Hvala, predsedavajući.

Evo, u ušima mi još odzvanjaju neka cinična pitanja koja su postavili pojedini poslanici jednog dela opozicije, i to pitanja – u kojim je to bitkama srpski vojnik učestvovao ili koje je to bitke srpski vojnik dobio a koje je gubio. Setimo se nekih od njih. Setimo se Maričke bitke 1371. godine, ili Kosovskog boja 1389. godine, ili Kunovičke bitke 1444. godine kod Niša, podno Suve planine, setimo se da je srpska vojska ušla u Kosovski vilajet i odmah posle toga je oslobodila i Bitoljski i Skadarski vilajet, teritorije Bitoljskog i Skadarskog vilajeta.

U novembru 1912. godine srpska vojska je oslobodila Drač, a povlačenjem 1913. godine stvorili su se uslovi za formiranje samostalne albanske države.

U Prvom svetskom ratu srpski vojnik 1914. godine je branio svoju zemlju, a 1918. godine ostali smo bez 28% stanovništva.

Na temeljima stradanja srpskog vojnika stvorene su Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevina Jugoslavije. Kad smo kod Jugoslavije, od svih Jugoslovena u Drugom svetskom ratu najviše su stradali Srbi, i to ne od ruke okupatora, nego od ruke onih kojima smo oprostili ono što su nam radili u Prvom svetskom ratu. Isti ti su nam nabili nož u leđa 1991. godine, a jugoslovenski vojnik je opet hteo da brani svoju državu, jer su ga odmah proglasili za srpskog okupatora.

Nije problem kad to čujemo od onih koji su nas iseljavali, koji su nam palili kuće. Boli to kad to čujemo od nekih od nas. Boli kada mi sami negiramo sopstvenu istoriju i kada su nam tuđe agresije draže nego sopstvene žrtve.

Srećom, istorija srpskog junaštva ne počinje od podgoričke plakete gospodina Živkovića, niti od CIA kursa koji je pohađala gospođa Jerkov.

Ako ne možemo da se složimo oko onoga što je bilo, oko onoga što će biti, oko budućnosti, hajde bar da složimo oko onoga što je bilo, oko prošlosti. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Ne čudi me da se poslanici SNS informišu na „Vikipediji“, gde se nalazi informacija da sam ja pohađala nekakav CIA kurs ili ne znam šta tačno piše.

Ne znam, gospodine Pekarski, razumete kako „Vikipedija“ funkcioniše? To nije zvanična baza podataka, niti onaj na koga se odnosi ima ikakvu kontrolu tamo što piše.

Pitajte neke od vaših kolega, verovatno su oni prilikom pisanja doktorata koristili možda neke izvore sa „Vikipedije“, makar ono što su samostalno napisali, a što nisu prepisali.

Čitaću polako, da biste mogli da razumete. Vaš amandman glasi: „Obrazovanjem Saveta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na upošljavanje kapaciteta, tako da sledeći put kada vam bude palo na pamet da nekom držite predavanja da li su nam drage naše žrtve, koliko ih cenimo i koliko poštujemo, a vi se setite da ste podneli amandman kojim tražite da se postavljanjem ratnih memorijala obezbedi upošljavanje kapaciteta. Samo to imajte na umu, pa onda držite predavanja nekome koliko je patriota i koliko ceni ljude koji su za ovaj život dali zemlju i koliko cene njihovu žrtvu i koliko ceni ono što su uradili.

Upošljavanje kapaciteta, gospodine Pekarski, to ste predložili da obezbede ratni memorijali. To što vi čak ni o tim ljudima niste u stanju da govorite, a da na najbrutalniji mogući način ne vređate one koji ne misle isto kao vi, to što kolege iz SNS vidim već dižu Poslovnike, što će opet biti desetine reklamiranja Poslovnika, koje služe kao replike, govori o SNS više nego bilo koji politički protivnik.

(Zoran Živković: Replika.)

Nemate pravo, gospodine Živkoviću.
(Zoran Živković: Kako ona ima, a ja nemam?)
Pa, vi ste sami priznali da ste dobili plaketu iz Podgorice.
(Zoran Živković: Tako je.)
Koleginica Jerkov ništa nije priznala.
Narodni poslanik Krsto Janjušević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. dostojanstvo. Molim vas da samo zarad istine, koalicioni partner prethodne govornice tvrdi, tačnije radi u pravcu da ratni memorijali i te kako imaju veze sa upošljavanjem i sa kapacitetima i sa svim…

Pazite, mi se ne informišemo sa „Vikipedije“. Vaš koalicioni partner na svim lokalnim izborima u Zlatiborskom okrugu Milan Stamatović je stavio spomen-obeležje stradalnicima iz Drugog svetskog rata pod hipoteku. Poslanici SNS se informišu sa Republičkog geodetskog zavoda i tamo kada ukucate 4624/1 parcelu, videćete da je vrsta tereta hipoteka – 2014. godina, hipoteka za kredit za, po nalazu revizora, sumnjivu nabavku gondole, tako da iz vašeg ugla to je za upošljavanje kapaciteta, a iz našeg ugla, svaki ovaj amandman dodatno ima smisla, jer od vas nas zaista više ništa ne može iznenaditi. Zahvaljujem.

U skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od pet minuta.

(Posle pauze)

Idemo dalje.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo, kao što su poslanici SNS istakli već više puta u dosadašnjoj raspravi da bi država Srbija mogla da obezbedi sredstva za svoje velike i važne potrebe, u koje svakako spada i dostojan odnos prema memorijalima, ali i sve drugo što je zaista potreba ove države. Ona mora da se razvija, ona mora da stiče.

Danas je to u Srbiji realnost. Između ostalog, zbog toga mi sada raspravljamo i o ovom zakonu koji predviđa i tu vrstu brige.

Danas je Srbija, po mišljenju znamenite revizorske kuće „Ernst i Jang“ među 15 najuspešnijih zemalja u Evropi kada je reč o broju investicija. U svom zvaničnom nalazu, ta kuća je Srbiju pozicionirala na listi top 15 zemalja, po prvi put od kada se ova lista izdaje. To dovoljno govori na temu kakve su prilike u našoj zemlji danas, i ako treba da se poredimo sa nekim prošlim vremenima, kakva su bila nekada.

U odnosu na prethodnu godinu, Srbija je investicije uvećala za 157% i po ovom osnovu posao je pronašlo 20.000 ljudi. To je, naravno, proces koji ima svoju dinamiku i koji mora da se održava.

U vezi sa tim procesom, pre samo dva dana, i u Pančevu je otvorena nova investicija, odnosno započet je novi dobar projekat koji će obezbediti posao za dodatne stotine ljudi, posao vredan u stotinama miliona evra i posao koji je lično otvorio i koji je svojim prisustvom obeležio predsednik države Aleksandar Vučić. Tom prilikom mi smo utvrdili da će po svim projekcijama planirani rast u Republici Srbiji nadmašiti 3,5% i mi očekujemo da to može biti čak 4%.

To je dakle, sve ono što je realnost u našoj zemlji danas, to je sve ono što nam je omogućava da se dobrim stvarima mi u Srbiji bavimo. Mi ćemo to svakako nastaviti da činimo, a šta rade drugi, neka ostane njihov problem, i one avetinjski prazne klupe žutog preduzeća s druge strane nek budu poruka Draganu Đilasu šta je to on to kupio. Hvala lepo.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Barišić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovana ministarko sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege, i danas raspravljamo o važnom zakonu, zakonu koji se, evo, donosi posle 40 godina, jer svi znamo da se ova oblast definisala propisima koji su doneti davne 1970. i neke godine prethodnog veka, tako da je zaista bilo potrebno doneti jedan novi zakon koji će urediti ove propise i, naravno, da najveća novina jeste nadležnost Ministarstva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala.

Ono što želim da naglasim jeste to da grad Kruševac, odakle dolazim, upravo sutra otkriva jedan novi spomenik, spomenik Knjeginji Milici, koja je zaboravljena, eto, šest vekova.

Nijedna prethodna vlast, kako u gradu Kruševcu, tako i u Republici, nije se setila da podigne ovaj spomenik. Biće otkriven sutra u 11.15 časova na Trgu Despota Stefana.

Tu inicijativu dao je gospodin Bratislav Gašić, aktuelni direktor BIA, a inače, gradonačelnik grada Kruševca u periodu od 2012. do 2014. godine. I, ne samo to, nije to jako bitno, koliko to da je uspeo da sklopi dogovor sa privrednicima Rasinskog okruga da se donatorskim sredstvima podigne ovaj važan spomenik.

Ono što je jako bitno jeste to da će se do 14. oktobra ove godine podići još jedan spomenik, spomenik palim borcima perioda od 1990. do 1999. godine na potezu spomen parka „Slobodište“, takođe iz sredstava donatora, što znači da smo pokazali da jedna odgovorna politika daje rezultate, jer građani i privrednici nam veruju. Zato ćemo u danu za glasanje podržati ove zakone.