Privodite kraju, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući, član 108.

Moram prosto da vas podsetim da su vama na raspolaganju određene mere, kao što su: izricanje opomene, oduzimanje reči ili slično, svaki put kada se uvredi srpski narod, država Srbija i Narodna skupština.

Meni je drago što je prethodni govornik Zoran Živković potvrdio sve ono što smo malopre rekli i drago mi je što građani Srbije imaju prilike da vide svojevrsnu koaliciju Živković – Plenković – Stipe Mesić – Ante Gotovina. E sad, pošto je na delu u poslednje vreme jedna antisrpska histerija sa podizanjem ruku u određenom pravcu, kao što možete da vidite od Stipe Mesića, od Ante Gotovine, ja očekujem od Zorana Živkovića da se u narednim danima slika sa ovom sramnom reakcijom i da se pridruži toj koaliciji. Zahvaljujem.

Poštovane kolege narodni poslanici, nemoguće da sam ja toliko prekršio Poslovnik za nekoliko diskusija, tako da sada u skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od pet minuta, dok se ne uspostavi red na sednici.
(Posle pauze)

Poštovani poslanici, na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Zahvaljujem.

Pošto ste sada došli u salu, niste pratili ono što se dešavalo ranije, tako da ću dati svoj doprinos diskusiji o amandmanu na član 3. Zakona o memorijalima.

Tražio sam i povredu Poslovnika i repliku, ali nije bilo prilike da se dobije, tako da ću sada da iskoristim, uz vaše dopuštanje, da nastavim u onom maniru i na način kao što su kolege pre mene govorile o ovim amandmanima.

Bilo je neko pitanje – ko je glup i ko je zao? Glup je onaj ko 16. avgusta 2016. godine nosi majicu …

Poslaniče, za trenutak ću vas prekinuti, svakako ćete razumeti razloge.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo dalji rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim predsednika predstavničkog doma Kraljevine Maroko, NJ.E. gospodina Habib El Malki, koji se nalazi sa članovima delegacije u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
Želim da obavestim Narodnu skupštinu Republike Srbije da smo upravo potpisali Sporazum o razumevanju i saradnji sa Parlamentom Kraljevine Maroko. Zahvaljujem još jednom NJ.E. na njegovoj poseti i razgovoru koji smo imali.
Izvolite poslaničke Živkoviću, možete da nastavite.

Hvala lepo.
Neki su se prepoznali u nekim mojim rečima, pa da bi dao dodatno objašnjenje, smatram glupim i zlim onoga ko 16. avgusta 2016. godine, nosi majicu sa likom kandidata za predsednika Amerike Donalda Trampa, i poziva da se za njega glasa, a onda posle toga kaže da je to najveći neprijatelj srpskog naroda i onda optužuje mene da sam ja sluga te iste države. Isto je glup i zao onaj ko prezire tu državu, zalaže se za nešto potpuno suprotno, a pare mu propadaju zarobljene u banci u toj državi. Tako da je to jedan deo objašnjenja.
Druge kolege su se prepoznale u onom delu da li su pametni ili su nešto drugo, da li su dobri ili su nešto drugo, tako da ne bi više da ulazim u to.
Nego, da se vratimo na ono što sam govorio malopre, i zbog gostiju koji su tu, ali i kad nisu tu, hajde da ne kvarimo ono što je dobra prošlost, ono na šta treba da budemo ponosni, ima puno toga. Srpska istorija je puna događaja kojima moramo i treba i jesmo i moramo biti ponosni. Osim poslednjih 20-ak, 30 godina, od negde 1990. godine, pa na ovamo, mahom možemo da budemo ponosni na istoriju u kojoj su učestvovali Srbi kao narod, i u kojoj su učestvovali drugi građani Srbije.
Bilo je naravno, i grešaka. Pošto je tako široka tema, hajde da dam i ja neki osvrt. Greška je bila praviti Jugoslaviju. Nije bilo potrebe da se to radi. Pobeda nad Austrougarskom, pobeda nad Turskom u to vreme, nije morala da bude završena onako kao što su velike sile htele, a to je da se napravi jedna velika neodrživa država. Moglo je to da se reši kroz Srbiju i neku katoličku varijantu, sverenoslavije.
Potpuno se slažem sa tim da su i Srbi, ali ne samo Srbi, nego svi, osim nekih izuzetaka, gubili u to vreme, od 1918. do 1990. godine, ali se samo setite ko je vladao tada, čije dinastije? Šiptarske, makedonske, bošnjačke, ili srpske? Toga se setite. Setite se i ko je posle toga vladao ovom državom, i setite se koje su bile šanse i 1989. godine, kad smo bili pozvani da budemo deo evropske ekonomske zajednice, o čemu postoje valjda neki ljudi koji nešto čitaju, to postoji u arhivima, pa, je to propušteno.
Prema tome, hajde da sagledamo i naše greške, ali sigurno rasprava o jednom važnom zakonu, kao i zakon koji je danas na dnevnom redu, odnosno amandmani na taj zakon, ne treba da bude mesto gde će se pokazati svo neznanje, primitivizam i zla namera ni sa čije strane. Ko se u tome prepoznao već se javio, neću da pričam dalje o tome.
Ali, molim vas, zbog tih žrtava, ako hoćete zbog Cara Lazara, zbog Miloša Obilića, zbog devet Jugovića, zbog Kosovke devojke, zbog heroja Prvog svetskog rata, Balkanskih ratova, oslobodilačkih ratove i Prvog srpskog ustanka i Drugog srpskog ustanka i oslobođenja u Drugom svetskom ratu i u otporu koji je pružen NATO agresoru 1999. godine, što neki ne znaju, da se ne igramo sa tim svetlim delom srpske istorije i istorije Srbije, nego da imamo dovoljno drugih tema oko kojih možemo da se nadmećemo, možda ne baš uvek najkulturnije. Ali, nemojte da kvarimo našu istoriju. Svi, pa čak i vi, možete da budete ponosni na nju do pre 1990. godine.

Koleginice Jovanović, koleginice Radeta, po kom osnovu samo mi recite?

(Nataša Sp. Jovanović: Po Poslovniku.)

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.