Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Žarko Obradović, Aleksandra Tomić, Dubravka Filipovski, Elvira Kovač, Aleksandra Stevanović, Aleksandar Šešelj, Marija Obradović, Biljana Pantić Pilja, Dejan Radenković, Tijana Davidovac, Gordana Čomić, Vojislav Vujić i Đorđe Kosanić.
Nastavljam pretres u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o ratnim memorijalima.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o ratnim memorijalima, pozvani da sednici prisustvuju: Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, sa saradnicima.
Na član 3. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, u skladu sa amandmanima koje sam podneo na član 1. i član 2. podnet je i amandman na član 3. Podsećam da sam ja predložio da se u članu 1, koji određuje samu sadržinu zakona iza reči – od značaja za zaštitu, doda reč - i postavljanje.

U skladu sa tim, predloženi amandman na član 3. koji kaže da iza reči - predloga za uređenje ratnog memorijala, dodaju se znak interpunkcije, odnosno zarez i reč – postavljanja. Zahvaljujem kolega, zapeta, šta kome odgovara, ista je stvar.

Prema tome, razlog za usvajanje ovog amandmana, već sam obrazlagao činjenicom da iz samih osnovnih članova na početku zakona ne vidi se jasno ono što tek u članu 19. dolazi do izražaja, kada je ovaj zakon u pitanju, a to je da osim memorijala koji već postoje, koji su izgrađeni, spomenika, vojnih groblja, i svega onoga što ovaj zakon obuhvata, mogu se postavljati, ili izgraditi novi spomenici, nove spomen ploče, odnosno u smislu zakonskog teksta, postaviti ili izgraditi novi memorijali.

Iz tog razloga, kako bi to bilo sasvim jasno i kako bi bila potpuna adekvatna i lakša primena Glave 4, koja govori o uređenju i uklanjanju ratnih memorijalima, pogotovo članova 18. i 19. je upravo i osnovni razlog zašto je podnet amandman na član 3, i ova prva tri amandmana zaista jesu usklađena sa ovim zakonom. Mislim da njihovo usvajanje može samo da doprinese boljem i preciznijem razumevanju i primeni ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, na početku današnje rasprave želim da citiram čuvenog vojvodu Živojina Mišića: „Ratovi se završiše, a naše bitke još traju. Te bitke nas učiniše kao stene jakim, samo nikad ne stajati, uvek ići napred.“ NJegove reči ne smemo zaboraviti, ali isto tako, moramo vaspitavati buduće generacije da naše velikane i naše heroje ne smeju prepustiti istoriji, nego se iznova sećati kroz ratne memorijale koje ćemo održavati kao najveću svetinju.

U Srbiji postoji negde oko četrdesetak tvrđava i mnoštvo spomenika koje treba obnoviti, održavati, memorijalne komplekse, jer njihov značaj je kulturni, istorijski, vojni i politički. Srbija nije zaboravila ni doktorku Els Inglis koja je predvodila sanitarnu misiju škotskih žena, koje su lečile ratnike i bolesnike u Prvom svetskom ratu. Vojnici Moravske divizije su podigli spomenik Crkvenac u Mladenovcu gde svakog 15. septembra dolaze ambasadori Kanade, Belgije, Velike Britanije da odaju počast ovoj hrabroj ženi. Poslednji put česma je obnovljena 1985. godine. Sadašnja vlast sa SNS na čelu čeka odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika kako bi uredila spomen park, a sa donje strane se radi Badžakova ulica, za koju je postojao projekat više od 10 godina, ali realizacija je čekala SNS da je izgradi.

Pored jezika, pisma, istorije, veličina jedne države se svakako odnosi prema palim borcima i memorijalima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u potpunosti da se spomenici, posebno stradalim borcima logorašima održavaju o trošku države, ali mi nešto moramo i naučiti iz tih spomenika.

Dok smo ratovali većinom za druge, mi smo gubili, drugi su dobijali. Velike sile su se namirivale na račun malih. Uvek su mislili da posle naših pobeda, gde smo dobijali smo komad pobede, mogu sa nama i bez nas, memorijali u inostranstvu su većinom memorijali seljaka sa žuljevitim rukama koji su privremeno ostavili plug i ratovali za svoju zemlju, za svoju njivu i time sebe žrtvovali.

Mi danas treba da zaradimo, da održavamo pijetet prema stradalim generacijama pre nas, ali zahvaljujući tim stradanjima, danas su nam sela pusta. Srbija je pretvorena u zbir manjih i većih staračkih domova. Zato mislim da razvojem poljoprivrede i sela treba negovati te spomenike, ali takođe i u buduće negovati sela, ostaviti sadašnji broj stanovnika na selu, ako ne možemo da ga uvećamo, podmladiti selo i na takav način zadovoljiti prošle i buduće generacije.

Mi smo ovu zemlju od predaka pozajmili i u obavezi smo da je budućim generacijama predamo u boljem stanju nego što smo je dobili. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, ovih dana smo govorili o 6.000 memorijala o kojima ćemo brinuti u budućnosti. Tih 6.000 memorijala zapravo su dokaz velikog stradanja kroz istoriju.

Kažu – istorija je učiteljica života. Nadam se da će ovi memorijali sve nas naučiti da o životu više vodimo računa u budućnosti, da čuvamo i štitimo našu naciju. Dobro reče pre neki dan kolega Martinović, kada je govorio o ovom zakonu – koliko miliona bi nas danas bilo više da nismo toliko stradali.

To je zaista pitanje koje moramo svakog dana sebi da postavljamo i dobro je da ova država, politikom koju vodi danas i koju će, nadam se, voditi u budućnosti, brine pre svega o životu, o živim ljudima, o njihovoj budućnosti i stvaranju ambijenta za pristojan život u Srbiji.

Drago mi je da je ovde danas ministarka koja se, pre svega, bavi demografskom politikom u Srbiji. Kao što sam rekao i juče i prekjuče, živi ljudi, potomci koje ćemo stvarati i rađati u Srbiji, jesu najbolja uspomena na sve one koji su stradali kroz istoriju braneći naš narod i našu slobodu.

Zato puna podrška svim naporima koje ulažete i koje će ulagati Vlada u budućnosti, da se u Srbiji rađa više dece, da se kao narod obnavljamo, jer na taj način ćemo obezbediti istorijsko sećanje na naše pretke i naše stradalnike i u vekovima koji su pred nama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Pešić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Pešić, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Uvažena ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 3. Predloga zakona dodaje stav 2. kojim se dodatno definiše član 3. ovog zakona.

Članom 3. se definiše obrazovanje saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanje ratnog memorijala.

Važna novina u ovom Predlogu zakona je utvrđivanje nadležnosti Ministarstva zaduženog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala.

Takođe, važno je i definisanje elemenata kada nije dozvoljeno postavljanje novog ratnog memorijala. Ovakav uređen sistem će doprineti unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije, kao i poboljšanja turističke ponude Srbije.

Pozdravljam odredbu kojom se definiše vođenje obavezne evidencije o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu. Naša je obaveza da štitimo naše kulturno nasleđe i ovaj zakon ide upravo u tom pravcu. Zahvaljujem.