Zahvaljujem.
S obzirom da imam 13 i po minuta, ovo će malo da potraje do utakmice.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo čuli prigovore onih koji dok su vladali ništa nisu uradili. Da su posle 2012. godine oni ostali na vlasti, srpska trobojka bi bila zastava bele boje. Dakle, ništa u ovoj zemlji nije zatečeno. Bila je to kuća golih zidova.
Napredak u jednom domaćinstvu, u jednoj državi se javlja obično kada dođe do promena i kada neko vešt, neko ko želi, preuzme stvari u svoje ruke i napravi neki napredak. Sve mogu da prigovaraju, ali ne mogu da prihvatim kritiku onih za čije vreme ništa nije urađeno, već je sve bilo razgrađeno.
Mi koji smo želeli tržišnu ekonomiju i demokratiju, od njih smo dobili samo monopol i kriminal, neviđenu korupciju koja je pojela državu. Oni koji se tobože zalažu za demokratiju, treba da znaju da bez države nema demokratije. Takva država ne postoji.
Danas smo slušali njihove prigovore iz oblasti zdravstva. Ništa oni u zdravstvu nisu uradili. Klinički centar Niš nisu oni napravili, niti bi ga bilo kada napravili. Kod njih je lista za čekanje u Kamenici bila šest meseci, čini mi se. Oni su naplaćivali redosled u zračenju u Sremskoj Kamenici, trgujući brojevima sa kojima se išlo na zračenje. U najtežim bolestima oni su pravili biznis. Kamenica je koštala pet-šest puta je povećana njena cena, pet puta su produžavani rokovi gradnje, bili su tu neki čuveni graditelji, bili su tu neki tetkići Republičkog javnog tužioca u Novom Sadu, u kliničkom centru, bile su to supruge raznoraznih funkcionera stran-ke bivšeg režima, ali ništa nisu mogli da urade, ništa od opreme nisu nabavili.
Sa istim tim novcem mi smo nabavili opremu, sagrađen je klinički centar, kupljen je gama nož, kupljeno je linearnih akceleratora koliko je trebalo, redovi se ukidaju, itd. Ostalo je još da se povećaju plate. Napredak je spor, ali je vidljiv, nama koji želimo to da vidimo. Oni koji to ne žele da vide, oni to ne mogu da prihvate. Jer, jednostavno, njima nije cilj napredak ove države, njima je cilj dolazak na vlast, i to ne izborima, nego ulicom.
Danas vidite da nikoga od Đilasove levice ili Đilasove desnice nema. To što Borko nije tu, mogu da razumem, levica nije prisutna u parlamentu, ali nema ni desnice. Desnica je navodno bila protiv one levice, levica protiv desnice, a svi su se ujedinili protiv nas.
Da ja ne bih dužio, ja verujem u ovu državu, verujem u narodne poslanike koji daju mandat Vladi, verujem u birače koji daju mandat predsedniku i verujem da ćemo korak po korak, stepenicu po stepenicu, merdevinama uspeha, naporno doći do boljeg života, jer merdevine uspeha ne doživljavamo kao lift, ono što su doživljavali oni. Hvala.
