Poštovana poslanice, da probam da odgovorim na vaše pitanje.
Naravno, ovaj zakon je u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Mi smo ga radili zajedno, ministarka Slavica Đukić Dejanović i ja. NJena pomoć je bila tu više nego, mogu da kažem, velika i neprocenjiva, s obzirom na njeno iskustvo koje je imala i njeno zalaganje i angažovanje i pre toga i kad je bila izrada Strategije.
Svakako, nama je prvenstveno i sada pokušavam da kažem da ovde nije reč o nikakvoj pomoći. Naravno da treba da vidimo u budućnosti kako i na koji način možemo da pomažemo porodicama, ali je ovde prvenstveno reč o podsticaju. Zato ovde nema reči o nekoj nadoknadi koja bi bila nekoj deci koja su rođena pre par godina, već pričamo upravo o podsticanju rađanja, jer smo primetili da je u Srbiji iz godine u godinu, kao što je i bilo reči ovde, demografska slika lošija i lošija i mi kao nacija nestajemo. Trebalo je nešto da se učini i ovo je samo početak. Verujem da će biti dosta toga. Juče sam pričao i o medijskoj kampanji i o uključenju i drugih državnih organa, uključenju i SANU, zatim crkve, medija i svega ostalog, obrazovanja, kulture, jer moramo svi zajednički da radimo na tome, jer mislim da jedino tako možemo da izađemo iz ovog velikog problema koji je nadvio se nad našom zemljom.
Generalno, juče sam rekao, u pravu su oni koji tvrde da to neće moći da se reši za godinu dana. Sva praksa pokazuje da u onim zemljama gde se nešto pomaklo, prvi rezultati su bili tek posle jedne decenije. Pravo vreme je bilo možda mnogo ranije, sledeće je danas i pokušavamo da nešto učinimo. Sigurno ćete u narednim vremenima videti i dosta drugih stvari koje ćemo da radimo i verovatno će nešto drugo da se iskristališe kao neka dobra mera, jer je bitno da se nešto desi ubuduće. Verujem da će već u nekom narednom periodu neki novi zakoni, koji opet imaju dodirnih tačaka sa ovim problemom, ući u skupštinsku proceduru i biti pred vama poslanicima.
Ono što sam, takođe, hteo da vam kažem, kada je u pitanju pomoć porodicama i majkama koje imaju sada decu, mi svakako planiramo da u drugoj polovini godine idemo sa izmenom čitavog niza zakona. Jedan od njih jeste i Zakon o porodici, drugi jeste Zakon o socijalnoj zaštiti. Tu će biti i nov zakon pred Skupštinom, a to je zakon o socijalnim kartama. On bi, prvenstveno, trebao, nakon izmene ova prva dva, da predvidi u budućnosti jedno transparentnije trošenje novca, pravednije trošenje novca i, na kraju, bolje raspoređivanje tog novca. Verujem da ćemo upravo sa ovim merama uspeti da rasporedimo novac sigurno više onima kojima je to potrebno, a ukoliko budemo uspešni u tome i kad predstavimo Skupštini, verujem da ćete i vi u budžetu za neke naredne godine da glasate za povećanje i tako i na taj način da pravednije raspoređujemo taj novac. To je način kako ćemo da brinemo o onima koji sad već imaju decu.
Hteo sam da i gospodinu Vukadinoviću odgovorim. Javnih rasprava za sve zakone koji su danas pred vama, koje smo bili u obavezi da imamo, su bile. Kad je u pitanju sastav, vodili smo računa o tome da država, s obzirom da je ona koja na kraju odlučuje i finansira sve, a i nameće neka pravila i lokalnim samoupravama, a i brine o inostranstvu, bude u većini. Neće tu biti nikakvih odluka koje su mimo države, ali ipak da bude u većini, ali vodeći računa i o strukturi.
Vidite da ima iz Zavoda za zaštitu spomenika, SANU istoričara. Verujte mi, verovatno će i ljudi iz Ministarstva odbrane sigurno biti ljudi koji se bave ovim poslom, spoljnih poslova, jer nam je vrlo bitno da imamo dobru konekciju sa našim ambasadorima kako bi znali koji su memorijali naši i u kakvom su stanju u
inostranstvu kako bi ih evidentirali i imali ceo jedan popis svih naših memorijala u inostranstvu i u kakvom stanju su, da možemo da napravimo neki plan o tome. Sigurno nećemo moći da ih renoviramo u nekom kratkom periodu, ali sigurno ako budemo znali šta je sve pred nama, možemo da izađemo i kažemo za toliko godina ćemo moći da sve renoviramo, odnosno rekonstruišemo.
Vrlo je bitno da imamo investicione programe, da znamo ko, kada, šta finansira, da li je to lokalna samouprava, ako su strani memorijali kod nas, da li su to strane države i da imamo jedno jasno pravilo. Zato ovo i ide sada. Do sada je sve bilo regulisano. S obzirom da je bilo regulisano sa više zakona koji su stari i po 40 godina, mi smo morali da idemo u sklapanje sporazuma pojedinačno sa svakom zemljom i tu je bilo… Znate kako, stajemo, s obzirom da mi nemamo jasnu osnovu, pregovarački šta postignemo. Ovde sada podižemo lestvicu i kažemo – ovo su neka pravila koja postoje u državi Srbiji, i to je početni, da kažem, položaj naš u pregovaranju sa bilo kim u inostranstvu. Vrlo dobro znamo ispod čega ne idemo.
Zašto smo išli, kad je u pitanju uklanjanje, da se donosi odluka u ministarstvu? Zato što će biti odmah po usvajanju ovog zakona i podzakonski akti koji će upravo to da regulišu, kako i na koji način se dolazi do dokaza da je nešto postavljeno što nije smelo ili protivzakonito.
Ono što je nama bitno je da se ubuduće takve stvari ne dešavaju, da ubuduće mi moramo unapred da znamo ko želi da postavi, gde želi da postavi, da to dobro obrazloži, da dokaže da to ima nekih istorijskih činjenica i, na kraju, da kaže ko će to da finansira, jer nije samo mi postavimo, pa to eto, lezi brigo na državu ili na lokalnu samoupravu, već da znamo ko će da finansira to. Nekada se radi se o nekim grandioznim stvarima koje zahtevaju velika investiciona ulaganja i za održavanje, tako da želimo da imamo neka pravila.
Mislim je ovo odličan zakon, da je nešto što će nama koji se bavimo memorijalima dosta da pomogne i svakako omogućiti da ubuduće, kao što sam vam rekao, što je za nas najbitnije, za našu zemlju, evidentiramo sve naše memorijale, evidentiramo sve one koji su dali život za našu zemlju, da to sve stavimo u bazu. Mi sada znamo da postoje baze u drugim ministarstvima, u nekim drugim državnim organima, u nekim lokalnim samoupravama, ali je to sve raštrkano. Negde postoji i preklapanje. Sve želimo da imamo u jednoj bazi, da možemo da tu bazu ponudimo istoričarima i da imamo neku, da kažem, zbirnu informaciju koju možemo da pružimo tome šta je naš narod pretrpeo u istoriji i kakve žrtve smo imali, i to da ne bude samo u nekim brojkama, već da se to poimence vodi negde i da i oni koji su i danas živi mogu da se ponose sa time da su imali nekoga ko je dao život za svoju zemlju. Hvala.