsticajnih sredstava, a sada sa 500 miliona podsticajnih sredstava jedinice lokalne samouprave u svojim sredinama prave prioritete da li će ljudi od 18 do 42 godine uložiti sredstva u stambenu izgradnju, u otpočinjanje posla, u smeštajne kapacitete u predškolskom uzrastu. Upravo taj pilot projekat koji smo imali prošle godine je suštinski odrazio ispravnost svega što ste vi ovde sugerirali, a što sada imamo nameru da primenimo u neuporedivo većem broju opština, jer sa 130 miliona ste mogli pokriti elementarne potrebe, po ovim pitanjima, samo 15 opština, a sada sa tri puta više sredstava najmanje tri puta više opština.

Komentar je malopre bio jednog od poslanika da je 90 jedinica lokalne samouprave prošle godine aplikovalo, a da je samo 15 primljeno, odnosno dobilo sredstva. Znate, za nas je bio veliki uspeh da se prošle godine na 11 lokalnih skupštinskih zasedanja razgovaralo o ovom pitanju i da je 90 jedinica lokalne samouprave odredilo lice koje će se baviti populacionom politikom ili savet za populacionu politiku, da se uopšte o ovim temama o kojima danas razgovaramo bavilo 90 jedinica lokalne samouprave, od 169, jer do prošle godine prosto nije bilo ni formalnih mogućnosti, niti je neko inicirao intenziviranje vidljivosti teme populacione politike i demografskih pitanja.

Na upit da li je moguće da finansijska sredstva za sve roditelje koji su postali roditelji drugog, trećeg, četvrtog deteta od 1. januara 2017. godine učinimo davanja, procene su zaista da je od 25. decembra 2017. godine to sasvim moguće i da je održivost ove finansijske mere u periodu od sada pa u narednih deset godina sasvim moguća, jer se procenjuje da će finansijski trendovi ići ka poboljšanju i da će ne samo makroekonomska stabilnost, nego i sve više investicija i sve veće zapošljavanje sa svoje strane davati doprinos, što je opet u skladu sa sugestijama koje ste učinili

Kada su u pitanju migranti, u ovom momentu nikom nije palo na pamet da migrantima popravlja demografsku situaciju u Srbiji, jer oni sami ne žele da ostanu u Srbiji. Kao što znate, mi smo prolazna destinacija. Ono što je realnost u ovom momentu je da oni idu ka zemljama zapadne Evrope. Ja sam ponosna, verovatno i svi vi, što smo bili onima koji prolaze u takvim životnim okolnostima, u kakvim su migranti, kroz Srbiju bili na usluzi da im olakšamo muke kroz koje sami prolaze.

To su uglavnom pitanja koja ste postavili vezano za ovaj zakon i ja prosto mislim da smo na vrlo sličnim talasima. Verujte, da ste vi u poziciji da predlažete mere, morali biste, jer i distance od 7.000 milja počinju tim prvim nekim korakom, morali biste da krenete od nekog koraka.

Paralelno sa ovom merom, radi se na intenziviranju popravljanja atmosfere ne samo u privrednim, nego i u finansijskim subjektima i u javnim preduzećima oko usklađivanja rada i roditeljstva. Stimulišu se socijalno odgovorni poslodavci, najpre ove godine kroz nagrade, a sledeće godine kroz sticanje sertifikata koji će im davati određene prednosti u njihovim poslovnim koracima. To su isto postupci koji traju i to isto ne možemo preko kolena, nego prosto moramo dobro meriti da uradimo u skladu sa dobrim praksama drugih zemalja i ciljevima o kojima svi ovde želimo i razgovaramo.

Kada su u pitanju neke ostale mere, moram reći da, nažalost, ima dosta još uvek neznanja u pogledu populacione politike, da su maloletničke trudnoće kod nas veliki problem, da se veliki broj porodica planira prekidima trudnoće, da su to teme na kojima druga resorna ministarstva rade i pripremaju određena akta. Prosto ne možete sva akta istog momenta doneti, jer priroda i ciljevi koje imamo na planu popravljanja demografske budućnosti Srbije je takva da ako više od 60 godina nismo radili ništa, a sada smo počeli da radimo, sigurno da možemo trpeti i vrlo osnovane kritike, ali sigurno je da smo pokrenuli priču na jedan način da, uz povećanje vidljivosti i pravljenje tih prvih koraka, imamo šanse da smanjimo inače jezive demografske indikatore koji nas karakterišu.

Inače, što se istraživanja tiče, tiče se studentske populacije, 11.000 studenata. Zaista se radi o tome da je najveći broj naših najboljih studenata koji su van Srbije sa izvanrednim profesionalnim postignućima, što govori o kvalitetu obrazovanja u Srbiji. U tom smislu sam rekla da možda moramo razmišljati na jedan drugi način. Ne samo žalopojke što su oni otišli tamo, nego da li možemo praviti neke konekcije, zajedničke projekte sa tim ljudima koji pored profesionalnih postignuća sigurno imaju snažnu emocionalnu nit ka zemlji porekla, ka svojoj Srbiji.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar gospodin Đorđević. Izvolite.

Samo bih kratko dopunio nekim stvarima ministarku Slavicu Đukić Dejanović.
Prvo, kada ste rekli da menjamo zakon, zakon je samo predvideo da podzakonskim aktima finansijske efekte predvidimo, ovaj zakon čini da to implementira, odnosno ugradi u sam zakon. Ideja ove izmene jeste da to bude zakonska obaveza, a ne neki podzakonski akt i u tom nekom smislu smo išli na izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Kada pričate o nekom pozitivnom iskustvu i dajete podršku za Sporazum o socijalnoj zaštiti sa Ruskom Federacijom, moram da vam kažem da tada kada smo pregovarali o socijalnoj zaštiti, vrlo brzo smo postigli dogovor, u poslednjoj rundi razgovora. Tada sam ja sa ministrom Topilinom pričao upravo o demografskoj slici i onome što je Ruska Federacija učinila da za deset godina uspe da preokrene točak demografski u Rusiji. Oni su imali, ako uporedite Srbiju i Rusiju, vrlo sličan problem, 20 puta veći od nas, 20 puta više stanovnika, 20 puta veći negativni prirodni priraštaj. Pričali smo sa njima o tome kako bi mi mogli da uradimo i ovo ovde što smo radili jeste na neki način i u nekom vidu implementirano i po njihovim savetima kako bi to trebalo da izgleda. Verovatno niste znali tu činjenicu, ali da ste znali verovatno ne bi imali ovoliko primedbi na ovo. Gledali smo svakako sva pozitivna iskustva koja postoje kako i na koji način jednu možda najbitniju stvar u državi da promenimo, a to je upravo da imamo više dece. Oni su to uspeli da promene za deset godina. Verujem da ćemo mi, s obzirom da koristimo tuđa iskustva, svakako uspeti to ranije. Mislim da je to potrebno našoj državi i našem društvu.
Kada pričate o pomoći, mi ne dajemo pomoć, ovo je podsticaj rađanja. Znači, to je jedna suštinska razlika. Imamo podsticaj za prvo dete koji je 100.000 dinara, bio je 39.000, a sada je 100.000. Kada je u pitanju socijalna pomoć, time se bavi drugi sektor u Ministarstvu, pričao sam i danas o tome, socijalnim kartama želimo da promenimo način i odnos prema socijalnim davanjima i da to bude i transparentnije i efikasnije i na neki način pravednije u budućnosti. Upravo zato i radimo socijalne karte i zato će biti pred Skupštinom i zakon o socijalnim kartama.
Kada pričate o zakonu o sezonskom zapošljavanju i kažete da nije logično, ja ću da vam kažem da jeste logično. Mi smo šest meseci odložili primenu ovog zakona zato što nam je trebao zakon koji će stupiti na snagu kako bi uradili podzakonska akta, kako bi uradili aplikaciju i kako bi mogli da uradimo i obuku, ne samo poslodavaca, već i malo medijski da pokrijemo da mogu ljudi da budu upoznati sa tim kako i na koji način mogu da provere da li su prijavljeni ili ne. Takođe, i u mesnim kancelarijama će sedeti ljudi koji će prijavljivati, umesto poljoprivrednika koji se ne razumeju ili koji nemaju računare. Znači, probali smo na svaki način da svaki izgovor koji postoji sada, a to je da su veliki troškovi, da je velika administracija, da je glomazna administracija, da probamo na svaki način koliko god možemo da pojednostavimo to i da probamo da im izađemo u susret.
Nisam rekao da ćemo mi svakako da menjamo, ali je logično da zakon koji je potpuno nov, koji treba da zaživi, verovatno će imati nekih svojih manjkavosti, a mi ne želimo da budemo pošto-poto neko ko će vas da ubeđuje da nešto radi i funkcioniše, ukoliko to ne funkcioniše. Ono što jeste poruka građanima je da ćemo mi svakako da menjamo, da bi građanima bilo bolje, da bi zaštitili njihova prava i da bi oni bili sigurni da je sve ono za šta rade na nekoj drugoj strani uplaćeno za njih.
Vratiću se samo na finansijsku podršku porodicama sa decom. Ministarka Đukić Dejanović je rekla da mi svakako imamo niz mera koje radimo i koje želimo da radimo. Nismo spomenuli da u ovo želimo da uključimo sve. Apelujemo i na crkvu i razgovarali smo i sa crkvom, razgovarali smo i sa SANU, treba da menjamo pristup i u obrazovanju, treba da menjamo pristup i u kulturi, ali takođe treba da radimo i na medijskoj kampanji. Znate, reći ću vam jednu stvar koja nama svima upada u oči, možda nesvesno i indirektna je poruka. Poruka danas za srećan brak i mladi bračni par na našim televizijskim ekranima jeste da oni sede sami na nekom krevetu i eventualno imaju psa.
Mi to moramo da menjamo. Te reklame indirektno šalju poruku šta je srećna porodica. Srećna porodica nisu dvoje mladih sa psom, možda treba da imaju psa ali treba da imaju troje ili četvoro dece. Idirektno treba da šaljemo i takvu jednu vrstu poruke, jer mislim da to jeste prava stvar i mislim da to predstavlja sreću jedne porodice. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Počeću od ovog poslednjeg. U pravu ste ministre Đorđeviću, radite to što kažete, radite kampanju. Vi ste ti koji možete da napravite dobar spot na televiziji i da se prekriju oni spotovi banaka koji reklamiraju dvoje mladih ljudi sa psom.

Gospođo Đukić Dejanović, nisam ja koristila kako ste rekli iskustvo opozicionog poslanika u ovoj raspravi već politički program SRS. Sve ono što ste vi i u ovaj zakon i u ovim zakonima prevideli i što inače u okviru ove kampanje populacione politike sprovodite, a što je u skladu sa programom SRS, naravno, nećemo mi reći da je to dobro zato što je neko drugi deo vlasti. Mi hoćemo da se ovaj problem reši i do da se reši što je moguće pre i što je moguće na bolji način. Mi razumemo to, dugo se nije i sad je počelo itd, ali i vi ste mnogo, poprilično vremena zapravo izgubili samo u toj priči, najavama, strategijama itd. Ovo je prvi nešto konkretnije.

Niste smeli propustiti, opet se vraćam na onaj Zakon o stanovima, niste smeli propustiti da u taj zakon budu odmah u startu predviđeni i mladi ljudi koji žele da ostanu u Srbiji, da stvaraju porodicu.

Govorite o socijalno odgovornim poslodavcima. Ne kažemo da ih nema, ali verujte ima ih mnogo socijalno neodgovornih. Imamo poziv, ali naravno niko ne sme da mu se ime pomene, žene koja radi u jednom lancu trgovinskom, trudnica, dogovorila se da radi samo popodne jer joj tako odgovara zbog supruga i samo zato što je stavila neku primedbu na rad u tom objektu gde je radila, rečeno joj je od sutra ideš u smene ili uzmi knjižicu. Takvih ima, ali na žalost inspekcije ili ih nema dovoljno ili ne žele da rade, uglavnom ne rade inspektori rada dobro svoj posao. Bilo bi još odgovora, ali na žalost vi možete koliko hoćete, a mi samo dva minuta.

Zahvaljujem, Radeta.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo ću da izrazim jedan protest na način na koji je ova sednica zakazana. Ponovo se ponavlja praksa, ona je zakazana juče tokom pre podneva dok je bio dan za glasanje po tačkama na dnevnom redu koje su bila na prethodnoj sednici, tako da poslanici zaista nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za svih 14 tačaka koliko ih je danas na dnevnom redu. Na žalost, i čini mi se da fokus rasprave će ostati najviše na jednom zakonu, eventualno dva, ali će ostalih, recimo 12 zakona ostati praktično nezavršeno.

Izražavam proteste što je ova rasprava objedinjena ponovo s obzirom da imamo jedan od zakona koji je bio u objedinjenoj raspravi, kada je bila rasprava o budžetu u decembru mesecu i kada se sticajem čudnih okolnosti pored tih tridesetak tačaka koje su tada bile u objedinjenoj raspravi, uspeli smo nekako da otvorimo temu i da se i o tom zakonu razgovara u plenumu. To je Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom i s tim u vezi ja sam i tada uputila neke amandmane, uputila sam ih i sada ponovo, a u međuvremenu sam podnela predlog izmena i dopune tog zakona kako bismo neke stvari pokušali da promenimo.

Želim da napomenem da zaista mislim da ovaj zakon jeste afirmativan, pozitivan i da će doneti nešto dobro i da svaku kritiku sa moje strane bilo ona u decembru mesecu u raspravi sa budžetom objedinjena ili danas, shvatite kao dobronamernu i jedini cilj jeste da zakon iz ove Skupštine izađe takav da bude bolji za građane naše zemlje.

U tom smislu tada sam stavila zamerku jednu, a to je da žene koje imaju radni odnos 12 meseci, tada je promenjeno sa 12 na 18 meseci i ja sam zahtevala da se ta mera vrati, jer je prosto situacija takva u državi, da žene htele to ili ne, su vrlo diskriminisane kada dolaze na razgovor za posao u najreproduktivnijem periodu svog života. Tako da nije problem da možda žena ostvari ovo da ima 18 meseci negde zaposlenje za četvrto dece, ali je veliki problem da ona ostvari to kada je u pitanju prvo dete.

Dakle, prilično su žene na razgovorima za posao vrlo često pitane kada planiraju da zasnuju porodicu, koliko imaju dece, da li su u bračnom statusu ili nisu. Vidimo da se i ovde vrlo često takva pitanja postavljaju, pa smo malopre i dobili sugestiju, šta je to izgled poželjne porodice, a šta ne, da li ona treba da ima psa ili ne ili troje ili četvoro dece, ne ostavljajući to kao mogućnost porodicama da same izaberu. Prosto da li će ih neka reklama motivisati da imaju decu ili ne, mislim da to nije predmet rasprave.

Zašto sam o ovome govorila? Zato što su porodilje u tom periodu bile okarakterisane kao jedan vrsta porodiljske mafije, stavljeno im je na teret da oni imaju nekakve planove kojima žele da oštete državu i da te planove sprovode u delo i da su zbog toga morali da povećaju tih 12 meseci na 18 meseci, što čini mi se da nije bilo tačno. Moram i danas ponovo da objasnim situaciju iz tog perioda i zato što je to bio razlog zašto su te žene stavljene u nepovoljan položaj. Tada se poslodavcima uplaćivao novac za porodiljsko odsustvo, a onda su oni bili u obavezi da uplate taj novac porodiljama. Morate da budete svesni, s obzirom da dolazim iz privatnog sektora, da je taj novac više nego često, a imam situaciju, ženski je kolektiv u pitanju, dakle, ja imam situaciju u kojoj sam državu redovno za svaku porodilju ili trudnicu imala priliku da čekam najmanje tri meseca. To vam je beskamatni kredit ka državi. Koji to danas poslodavac, posebno preduzetnik koji dolazi iz reda malih, srednjih i mikro preduzeća može sebi da priušti?

Dakle, nije bilo to porodiljska mafija niti namera žena da to pravo iskoriste, već jedna zloupotreba praktično države koja je poslodavca stavljala u jedan neprijatan položaj. To se u međuvremenu izmenilo i dobra je izmena koja je nastupila, ali se promena u društvu nije dogodila. Ta očekivana promena za ovih šest meseci jer i dalje imaju situaciju u kojima poslodavci vrlo često otvoreno diskriminišu žene na razgovorima za posao i pitaju ova pitanja koja sam ja na početku napomenula.

I dalje mislim da moramo da vratimo tu meru na 12 meseci i to vam kažem kao poslodavac i kao majka. Dakle, zaista, čini mi se da stavljamo majke u jedan nezgodan položaj ako ovu meru ne vratimo na 18 meseci.

Druga mera koja je isto bila problematična tada, ponovo nije rešena u ovom zakonu, a pominje se, to je da najveća isplata može da iznosi tri mesečne zarade. To je problem i diskriminiše one žene koje zarađuju više. Dakle, nekada je ta mera glasila i značila da mogu žene da prime pet mesečnih zarada, a sada to ne mogu nego moraju da se praktično uklope u te tri mesečne zarade bez obzira da li su one zarađivale mnogo više pre nego što su došle u poziciju da primaju nekakve nadoknade.

Druga stvar koja, znači, to su dve diskriminatorske mere koje na žalost nisu otklonjene u ovim izmenama i dopunama nakon samo šest meseci, druga mera koja nije izmenjena i koja je mogla da bude predupređena zato, hajde da razumem pošto u ovom predlogu zakona nema finansijske analize u smislu koliko će da nas košta mera koju uvodimo, odnosno nadoknade koje dodeljujemo roditeljima za treće i četvrto dete, ali ono što je moglo da se predvidi je koliko mi imamo dece u ovom trenutku koja nemaju deset godina, koliko je takve dece, evo, gospođa Čomić je malopre pomenula da je majka četvoro dece, ali njena deca su velika, tako da ona zna tačan broj koliko ima majki koje imaju troje ili četvoro dece. Znači, mislim da smo kao država, kao npr. Zavod za statistiku je mogao da uradi analizu koliko ima trenutno u Srbiji porodica koje imaju troje ili četvoro dece i koje će odredbom ovog zakona zato što će se one odnositi na decu koja su rođena od 1. jula 2018. godine, praktično diskriminisati svu decu i porodice koje imaju decu, a još uvek nemaju deset godina.

Dakle, meni se čini da je, ako smo imali prostora u budžetu da ovo predvidimo i da ovu meru donesemo, čini mi se, dakle, ovo mogu sad samo da predviđam, ne mogu da kažem pošto nemam tačne podatke u obrazloženju, bilo prostora da se ovaj ustupak napravi i za porodice koje u ovom trenutku imaju treće i četvrto dete, a čija deca nemaju više od deset godina, ako ćemo to staviti kao neku granicu.

Predložila sam i amandmanom da se ovo ukine, prosto da se ne bi diskriminisala deca. Sama odredba koja kaže da će isplata biti u jednakim mesečnim ratama, praktično u narednih 120 meseci, to bih pravilo ograničila, pa sam pokušala na taj način da ovaj čitav zakon opišem.

Ima jedan deo koji, samo sekund da ga pronađem, koji je prilično ostao nejasan, a to je ovaj član 7. koji je u stvari bliže objašnjava član 24. u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, a kaže da ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak, koji se vrši u mesečnim ratama, korisnik prava napusti dete ili umre, prekida se dalje isplata prava do odluke ministarstva nadležna za socijalna pitanja.

Dakle, šta mene brine? Ostalo mi je nejasno, pošto ova nadoknada praktično ide u korist deteta, dakle, zašto bi se uskratila pomoć deci ukoliko se dođe do ovakvih nekih, da kažem, neprijatnih okolnosti zbog svega ovoga? Ukoliko će ovo biti rešeno u smislu da znate sada već da ste planirali podzakonske akte koji će ovo bliže da odrede, pa će biti rešeno, pozdravljam, ali me vrlo brine zato što je sama odredba, sam zakon, čini mi se, duh zakona bi trebalo da se tumači tako da ide u korist te dece, da bi oni imali uspešnije, lepše i blagodetnije detinjstvo.

U istom ovu članu, nažalost, imamo jedan obavezujući stav koji kaže da ukoliko se u toku isplate prava na roditeljski dodatak koji se vrši u mesečnim ratama utvrdi da deca nisu vakcinisana u skladu sa propisima u oblasti bla, bla, bla i sad imamo mogućnost da stopiramo isplatu. Želim, prvo, da se ogradim od ovog stava da me neko pogrešno ne shvati da sam protiv vakcinacije. Moja deca su vakcinisana i vrlo se zalažem za to. Ostaje problem jedan u društvu, a to je vrlo veliki strah od vakcinacije iz prostog razloga što građani Srbije, moramo da pretpostavimo, žive u jednom velikom neznanju, što se vakcina samih tiče.

Dakle, niti imate nekog edukativnog sadržaja na televiziji u smislu da možete da edukujete mlade roditelje šta znači i koja je blagodet toga što imaju priliku da vakcinišu svoju decu, niti imate ozbiljnije sučeljavanje u javnosti ljudi koji su protiv vakcinacije, koji se zalažu za vakcinaciju, a da bi prosto odagnali svaku sumnju kod roditelja koji uopšte dovode u pitanje da li treba dete vakcinisati ili ne.

S tim u vezi, s obzirom da i sam Ustav kaže u članu 21. da ne možemo nekoga uslovimo da svoje dete vakciniše, da bi to bilo prosto diskriminacija u tom smislu. Dakle, ja bih ovo ostavila kao izbor roditeljima, a u međuvremenu Vlada Republike Srbije da uradi sve da edukuje mlade roditelje da kada dođu u situaciju da biraju, mogu da naprave dobar izbor.

Malo mi se čini sad, dok sam slušala ovu raspravu, posebno ovih poslednjih par izlaganja i poređenja sa reklamama i slično, da se nekako stiče utisak da se promoviše materinstvo kao posao. Praktično se promoviše koliko novca će zaraditi majke koja će roditi treće i četvrto dete, umesto to da bude podstrek za rađanje i u tom smislu ne mislim isto tako, kao što ne mislim da mora biti vakcinacija stvari izbora, bez obzira šta ja lično mislim o tome, tako mislim da i stvar izbora mora biti da ljudi ne dolaze u situaciju da kao izlaz iz neke ekonomske krize vide u tome što mogu da rode treće i četvrto dete i da od države dobiju neki novac.

Plašim se da to ne dovodi žene u jedan nezgodan položaj. Mi treba da stvorimo uslove takve da te žene koje žele da rade i da se ostvare kao majke imaju mogućnost da to žele zato što će im dete imati mesto sigurno u vrtiću, zato što će sigurno dobiti svoje nadoknade na koje imaju pravo po zakonima koji su ovde izglasani, da će imati besplatno školovanje, ali pravo besplatno školovanje, u smislu besplatnih udžbenika, besplatnih nekih drugih sadržaja u okviru škole. Dakle, one moraju ovu meru u sklopu svih drugih mera da shvate kao podstrek i da požele onda od sreće da imaju treće i četvrto dete, a da ne shvate to kao neku obavezu da bi se ekonomski situirale.

Neću dalje dužiti, ostaviću prostora i kolegama iz moje poslaničke grupe. Osvrnuću se samo na kratko na Zakon o regulisanju statusa sezonskih radnika. Ovo je jedan od onih zakona zbog čega sam protiv da današnja rasprava bude objedinjena i zašto je ovaj zakon po hitnom postupku, s obzirom da stupa na snagu za šest meseci. Dakle, nije bilo potrebe za tim. Javna rasprava je završena u aprilu. Sažetak je izašao negde u maju. Danas je jun i mi izglasavamo taj zakon. Mogli smo da odložimo prihvatanje ovog zakona, izglasavanje ovog zakona za nekih par meseci i da imamo dovoljno prostora da napravimo javnu raspravu u koju ćemo uključiti veći broj manjih poljoprivrednih gazdinstava, gde bi nam ljudi iz prve ruke dali informacije o tome kako bi njima bilo lakše da prijave sezonske radnike, a u njihovom interesu, interesu radnika i u interesu države.

Što se tiče Zakona o ratnim memorijalima, tu ću samo kratko da se osvrnem. Podržaću. Dosta kvalitetne rasprave je bilo, razloga za i protiv. Mene jedino brine sastav ovog saveta koji će se baviti ratnim memorijalima. Moram da izrazim jednu zabrinutost. Od sedam članova koji će se nalaziti u ovom savetu, četiri člana dolazi iz organa državne uprave i samo jedan istoričar. Volela bih da je obrnuta situacija i da imamo četiri istoričara i jednog člana koji će da dolazi iz državne uprave, a mislim da ćemo oko ovakvih pitanja morati da sučeljavamo različita mišljenja različitih istoričara. Toliko od mene. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Đorđević. Izvolite.