Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč?
Kolega Janjuševiću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kulturno nasleđe kao resurs je veoma važno, zato što u njemu imamo veliku količinu znanja, akumulirano tokom prethodnih decenija i vekova, znanja, veština i informacija koje su nam izuzetno neophodne i značajne za našu kulturu, obrazovanje, privredu, ekonomiju, turizam.

Svakako tome ne doprinose i našoj ekonomiji ne doprinose oni koji govore da smo sve ratove izgubili, da smo u svim ratovima bili poraženi, iz razloga što iz ugla veličine neprijatelja kroz našu istoriju oni su išli na to da nas unište a ne da nas poraze. I zato nikada ni jedan rat nismo izgubili, zato što postojimo.

Svakako ekonomiji, a vezano za kulturno nasleđe, ne doprinosi ni ovaj podatak, a dolazi sa Zlatibora, sa mesta odakle Milan Stamatović deli lekciju o poštenju, o srpstvu, o tradiciji i svim vrednostima.

Kada odete na portal „Geo Srbija“ i pronađete mesto gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata, parcela 4624/1, a onda na sajtu Republičkog geodetskog zavoda ukucate broj te parcele, vidite da je ona pod hipotekom. Dakle, mesto gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata je pod hipotekom, zajedno sa hektarima okolne zemlje, namenjene za kredit za nabavku sporne gondole na Zlatiboru. I to je samo jedan primer onih koji nam drže predavanje kako da sačuvamo Kosovo, kakvu budućnost. Dakle, kako mi živi da očekujemo nešto dobro od onih koji i mrtve stave pod hipoteku? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ognjanović, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što naš narod treba da prenese svetu jeste da je Srbija mala i ponosna zemlja, sa velikom dušom, a buduće generacije treba da čuvaju i neguju svoju istoriju. Realizacijom ovog zakona mi pratimo kurs kojim nas vodi naša Vlada i to će nam dati mogućnost da se razvijamo, da se uposlimo, gradimo i rastemo.

Opština Grocka, gde živim, ima ogroman turistički potencijal jer se nalazi uz reku Dunav, veliki broj kulturnih zaostavština, među kojima je najpoznatije Vinčansko nalazište, ali je manje poznato da se u naselju Ritopek u oktobru 1944. godine vodila jedna od najvažnijih bitki za oslobođenje Beograda. Ovde se nalazi spomen-kosturnica gde su sahranjeni sovjetski i srpski borci koji su poginuli u Drugom svetskom ratu u borbi protiv fašističke Nemačke.

Iako je opština Grocka tek sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast intenzivno započela sa razvojem turizma i potrebno je još mnogo ulaganja kako bi mogla da zadovolji potrebe gostiju koji je posećuju, za ovo kratko vreme u našim turističkim ponudama je čitav niz različitih manifestacija i obilazak kulturnih baština, tako da je Grocka dobila svoje mesto u turističkim destinacijama Srbije.

Sve ovo je uticalo da je u planu razvoj seoskog turizma i čitava opština teži ka ubrzanom privrednom razvoju. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Kovačević, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o negovanju tradicije, bojim se da je u modernom društvu sve manje onih koji su voljni da je neguju, zato je možda pravi trenutak da se ova oblast uredi i da se jasno znaju zaduženja.

U Timočkoj krajini se od tradicije nikada nije odustalo, a simbol očuvanja kulturološkog identiteta je svakako Negotin koji je prepun istorije. Negotin je grad hajduk Veljka Petrovića, junaka Prvog srpskog ustanka čija se obeležja mogu naći na svakom drugom koraku. U centru se nalazi njegov spomenik kao i njegov muzej koji tematski pokazuje detalje njegovog života i čime su se tada, u ono vreme Negotinci borili protiv Turaka. Lična hrabrost i junaštvo Veljka Petrovića ogledaju se u njegovoj čuvenoj rečenici – glavu dajem, Krajinu ne dajem. Poginuo je braneći Krajinu od Turaka. Grob hajduk Veljka Petrovića nalazi se u staroj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice. NJegovo ime u Negotinu nose i škole i restorani, pa čak i neka pića i hrana. Toliko je Krajina ponosna na svog junaka.

Uz sve pomenuto Negotin je ujedno i centar stvaranja Stevana Stojanovića Mokranjca, čuvenog kompozitora gde je i rođen, a njegova kuća je takođe pretvorena u muzej. Ponavljam, Negotin je prepun istorije i zato ga turisti često posećuju. Verujem da nema deteta koje u Krajini ne zna ko je bio hajduk Veljko Petrović, a tome je doprineo upravo ovakav odnos građana Negotina prema lokalnim memorijalima. Ovaj primer bi trebalo da slede mnogi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Da li neko želi reč?
Kolega Joloviću, izvolite.

Zahvaljuje, predsedavajući.

Uvažena ministarko, obrazovanjem saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala, obezbeđuje se razvoje Republike Srbije, kao i bolji pristup ekonomskim resursima.

Naime, osnovni zadatak članova saveta jeste dobro sprovođenje propisa ovog zakona, kao i obezbeđenje negovanja tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, unapređenje turističkog potencijala Republike Srbije, kao i proširenje spomenika kulture i ostalih značajnih mesta i oblasti koje su ostale zapamćene kao uporište večite borbe srpskog naroda za mir i stabilnost svoje države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mladen Lukić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije dobio je tu čast da se bavi uzvišenom misijom vezanom za ratne memorijale, tako što da je mišljenje povodom predloga za uređenje ratnog memorijala ili uklanjanja ratnog memorijala.

Na taj način osobe koje su najkompetentnije iz odgovarajuće struke najbolji način daju doprinos vezan za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i zaštite ratnih memorijala. Na ovaj način mi ispunjavamo obavezu da budemo časni potomci, da bi bili dostojni naše slavne istorije.

Srbija će uvek pamtiti gde smo bili, gde su naši preci i naši saveznici položili živote za našu slobodu i radi čega, kako bi budućim pokolenjima ostavili ta sećanja u večnom pamćenju.

Moramo biti svesni vrednosti naše istorije i žrtava koje smo dali i koje su dali naši saveznici kako bismo mogli objektivno da gradimo našu budućnost. Zahvaljujem na pažnji.