Zahvaljujem kolega.
(Zoran Živković: Jel mogu da nastavimo po amandmanu?)
Ne možete sada. Sada već ima povreda Poslovnika. Prvo Vladimir Orlić, pa Vjerica Radeta.
Izvolite kolega Orliću.

Član 107. gospodine Arsiću.

Sada smo, je li, zato što neko ne može da podnese istinu o samom sebi mi i glupi i zli. Jel tako? Mi smo glupi, mi smo zli i sve je to u redu. Ali da neko ima pamćenje koliko i cvrčak pa da ne može da se seti sopstvene izjave od pre minut ili dva, to je za svaku čestitku sa naše strane. Nije reč o izjavama pre 1999. godini, niti 1999. godine, nego pre dva minuta. Ko je u ovoj sali rekao – tamo gde su se ljudi branili, tamo su stradali zato što su se branili. Ko je na taj način rekao da su ti ljudi sami odgovorni za to što su stradali? Onaj ko očigledno ne može da odmakne dalje od cvrčka kada je reč o različitim nivoima kompentencija ili veština. Neću da ulazim u te stvari dalje. To je stvar za ličnu zabrinutost onih koji te probleme imaju.

Devedesete godine i ko je za šta kriv i pominjao se Knin. Možda nije bio tada u stranci, a možda je bio pa zaboravio, kada ne može da pamti dva minuta, ne može ni toliki opseg godina. NJegova stranka se u svom prvom programu zalagala upravo za to da taj Knin bude u sklopu srpskih zemalja, negova stranka se zalagala i da Srpska Krajina i Republika Srpska budu u sklopu srpskih zemalja. Ako on ima problem sa tim danas, on ima problem sa samim sobom. Ne može da se seti toga. Ne mora da se seti, ima nas koji jako dobro te stvari pamtimo i koji te stvari umemo i da izguglamo, ako je u guglanju suština bilo čega.

Šta je pitanje koristi? Pa na primer ono čuveno pitanje oko subvencija koje neko uzme pa dodeli samom sebi. Jel tako, gospodine Živkoviću? Kada neko na osnovu toga da li negde dobiti malo para za neki vinograd ili malo para da zameni deo naj „Ajkuli“, formira i svoje stavove, formira i to šta će reći, šta će misliti. Taj je čovek o samom sebi rekao glasnije i jasnije dovoljno nego bilo šta što bi neko drugi imao da kaže.

Na kraju krajeva, šta je rekao NATO paktu? Pa i to ima na „Googlu“. Eno šta je govorio po razno raznim ambasadama nadajući se da će postati nešto važniji nego što jeste.

Privedite kraju.

LJudi bez ikakvog značaja ne samo političkog, nego ljudskog ne vredi da pričaju nikome ni ovde ni u ambasadi. Oni su tu gde jesu jer su takvi kakvi jesu.

Po Poslovniku narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 107. stav 1.

Malopre je gospodin Živković rekao da je on u svom obraćanju hteo zapravo da se obrati onima koji razumeju, a ne onima koji su glupi i zli. A oni koji su glupi i zli, kaže on, reagovali su na njegovu malopređašnju diskusiju. Mene malopre pita – što se ti Vjerice javljaš?

Ja sam reagovala u ime poslaničke grupe na njegovu prethodnu diskusiju i da li smo glupi, da li smo zli, nije mnogo važno.

Važno je da za razliku od gospodina Živkovića i svih onih sa kojima je on bio i sa kojima je danas, nikada nismo bili izdajnici, nikada nismo bili lopovi, nikada nismo bili kukavice i nikada nećemo ni biti.

Dobro znamo svi ko je pozivao i nikada nismo pozivali na bombardovanje svoje otadžbine, a znamo ko jeste, zna cela Srbija, ostalo je zapisano. Mi smo, za razliku od onih koji su pozivali na bombardovanje, upućivali, tamo gde je bilo potrebno srpskom narodu, dobrovoljce SRS i oni su se časno i pošteno borili za interese svog naroda. Da li smo nešto izgubili, ili nismo izgubili, mi smo pokušali da branimo svoj narod. Mi smo pokušali da branimo, branili smo najbolje što smo mogli, gospodine Živkoviću, a vaš Đinđić je pozivao i pokazivao koje mete tačno treba bombardovati.

Sećate se lokatora? Sećate se otpora? Bilo je poodavno, ali, nažalost, mnogima od nas vrlo urezano u sećanje. Sve je to apsolutna istina i bolje bi vam bilo, zaista, da se vi pokrijete i da na ovu temu, da na ovu temu se ne javljate.

Privodite kraju, koleginice Radeta.

Što se kletve tiče neki su, gledam u vas Živkoviću, prokleti rođeni.

Po Poslovniku, narodni poslanik Neđo Jovanić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Opet su iznete uvrede na koje niste reagovali, pa ću se pozvati na član 107. Zbog građana Srbije treba istaći da onaj ko se poziva na etiku, morao bi da ima barem elementarni etički kodeks, a gospodin Živković ga, očigledno, nema, jer da ga ima onda bi se setio barem nečega što je za poštovanje prema srpskom narodu.

Kada je taj isti na koga se on poziva i pljuje po njemu, išao na Pale da ubedi poslanike Skupštine Republike Srpske da prihvate Vens Ovenov plan, da prestane rat na teritoriji BiH, da se prestane sa krvoprolićima, da se zaštiti narod u Krajini, setio bi se još mnogo čega što je u svakom slučaju državničko, ali ne može da se seti …

(Aleksandra Jerkov: Javili ste se po Poslovniku.)

Ovo su gospođo, ili gospođice, svejedno, sve uvrede koje je izneo vaš kolega. A, da bi izbegao uvrede, pošto to ne može, očigledno, imajući u vidu da je satkan od toga da samo vređa, onda je osnovno da mu se ukaže na nešto što bi trebao da zna. A zna, i te kako dobro, kako je došao na vlast.

Ti isti na koje se poziva da su zločinački bombardovali, su oni koji su kreirali Vladu posle 5. oktobra 2000. godine, isti oni sa kojima se dogovarao kakvu će politiku da vodi, kako unutrašnju, tako i spoljašnju. Ko će, na koji način da uništava Srbiju, i privredno i na bilo koji drugi način.

Kako je stvoreno privredno groblje? Kako su uništena preduzeća posle 2000. godine? Kako su ostajali ljudi na ulici, koliko je bilo nezaposlenih? Šta se sve izdešavalo sa kriminalnim privatizacijama i ko je za to odgovarao?