Gospođo Macura, prvo da razjasnimo, nije pomoć, nego podsticaj. Znači, zvala bi se finansijska pomoć porodicama sa decom, a ovo je podsticaj, znači, finansijska podrška porodicama sa decom.
Zašto 18 meseci, a ne 12? Zato što smo imali zloupotrebe. Morali smo na neki način da budemo pravedni prema svima kojima dajemo i da oni koji nisu to zaslužili ne dobiju višak sredstava. Objasniću vam šta je rađeno, pošto imamo slučajeve gde smo to otkrivali i sprečavali. Nažalost, to je toliko simboličan broj ljudi koji je zloupotrebljavao, ali je otvarao mogućnost da to rade svi i zbog tog malog broja ljudi sada moramo da uvodimo neke drugačije mere.
Šta se dešavalo? Kada žena sazna ima saznanje da je u drugom stanju,ona u dogovoru sa svojim poslodavcem, a do juče je radila za platu, ne znam, 30, 40 hiljada, nije bitno, dogovori se da poslodavac uplaćuje 250 hiljada i da ona ostatak njemu vraća. Kada prođe devet meseci i ona ode na porodiljsko, njoj se uzima prosek za 12 meseci i ona čak posle toga deli to sa poslodavce, pošto dobija mnogo veću nadoknadu 24 meseca, iako realno radi za mnogo manje para.
Da bismo te zloupotrebe sprečili, mi smo izračunali da je minimalno da to radimo na proseku od 18 meseci. Takođe, išli smo korak dalje da vidimo, s obzirom da je veliki period, a bilo je dosta možda žena koje nisu radile, idemo ka tome da ih zapošljavamo, da bez obzira, kakav god da je to prosek njena nadoknada, odnosno podsticaj, odnosno bolovanje porodiljsko ne može da bude manji od minimalne zarade u Republici Srbiji.
Kada kažete vakcinacija, pravo svakako je da radi ono što njemu Ustav i zakon dozvoljava, ali ovde kada pričamo o vakcinaciji, prvo imate Zakon o zdravstvenoj zaštiti i, drugo, niko nema pravo da time što ne vakciniše svoje dete ugrožava život drugih ljudi. Mi moramo nekako da sprečimo da naša deca ne budu žrtve onog malog broja ljudi koji neće da vakcinišu. Ne možemo mi to možda da sprečimo u totalu, ljudi se odlučuju za to i bez obzira na sankcija, ali ne moramo da podstičemo i dajemo finansijska sredstva.
Kada kažete za sezonsko zapošljavanje, zašto smo radili po hitnom postupku? Vidite, ima dosta stvari koje mi moramo da uradimo do tog 1. januara. Tek kada zaživi zakon, imate zakonski osnov da sprovedete javnu nabavku kada je u pitanju aplikacija. Kada napravite i završite javnu nabavku, treba aplikacija da se uradi, da zaživi, da uradite i obuku tih ljudi.
Pričao sam vam da će biti ne samo odluka ljudi koji su korisnici, već i ljudi koji će u mesnim kancelarijama da daju podršku tim poljoprivrednicima. Takođe da i mi imamo jednu kampanju toga da kažemo građanima kako i na koji način mogu da provere da li su prijavljeni ili nisu i to sve u sklopu projekta koji i sada radimo sa Norvežanima, a to je „reci ne radu na crno“.
Poslednja stvar, kažete – trebalo je da bude javna rasprava. Javna rasprava je bila u maju mesecu u tri grada. Rekli ste – bilo bi dobro da imamo jednu javnu raspravu. Mi smo javnu raspravu imali o sezonskom zapošljavanju i ona se dešavala u tri grada u maju mesecu, u Beogradu, u Novom Sadu i Nišu. Tako da ste imali priliku možda i tamo da učestvujete, ali ja verujem da smo ako ništa drugo napravili jednu dobru osnovu da idemo dalje i da eto taj jedan segment ili deo koji je bio onako nedorečen i bio je vrlo komplikovan za te radnike da probamo da pojednostavimo i da približimo i da omogućimo da ljudi to na jednostavan način prijave i da po nekim povoljnijim uslovima ostvare sva ona prava koja imaju radnici kada rade. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Tatjana Macura.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dakle, ja se slažem sa vama da su postojale zloupotrebe i sama sam upoznata sa tim. Međutim, to je jako mali broj porodilja koje su tome bile sklone. Ove je moglo da se izbegne tako što bi Ministarstvo za rad poslalo inspekciju nakon završetka porodiljskog odsustva i utvrdilo da li su se primanja, odnosno zarada vratile na pređašnje. Ni jedan poslodavac, posebno u privatnom sektoru, ne može da izdrži taj teret.

Dakle, ako je povećao plate sa nekih prosečnih 30.000 – 40.000 hiljada na 250.000, kako kažete, ili na 100.000, a očekivao je nadoknadu države da to vrati i deli novac ili u kakvom god bude odnosu sa zaposlenom, to nije moglo dugoročno da bude rešenje i sigurno bi se otkrilo ukoliko biste poslali inspekciju. Posao je inspekcije da upravo radi te stvari.

Zbog malog broja žena koje su bile raspoložene da, kažem, izvrše zloupotrebu ovog tipa, trpe sada sve porodilje. Dakle, razumem da ste imali potrebu za tim, razumem i da se to dešava, ne mogu ni da negiram zato što to stvarno postoji, ali je problem u tome što je postojalo rešenje koje je bilo mnogo elegantnije, nego da sve porodilje trpe. Postoji prostor i dalje, ovaj zakon je došao za šest meseci da se ponovo menja i može ponovo za šest meseci da dođe da se menja i da izvršimo jednu korekciju u interesu svih budućih porodilja.

Što se tiče javne rasprave, ja sam rekla da je ona bila, održala se u aprilu, pa smo zaključke negde čitali u maju. Ono što sam ja vama predložila je da se odloži usvajanje ovog zakona, da se proširi javna rasprava na manja poljoprivredna gazdinstva u kojima biste imali direktnu situaciju, u kojima biste razgovarali sa poljoprivrednicima da li imaju mogućnost da izvrše evidenciju na način koji je propisana u ovom zakonu, a to je elektronskim putem.

Dakle, zamišljam nekog poljoprivrednika na pograničnoj zoni koji možda nema ni domet interneta koji to mora da izvrši. Između ostalog u evidenciji ste naveli da mora za sebe i za radnika prijavi elektronsku adresu.

Dakle, ima nekih stvari koje ste mogli da dobijete na licu mesta od manjih gazdinstava iz prve ruke koji bi proces zapošljavanja sezonskih radnika olakšao. Na to sam mislila. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Đorđević. Izvolite.

Prvo, i pored obuke rekao sam vam, osobe će biti u mesnim kancelarijama koje će pomagati tim ljudima, odnosno koje će moći umesto njih i ko ne koristi internet i nema internet da prijavljuju sezonske radnike.
Kad kažete mogli smo drugačije, nismo mogli zato što ne možete i malo. Ja nisam pravnik, malo znam op pravu, ali dovoljno znam da je to nemoguće. Upravo se to i dešava zato što se iskoristi ta „rupa u zakonu“ i ona već sad postoji i vi jednostavno ne možete ništa da uradite. Ukoliko bi pustili to tek da bude, mislim da bi u jednom trenutku, kao što vi kažete za šest meseci, mogli da pričamo o tome da ih ima mnogo koji zloupotrebljavaju, ali već tada bi bila država na šteti. Bili bi na šteti svi. Mi tu ne govorimo o nekom novcu, nečijem. Govorimo o novcu svih nas, o budžetu građana Srbije koji neko zloupotrebljava.
Nije to jedini primer. Nažalost, postoji primera gde se na malom broju ljudi gubilo neko pravo i onda veliki broj ljudi koji stvarno treba da ima neko pravo je izgubilo zato što je mali broj ljudi zloupotrebljavao. To postoji. Da vam kažem, umesto da ukinemo to pravo, kao što su možda ranije radili, pa smo neka prava ukidali zato što smo videli da će biti zloupotrebe, mi smo probali da nađemo koliko i kako, na koji način možemo da i dalje nastavimo sa tim da budemo samo pravedniji.
Radili smo. S obzirom da smo primetili da može da se desi da je majka započela, odnosno žena započela sa svojim poslom ne tako davno, pa je ostala u drugom stanju, da vidimo da bi njen prosek bio 18 meseci mali, da dobije u tom slučaju neku minimalnu zaradu i da ne ode ispod onoga što je neki minimum u državi Srbiji. Čak smo mislili i o tome.
Kažem vam, verovatno postoje možda bolja rešenja, ali mi u ovom trenutku nismo videli bolje od ovoga, a da budemo pravedni i da probamo da anuliramo zloupotrebe. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, gospođo ministarka, predstavnici ministarstava, danas raspravljamo naravno po ustaljenoj praksi u objedinjenoj proceduri o 12 zakona, neki su povezani, neki nisu, ali to je praksa na koju smo već navikli. Problem je šta iz te takve prakse i takvog načina rada proizilazi vezano za živote građana u Republici Srbiji jer svaki zakon koji se usvoji ovde utiče na kreiranje njihovih života i ambijenta u ovoj zemlji. Ove hitne procedure sa kojima se susrećemo, sa objedinjavanjem rasprava, sa lažnim amandmanima dovodimo dotle da nas treba da opominje EU o tome kako radi naš parlament, a mislim da bi mnogo više trebali da vodimo računa o tome…

(Predsedavajući: Kolega, sad ja vas opominjem da privučete dnevnom redu kako znate i umete.)

Znate, gospodine Arsiću, ja ću govoriti naravno o dnevnom redu, kao i uvek što govorim, ali ne razumem zašto mi ne dozvoljavate da kažem nešto pre nego što krenem na tačke dnevnog reda jer i drugi govore o tome.

Što se tiče zakona koje danas imamo na dnevnom redu pokušaću da u ovo malo vremena koje imam razgovaram o 12 zakonskih predloga, kažem, barem po nešto smisleno…

(Predsedavajući: Zbog toga vas opominjem da pričate o dnevnom redu. I sami ste sada potvrdili da sam u pravu. Vratiću vam ovih 30 sekundi.)

Dakle, prvo ću govoriti o Zakonu o ratnim memorijalima koji jeste prvi na dnevnom redu i jako mi je zanimljivo što u okviru ovog zakona koji je nazvan Zakon o ratnim memorijalima mogao je verovatno da se zove – i o spomen obeležjima.

U amandmanima koje su dostavili poslanici vlasti stoji da se Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, pa onda sa posebnim osvrtom na fiskalnu disciplinu, sa posebnim osvrtom na razvoj Republike Srbije, digitalizaciju, implementaciju do 2030. godine, stabilnost kursa dinara, unapređenje pravosudnog sistema itd.

Dakle, Republika Srbija je u ratovima izgubila jako veliki broj ljudi. U Prvom svetskom ratu kažu da je 28% stanovništva stradalo, u Drugom preko milion žrtava u Jugoslaviji, da ne govorim o ljudima koji su streljani u Kragujevcu, u Kraljevu, pa na kraju i svim onim našim sugrađanima koji su svoje živote izgubili na Kosovu.

Ovako jednoj važnoj temi vi prilazite sa raspravom da potpuno devastirate temu i da ponižavate one građane koji su izgubili svoje najmilije i svoje pretke i kažete da to utiče na socijalnu ravnopravnost, unapređenje pravosuđa, unapređenje medicinskih ustanova, razvoj zdravstva. Na to smo navikli i tokom prethodnih sednica da slušamo.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Možete vi meni da dobacujete, nije nikakav problem, ovi amandmani su slika i prilika vašeg načina rada i pokazuju kako vi vidite građane Republike Srbije.

Što se tiče zakona o sezonskim radnicima ili Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, nešto ću više da govorim o tom zakonu.

Pažljivo sam slušao i ministra kada je obrazlagao ovaj zakonski predlog i razlog za donošenje ovog zakona je sprečavanje, odnosno, smanjivanje sive zone, koja iznosi 35.000 do 75.000 radnika, po proceni Ministarstva, koji rade kao nadničari u poljoprivredi, i ovaj zakon se isključivo tiče delatnosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Igrom slučaja sam, kroz aktivnosti u NALED-u, zadnjih godinu dana upoznat sa inicijativom za donošenje ovog zakona i moram priznati da sam prilično iznenađen, da ovaj zakon nije ni blizu onoga o čemu smo mi razgovarali, kada smo u NALED-u pričali o uvođenju jednog ovakvog zakona.

Da se odmah razumemo, svaka inicijativa za uvođenja reda u državi, za uspostavljanje sistema je dobra. Pitanje je samo da li po svaku cenu treba ići na vrat, na nos sa zakonima koji u praksi neće biti primenljivi.

Zašto to govorim? Govorim i zbog toga što, evo, i danas, pored ovog zakona, mi na dnevnom redu imamo još dva zakona od kojih je jedan stupio na snagu 2016. godine, Zakon o privremenom radu u inostranstvu i drugi, Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je stupio u primenu 2017. godine. I jedan i drugi zakon su podjednako isto predstavljeni kao revolucionarno rešenje, kao i što sada predstavljate ovaj zakon o sezonskim radnicima, i onda ga menjate posle godinu ili dve. Da ne govorim o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je usvojen, poštovana ministarko, kao što znate, u decembru mesecu prošle godine, dakle, pre šest meseci, i to u objedinjenoj raspravi sa budžetom za 2018. godinu. Zbog toga što tada nismo ni mogli da govorimo o tom zakonu, verovatno ga vi danas već menjate posle šest meseci, ali ću nešto kasnije govoriti o njemu.

Što se tiče Zakona o sezonskim radnicima, vi ovim zakonom, koji neće biti primenljiv u praksi, još jednom ozakonjujete rad na crno i cilj ovog zakona svakako nije da uredi sezonsko angažovanje radnika, niti da pomogne poljoprivrednicima koji će ih angažovati. Imaće samo jedan cilj i jedan efekat, a to je efekat za državnu kasu. Dakle, još jednom Vlada zavlači ruku u džep građanima Srbije, ovog puta poljoprivrednicima, po ko zna koji put, jer će oni morati da plaćaju dodatno doprinose za radnike koji su sezonski. To nije sporno, ne bi bilo sporno da u prethodnih šest godina ste stvorili uslove i ambijent da ljudi koji se bave poljoprivredom budu dovoljno sposobni da mogu da plaćaju doprinose za sezonske radnike.

U Srbiji imate 631.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od toga samo 3000 su pravna lica i preduzetnici, dakle, 628.000 su mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Ovaj zakon zapravo pokazuje koliko ste se vi otuđili od naroda i ne znate kako izgledaju ta mala poljoprivredna porodična gazdinstva, ne znate koliko teško oni preživljavaju svakog dana i ne zante šta implicira ovaj zakon za njih.

Bavim se poljoprivredom sa svojom porodicom, moj komšija u mom selu Počekovina se bavi poljoprivredom, kao što se bave u Leskovcu, Topoli, u Vojvodini ili bilo gde. Ti ljudi neće moći da ispoštuju ove zakonske odredbe, a reći ću vam kasnije zbog čega, niti će država moći da sa ovim zakonom postigne cilj koji želi, a to je da radnike koji rade u nadnici, ako je to bio primarni cilj, da se za njih uplate doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje.

Dakle, da bi mogli da imate poljoprivrednika koji je spreman da podnese ovakav novi namet, govorim o poljoprivednom gazdinstvu kao poslodavcu, morali ste, ne da im smanjujete sredstva iz budžeta u zadnjih šest godina i da ih dalje siromašite, nego da im pomognete, da ne kasne subvencije, da se ne smanjuju subvencije, da ne bude manji budžet za poljoprivredu danas nego pre šest godina, kada ste došli na vlast, da imate sluha za elementarne nepogode i da pomognete poljoprivrednicima. Svega toga nije bilo u prethodnom periodu i oni su iz godine u godinu sve siromašniji, sve slabiji, bez kapaciteta da finansiraju radnu snagu kao i do sada što su finansirali.

Naravno, ovo je sada novi namet za njih i kada ovaj vaš zakon prevedete na praktičnu primenu, to bi značilo da svako od njih treba za jednog radnika da plati između 300 i 500 dinara preko one dnevnice koju su do sada dobijali.

Dakle, pored toga zakon predviđa da jedan poljoprivrednik koji ujutru krene na njivu u sedam sati, treba da isplanira vreme da do 10 sati svakog dana prijavi svoje radnike koji mu rade na imanju poreskoj upravi, i to kako, tako što će popunjavati poresku prijavu. Kažete – elektronskim putem. Kojim elektronskim putem? To pokazuje koliko vi ne shvatate u kakvom su stanju poljoprivrednici. Da, uradiće to 1000 gazdinstava, ovih velikih i jakih poslodavaca, koji su već privatne firme i koji imaju gomilu zaposlenih ljudi, oni svoje ljude već zapošljavaju za stalno ili na druge načine, ali ovi mali, koje će ovo najviše pogoditi, neće biti u stanju da to urade.

Kad ste već prepisali ovaj zakon iz drugih evropskih zemalja, i od Hrvatske, zašto bar niste uveli vaučere, kao što je uvela Hrvatska, pa da mogu da odu jednom nedeljno da kupe vaučere za celu nedelju i da onda popunjavaju sa radnicima koji im rade na imanju. Naravno, sve je to izostalo.

Mogu da govorim sada i o tome da usmenim dogovorom, koji ste predvideli bez ugovora, nećete postići ništa apsolutno, da kontrola radnika neće biti moguća, jer kako će to da izgleda u praksi? Neko je uzeo radnike da mu beru grožđe, okopavaju papriku, a onda dođu inspektoru rada ili poreske uprave, pa navuku čizme, pa krenu po njivama da jure radnike, oni će da beže itd. Ti inspektori, kojih nemate dovoljno ni za pravna lica i preduzetnike u Srbiji, zaista mislite, da će oni da zađu po seoskim atarima u celoj Srbiji i da kontrolišu radnike? Naravno da neće. Druga stvar, kad budu došli, ovi gladni i osiromašeni poljoprivrednici će sa tim motikama krenuti na njih. Pa, dovodite ljude u još jedan veći problem, te inspektore koji budu trebali da kontrolišu seljaka, seljaka koji danas treba da se bori za otkupnu cenu maline, koji treba da plaća dizel najskuplji u regionu, da nema subvencionisani dizel, koji treba da se moli Bogu da ga ne ubije grad zato što država nema sistem adekvatan i efikasan protivgradne zaštite, koji treba da se moli Bogu da ne budu poplave, jer nemamo sistem za odvodnjavanje, da ne bude suša, jer nemamo sisteme za navodnjavanje, kome kasne subvencije i podsticaji po godinu dana.

Evo, ispred sebe imam jedan dopis Uprave za agrarna plaćanja od 5. juna ove godine, gde se obaveštava korisnik sredstava koji je konkurisao za podsticaj za tov svinje za 2017. godinu, da mora da dopuni dokumentaciju, danas, više od godinu dana pre nego što je podneo zahtev. Ako je nešto falilo, gde je bila ta Uprava za agrarna plaćanja da ga ranije upozori sa tim?

Dakle, to su sve problemi koji govore da su poljoprivrednici osiromašeni, na kolenima i da im je ovo novi namet koji vi njima uvodite i nova obaveza, na kraju krajeva. Jedina dobra stvar za njih je što će ovaj zakon u praksi biti potpuno ne primenljiv. Niti će država imati kakve efekte, niti će nadničar imati kakav efekat, a i oni neće sigurno davati više novca. Ako budu trebali da daju više novca, ono će za toliko umanjiti nadoknadu ovim radnicima koji im rade u nadnici ili će se sa njima dogovoriti da kažu, kad dođe inspekcija – pa, mi smo tu, radimo besplatno. Kako ćete onda da ih kontrolišete? Došli su na mobu, pomažu jedni drugima, ne naplaćuju svoje usluge. Dakle, potpuno jedan zakon koji neće imati apsolutno nikakvu primenu u praksi.

Na kraju, kada govorimo o njemu, preko milijardu i po evra je dug prema PIO fondu poljoprivrednika Srbije, oni koji treba da budu poslodavci ovima i da plaćaju doprinose. Dakle, sad vidite o kakvoj ekonomskoj snazi govorite.

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, taj zakon je, kao što sam i pomenuo, nažalost, usvojen u raspravi objedinjenoj, sa 30 tačaka, gde je budžet bio centralna tema i, evo, danas ponovo pričamo o tome i verovatno ćemo još koji put pričati o tome. Hoću da podržim i pohvalim, ministarka, inicijativu, jer sve što se uradi vezano za porast broja stanovništva u Srbiji je dobro, svaka mera je dobra, ali ta mera samo ne treba da se pretvori u to da to bude trgovina.

Govorile su i druge kolege o tome, govorili ste i vi, ne možete vi platiti majkama da rađaju decu. To je suština. Da ovo će biti jedna od mera koja može dati rezultat, ali ne može dati veliki rezultat. Zašto? Zato što je sveobuhvatni ambijent u državi Srbiji, u zadnjih šest, sedam godina takav da ljudi razmišljaju kako će da beže iz Srbije. nama desetine hiljada ljudi beži svake godine iz Srbije, a kamoli da formiraju ovde svoje porodice. Malopre neko od kolega je rekao da nam nije problem drugo i treće dete, već prvo. Da, tačno, nama je problem prvo dete. Rekli ste i sami da 600.000 parova nema ni prvo dete, ne usuđuju se da uđu u proces širenja porodice. Zašto? Zato što imaju finansijske probleme, zato što nemaju stabilne izvore prihoda, zato što nemaju stalna zaposlenja, zato što nemaju rešeno stambeno pitanje. To su problemi. To je ambijent. Ne može jedan zakon da podigne natalitet u Srbiji, niti da reši te probleme. Može da pomogne, ali moraju i drugi da pomognu.

Problemi, kao što su stambeno pitanje, nezaposlenost, plate, hrana, odeća, knjige, vrtić, ekskurzije, lekovi, gorivo, struja, porez, to što sam pobrojao su osnovne stvari koje treba da plati svaka porodica i da planira da proširi svoju porodicu. Ne može sa platom od 300 ili 400 evra, ne može tako što će biti jeftina radna snaga da plete kablove u „Juri, „Leoni“ ili nekom drugom i vi da kažete – evo super zaposlili smo u „Kromberg šubertu“ u Kruševcu 2.000 ljudi ili ćemo zaposliti za platu od 200 ili 250 evra. Sa tom platom ne mogu da plate ni režijske troškove koje imaju svakog meseca, kamoli da planiraju decu i proširenje porodice.

Dakle, politika je potpuno pogrešna ekonomska ovde postavljena i to je suština probleme. Vi kao ministar, ja vam želim uspeh u radu, i vama i ministru Đorđeviću u vašim resorima, ali se ovde radi o kompletnom sistemu institucija i jednoj sveobuhvatnoj politici koja treba da na kraju ima rezultate kojima težimo, ako uopšte težimo i ako uopšte imamo iste ciljeve.

Govorio sam, kada sam slušao različite ekspozee, različitih premijera, da nemam ništa protiv ciljeva i da neće niko u Srbiji, siguran sam, da kaže da nešto iz tih ekspozea nije dobro. Da sve je to dobro, samo je pitanje šta ćemo od toga ostvariti i kako doći do tih ciljeva. Nešto ne stižemo do tih ciljeva. Uglavnom se to sve svede ne jeftinu političku propagandu, borbu za političke poene, trenutno neke poruke koje šaljemo građanima i onda ti željeni rezultati i ciljevi iz godine u godinu izostaju.

Takođe, u ovom zakonu ste predvideli roditeljski dodatak i za prvo i za drugo i za treće dete, mi smo kao poslanička grupa u decembru mesecu podneli amandman da se definišu i precizni iznosi tada i kriterijumi i za roditeljski dodatak i za dečiji dodatak. Vi ste naravno odbili taj amandman, kao što ćete odbiti i mnoge druge koje smo podneli na ove zakonske predloge. Ništa to nije sporno. Imali smo na jednoj prethodnoj sednici sličnu stvar kada smo podneli amandman na ograničenje brzine na auto-putu da bude 130, vi ste ga odbili, posle ste doneli novi zakon i prihvatili to. Okej, to je način na koji vi vidite kako treba da funkcioniše Skupština, država i Vlada, ali vas sada, takođe, pozivam da precizirate i definišete kriterijume i oko dečijeg dodatka. Dečiji dodatak je takođe jedan veliki problem i takođe nešto što treba da bude u ovom zakonu definisano na isti način kao što je definisan i roditeljski dodatak.

Dakle, što se tiče naše poslaničke grupe nećemo podržati predložene zakone zato što se u neozbiljnom ambijentu i usvajaju, zato što nećemo imati raspravu u pojedinostima kao što je to postala praksa u zadnjih godinu dana. To više nije ništa novo kada slušamo ovde nekakve iste amandmane koje čitaju poslanici vlasti i oni ulažu amandmane na vaše zakonske predloge. To govori o tome, poštovana ministarko i ministre da vaši zakoni koje predlažete ovde nisu dobro, jer ako poslanici vlasti ulažu amandmane na vaše zakonske predloge, onda tu nešto ne štima.

Žao mi je što nećemo stići da govorimo o važnom zakonu kao što je ovaj vaš zakon ili o zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Mislim da su ti zakoni daleko važniji od ovoga koji je prvi, ali šta ćemo takav je parlamentarni rad koji, kako ga zamišlja ovaj režim i ova vlast, takvi su nam i zakoni koji izlaze iz procedure, takav nam je i život u Srbiji i napredak u Srbiji. Ne treba da nas čudi što nas je iz dana u dan sve manje i manje, umesto da nas bude sve više i više. Zahvaljujem.

Kolega Aleksiću, nemojte da dezinformišete građane Srbije. Rasprava u pojedinostima će biti. To je sasvim sigurno.
Reč ima ministar dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Strategija za podsticanje rađanja usvojena je u decembru. To je bio formalno pravni osnov za pravljenje pre svega, akcionog plana, konkretizaciju mera i pripremu dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici.

Ne radi se o izmenama, radi se o dopunama. Moralo se pre svega stvoriti jedna formalno pravna osnova, morao se učiniti jedan ozbiljan proračun procena kojim finansijskim sredstvima se raspolaže i prosto anticipirati što će se događati u narednih 10 godina i kakvu to odluku treba da predložimo narodnim poslanicima koji će u krajnjem slučaju predlog zakona pretočiti u zakon. Vi ćete doneti odluku o tome da li je 10 godina dobar period, da li je podsticanje rađanja za prvo, drugo, treće, četvrto dete uredu. Bilo je nekih pitanja i o tome šta će biti sa petim detetom.

Znate, Svetska zdravstvena organizacija, dakle, struka medicinska kaže da je za zdravlje žene do broja četiri rađanje i poželjno i korisno, da je sve što je iza toga rizik po zdravlje žene i mi smo se prosto držali jedne stručne sugestije, a jedinicama lokalne samouprave predložili da za slučaj da se iz pete trudnoće rode blizanci, da predvide iz svojih finansijskih sredstava, mogućnost finansiranja na isti način kako je to i kod četvrtog deteta.

Sa druge strane, kritike na to da mi stalno menjamo zakone, pa ne menjamo. To što smo dopunili ovaj zakon, možda smo mogli ići sa nekim potpuno drugim zakonom koji će imati jedan, dva, tri člana samo, ali verovatno bi kritika bila ista. Zašto jedan takav zakon, zašto nije u sklopu već donetog ranije. Znači, radi se o podsticanju rađanja, radi se o jednoj formalnoj proceduri, ali suštinskoj proceduri, proceni kojom će dinamikom Srbija ići narednih 10 godina i šta možemo garantovati u narednih 10 godina?

Sugestije da detinjstvo prestaje do 18 godine, iako ima stavova kad u stvari dete postaje adolescent, odnosno tinejdžer, su takve da se u ovom momentu uradilo ono što je bilo realno.

Najbitnija karakteristika ove Vlade je što ponuda zakonskih rešenja polazi od realnih, a ne od onih osnova koje treba nekom da se dopadnu ili ne dopadnu. Znači, uzimajući u obzir vrlo realne parametre, predlažemo poslanicima da izglasaju ovaj zakon. Iskreno žalim, mislila sam da Zakon o finansijskoj podršci porodici neće biti problem ni za jednu opozicionu grupu. Poznajem i ljude koji su danas učestvovali u raspravi i prosto ne mogu da verujem da se nećemo složiti da je to jedan dobar korak. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.
Izvolite.