Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 108. i 109, trebali ste preduzeti neke mere. Postoji poslovica koja glasi – ko nema sopstvenu vrednost, ne može da ceni tuđu. To se odnosi na mog kolegu poljoprivrednika Živkovića, doduše poljoprivrednika u pokušaju. On je ovde više puta rekao da mu se seljaci smrde. Memorijali o kojima govorima su većinom za seljačku vojsku, dakle, za one ljude koji njemu smrde, ali kada doručkuje, ruča, večera hrana mu i te kako dobro dođe. Znači, proizvod seljaka njemu godi. Ima i drugih proizvoda o kojima ću malo kasnije, a koje konzumira u tečnom stanju.
Kada se već poziva na lekara, Milisavljević nije tu, ali je tu za njega doktor Rančić, specijalista.
Dakle, rekao je da su nam amandmani besmisleni, čovek koji je sa Pavićevićem podneo hiljade, hiljade amandmana i onda ga nazvao političkim nadničarem. Ovde se ponosio neko uniformom, ali nije rekao da li je dobio pušku, nisu mu dali pušku. Znate zašto? Nisu znali na koju će stranu pucati 1999. godine.
Govorio je o plaketi zahvalnici. Neka je pokaže i videćete da je bez pečata, iz Podgorice, iz septembra meseca 1999. godine kada se vraćao sa mora. Dakle, ta plaketa je iz Podgorice, ja to odgovorno tvrdim, a on je bio gradonačelnik u Nišu. Kakav je on to doprinos, kao gradonačelnik Niša, dao u Podgorici, to sami recite?
Dalje, spomenici, on je hteo …