Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, SNS podržava predložene zakone iz oblasti zdravstva koji će, kao i ostali zakoni koji su prošli javnu raspravu, činiti stub reforme zdravstva u Republici Srbiji. Politika Vlade Republike Srbije ogleda se u obezbeđivanju i realizaciji strateških projekata i novim investicijama, kao i usvajanjem velikog broja novih dobrih zakona, čime se stvaraju najpovoljniji uslovi za razvoj države.

Usvajanjem predloženih zakona urediće se u potpunosti oblast presađivanja organa kroz prepoznavanja značaja, definisanja i uređenja delatnosti u ovoj oblasti, kao i uslova pod kojima se ta delatnost može obavljati. Ciljevi donošenja predloženih zakona su, pre svega, povećanje broja kadaveričnih donacija i povećanje broja uspešnih presađivanja ljudskih organa, kao i smanjenje listi čekanje za presađivanje ljudskih organa. Ostvarivanje zadatih ciljeva realizovaće se kroz jasnu podelu zdravstvenih ustanova na one koje će obavljati poslove presađivanja, odnosno uzimanja ljudskih organa i bolnice za darivanje organa. Istovremeno, podrazumeva se i jasna podela poslova i obaveza koje obavlja jedna, odnosno druga zdravstvena ustanova.

Uspostaviće se jedinstveni informativni sistem u oblasti presađivanja ljudskih organa i zajedno sa donošenjem republičkog programa za ovu oblast neminovno će dovesti do skraćenja listi čekanja za transplantaciju pojedinih organa. Napredak u informatizaciji zdravstva, uvođenje elektronskog reseta, skraćeno vreme čekanja na terapiju onkoloških pacijenata, poboljšano stanje u oblasti mentalnog zdravlja, kao i rekordni rezultati u oblasti transplantacije organa doveli su zdravstvo Srbije sa poslednjeg 34 na zavidno 20 mesto u Evropi.

Godina 2017. ostaće zabeležena po velikom broju donora i velikom broju urađenih transplantacija. Otvoren je Centar za transplantaciju koštane srži u Kliničkom centru Srbije i u njega je uloženo 90 miliona dinara. Dostigli smo standard EU u ovoj oblasti i sa pravom očekujemo članstvo u Eurotransplantu, što bi značilo veće mogućnosti za transplantaciju onim građanima kojima su organi neophodni.

Osnovan je Fond za lečenje dece u inostranstvu i ovim putem je upućeno oko 70 najmlađih pacijenata u najbolje inostrane klinike. Omogućen je konstantan dolazak inostranih stručnjaka, kako bi osiguranici bili lečeni u svojoj zemlji, a domaći lekari sticali nova znanja. Srbija je takođe prepoznala značaj brige o pacijentima obolelim od retkih bolesti kojih u zemlji ima oko 450 hiljada, a u cilju njihovog lečenja u budžetu za 2018. godinu opredelila je milijardu i 500 miliona dinara. Poređanja radi, 2012. godine za istu svrhu izdvojeno je 130 miliona dinara.

Izgrađen je Klinički centar Niš u čije je opremanje uloženo 50 miliona evra. Obezbeđena su sredstva za završetak kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Izgrađeni su novi domovi zdravlja. Potpuno su renovirane skoro sve zdravstvene ustanove u Srbiji. Nabavljen je gama nož, a u toku je nabavka savremenog radio-terapijskog aparata za stereotaksičnu radio-hirurgiju. Svakodnevno će na ovom aparatu moći da se zrači do 30 pacijenata i značajno će se skratiti vreme zračenja, pa će na njemu umesto četiri nedelje, tretman trajati pet dana.

Izgradnjom i opremanjem novog objekta Instituta za onkologiju i radiologiju i nabavkom preko 10 linearnih akceleratora i CT simulatora prethodnih godina, Srbija je ispunila svetske standarde u lečenju onkoloških pacijenata, a to je da poseduje savremeni aparat za zračenje na 250 hiljada stanovnika.

Poslednjih pet godina dodeljeno je preko 6.000 specijalizacija i subspecijalizacija i to najvećim delom iz deficitarne grane medicine, kao što su anesteziologija, radiologija, pedijatrija, neurohirurgija i druge grane. Već krajem ove godine, prvi mladi stručnjaci iz ovih oblasti dostojno i kvalitetno će zameniti svoje penzionisane kolege. Prvi put nezaposleni doktori medicine mogu da dobijaju specijalizacije bez prethodno obavljenog staža od dve godine, kao što je ranije bila praksa i na taj način omogućava se mladim ljudima da se stručno usavršavaju i obezbede sebi kvalitetno radno mesto.

Ove činjenice su dokaz strateške i vizionarske politike Vlade Republike Srbije, koja temeljno realizuje projekte od vitalnog značaja za razvoj naše države. Samo novim investicijama u infrastrukturu i donošenjem dobrih zakonskih i drugih propisa stvoriće se bolji preduslovi za nastavak započetih reformi koje za krajnji cilj imaju povećanje životnog standarda građana.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani članovi Visokog saveta sudstva, skratiću svoju diskusiju, pošto nema onih nasuprot nas koji su pokušali da upute određene kritike. Tu, gospodine ministre Lončar, vama se obraćam, više ste vi samo u dve rečenice napravili za godinu dana, nego prethodnici u 15. Nemam nameru da sada govorim šta ste napravili, pošto to narod vrlo dobro zna.

Pokušali su izvršiti kritike neki bez argumenata, neka vas to ne uzbuđuje. Kritikuju zato što ste radili. Pojavio se jedan koji vas je pokušao kritikovati, šest meseci ga u ovoj Skupštini, zove se prof. dr Pavlović. Poznat je po tome što je snimao filmove, zovemo ga – Dušan pornićanac, od sramote nije smeo ovde da se pojavi. Ako ima malo morala profesorskog, poslaničkog očekujem od njega da podnese ostavku. Ako je gospodin Meho Omerović danas podneo ostavku, ja očekujem od gospodina Pavlovića da podnese ostavku. Ne mogu da verujem da se pojavio danas nakon šest meseci. Pojavio se još jedan nakon godinu dana. Ima ih 15 po mojoj evidenciji, nisu se osam meseci pojavili u ovaj visoki dom. Odu negde kod nekakvih novinara pa tamo izblebetaju se. Radi se o običnim neradnicima, lezijedovićima, hohštaplerima, vidite prazne klupe, nisu u stanju sat vremena da sede ovde, a kamoli da rade nešto u životu.

Pustite druge.

Dve rečenice radi Visokog saveta sudstva.
Hvala vam što ste dobro odabrali kandidate. Niste radili kao prethodnici. Prethodni su vam učinili ono što istorija sudstva nije zabeležila od antičkih vremena do danas. Izabrali su mrtvog sudiju za sudiju LJubišu Ristića. Nata Mesarović je izjavila da je 200 sati potrošila u razgovoru. Pitam je ja i pitaju je građani – kako je mogla obaviti razgovor s mrtvim sudijom, a naplatila je pare. Dalje da ne govorim, jednu sudkinju a zove se, nemam vremena, ali dozvolite radi primera i da ako imaju morala ne bi ustajali ovi nasuprot nas, a zove se Sonja Brkić, izabrana je za sudiju a ujedno je i bila član RIK. Da li to Zakon o sudijama zabranjuje? Zabranjuje, bar u ono vreme. Verujem da i danas zabranjuje. To joj nije smetalo da je uzela 2.673.000 dinara. Poštovani poslanici, nije ih vratila. To je radio prethodni režim. Meni je žao što ih nema da vodimo polemiku. Pobegnu bre, neradnici jedni pobegnu i onda nemaju hrabrosti dalje da govore.
Završiću sad sa sudstvom sa jednom rečenicom. Iz izveštaja Evropske komisije, koja je dala ocenu da nam je sudstvo u vreme njihove vlasti bilo najgore u Evropi. Dakle, evo šta kaže ova rečenica. Iz knjige koju sam uzeo reforma pravosuđa u Srbiji 2008, 2012. godine, strana 96, to stoji. Dalje nastavlja Evropska komisija, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan rizikujući time i princip nezavisnosti. Završen citat. Ko je vama gospodine iz Visokog saveta sudstva, hteo lekcije da drži? Nemaju morala. Da imaju ne bi se pojavili danas. Profesor Pavlović, ovaj se pojavio, kraj stečaja, nakon osam meseci. Pobegao je, nisu u stanju tri minuta da sede ovde a kamoli nešto drugo.
I na kraju, gospodine ministre, možete biti sretan čovek, za vašeg mandata ni jedna afera se nije desila u zdravstvu. Ja nema vremena i ne želim iz drugih razloga, devet u njihovo, devet afera neviđenih. To ćemo govoriti kada dođu amandmani, pa ćemo ukrstiti koplja sa gospodom nasuprot nas. Jedna poslanica, mislim da je iz nikad im dosta nije bilo, neki dan predsednika države nazvala baksuzom. To je sramota. Ona je bre baksuz. Naš je predsednik države više napravio i ova Vlada za pet meseci nego prethodne za deset godina. Baksuz je njihov predsednik tamo koji je 14 stečajeva uništio na neki način i digao za svaki 50 miliona dinara. Koliko je, što gospodin Rističević rekao, ojadio Amerikance, nije mi ni žao koje je pare uzeo. Žao mi je jer je od naše sirotinje koje su uzeli.
Izvinjavam se, ali imaćemo vremena po amandmanima. Nemojte se gospodine ministre sekirati zbog ovih što su danas prozivali, to vam je samo plus u životu. Hvala.

Hvala.
Na listi više nema govornika, te pitam da li se javlja neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika?
Nenad Božić, izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Ja bih još samo ovo kratko vreme koje imam da iskoristim da se osvrnem na izbor sudija koji se biraju prvi put.

U ovom obrazloženju koje smo dobili ima hronologija događaja od raspisivanja oglasa do donošenja određenih odluka od strane VSS koji je zadužen da sprovede vrednovanje sudija i da te svoje odluke posle dostavi Skupštini i nama na usvajanje.

Ono što bih ja imao primedbu ovde je da mi nismo u ovom obrazloženju dobili uopšte nikakvu niti rang listu kako su sudije vrednovane, samo da pomenem da je za ovih devet mesta u Upravnom sudu konkurisalo 118 kandidata, a da za jedno mesto u Privrednom sudu u Novom Sadu je konkurisalo 27 kandidata. Samim tim, pogotovo za ovo jedno mesto je bilo jedan prema 27, očigledno je da se dosta kandidata javilo na oglas koji je raspisan, to je pohvalno da bude raspisan oglas interni. Međutim, mi ne vidimo kako je sprovedena ta procedura. Ne sumnjam da je VSS samu proceduru sproveo po zakonu. Međutim, nama poslanicima i uopšte javnosti nije dostavljena nikakva rang lista gde se vidi recimo kako su te sudije bodovane po određenim kriterijumima koji su zadati. Drugo, polagali su čak i ispit. Ovde se navodi i to. Niti vidimo rezultate tog ispita, niti znamo koliko su ovi kandidati koji su izabrani da nam se predlože da donesemo odluku da postanu pomoćnici sudija, koliko su poena na primer osvojili. Koliko je to od maksimalnog broja poena itd.

Ova praksa inače da nam se ovako dostavlja samo spisak kandidata sa biografijama inače je nažalost ustaljena i ja bih da predložim Ministarstvu pravde i VSS da nama poslanicima i javnost da obavesti detaljnije o samom načinu izbora. Ovako mi stalno imamo utisak da je tu nešto skriveno, a znate i sami da kada je nešto skriveno uvek se otvara sumnja da nešto nije u redu, a ja se nadam da je nama svima u cilju da dobijemo najbolje kandidate, da ti pomoćnici sudija jednog dana konkurišu pa da budu dobre sudije itd.

Mislim da je to jako značajno i nažalost ta praksa se do sada koristila i mislim da to uopšte nije u redu i hteo bih, ako može neko iz ministarstva ili iz VSS, isto tako na sajtu VSS zadnjih nekoliko sednica uopšte nema nijednog zapisnika sa sednice. Tako da ne možemo ni tamo da se informišemo, sem toga što nismo dobili….

Hvala. Vreme ste potrošili.
Reč ima Vjerica Radeta.

Ovi zakoni, a pogotovo zakon o kojem su danas narodni poslanici najviše govorili, odnosno Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, nikako nije smeo da se raspravlja daleko od očiju i ušiju javnosti. Nemoralno je što ste to uradili na ovaj način, kada uglavnom nije bilo televizijskog prenosa, a očekuje se da neko ko ne želi da mu budu transplantirani organi u slučaju moždane smrti, mora o tome da se precizno izjasni, a još ste rekli da može i usmeno, što je baš onako ozbiljna siguracija da će to tako i da se poštuje. Kako, na koji način mislite da će do javnosti uopšte dospeti ono što ovaj zakon predviđa, što je jako značajno svakom građaninu Srbije?

Dakle, morali ste da dozvolite da ovo bude jedna javna rasprava, jer ne mislite valjda da će građani Srbije da čitaju „Službeni glasnik Republike Srbije“ da bi videli kako izgleda tekst ovog sada Predloga, a za koji dan i zakona?

Ništa nije dobro u ovom zakonu i suštinski on je neustavan. Rekla sam već, mi ćemo se obratiti Ustavnom sudu i verujemo da će ovaj novi sastav Ustavnog suda, gde su zaista nekolicina sudija Ustavnog suda ljudi koji su od moralnog integriteta i odlični pravnici i verujemo da će oni uzeti u obzir sve razloge koji budu navedeni u toj našoj ustavnoj žalbi, jer ne možete vi da uzimate organe od nekoga ko to izričito ne prihvati. Donorske kartice su nešto što je bilo prihvatljivo. Dakle, da li mi mislimo i pojedinačno i kako god da je u redu ili nije u redu, da li mi kao laici možemo prihvatiti stav lekara o moždanoj smrti, to je jedna strana medalje.

Ako postoji mogućnost da svaki čovek kaže – da, ja želim da budem donor, ukoliko budem u takvoj situaciji u životu, i to može da se prihvati. Ali…

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.