Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, gospodine Neriću, poštovani građani Srbije, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje održaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu za odlučivanje, dakle radi se o setu zakona iz oblasti socijalne politike i boračkih prava.

Pre svega kao poslanik Jedinstvene Srbije, koja ima dva svoja poslanika u Odboru za rad, pohvaliću rad resornog ministarstva, kako na Odboru za rad, tako i danas ovde u ovoj načelnoj raspravi. Smatram da svi ovi zakoni koji su pred nama i o kojima odlučujemo već su na neki način isfiltrirani na Odboru za rad, i svi smo se složili i poslanici vladajuće većine, kao i poslanici opozicije da su ovo vrlo dobri zakoni.

Takođe, ono što posebno želim da naglasim jeste da Republika Srbija vodi vrlo dobru politiku na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, što se pokazalo i juče, kada je još jedna država povukla ranije dato priznanje. Dakle, radi se o Liberiji, koja je povukla ranije dato priznanje o priznavanju nezavisne države Kosovo.

To je veoma dobar put, s obzirom da je u prethodnih šest meseci pet država povuklo ovo priznanje, s obzirom da se radilo o nedovoljno informacija koje su posedovale u trenutku kada su davale ovo priznanje.

Ministar Dačić nas je obavestio da će u narednom periodu voditi pregovore sa još deset zemalja koje će isto učiniti.

Što se tiče samog zakona o podršci porodice sa decom, žao mi je što trenutno nije prisutna i ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović, ali ja se nadam da će i ministar Đorđević moći u ovom delu kada se radi o merama Strategije populacione politike da odgovori na neka pitanja koja bih mu postavila.

Dakle, Jedinstvena Srbija podržaće sve ove zakone koji se odnose na podršku porodica sa decom. I, ne bih se složila sa prethodnim kolegom koji je rekao da niko do sada u Srbiji nije sprovodio ove mere populacione politike. Mi imamo Jagodinu i Dragana Markovića Palmu, koji već 14 godina sprovodi mere populacione politike i stimuliše borbu protiv bele kuge, ispravno vođenu demografsku politiku, podršku majkama sa jednim, dvoje, troje, četvoro i više dece, kao i podršku u rađanju i podršku kada su u pitanju majke, tj. buduće majke koje vantelesnom oplodnjom jedino mogu da se ostvare u ulozi majke i gde smatramo da i država treba dati još veću podršku ovim majkama koje nisu u mogućnosti da same finansiraju ovaj način trudnoće.

Od krucijalnog je značaja što je država Srbija prepoznala značaj populacione politike i sve što radimo, radimo u cilju da nam što više mladih ostane u našoj zemlji, da što više mladih u ostane u sredini u kojoj živi, naročito u seoskoj sredini, s obzirom da dolazim iz opštine gde sa druge strane, kako postoje opštine gde postoji pozitivan trend, kada je u pitanju rađanje, kao što je Jagodina i gde imamo svake godine sve više đaka prvaka, znači, pozitivan je natalitet, imamo opštine i naročito seoske sredine gde imamo negativan trend rađanja. Ja sam ovome pričala sa ministarkom Đukić Dejanović kada smo donosili budžet, gde je rekla da će biti povećana ta sredstva da se još više ulaže u ove opštine koje imaju negativan trend u natalitetu.

Ovo je jako važno i kažem i kao poslanik i kako roditelj muškog deteta koje se školuje u našoj zemlji, gde želim da svi mladi ljudi ostanu da žive u svojoj zemlji, da imaju porod, kao, na kraju krajeva, po ugledu na naše pretke i da zadržimo ove mlade ljude različitim merama, poput ovih mera populacione politike, isto tako, i merama na neki način da se omogući majkama i deci ili porodicama sa više dece besplatno školstvo.

Tako da, ovo je jako bitno kako bi se očuvali kao nacija, jer po statističkim podacima, da nisu počele da se sprovode ove mere i da nije predložen ovako dobar zakon, Srbija bi za 40 godina nestala kao nacija.

Međutim, ono što posebno želim da pitam ministra Đorđevića, naravno, uz svo uvažavanje zakona koji je dobar, da li će primeniti mehanizme i mere kada su u pitanju majke koje već imaju jedno, dvoje ili četvoro dece i kako rešiti, da kažem, problem i tih majki u nekom dugoročnijem periodu, kao i dati veću podršku majkama sa dečicom ometenom u razvoju i dečicom sa invaliditetom, jer ovi anđeli zaista zaslužuju, kao i njihove porodice koji ulažu velike napore, još veću podršku društva?

Sve ovo su mere koje gledaju pro-futuro, to znači u budućnost, za ispravno vođenu demografsku i populacionu politiku naše zemlje.

Svakako, za nas iz Jedinstvene Srbije, porodica je stub društva. NJu čine žena majka, muškarac i deca i od toga nikada nećemo odustati, tako da se ne slažem sa natpisima koji u novinama stoje – oformićemo prvi gej u Srbiji. U periodu kada govorimo o merama populacione politike, moramo da apsolutno podržimo zdravu porodicu.

Posebno bih pohvalila i ovaj zakon koji se tiče ratnih memorijala, kao i zakon koji se odnosi na borce, ratne vojne invalide i porodice palih boraca. Zaista, borci rata koji Srbija nikada, da kažem, nije izazvala već je bila uvučena u takve ratove, oslobodilačke ratove, zaslužuju svo dostojanstvo i pažnju naše države, kao i njihove porodice. I pohvalno je to da je Ministarstvo i deci palih boraca, kao i deci boraca rata omogućilo sada u više od 40 škola, odnosno visokoškolskih ustanova besplatno školovanje, ali isto tako i da ratni vojni invalidi mogu da se besplatno leče u banjskim lečilištima.

Samo još da kažem na kraju da će poslanička grupa JS podržati sve predloge zakona.

Po poslovniku, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Gospodine Arsiću, imam pitanje za vas i javljam se po čl. 27. i 32. i 107.

Naime, jutros je na početku sednice Skupština obaveštena i narodni poslanici ko je odsutan sa zasedanja. Eto, juče ste rekli koleginica Stefana Miladinović, danas se ona vratila u redovni rad, ali evo, prođe 20 i više dana, koliko je putnika prošlo kroz frankfurtski aerodrom, koliko je aviona uzletelo i sletelo, a niko ne zna gde je Meho Omerović, posle one njegove sitne pljačke tamo i krađe parfema, karmina, kreme itd.

Da li vi, gospodine Arsiću, možete da iskoristite kao potpredsednik Narodne skupštine vaš autoritet i da vidite gde je taj čovek? Evo, i Ružica Nikolić ga je tražila više puta. Htela je da ga ispita sve o tom slučaju, da prizna da je krao tamo i da jednostavno bude razrešen sa mesta predsednika odbora koji vodi, jer je to bruka i sramota.

Ali, stvarno, da li je moguće, evo, to je jedno pitanje ovako za vas, da vi to objasnite kao čovek sa tolikim i političkim i skupštinskim iskustvom, tu je i ministar za rad, ne znam, toliko je inspekcije prošlo svuda po Srbiji u raznim mestima i firmama ovih dana, a da ne može niko da otkrije gde je jedan Meho Omerović?

Mi stvarno ne možemo više da čekamo i da nagađamo kada će da se pojavi. Da nije otišao na neki sezonski posao? Ali, ne, ne verujem. To mi sada dobacuju. Ne, nije, nije. NJemu je najvažnije negde gde može nešto sitno da se ušićari, da se uzme ovako na brzinu. Kakav sezonski posao, to nije za takav profil ličnosti

Dakle, gospodine Arsiću, ako biste bili ljubazni, evo, ima, koliko vidim u e-parlamentu oko sat vremena još za ovu načelnu raspravu. Ja sam vas pre neki dan pitala, čekala sam, mislila sam zaista da ćete do danas nekako da saznate nešto, da ćete neku vašu internu istragu kao Veroljub Arsić da sprovedete. Znate, ovaj izveštaj od detektiva i zvanične policije stigao i ovog iz fri-šopa. Videlo se da je on prišao i ukrao.

Zahvaljujem.
Nemam nameru da sprovodim privatne istrage.
(Nataša Sp. Jovanović: Pa dobro,neku inicijativu da pokrenete.)
Pa, možete vi da pokrenete inicijativu kao narodni poslanik. Zaista, ja se sada bavim ovom sednicom. Po ovome što ste vi označili kao povredu Poslovnika, zaista nije u nadležnosti predsedavajućeg, pa ne vidim gde sam ja prekršio Poslovnik što ne znam gde je Meho Omerović.
(Nataša Sp. Jovanović: Ne želim da se izjasnimo.)
Ne želite? U redu.
Reč ima ministar Đorđević.

Poštovana poslanice, da probam da odgovorim na vaše pitanje.
Naravno, ovaj zakon je u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Mi smo ga radili zajedno, ministarka Slavica Đukić Dejanović i ja. NJena pomoć je bila tu više nego, mogu da kažem, velika i neprocenjiva, s obzirom na njeno iskustvo koje je imala i njeno zalaganje i angažovanje i pre toga i kad je bila izrada Strategije.
Svakako, nama je prvenstveno i sada pokušavam da kažem da ovde nije reč o nikakvoj pomoći. Naravno da treba da vidimo u budućnosti kako i na koji način možemo da pomažemo porodicama, ali je ovde prvenstveno reč o podsticaju. Zato ovde nema reči o nekoj nadoknadi koja bi bila nekoj deci koja su rođena pre par godina, već pričamo upravo o podsticanju rađanja, jer smo primetili da je u Srbiji iz godine u godinu, kao što je i bilo reči ovde, demografska slika lošija i lošija i mi kao nacija nestajemo. Trebalo je nešto da se učini i ovo je samo početak. Verujem da će biti dosta toga. Juče sam pričao i o medijskoj kampanji i o uključenju i drugih državnih organa, uključenju i SANU, zatim crkve, medija i svega ostalog, obrazovanja, kulture, jer moramo svi zajednički da radimo na tome, jer mislim da jedino tako možemo da izađemo iz ovog velikog problema koji je nadvio se nad našom zemljom.
Generalno, juče sam rekao, u pravu su oni koji tvrde da to neće moći da se reši za godinu dana. Sva praksa pokazuje da u onim zemljama gde se nešto pomaklo, prvi rezultati su bili tek posle jedne decenije. Pravo vreme je bilo možda mnogo ranije, sledeće je danas i pokušavamo da nešto učinimo. Sigurno ćete u narednim vremenima videti i dosta drugih stvari koje ćemo da radimo i verovatno će nešto drugo da se iskristališe kao neka dobra mera, jer je bitno da se nešto desi ubuduće. Verujem da će već u nekom narednom periodu neki novi zakoni, koji opet imaju dodirnih tačaka sa ovim problemom, ući u skupštinsku proceduru i biti pred vama poslanicima.
Ono što sam, takođe, hteo da vam kažem, kada je u pitanju pomoć porodicama i majkama koje imaju sada decu, mi svakako planiramo da u drugoj polovini godine idemo sa izmenom čitavog niza zakona. Jedan od njih jeste i Zakon o porodici, drugi jeste Zakon o socijalnoj zaštiti. Tu će biti i nov zakon pred Skupštinom, a to je zakon o socijalnim kartama. On bi, prvenstveno, trebao, nakon izmene ova prva dva, da predvidi u budućnosti jedno transparentnije trošenje novca, pravednije trošenje novca i, na kraju, bolje raspoređivanje tog novca. Verujem da ćemo upravo sa ovim merama uspeti da rasporedimo novac sigurno više onima kojima je to potrebno, a ukoliko budemo uspešni u tome i kad predstavimo Skupštini, verujem da ćete i vi u budžetu za neke naredne godine da glasate za povećanje i tako i na taj način da pravednije raspoređujemo taj novac. To je način kako ćemo da brinemo o onima koji sad već imaju decu.
Hteo sam da i gospodinu Vukadinoviću odgovorim. Javnih rasprava za sve zakone koji su danas pred vama, koje smo bili u obavezi da imamo, su bile. Kad je u pitanju sastav, vodili smo računa o tome da država, s obzirom da je ona koja na kraju odlučuje i finansira sve, a i nameće neka pravila i lokalnim samoupravama, a i brine o inostranstvu, bude u većini. Neće tu biti nikakvih odluka koje su mimo države, ali ipak da bude u većini, ali vodeći računa i o strukturi.
Vidite da ima iz Zavoda za zaštitu spomenika, SANU istoričara. Verujte mi, verovatno će i ljudi iz Ministarstva odbrane sigurno biti ljudi koji se bave ovim poslom, spoljnih poslova, jer nam je vrlo bitno da imamo dobru konekciju sa našim ambasadorima kako bi znali koji su memorijali naši i u kakvom su stanju u
inostranstvu kako bi ih evidentirali i imali ceo jedan popis svih naših memorijala u inostranstvu i u kakvom stanju su, da možemo da napravimo neki plan o tome. Sigurno nećemo moći da ih renoviramo u nekom kratkom periodu, ali sigurno ako budemo znali šta je sve pred nama, možemo da izađemo i kažemo za toliko godina ćemo moći da sve renoviramo, odnosno rekonstruišemo.
Vrlo je bitno da imamo investicione programe, da znamo ko, kada, šta finansira, da li je to lokalna samouprava, ako su strani memorijali kod nas, da li su to strane države i da imamo jedno jasno pravilo. Zato ovo i ide sada. Do sada je sve bilo regulisano. S obzirom da je bilo regulisano sa više zakona koji su stari i po 40 godina, mi smo morali da idemo u sklapanje sporazuma pojedinačno sa svakom zemljom i tu je bilo… Znate kako, stajemo, s obzirom da mi nemamo jasnu osnovu, pregovarački šta postignemo. Ovde sada podižemo lestvicu i kažemo – ovo su neka pravila koja postoje u državi Srbiji, i to je početni, da kažem, položaj naš u pregovaranju sa bilo kim u inostranstvu. Vrlo dobro znamo ispod čega ne idemo.
Zašto smo išli, kad je u pitanju uklanjanje, da se donosi odluka u ministarstvu? Zato što će biti odmah po usvajanju ovog zakona i podzakonski akti koji će upravo to da regulišu, kako i na koji način se dolazi do dokaza da je nešto postavljeno što nije smelo ili protivzakonito.
Ono što je nama bitno je da se ubuduće takve stvari ne dešavaju, da ubuduće mi moramo unapred da znamo ko želi da postavi, gde želi da postavi, da to dobro obrazloži, da dokaže da to ima nekih istorijskih činjenica i, na kraju, da kaže ko će to da finansira, jer nije samo mi postavimo, pa to eto, lezi brigo na državu ili na lokalnu samoupravu, već da znamo ko će da finansira to. Nekada se radi se o nekim grandioznim stvarima koje zahtevaju velika investiciona ulaganja i za održavanje, tako da želimo da imamo neka pravila.
Mislim je ovo odličan zakon, da je nešto što će nama koji se bavimo memorijalima dosta da pomogne i svakako omogućiti da ubuduće, kao što sam vam rekao, što je za nas najbitnije, za našu zemlju, evidentiramo sve naše memorijale, evidentiramo sve one koji su dali život za našu zemlju, da to sve stavimo u bazu. Mi sada znamo da postoje baze u drugim ministarstvima, u nekim drugim državnim organima, u nekim lokalnim samoupravama, ali je to sve raštrkano. Negde postoji i preklapanje. Sve želimo da imamo u jednoj bazi, da možemo da tu bazu ponudimo istoričarima i da imamo neku, da kažem, zbirnu informaciju koju možemo da pružimo tome šta je naš narod pretrpeo u istoriji i kakve žrtve smo imali, i to da ne bude samo u nekim brojkama, već da se to poimence vodi negde i da i oni koji su i danas živi mogu da se ponose sa time da su imali nekoga ko je dao život za svoju zemlju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja ću govoriti o Predlogu zakona o finansijskoj podršci porodicama. Pre svega, po našem mišljenju, o sasvim nepotrebnom delu koji se odnosi na vakcinaciju. Dakle, Dveri zaista nisu protiv vakcinacije, ali smo protiv represije i protiv nepotrebnog ugrožavanja zdravstvene bezbednosti nacije.

Više puta sam ranije ponavljala, a i ubuduće ću naglašavati, dakle, nismo protiv vakcinacije, ali smatramo da je pitanje vakcinacije pitanje za stručnu javnost i za strukovna udruženja, a ne za političare. Mislimo da je veoma štetno represivno delovati prema roditeljima, jer na taj način se u krajnjoj liniji ugrožava najbolji interes deteta.

Što se tiče samih vakcina, nas zabrinjava nesposobnost aktuelne vlasti da obezbedi proizvodnju vakcina u Srbiji. Dakle, ne postoji izgovor da se kompletan proces proizvodnje vakcina po najvišim standardima kvaliteta ne odvija u Srbiji.

Mi već imamo Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji svakako, predviđa kažnjavanje roditelja koji izbegavaju imunizaciju svoje dece. Dakle, zaprećene kazne su od 30 hiljada do 150 hiljada dinara, tako da nema nikakve potrebe da roditelje dvostruko kažnjavamo, da im uskraćujem finansijsku podršku po rođenju deteta.

Mislim da se u oblasti zdravstva to na dobar način regulisalo, a ako strukovna udruženja nisu zadovoljna obuhvatom vakcinisanog stanovništva, onda treba da pospeše informisanost, sveobuhvatnu informisanost stanovništva o svim aspektima vakcinacije. Umesto rijaliti programa na nacionalnim frekvencijmaa, informišite sve generacije o neophodnosti vakcina. Kada roditelj izrazi sumnju u poreklo i kvalitet vakcina neka dobije potvrdu referentne laboratorije i onda nećemo imati ni pojedince koji dižu nepotrebnu paniku, i nećemo imati dvostruko kažnjavanje roditelja.

Iskreno se nadam da ćete tokom ove rasprave povući te članove koji se odnose na vakcinaciju, da se ovaj deo reguliše zdravstvenom zaštitom, a da se socijalna zaštita zaista orijentiše na finansijsku podršku porodici.

Ovaj zakon se i odnosi samo na finansijsku podršku i zbog toga sada neću govoriti o svim drugim aspektima koji su neophodni za pravu podršku porodici, i za to da Srbija postane država prijatelj porodice, ali se slažem da mi svi ovde jesmo poslednja generacija koja ima priliku da spreči nestajanje nacije. Naravno da je to dugačak proces. Mi smo trenutno na 1,43% stopi fertiliteta, a za prostu reprodukciju potrebno nam je 2,1%.

Nadovezala bih se još na ove priče o povlačenju priznavanja Kosova kao države. Iskreno se nadam da će taj isti ministar Dačić da povuče i svoj potpis sa Briselskog sporazuma i da rešavanje ovog pitanja vrati u Savet bezbednosti UN, gde mu je i mesto, gde zajedno sa Rusijom i Kinom možemo da uradimo nešto i da prosto sprečimo da naš predsednik Aleksandar Vučić, dođe u tu nezgodnu poziciju da mora da ispuni obećanje i da potpiše pravno obavezujući sporazum. Dakle, evo, treba mu pomoći. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, želim da reagujem zato što je u fokusu izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom upravo su deca. Ovim zakonom, naravno, pre svega, štiti se, najbolji interes deteta. Prava i dužnosti roditelja izviru iz porodičnog zakona i pravo i dužnost svakog roditelja da brine o zdravlju svog deteta. Dete ima pravo na pravilan psihofizički razvoj i ima pravo na svoje zdravlje. To zdravlje, između ostalog, obezbeđuje roditelj, a jedan od načina je i vakcinacija, ona koja je predviđena u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

Prema tome, pravo je deteta na zdrav život, a pravo i dužnost roditelja je da o tome brine.

Što se tiče podrške ili pomoći koju predstavnici ove političke partije nude Aleksandru Vučiću, ja sa sigurnošću mogu da kažem da Aleksandar Vučić na najbolji način i u interesu države Srbije vodi spoljnu politiku i njemu takva pomoć u svakom slučaju nije potrebna. Zahvaljujem.