Turisti se slikaju ispred kosturnice.
Ministre, mi ste me onako kulturno usmerili na član 5, koji glasi – savet donosi poslovnik o radu, i aludirali na to da će zapravo to rešiti problem na koji ja ukazujem u članu 4, da takvo jedno telo kao što je savet treba da ima ili će dati veći značaj, zapravo, na njihovo mišljenje koje daju na uređenje i izmeštanje vojnih memorijala. Znate i sami da je naše iskustvo sa poslovnicima o radu i sa takvom vrstom dokumenata jako loše. Šta to znači? Zakon ne uređuje nikakve poslovnike o radu. Onaj ko donosi poslovnik, može da donese kakav god hoće poslovnik o radu. Znači, on može i ne mora da konsultuje stručnjake.
Ja kažem – ovaj zakon treba da definiše da savet treba da ima većinu od ljudi kojima je to struka, iz nauke, iz Zavoda za zaštitu spomenika, istorije, redova profesora itd. Sada po vašem članu, odnosno kako ste vi definisali, većinu ima državna uprava. Dakle, ona ne mora da da kandidate koji se time bave.
To je naše viđenje člana 4. i člana 5. i ovog zakona i naš doprinos ovoj debati koja mora da bude drugačija, jer nije parlament, niko nije dostojan da o herojstvima govori na ovakav način poslednja dva dana kako se govori. I tu je u pravu gospođica Vukojičić. Dakle, jeste, vi niste govorili o vašim amandmanima. Govorili ste s poštovanjem o herojima, o žrtvama iz vaših krajeva, o spomenicima koji su u opštini iz koje vi dolazite podizali. Ne bih imao mnogo zamerki na vaše diskusije, ali imam zamerku na to što vi vaše diskusije nikako ne možete da dovedete u vezu sa amandmanima koje ste podneli.
Kako je moguće da ovakav jedan zakon, o kojem treba da govorimo sa dignitetom, može da razvija državu sa posebnim osvrtom na digitalizaciju, na elektronsku upravu, na decentralizaciju, na, pazite sada, kadrovska rešenja Srbije i kadrovsku sliku Srbije? O tome ja govorim. Nisu vaše diskusije sramota. Ovi amandmani su sramota i treba da ih povučete. Nemojte da nas pozivate da glasamo za njih. Mi za njih nećemo da glasamo. Ali vas mi pozivamo da ih povučete, jer oni su sramota.