Dame i gospodo, mislim da nikome kao sadašnjoj skupštinskoj većini do sada nije pošlo za rukom da ovako i ovoliko unizi Narodnu skupštinu. Mi danas radimo sa nekoliko prekida u prenosu, što je jako loše. Govorimo o ozbiljnim predlozima, zbrčkanim u jednoj tački deset ili jedanaest potpuno različitih tačaka dnevnog reda. Narodnih poslanika uglavnom nema u sali i ovo je zaista nešto što bi moralo da se ispravi ukoliko nećemo i dalje da građani Srbije budu još više odbojni i prema Narodnoj skupštini i prema političarima i prema izborima, a pretpostavljam da to nikome nije u cilju, a bogami vi to uspešno radite.

Danas govorimo o, rekoh, vrlo ozbiljnim zakonima i najviše je bilo reči o transplataciji i dosta je primera navedeno zbog čega ovaj Predlog zakona nije dobar, a zaista nije. Znate, ministre, kada se donosi neki zakon, kada se predlaže mora da se zna malo i o mentalitetu sopstvenog naroda. Znate da je pre nekoliko dana umro odbornik iz Užica, SO Užica. Niko ne zna od čega je umro, da li od stršljena ili od čega. Porodica nije dozvolila čak da se izvrši obdukcija, a kamoli da bi dozvolili, ne njegovi sad, da ne pominjem tu porodicu, da se uzimaju organi na ovaj način kako ste vi predvideli. Ovo nije dobro i ovo nadam se iskreno da nikada neće na ovaj način ni da zaživi jer je to prosto nemoguće.

Kako sada funkcioniše recimo transplatacija bubrega? Imate čoveka koji je, sada govorim o konkretnom primeru, ali neću reći ime, nekoliko godina na dijalizi. Svaki put je pri vrhu, prvi, pa drugi, prvi pa drugi, ali kada se pojavi bubreg, on je ipak drugi i sada se pojavio bubreg i kažu – sada si ti na redu, ali konzilijum kaže – toliko ti je oslabio organizam da ti ne možeš podneti takvu operaciju.

Pri takvim primerima ne možemo ni da zamislimo da bi ovaj zakon smeo biti u ovoj formi usvojen.

Imam ovde i drugih predloga, pre svega izbor sudija, imenovanje sudija koji se prvi put biraju i ti predlozi VSS. Ovde zaista, nema se dovoljno vremena, ali ovo što ste vi nama ovde predstavili je nešto što mi pojma nemamo zapravo šta je, imena, prezimena, biografije koje to nisu, nije biografija samo Marko Marković se rodio zato što se rodio tad i tad, tu i tu. Pre svega ovde nedostaje radna biografija za svakog kandidata.

Za neke kandidate ste napisali koliko su godina studirali, za neke koliki im je prosek, koji je prosek bio na kraju studija. Nekako mi se to čini onako da ste selektivno birali gde vam je odgovaralo, gde je neko manje studirao tu ste pokazali koliko je godina studirao. Ako je neko imao malo veći prosek, onda ste to na taj način prikazali. Ovo drugačije zaista ne može da se tumači.

Interesantno je kod svih ovih kandidata za privredne sudove kako se to desilo da su samo oni položili taj ispit za privredne sudove. Da li je bilo još kandidata? Ja sam na sajtu gledala – nema. Poziv za polaganje kaže samo onim koji su imenom i prezimenom pozvani.

Da li je moguće da je to zatvoren krug, da tu ne mogu da se pojave neki drugi ljudi, samo ovi vaši sa ove akademije, koji su počeli da rade u sudovima, pa onda kažete, neko je volontirao u sudu nekoliko meseci, pa je onda stalno zaposlen, a znam puno mladih pravnika koji su volontirali u sudu po dve godine, ozbiljno pomagali sudijama i naravno, nisu kasnije ostali u radnom odnosu. Sve ovo ukazuje da vi zapravo pravite, odnosno da predlažete partijske ljude u sudove i to ovo iz njihovih biografija apsolutno govori. Nažalost, pojedinačno ne mogu, a čak nemam vremena a nije ni bitno pojedinačno, pre svega, bitna je pojava.

Šta vi niste uradili? Niste uradili ništa kada je u pitanju reforma pravosuđa. Kunete se, obećavate, oni pre vas su isto radili, vi sada takođe, nema ni „r“ od reforme. Da li vi znate, gospodo iz Visokog saveta sudstva, recimo, da imamo opštinu Svrljig, jednu od opština, Milija uvek kaže da je to najlepša opština u Srbiji i mogu da se složim, lepa jeste, ne biram najlepšu, ali u toj opštini nemate ni sud, nemate ni sudsku jedinicu, nemate ni notara. To je opština u kojoj danas sve overe se vrše u opštini? Da li je to u skladu sa zakonom? Nije. Vi ste krivi zato što ste napravili takvu mrežu sudova. Umesto da se razvijaju te manje opštine tako što ćete im zadržati i sudove i pošte i škole itd. vi to sve jedno po jedno gasite, a pričate o nekom ravnomernom razvoju.

Ono što je takođe vezano za reformu, a što je interesantno da nikada niko od vas nije pomenuo, jeste retroaktivna primena Zakona o krivičnom postupku, Krivičnog zakona, pardon, jer je tada bio Zakon a ne Zakonik, da li vi znate da se u srpskim sudovima izriču mere zatvorskih kazni od 40 godina za krivična dela koja su izvršena, eventualno ako jesu pre 2000. godine. To je u nekoj tami kao danas bez televizijskog prenosa dosmanlijska vlast u vreme akcije Sablja, nešto poturila. Niko živi ne može da razume šta, gledala sam te izmene zakona i jedne i druge na tom, tada saveznom i republičkom nivou, niko to ne može da raspetlja, ali je činjenica da imamo situaciju da se najgrublje krši Ustav Republike Srbije, da krši princip … ali niko ne reaguje. To će biti jedan od osnova, na osnovu čega ćemo sasvim izvesno uspeti, pre svega, naš predsednik i ekipa advokata, ćemo uspeti da izdejstvujemo da se obnovi postupak Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanoviću, zato što su oni, između ostalog, u nekoliko slučajeva osuđeni na kaznu od po 40 godina za dela kada je postojala najveća kazna od 15 godina odnosno 20 zamena za smrtnu kaznu. Vama to ne smeta. Vi slušate neku Venecijansku komisiju, koja vam neće reći ništa dobro. Setite se šta su radili, šta je radila ta Venecijanska komisija u vreme kada je Snežana Malović bila ministar, njoj smo prorekli ovu sudbinu što joj se desila u međuvremenu kada je u pitanju profesionalni angažman, to isto će se desiti i Neli Kuburović, zato što ne radite opet, kao što sam i malopre rekla, ministru Lončaru, ne radite ništa u odnosu na realno stanje u državi Srbiji. Pustite vi EU, evropske komisije, neće bre ljudi biti EU do te 2025. godine, kada se nama nešto kao pokazuje da ćemo se približiti tim vratima Evrope.

To što vi radite kroz ove kojekakve izmene zakona, pa onda kažete ne radimo mi to zbog EU, nego zbog nas. To jednostavno nije tačno. Donosite neustavne zakone. Vi predlažete skupštinska većina usvoja i ovaj zakon o transplantaciji je neustavan. Najgrublje kršenje ljudskih prava i videćemo da li će Ustavni sud sa novim sudijama, a ima u Ustavnom sudu sada sudija za koje verujemo da će se zaista pridržavati Ustava i zakona, videćemo da li će da ocene neustavnim odredbe ovog zakona, jer ćemo mi, čim zakon bude oglašen u „Službenom glasniku“, tražiti da se utvrdi njegova ustavnost. Ne možete vi da naterate čoveka, odnosno da kažete da ćete uzeti organe nekom čoveku koji to nije izričito zabranio. Šta vi mislite koliko ljudi zna, a sada pogotovo kada danas i ovu raspravu vodimo bez televizijskog prenosa, koliko ljudi zna i koliko će uopšte znati da je ovakav zakon donet? Šta će se desiti, recimo, ako neko ode pa tamo u toj upravi za biomedicinu ili kako se zove, kaže – insistiram i ne dozvoljavam da mi se uzmu organi, ako budem u toj situaciji i završavam i odluči da nikom više to ne kaže. Kome ćemo mi da verujemo da ćete vi tu njegovu volju poštovati. Naravno, to sam već javno pisala i sada još jedanput ponavljam, poštovani građani, kada ovaj zakon bude donet, pazite kako prelazite ulicu. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Izvolite.

O zakonima vezanim za mrežu sudova, ZKP zaista nisam pozvan da danas dajem bilo kakav komentar, osim o Predlogu odluke za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Čuli smo od prethodnog narodnog poslanika da je navodno za polaganje ili polaganje ispita za privredne sudove bilo selektivno, mogu odgovorno da kažem da svako ko je bio prijavljen i čija kandidatura od strane komisije je proglašena valjanom, urednom i blagovremenom, bio je pozvan na polaganje ispita. Ko se pojavio na ispitu, on je jednostavno taj ispit polagao i moram da kažem da svi predloženi kandidati, a verujte da ih je bilo jako mnogo na ispitu. Na primer, za Privredni sud u Beogradu prijavilo se 110 kandidata, za Privredni sud u Valjevu 11, za Privredni sud u Zrenjaninu 18 i da vas ne opterećujem tim podacima, imate ih praktično u vašim materijalima, svi predloženi kandidati polagali su dva testa, jedan je pisani ispit, jedan je pisani zadatak, svi kandidati su dobili i na jednom i na drugom pisanom ispitu i zadatku ocenu pet, što je najviša ocena.

NJih 85% je dobilo 50 poena na pisanom ispitu, a to je maksimalan broj poena. Ja kao sudija koji imam 28 godina radnog staža isključivo u sudstvu, kada bih osvojio 50 poena na tom testu, verujte da bih bio najpametniji sudija srpskog pravosuđa.

Sa druge strane, njihove karijere koje se takođe nalaze tu, zaista upućuju na zaključak da su dugogodišnji saradnici sa vrlo odgovornim zadacima, sa izradom odluka i pomoći sudija, a oni su dobili od svojih sudija u svom kolektivu kao i u neposredno višem sudu ubedljivo najveći broj glasova i mi smatramo da su oni zaista pravi izbor i budućnost srpskog pravosuđa. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Nisam očekivala odgovor na ovo pitanje, ali me baš zanima gospodine Jovičiću, koliko je bilo kandidata još koji su imali ocene pet, a vi ste izabrali baš ove kao budućnost srpskog pravosuđa, krupne reči?

Mnogo više bih volela da ste se zainteresovali za ovu temu i da kao sudija sa višegodišnjim ili višedecenijskim iskustvom, kako rekoste, da li vi u svom radu poštujete princip „nula pene sine lege“ i „nulum krimen sine lege“? Da li vam nije sumnjivo i da li mislite da je uredu da se retro aktivno primenjuje neki zakon i to na štetu stranke, a pogotovo da se primenjuje a da to nigde nije napisano?

To je ostalo tako zato što su one sudije iz vremena Nate Mesarević, koja je svojevremeno dobila presudu, valjda to niste zaboravili, mnogo je ostalo sudija iz tog vremena i oni uredno to rade na isti način na koji je i ona radila i niko iz te sudijske branše ne reaguje. To je prosto neverovatno. Advokati u žalbama to iznose kao razlog za obaranje presuda, ali nažalost to do javnosti ne dopire.

I zaista bih volela, gospodine Jovičiću, da ste se oglasili na tu našu primedbu, da vidimo šta vi mislite o tome? Da li vi zaista delite mišljenje tih vaših kolega koji mogu da osude nekoga na 40 godina zatvora za neko navodno krivično delo za koje je bila propisana kazna od 15 godina u vreme kad je to krivično delo izvršeno, ako je izvršeno?

Znate, vi ste u to vreme targetirali Legiju i Zvezdana i sve što se dešavalo natovarili ste njima na pleća, da bi se danas ovi kojih nema ovde u sali pitali šta je politička pozadina ubistva Zorana Đinđića? Svakako će saznati kad se obnovi postupak Legiji i Zvezdanu.

Hvala, koleginice Radeta.
Bojan Torbica ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, donošenje novog zakona o presađivanju ljudskih organa sistemski će potpuno urediti tu oblast, odnosno utvrdiće i obezbediti uslove za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, kao i uslove rada i načine organizacije zdravstvenog sistema, u cilju obezbeđivanja optimalne dovoljnosti ljudskog organa za presađivanje i obezbeđivanje visokog nivoa zaštite ljudskog zdravlja, kao i uvažavanje prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštite osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca ljudskih organa i primaoca organa.

Donošenjem novog zakona o presađivanju ljudskih organa pre svega obezbediće se jasna podela zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove presađivanja odnosno eksploatacije organa i donor bolnica, kao i jasna podela poslova i obaveza koje obavlja jedna odnosno druga gore pomenuta zdravstvena ustanova. donošenje programa transplantacije koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije timova i finansiranja celokupnog postupka presađivanja, pojednostavljenje izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje delatnosti presađivanja ljudskih organa, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja organa.

Pojednostavljenje postupka davanja pristanka za presađivanje organa, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove, vođenje registra odnosno uvođenje zabrane o darivanju organa davaoca organa, zakon je pružio mogućnost i svakom punoletnom građaninu Srbije da zabrani, u pismenom ili usmenom obliku, darivanje svojih organa, kao i mogućnost članova porodice da to učini, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, donošenje programa promocije koja će na adekvatan način uticati na promenu svesti građana u vezi sa darivanjem organa i jasan inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti presađivanja organa.

Isto kao i kod prethodnog predloga zakona, neophodnost donošenja novog zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva sadržana je u potrebi da se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove, omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje, u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Predloženim zakonom preciziraće se uslovi pod kojim će se obavljati poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog lica kod ljudi.

Važna novina ovog zakona jeste što jasno precizira koje su to zdravstvene ustanove koje mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva i one koje mogu biti banke istih.

Takođe, ovim zakonom se definiše i registar davalaca matičnih ćelija, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima Branimir Jovanović.
Reč ima Neđo Jovanović.
Reč ima Nada Kostić. Izvolite.

Ja sam prof. dr Nada Kostić, relativno nova poslanica.

Pozdravljam predsedništvo, predsednicu i našeg ministra koji se jako trudi, kao mlad čovek, pun energije, da sredi sve ovo što je nasledio nesređeno.

Prvo bih pohvalila ove predloge zakona i mislim da je zaista bilo vreme da se uredi ta materija zakonski, da ne bi bilo situacija kao što je bilo, ja se sećam u moje vreme, kad sam ja bila direktor KBS „Dr Dragiša Mišović“, bilo je afera, zvali su me novinari iz Zagreba, da su pojedini doktori bili u tom lancu tih nekih živih davaoca organa, trgovina organa, lažnih ultrazvučnih nalaza i tome slično, a da ne kažem sve do kulminacije žute kuće, koja nam je poznata kao kriminal nad kriminalom, gde je isto vršena istraga, ali je sve to nekako uvek bivalo zataškano.

Ono što mislim, pitanje etike i pitanje ljudskih prava, veoma je vezano za ovu problematiku i mislim da je ono u suštini jako osetljiva stvar. Kod nas je počela da se razvija transplantacija kao takva, imali smo transplantaciju bubrega, kao što je koleginica govorila na početku, kad su počeli govori, a kasnije jetre i najzad pluća i srca. E, sad, srce i pluća su još uvek u razvoju, to su skupe metode i tu je potrebna vrlo dobra obuka, izuzetni kadrovi, da bi se to dobro uradilo, a to je izuzetno skupo. Do sada se radilo u inostranstvu, a kao što vidimo, cene su tu približno iste kao kada se to odradi u inostranstvu i kod nas. Ali, svakako naša medicina treba da napreduje, što više naših mladih ljudi da se usavršava i da mi budemo na tom nivou.

Ono što bih ja rekla kao bitno, a to se isto odnosi na matične ćelije, to je savremena medicina i to je veoma važno i značajno u lečenju mnogih bolesti i tkiva, rekla bih nešto što je etičke prirode i što može da otvori vrata za zloupotrebe. E, toga se ja plašim.

Kada je u pitanju 23. član Predloga ovog zakona, transplantacija organa, to je upravo pitanje uslova davaoca organa umrle osobe. Mislim da je daleko bolje da osoba za života, kao što smo do sada imali, zavešta svoje organe i to pismeno potvrdi i dobije donorsku karticu. Na taj način nema zabune. Na ovaj način da za njega, posle smrti, neke iznenadne, je li tako, a on recimo ne želi da da svoje organe, neko drugi odlučuje, otvara mogućnost zaista i korupcije i mita i kriminala i opet svega i svačega.

Zaista se bojim da mi to nekako ne okrenemo, da to nije sigurno i dala sam zato jedan amandman o kome onda kasnije neću govoriti, oduzimati vam vreme, amandman koji se odnosi da se upravo samo zameni taj odnos, znači ne da faktički tu dozvolu daju drugi posle smrti, nego da je daje čovek dok je živ i dok odlučuje. Znate kako, imate verskih i drugih razloga zbog kojih pojedinci zaista ne žele to.

Mi u praksi smo svesni da velika većina ljudi, porodica, onih koji moraju da odu na obdukciju da bismo mi otkrili pravi uzrok njihove smrti, što je veoma važno, odbijaju to. Tako da, mislim da naš narod, koliko je meni poznato, ipak imam iskustvo dosta godina, mislim da će teško to prihvatiti, a bojim se da naš narod neće biti informisan o mogućnosti da Upravi biomedicine dostavi, recimo, svoje neslaganje sa donacijom organa.

Tako da, tu je jedna moja izvesna bojazan i zato smatram da za života je ovo bilo jednostavnije da zavešta svoje organe. Vidite, to objašnjava i onu činjenicu koju smo čuli, naravno mi smo se uskladili sada sa Evropom, za Hrvatsku, da je 30 hiljada ljudi, neko je rekao 30 hiljada ljudi samo nije dalo to, napisalo je to da neće dati svoje organe. E, sad, da li je to realno da 30 hiljada ljudi ili još mnogo ljudi nije znalo uopšte…

Zahvaljujem, potrošili ste vreme.

(Nada Kostić: Eto, to je samo moja primedba. Što se tiče psihoaktivnih lekova, tu se u potpunosti slažem. Naravno, tu više smatram da ove druge službe, odnosno drugi resori treba da…)

Da, tako je.

Reč ima poslanica Borka Grubor.