Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, želeo bih da podržim amandman uvažene koleginice koji jasno govori o onome o čemu smo i mi insistirali u načelnom delu ove rasprave, a to je da nam je ministar ostao dužan odgovor na pitanje – zašto se nije u potpunosti ostalo na konceptu dobrovoljnosti?
U više navrata sam postavio to pitanje, pa bih zamolio ministra da nam ponovo odgovori na to pitanje. Dakle – zašto smo ušli u ovu vrstu zakonske obaveze da praktično država usvajanjem ovog zakona postaje vlasnik naših organa, a mi moramo onda da jurimo državu u slučaju ako eventualno nismo za to da je zamolimo da nas ona skine sa tog spiska?
Dakle, gospodine ministre, stvar je veoma ozbiljna, pitanje je slobode izbora. Niko ovde ne negira značaj donatorstva organa, naprotiv istakao sam i ponoviću da je to vrhunski primer hrišćanskog služenja, saosećanja, ljubavi prema bližnjem i to svi podržavamo. Ali, kao recimo u slučaju vakcinacije, što sam objašnjavao, ne možete ljudima nešto nametati, ne možete totalitarno uplivisati u privatni život, ne možete određivati da neko mora da bude donator organa, kao da neko mora obavezno da se vakciniše, a ne zna kojom vakcinom vakciniše svoju decu, zato što nema dokaz da je ta vakcina ispravna i nema domaće vakcine, nego je to uvozna vakcina itd.
Isti je slučaj i sa ovom materijom, zato podržavam ovaj amandman. Da ste ostavili konce po kome je dobrovoljno davalaštvo organa, gde svako ko želi da bude donor dobrovoljno se prijavi, nikakvih problema nema i svi bismo to podržali. Vi ovde uvodite jedan polurepresivni koncept po kome smo mi već sada po ovom zakonu obavezni davaoci organa, a ako nećemo, moramo da jurimo državu da onda država skine nas sa tog spiska. Onda još tvrdite da nema tog nekog registra onih koji ne žele da budu davaoci organa. Sada mi recite, u slučaju da neko umre kako onda postupate? Tražite registar da je davalac organa, pa ako ga nema u registru davalaca, što znači da nije, onda šta, jurite njegovu porodicu da pitate da li se daju ili ne daju u slučaju tako ožalošćene porodice i tako vanredne situacije? Da li shvatate koje probleme pravite i da li shvatate koliki prostor za zloupotrebu ostavljate?
Rekao sam vam onda i sada ponavljam, mi nismo mala deca i znamo da postoji trgovina ljudskim organima na planetarnom nivou. Takođe znamo da u Srbiji postoji legalna trgovina organima, pogledajte oglase gde ljudi nude svoje organe na prodaju.
Dakle, ozbiljna su pitanja. Znači, niko ne negira dobrovoljnost davalaštva organa, ali vi ste je ukinuli, odnosno vi ste je zakomplikovali. Mi sada treba da jurimo državu i da kažemo – nećemo da budemo donatori organa. To nije logično. Logično je da mi imamo slobodu izbora i da kažemo – hoćemo da budemo donatori organa.
Ono što sam vam predlagao i kroz amandmane i u onoj raspravi, morate sa druge strane da date donatorima određeno zadovoljenje. Moraju da imaju bolju zdravstvenu uslugu, moraju da budu na svaki drugi način ispoštovani u ovom društvu i državi, moraju da budu mnogo strožije kazne za one koji će se eventualno baviti trgovinom ljudskih organa ili prekršiti ovaj zakon na bilo koji način.
Sve to ja ne vidim da ste usvojili u našim amandmanima, odnosno vidim da ste to jednostavno preskočili, što meni govori da vi nemate dobru volju da uzmete u obzir konstruktivne predloge opozicije i konstruktivno da razumete, zapravo, zabrinutost građana. Već sam vam objašnjavao da morate, kao ministar, kao odgovorno lice, da razumete zabrinutost građana.
Rekao sam, na primeru vakcinacije, ljudi sumnjaju u ispravnost stranih vakcina, to morate da razumete. Sumnjaju. Zašto? Nema domaćih vakcina. Zašto ne funkcioniše „Torlak“? Ko kontroliše strane vakcine? Šta nam prodaju kroz strane vakcine, itd, itd? Možda je to nerealna sumnja, a možda su one najispravnije na svetu, ali vi morate da razumete tu sumnju kao ministar, a ne da šaljete, da kažnjavate roditelje, da zabranjujete deci da upisuju vrtić i škole, da ne dajete socijalnu pomoć za roditelje koji nisu vakcinisali svoju decu itd.
Imate u Evropi primere gde nije obavezna vakcinacija. Pazite, imate u Evropi primere gde nije obavezno donatorstvo, već je dobrovoljno donatorstvo. E sad, vama, kad vam navedem primer iz Evrope koji vam ne odgovara, onda niste Evropljani, onda niste za EU. Pa, čekajte malo, hajmo da vidimo ako ima nešto dobro u toj Evropi da primenimo to dobro, a ne stalno u Srbiji da primenjujemo najgore iz Evrope. Evo, ako u Evropi ima primer da nije obavezna vakcinacija dece, ako ima primer da nije obavezno donatorstvo organa, što ne uzmemo taj primer, nego uzmemo baš onaj najgori primer uvek iz Evrope?
Znači, ovde mi 20 godina iz Evrope i takozvane EU, te nakaradne briselske tvorevine, uzimamo stalno najgore, a nikada najbolje primere. I tu ja vas molim za odgovor na to ključno pitanje – zašto ste nam uzeli dobrovoljnost kao mogućnost davalaštva organa? Znači, zašto ste uveli ovu polurepresivnu državnu meru da smo mi svi dobrovoljni davaoci organa, ako se ovaj zakon usvoji, pa onda mi eventualno treba da jurimo državu i da objašnjavamo da mi to nećemo, onda ispadamo nehumani ili ne znam šta već radimo.
Zašto mi to nećemo, oni koji, recimo, to neće? Zato što sumnjaju u vas, sumnjaju u državu, sumnjaju u vlast, sumnjaju u trgovinu ljudskim organima. Nećete da ispitate krađe beba koje ovde postoje decenija, a svi znamo da su se krale bebe iz porodilišta u Srbiji, svi znamo da se trgovalo tim bebama. Pitao sam vas jasno - da li se trguje ljudskim embrionima, odnosno tkivima abortirane dece? Niste mi odgovorili ni na to pitanje. Znači, sumnjamo u vas, morate to da razumete. To ne znači da sad ratujemo sa vama i da se međusobno poubijamo, nego da sumnjamo u vas, u ovu vlast, u državni aparat, u kriminal, u korupciju, u zloupotrebe. Ne zato što smo se sad probudili jutros da sumnjamo, nego što imamo dokaze da to traje decenijama u ovoj državi.
Decenijama neko krade bebe iz porodilišta i svi to znamo. Da li je neko odgovarao? Da li je neko uhapšen? Da li je neko završio na višegodišnjoj robiji? Pa, naravno da nije. Vi me onda pitate što sumnjamo u srpsko zdravstvo. Pa, zato što kradete bebe iz porodilišta. Možda ne kradete vi, ali vi niste procesuirali i krivično gonili onoga ko je krao do sada. Pazite, to je ozbiljna stvar, neko je ostao bez deteta. Nekome je neko ukrao dete i rekao mu je da je dete umrlo, a dete nije umrlo nego je preprodato u zemlji ili inostranstvu. Da li to znači da će sad neko i sa našim organima da trguje i da ih preprodaje u zemlji i inostranstvu? To je sumnja, opravdana sumnja. Morate to da razumete.
Da ste ostavili dobrovoljno davalaštvo organa niko se ne bi bunio, svi bi glasali za i rekli bi – svaka čast, vodite kampanju dobrovoljnog davalaštva, dajte privilegije dobrovoljnim davaocima organa. Ništa nije sporno, ali nemojte nam uvoditi represiju. Represija - obavezna vakcinacija, represija - morate biti donatori organa, represija jedna, druga, treća, četvrta. Znači, morate razumeti roditelje u Srbiji. Ovo su bioetičke teme, nisu samo medicinske teme. To sam pokušavao da vam objasnim u načelnoj raspravi. Znači, ovo su i bioetičke teme važne za religiozne ljude u Srbiji.
Vi ste mi rekli, evo ja vas molim da mi dostavite mišljenje SPC koje ste dobili. Evo, pročitajte ga ovde javno da čujemo šta je to tačno SPC blagoslovila da vi možete da radite, a šta je, možda, rekla da ne možete da radite. Dajte mi to mišljenje SPC. Ja sam vama citirao mišljenje Ruske pravoslavne crkve koje ima najozbiljniju socijalnu doktrinu koja se tiče bioetičkih tema i čuli ste tamo šta je dozvoljeno, moralno i hrišćanski i šta nije dozvoljeno moralno i hrišćanski, pa me interesuje kakvu ste vi to podršku SPC dobili, tačno za šta ste dobili podršku? Nemojte vi da se izgovarate na crkvu, ona je vama dala blanko podršku. Nema blanko podrške. Znači, ima podrške tačno za određenu stvar.
Molim vas, nemojte da manipulišete crkvom. Ovo je osetljivo pitanje. Religiozni ljudi su veoma osetljivi na bioetičke teme. Znate i za abortus, znate i za eutanaziju, znate i za kloniranje, znate i za niz drugih stvari koje se inače nameravaju doneti kroz Prednacrt građanskog zakonika.
Dakle, ovde ulazimo u sistematsko kršenje porodične privatnosti i hrišćanskog morala i donosi se sve veći broj antiporodičnih zakona, gde je naravno na prvom mestu, to ste već javno rekli da ćete doneti, i zakon o rodnoj ravnopravnosti i zakon o istopolnim zajednicama. Dakle, to je jedan širok spektar antiporodičnog zakonodavstva koji počinje da se donosi u ovoj Skupštini, a sa druge strane glumite borbu protiv bele kuge. Ne može borba protiv bele kuge i antiporodično zakonodavstvo. To isključuje jedno drugo.
Znači, ako hoćete borbu protiv bele kuge onda morate porodično zakonodavstvo, onda morate podršku porodici, rađanju, mladim bračnim parovima, porodicama sa više dece. Deca nam odoše iz ove zemlje jer jednostavno nemaju više poverenja u ovu vlast i ne vide perspektivu i budućnost u sopstvenoj držani.
Zašto ne vide? Recimo, ne mogu da se zaposle ako nisu član SNS. To je to, ljudi ne veruju više u budućnost u ovoj državi. To je tragedija gospodine ministre, to je tragedija da Srbi i građani Srbije ne veruju više u smisao života u sopstvenoj državi, kao što, primera rad, poljoprivrednici ne veruju u smisao bavljenja poljoprivredom u zemlji koja je za poljoprivredu Bogom najviše dana.
Dakle, morate da razumete sumnje građana, ne možete nastupati sa pozicije totalitarnog nametanja bilo čega i kažnjavanja građana koji vas ne slušaju, i obaveze da mi sad idemo vas da jurimo da vam kažemo da naši organi nisu državni nego su moji, privatni. Znači, nemojte vi da raspolažete mojim organima, jer ja vam ne verujem. Govorim u ime svih onih građana koji sumnjaju u ovu vlast, koji ne veruju ovoj vlasti, koji ne veruju generalno vlastima, koji su se nagledali da ove vlasti služe zapadu i zapadnim interesima, da stavljaju na stranu interese građana Srbije, a da uzimaju u prvi plan interese zapada.
Nikoga vi ne možete da uverite da ovde niste ostavili prostor za trgovinu ljudskim organima. Da biste nas uverili, dajte nam dobrovoljno davalaštvo i nikakvih problema nema. Ovako, vi ste otvorili jednu pandorinu kutiju, a naveli smo vam i konkretan primer gde ste ukinuli starateljima mogućnost da odlučuju o donatorstvu organa svojih preminulih, da kažem, rođaka kojima su bili staratelji.
Pozivate se na neki član Porodičnog zakona, gde staratelj sa trenutkom smrti preminulog nije više staratelj. I, sada ćete vi, odnosno nekakav etički odbor neke zdravstvene ustanove, da odlučujete da li možete tom preminulom licu da uzimate organe. Da li vi razumete kuda to vodi? Država da odlučuje da li će uzimati ljudske organe nekome kome sam ja bio staratelj, nekome ko je moj bližnji, da li mi je otac, da li mi je dete, zbog specifičnih razloga sam morao da mu budem staratelj, činom smrti tog preminulog lica ja više nisam staratelj. Šta, vi preuzimate starateljstvo i vi ćete da uzimate organe bez pitanja?
Da li vi razumete, gospodine ministre, koliki je to problem? To je ogroman problem. To otvara ogroman prostor za manipulaciju. To otvara ogroman prostor za sumnje. Samo je bilo jednostavno rešenje, ostaviti dobrovoljno davalaštvo, i kaže država – izvolite poštovani građani, ko želi da bude human, ko želi da bude dobrovoljni donor organa imaće privilegije te, te i te. I, sve u redu. LJudima prepustite slobodan izbor hoće li da budu donori ili neće da budu donori, a ne da vi ovde uplivišete u našu privatnost, ne da naši ljudski organi postaju državni organi kada vi donesete ovaj zakon i da mi moramo vas da jurimo i da tražimo ispisnicu da nećemo da dajemo svoje sopstvene organe. Pazite, osetljivo.
Ne možemo se igrati sa tim. Sumnje građana su ogromne u ovu državu. Kažem vam, ako vi za pola veka niste ispitali jedan slučaj krađe beba iz porodilišta, jedan, ko da vam veruje, gospodine ministre. Ko da vam veruje da se to i dalje ne dešava? Imate čak i preporuku Saveta Evrope da to morate da uradite, godinama postoji ta preporuka, još to niste uradili. Kada vidim jednog lekara i drugo administrativno osoblje koje je učestvovalo u krađi i preprodaji beba, da je završio na višegodišnjoj robiji, tada mi se javite da vam poverujem u bilo šta što mi pričate. Do tada nemojte da mi tražite poverenje na vašu reč, jer niste bili spremni za šest godina vaše vlasti da uhapsite jednog kriminalca koji je krao bebe iz porodilišta, da uhapsite jednog vođu kriminalnog klana koji trguje drogom i ubija našu decu po Beogradu i po Srbiji. Sada ćete da kažete – sudija je kriv, tužilac je kriv. Ko je kriv što ovde funkcionišu trgovci drogom? Ko je kriv što prodaju drogu našoj deci? Ko će da im stane na put? Kada? Vašim Zakonom o psihoaktivnim supstancama? Pa, nikada.
Dakle, nemate poverenje ovog naroda, nemate poverenje ljudi, ljudi sumnjaju u ovu vlast, mnogo puta su prevareni, mnogo puta je zloupotrebljeno poverenje, mnogo puta se radilo u interesu zapada, ne u interesu Srbije i jednostavno se postavlja pitanje – gde je kraj? A vi ste uneli dodatni crv sumnje kada ste ukinuli dosadašnju praksu dobrovoljnog davalaštva organa i namećete nam obavezu davanja organa, a da mi moramo da jurimo državu i da kažemo – mi to nećemo. To je pogrešan koncept, to je naopako okrenut, inače, logičan i smislen cilj dobrovoljnog davalaštva organa. Dakle, morate razumeti roditelje u Srbiji, morate razumeti ljude koji u vas sumnjaju, koji nemaju poverenje, koji ne veruju ovoj vlasti, koji su toliko puta prevareni od svih vlasti, ne samo od vaše, da se razumemo. Evo, SPS je obeležio 28 godina pljačke ovog naroda juče, 28 godina korišćenja državnih resursa, zloupotrebe…
(Isključen mikrofon.)
