Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, što se tiče zakona o izmenama dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, treba istaći svakako da ta podrška, odnosno ovako uređeno pravo na roditeljski dodatak je garantovano kao jedna dugoročna mera Republike Srbije u borbi za povećanje nataliteta.

Imajući u vidu da pomenuti informacioni sistem koji smo dobili u prilogu, odnosno u materijalima, da će informacioni sistem na nivou ministarstva koristiti i nadležni organi lokalne samouprave, Socijaldemokratska partija Srbije predlaže da su komunikaciji upravo sa lokalnim samoupravama sugeriše formiranje lokalnih fondova za pomoć i lečenje steriliteta, kao što je to na primer zaživelo još davne 2000. godine u Nišu. Takav jedan fond koji je dobio naziv Fond za uzajamnu pomoć je svakako zahvatao i one kojima je bio novac potreban za ove namene.

Tadašnja opština Niš, a sada gradska opština Medijana, napravila je i nastavila tradiciju i ove godine odvojila osam miliona i 200 za pronatalitetnu politiku. U okviru toga, finansirano je 20 bračnih parova za vantelesnu oplodnju, sa po 200 hiljada dinara i svako treće dete 120 hiljada, itd. Gradska opština Medijana, inače peta u Srbiji po izdvajanju novca za ove namene. Inače, predložene mere ovog zakona, najpovoljniji će praktično ublažiti nepovoljni materijalni položaj porodica sa decom u odnosu na one bez dece.

U oblasti zdravstvene zaštite rešenja iz zakona doprineće većem obuhvatu imunizacije što se dovodi do većeg stepena zdravstvene zaštite. U odnosu na obrazovni sistem, rešenja iz ovog zakona direktno će uticati na veći procenat dece koja redovno pohađaju nastavu.

Nove zakonske odredbe reflektovaće se i na materijalno stanje socijalno ugroženih porodica koje su često porodice sa većim brojem dece.

Što se tiče Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, sticajem okolnosti prisustvovao sam promociji Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u Nišu, 1. decembra 2017. godine u Privrednoj komori, na kojoj sam se upoznao i sa radom same Agencije i njenim nadležnostima, a to je bila samo jedna u nizu promocija koje su održane u Vršcu, Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Ivanjici i Novom Sadu. Rezultat te promocije je bio da je u Nišu, u decembru mesecu 2017. godine, pokrenuto 36 individualnih radnih sporova i svi su uspešno rešeni.

Upravo zato treba nastaviti sa promocijom ovakve jedne institucije i podrškom za koju znam da će u ovoj godini imati promociju u Pirotu, Vranju, Kruševcu, Somboru, Subotici i Novom Sadu.

Obaveza Republike Srbije, da radne sporove rešava mirnim putem, proizilazi iz revidirane Evropske socijalne povelje, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine. Odredbama ove povelje, uspostavlja se obaveza država članica da unapred definišu odgovarajuće mehanizme za rešavanje radnih sporova, koji su zasnovani na metodama mirenja arbitraže, kao i da iste unapređuju i delotvorno upotrebljavaju.

Ono što se malo zna je da je prema analizama Međunarodne organizacije rada Republika Srbija i njena Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova lider u ovoj oblasti u jugoistočnoj Evropi i da zato Međunarodna organizacija rada pravi međunarodnu konferenciju u Republici Srbiji od 4. do 6. jula, na kojoj će se sa našom praksom upoznati predstavnici agencije i tela za mirno rešavanje radnih sporova iz Bugarske, Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije, Rumunije, Albanije i specijalni gosti i savezne službe za posredovanje i mirenje iz SAD.

Upravo zato što smo razvili nešto što je dobar model i primer, treba da nastavimo da to razvijamo u tom pravcu, kao i u pravcu decentralizacije i da ovakva jedna institucija možda je detaširamo i da te organizacione jedinice budu organizovane npr. u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jelenkoviću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Uvaženi ministre i gospođo Đukić Dejanović, krenula bih od prvog zakona koji se nalazi na dnevnom redu i da vidimo šta nam SNS predlaže kako o ovom zakonu da razgovaramo i kako da ga poboljšamo.

Jedan amandman narodni poslanik Dalibor Radičević - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na industrijalizaciju. Narodna poslanica Dragana Kostić - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na povećanje ulaganja. Narodni poslanik Goran Pekarski - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na upošljavanje kapaciteta. Narodni poslanik Vlado Babić - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara. Narodna poslanica Dušica Stojković - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na funkcionisanje E-uprave.

Kolege iz SNS, nemam drugo pitanje za vas, osim - kako vas nije sramota da mi o zakonu o kom treba da pričamo kako će se odati pošta … (Isključen mikrofon.)

Koleginice Jerkov, samo trenutak, molim vas. Dozvoliću vam da govorite, samo trenutak, da definišemo neke stvari.
Mi danas vodimo raspravu u načelu o predloženim zakonima. Mi govorimo o amandmanima koji su predloženi, a još uvek ne znamo koji će amandmani biti predmet rasprave u pojedinostima, dakle, o njima najpre treba da se izjasne resorni odbori, pa tek onda da razgovaramo o amandmanima. Molim vas da govorite o onome što je tema aktuelnog skupštinskog zasedanja.
Molim vas sada da se prijavite. Izvolite.

Potpredsedniče Milićeviću, vrlo dobro razumem kako funkcioniše skupštinska procedura. Ja govorim o amandmanima koji su predloženi i pitam kolege kako ih nije bilo sramota da predlože ovakve amandmane o zakonu o kom treba da razgovaramo o borcima koji su se za ovu zemlju borili, koji su ginuli, koji su činili sve da naša istorija bude svetla, da u svim ratovima budemo zemlja koja se borila na pravoj strani. Uprkos tome što mi danas nismo dobili odgovor ni od ministarke Đukić Dejanović, ni od ministra Đorđevića, nekoliko smo puta juče pitali koji su to oslobodilački ratovi koje je Srbija vodila, da li imamo konsenzus oko toga koji su ratovi bili oslobodilački, koji nisu bili oslobodilački, da li znamo u kojim ratovima je Srbija učestvovala, u kojim ratovima je pobedila, u kojim ratovima je izgubila, kako će ostati upisana imena tih ljudi.
Naravno, jasno je ko je vodio politiku koja nas je uvela u ratove 90-tih godina i koja je na kraju dovela do toga da se zemlja koja je stvorena u jednom od ratova kojim Srbija treba da se ponosi, na kraju u potocima krvi raspadne, na koji način će biti obeležena pogibija tih ljudi i gde je odgovornost onih koji su na Srbiju navukli najveću sramotu i od nas napravili narod o kojem se i dan danas priča kao o zločinačkom narodu.
Čini mi se da iz ovih amandmana to i vidimo da je ta briga za borce, briga za ratne memorijale dosta licemerna, baš kao što je licemerna i briga za nadničare, a treba da se bavimo njima, budući da će zbog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je ista ova Vlada, doduše, u malo drugačijem sastavu, predložila, a Skupština u prethodnom sazivu sa istom većinom kao i sada usvojila, naši poljoprivrednici, mislim na paore u Vojvodini, imati ili izbor da rade kao nadničari na poljoprivrednom zemljištu koje će SNS bez konkursa, bez licitacije, bez javnog poziva, bez kriterijuma dodeliti svojim poslovnim partnerima i svojim funkcionerima ili rođacima svojih funkcionera ili će morati da prestanu da se bave poljoprivredom. Tako da, nadničara će biti sve više, onih koji su do sada obrađivali zemljište koje je bilo u vlasništvu države, sada će morati da rade kao nadničari na zemljištu vaših poslovnih partnera.

Zahvaljujem, koleginice Jerkov.
Koleginica Milanka Jevtović Vukojičić, kao ovlašćeni predstavnik SNS, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem.

Najpre moram da kažem da poslanici SNS i te kako odgovorno prilaze svom poslu, kada je u pitanju podnošenje amandmana. Sa dužnom pažnjom se odnosimo prema svima onima koji su svoje živote dali da bi mi danas živeli u slobodnoj zemlji. Naravno, pravo je svakog narodnog poslanika da podnese amandman, pa i poslanika SNS. To je jedna stvar.

Druga stvar, što se naših amandmana tiče, da, naravno, tek danas je moguće da pričamo o sveukupnom razvoju Srbije. Da, tek danas je moguće o tome da se priča, zato što memorijalni centri, sem kulturne baštine koju predstavljaju i koji su deo identiteta ovog naroda, mogu da predstavljaju takođe i vrlo značajne turističke centre, a turizam čini mi se da jeste jedna od grana privrede koja i te kako doprinosi rastu BDP i naravno boljitku Srbije. To su razlozi zašto poslanici SNS, poštujući Poslovnik, podnose amandmane.

Kada se tiče o onima koji su svoje živote dali za slobodu Srbije, moram da kažem da je srpski narod učestvovao u oslobodilačkim ratovima, da smo mi ponosni na svoje pretke i svoju oslobodilačku tradiciju, da je Srbija antifašistička zemlja i da se Srbija sa svojom vojskom borila protiv fašizma i svega onoga što je bilo negativno.

Još jednu stvar da kažem, 2015. godine predsednik Vlade Aleksandar Vučić … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, koleginice Vukojičić.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, meni je potpuno jasno da pojedini poslanici iz opozicije nisu u stanju da se osvrnu na uspehe dok su oni bili na vlasti. Meni je žao pre svega zbog građana da mi iz prethodnog režima nemamo toliko pozitivnih stvari koje možemo da istaknemo, ali zato ja mogu da govorim o pozitivnim stvarima i o radu sada Vlada Republike Srbije.

Govoriću danas u načelnoj raspravi o predlozima iz Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, ali ću pritom ukazati na to kako saradnja ovog ministarstva i jedinica lokalne samouprave može imati pozitivne efekte na građane i rezultate koji se odnose pre svega na socijalnu politiku.

Da Vlada Republike Srbije vodi dobru socijalnu politiku pokazuju i poslednji podaci iz Niša, iz Centra za socijalni rad, koji govore o smanjenju broja korisnika novčane socijalne pomoći.

Sada u Nišu postoji 8.431 nosilac socijalne pomoći, odnosno toliko porodica prima novčanu pomoć. U odnosu na isti period od prošle godine to je dosta porodice manje i to sa trendom daljeg opadanja.

Ono što prati smanjenje broja korisnika socijalne pomoći jeste smanjenje broja nezaposlenih lica po podacima filijale Službe za zapošljavanje u Nišu. Najčešći razlog za gubitak prava na socijalnu pomoć je upravo zaposlenje člana domaćinstva.

U 2012. godini, na primer, bilo je 33 hiljade nezaposlenih lica, pa je i broj korisnika socijalne pomoći bio veći. Dakle, bio je preko 12 hiljada. Sada je broj aktivnih tražilaca posla u poslednjih nekoliko godina najmanji, pa se nastavlja i trend smanjenja broja korisnika socijalne pomoći.

To je rezultat mera koje sprovodi grad i koje sprovodi nacionalna služba za zapošljavanje na taj način što se izdvajaju određena sredstva kako bi se nosioci socijalne pomoći uveli u neki vid zaposlenja.

Još jedna stvar vrlo važna koju bih volela da istaknem jeste da Grad Niš i Centar za socijalni rad u Nišu pomažu mladim parovima na selu, što je u skladu sa socijalnom, ali i sa pronatalitetnom politikom Vlade Srbije.

U Nišu je počela realizacija prve faze projekta kojim se pruža pomoć mladima na selu koji žele da razvijaju svoj biznis u seoskim sredinama gde su rođeni i kojim se oni stimulišu i na proširenje porodica.

Preko Centra za socijalni rad izdvojeno je pet miliona dinara kako bi se pružila socijalna i finansijska podrška za pokretanje sopstvenog biznisa za porodice koje bi ušle u ovaj program pronalitetne politike, a pri tom žele da se bave poljoprivredom, pčelarstvom, voćarstvom, povrtarstvom, seoskim turizmom ili nekom drugom delatnošću kojom će izdržavati svoju porodicu.

Do sada se prijavilo sedam porodica. Radi se tek o pripremnoj fazi za sledeću godinu i Grad Niš se priprema da pruži svaku vrstu pomoći porodicama na selu.

Stručni timovi su već počeli da rade na terenu, da analiziraju potrebe građana. Do sledeće godine planirano je da se završi mapiranje na teritorijama četiri od pet gradskih opština, jer teritorija opštine Medijana ne obuhvata sela i seoska područja. Posle toga će se organizovati obuke, tribine i edukacije na temu reproduktivnog zdravlja.

Porodicama koje ispunjavaju uslove dodeljivaće se grantovi u iznosu od oko 140 hiljada dinara, kao i sva druga potrebna podrška. Apliciranje traje do kraja godine i sve zainteresovane porodice iz Niša ili okoline mogu se javiti Centru za socijalni rad.

U Srbiji postoji oko 4.700 sela. U oko 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika. Sela se gase, ali to će se zaustaviti vođenjem pravilne i socijalne i pronatalitetne politike Vlade Republike Srbije, koja će mere koje se sprovode u Gradu Nišu svakako doprineti kao podrška socijalnoj, agrarnoj i natalitetnoj reformi. Razvoj sela se mora ubrzati, jer tamo živi čak 40% građana Srbije.

Na konkretnim primerima sam sada pokazala koji su rezultati mera koje sprovodi Vlada Republike Srbije i u skladu sa tim pozivam koleginice i kolege da podržimo ove predloge u danu za glasanje i da damo podršku socijalnoj i pronatalitetnoj politici Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.