Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moram da istaknem da je Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima značajan iskorak napred ka unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite, ali i ka unapređenju bezbednosti zdravlja građana.

Za SNS život i zdravlje njenih građana je nešto što je najsvetije i svakako sve vreme vršenja vlasti SNS pokazuje svojim radom i, pre svega, rad Vlade pokazuje da radi u interesu svih građana, a ovde konkretno u interesu očuvanja zdravlja građana.

Kakvo smo zdravstvo zatekli? Zatekli smo zdravstvo koje je, kao uostalom i svi drugi segmenti našeg društva, doživelo jedan potpuno sunovrat i krah. Moram da istaknem da naš zdravstveni sistem u vreme do 2012. godine čak nije bio ni merljiv, jer nisu postojali ni parametri, ni pokazatelji na osnovu kojih je moglo biti izvršeno merenje.

Moram da pohvalim vas ministre, Vladu, na čijem je čelu tada bio današnji predsednik Aleksandar Vučić, da smo mi u periodu od 2015. do 2017. godine napredovali za 12 mesta i sada se nalazimo na 24. poziciji i ispred smo osam zemalja EU. Naravno da stalnim radom taj napredak u oblasti zdravlja i zdravstvene zaštite krupnim koracima ide napred.

Moram, takođe, da istaknem da ovaj Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima u stvari jeste zakon o produženju života. Svakako da on u svojoj osnovi, sem zdravstvenog aspekta, ima i duboko humanistički karakter. Ja sam jedna od onih koja je potpisala karticu donora svojom voljom i o tome obavestila i svoje potomstvo.

Smatram da je najhumaniji čin upravo čin jednog čoveka da svoje organe zavešta i da bude u mogućnosti da svoje organe daruje onom kome život može da produži, a znamo da to najčešće nije u pitanju samo jedan slučaj, već više slučajeva produženja života.

Ovde bih posebno htela da naglasim vraćanje vida slepim i slabovidim licima kroz transplantaciju, odnosno presađivanje očnog tkiva, odnosno rožnjače. Želim da naglasim da na listi čekanja slepih i slabovidih, kojima je moguće povratiti vid putem transplantacije i presađivanja očnog tkiva, odnosno rožnjače, ima 1.400. Svakako da oni gledaju prenos ove Narodne skupštine i svakako da je vraćanje vida i te kako značajno za njihov kvalitet života, za njihov srećniji život, ali i za srećniji život njihovih porodica, jer vraćanjem vida omogućiće se velikom broju dece, odnosno jednom broju dece, da prvi put vide svoje roditelje, a nekim roditeljima da prvi put vide svoju decu.

Ono što takođe želim da pohvalim, a odnosi se na ovaj zakon, to je registar neželjenih posledica u primeni ovog zakona, a koje vodi Uprava za biomedicinu, odnosno Upravi za biomedicinu su dužne sve zdravstvene ustanove i banke ćelija i tkiva da dostavljaju takve podatke. Zašto je važan registar neželjenih posledica? Zato da bi se odmah, urgentno, blagovremeno i adekvatno otklonila greška ako greške ima i ta ista greška se ne bi ponovila. Takođe želim posebno da naglasim i član 32 pomenutog zakona koji se odnosi na promociju dobrovoljnog davalaštva organa, ćelija i tkiva. Tu je velika odgovornost na Ministarstvu zdravlja i svakako Ministarstvo zdravlja, odnosno vi ministre kada budete doneli plan i program aktivnosti u realizaciji ovog člana zakona uticaćete na podizanje svesti, na razbijanje predrasuda, na razbijanje stereotipa i sigurno će broj davalaca ćelija i tkiva biti veći. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, razvoj svih onih oblasti koje su važne za funkcionisanje društva naravno predstavlja trajno opredeljenje SNS i upravo taj razvoj predstavlja suštinu predloženog amandmana na član 1. Taj razvoj se postiže između ostalog i usvajanjem dobrih zakonskih rešenja i kada to kažem pre svega mislim na ove zakone o kojima raspravljamo danas, konkretno ovaj koji se tiče pitanja ljudskih ćelija i tkiva.

Bez obzira na sve pokušaje da se neki delovi ovog zakona ospore on je nesporno dobar i kada kažem nesporno dobar, da to bude jasno građanima koji diskusiju prate, mislim na činjenicu da na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu da se bave poslovima o ovako važnoj oblasti, to je valjda nesporno i jasno dobro, definiše precizno uslove pod kojima to ustanove mogu da rade, to je valjda nesporno i jasno dobro, dalje, uvodi visoke standarde kada je reč o osetljivoj i važnoj oblasti, što je valjda opet ponovo nesporno i jasno samo isključivo dobro, definiše registar davalaca matičnih ćelija, uvodi pojednostavljenu proceduru, odnosno čini ove postupke koji su važni za zaštitu zdravlja i generalnog obezbeđivanje kvalitetnijeg života naših građana efikasnijim, što je ponovo svakome nesporno i potpuno jasno, isključivo dobro za građane.

Formira se inspekcijski nadzor koji omogućava da sve bude upravo u skladu sa tim standardima koje usvajamo i koje ćemo ustanoviti kada ovaj zakon izglasamo, što je opet nesporno i jasno dobro. Promoviše se donatorstvo. Podiže se svest građana i uvode se ti najbolji standardi koji su upravo na liniji aktuelne svetske nauke i prakse. Sve same potpuno čiste i jasne i dobre za građane i korisne stvari.

Ne mora čovek da bude lekar, i to je potpuno tačno, da bi ove stvari razumeo i uvideo. Međutim, ne mogu a da ne primetim da kada dobre korektne ocene da je sve ovo zaista ovako kako kažem, nesporno i jasno dobro, kada dolaze takve ocene od strane ljudi koji pripadaju suprotnom delu političke scene i znajući naše društvo i manir da se bude po inerciji protiv svakog predloga koji dolazi sa naše strane, pa ipak neko sa suprotne strane govori afirmativno o ovim zakonima, za mene je, dozvolite, to ipak dodatni dokaz da je ovo zaista sve dobro. Kada pride to kaže neko ko je lekar, za mene je to samo dokaz više.

Oni koji ne mogu da odole potrebi da se toj inerciji prepuste, na to naravno imaju pravo, ali to je, moram da primetim, šteta. Čulo se da je usvajanje ovih zakona loše zato što to predstavlja evropski standard, zato što je to standard u zemljama EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš interes je ono što treba nas da zanima. Naš interes jeste da naši građani žive dobro, da obezbedimo kvalitet života, da obezbedimo zdravlje našim ljudima. Ako je to posledica evropskih integracija, to je neki dodatni plus za njih. Ako nema nikakve veze sa njima, a ne mora da ima, to je nešto što mi činimo za svoje potrebe, za svoje ljude, za nešto što je valjda opet nesporno i jasno dobro za nas. Dakle, tu nikakvog argumenta nema, kao ni u tvrdnjama da građani nemaju poverenje u lekare pa zbog toga ne treba da izglasamo ovaj zakon.

Nisam sreo, niti verujem da ću u životu sresti čoveka koji će reći – nemam poverenja u lekare i zato ne želim da živim ili ne želim da živi neko meni blizak. Takvog čoveka nećete sresti ni vi.

Da nema i ima slobodne volje ne mogu do kraja da se dogovore ni oni kojima je očigledno, još jednom na žalost, glavni cilj da danas budu u agencijskim vestima, a sutra u dnevnim novinama zbog toga što su nešto krupno i glasno rekli i na neki snažan način uvredili prisutnog ministra, ali tu opet nikakve suštine nema, nikakvog argumenta nema, kao ni u tvrdnji da ne treba da se glasa za stvari koje služe našim građanima, koje im štite život i zdravlje, zbog toga što se, kako beše, potpuno paušalno i ni na čemu zasnovano kaže – ne znamo da li će neko da pokrade pare iz budžeta za zdravstvo.

Dame i gospodo, nema nikakve priče, niti je može biti o nekakvim krađama iz budžeta za zdravstvo u državi koja danas toliko dobro stoji da iz tog budžeta finansira sa preko osam milijardi adaptaciju i opremanje zdravstvenih ustanova u celoj zemlji. Sa preko osam milijardi – kada je to bilo? To je danas realnost. Nema priče o tim nekim insinuacijama na temu krađa u državi koja danas može oko stotinu novih saniteta da nabavi, a danas to može i to radi. Nema priče na tu temu u državi koja nabavlja linearne akceleratore, a mi smo ih nabavili više upravo da bi te redove čekanja smanjili i to smo uspeli da postignemo. Nema priče na tu temu u državi koja je preko 4,5 milijarde dinara izdvojila za lečenje retkih bolesti naše dece, ali i odraslih, a nije to mogla pre nego što je počela da se ponaša domaćinski i da vodi računa o sebi, naravno pre onih vlada koje je lično vodio Aleksandar Vučić i vlada koje danas nastavljaju taj zajednički posao. Nema priče na tu temu.

Na kraju krajeva, ako se sva priča svede na to da čovek postati kiborg, a ovo je u stvari dobro, ali smo mi zakasnili i sada jurimo za Hrvatskom, jasno je potpuno – i oni koji hoće da kritikuju ne mogu a da ipak ne pohvale makar nesvesno.

Kada se crta podvuče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo bi trebalo da podržimo svi. Oni koji uspeju da odole tom porivu i inerciji da samo budu protiv pa ipak pritisnu taster i glasaju za ove zakone, budite uvereni, ne da se neće pokajati nego će biti ponosni, a vama ministre još jednom svi komplimenti za ove predložene zakone.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar.

Samo želim da vas obavestim o nečemu što se dešava u prethodna dva sata u jednoj bolnici u Beogradu i u jednoj bolnici van Beograda. Rodbina od jednog pacijenta iz Beograda, gde su se stekli uslovi da bude donor, želi i insistirala je, došli su i sami traže da taj pacijent bude donor.
Druga stvar, jedno dete od 16 godina u bolnici van Beograda takođe moždano mrtvo, roditelji su došli, neće da odu dok se ne nađe kome će da se transplantiraju organi.
Toliko o onome o čemu sada pričamo. Ovo se dešava u realnom vremenu. Ovo se dešava sada. Hvala onima koji su učestvovali u ovome.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, na predloženi zakon podnela sam amandman na član 1. u kome se dodaje stav 3. koji glasi da se ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj zdravstvenih uslova.

Uređenje sistema zdravstvene zaštite, organizacija zdravstvenih službi, briga za zdravlje stanovništva, pravo i obaveze pacijenata samo su deo oblasti, a ujedno i najvažnije koje su regulisane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije, koje imaju veliki značaj za zdravlje ljudi, a samim tim i utiču na kvalitet života stanovništva. Kako bi se što bolje u praksi sprovela osnovna uloga zdravstvenih službi, a to je društvena briga za zdravlje ljudi neophodno je sprovoditi mere privredne i socijalne politike kojima se stvaraju uslovi za sprovođenje zdravstvene zaštite a sve sa ciljem očuvanja i unapređenja zdravlja ljudi, kao i mere kojima se usklađuje delovanje i razvoj sistema zdravstvene zaštite.

Društvena briga za zdravlje stanovništva ogleda se, pored ostalog, u otkrivanju, suzbijanju faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje navika o zdravom načinu života, ranom otkrivanju bolesti, pravovremenom dijagnostikom, blagovremenim lečenjem i rehabilitacijom obolelih. Imajući u vidu navedeno, neophodno je konstantno raditi na poboljšanju uslova za sprovođenje zdravstvene zaštite stanovništva, jer na ovom polju može se i treba još mnogo toga uraditi i poboljšati.

Zdravstveni centar Užice, grada iz koga ja dolazim, od svog osnivanja 1990. godine obezbeđuje zdravstvenu zaštitu stanovništvu Zlatiborskog okruga i to u 10 opština u svim gradovima Zlatiborskog okruga. Zatim, preko tri opšte bolnice u Užicu i isturenim odeljenjima u Novoj Varoši, Požezi, Sjenici, Priboju, Prijepolju i predviđeno je planom mreže zdravstvenih ustanova zdravstveni centar Užice da obavlja primarnu zdravstvenu zaštitu stanovništva, stacionarnu zdravstvenu delatnost i specijalističko konsultativnu delatnost. Zaposleni zdravstvenog centra Užice, na čelu sa rukovodstvom, čine i ulažu maksimalne napore za unapređenje uslova rada i pružanje zdravstvenih usluga svim onima kojima je ona potrebna. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr. LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik LJubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, svrha, odnosno cilj svakog od zakona koji mi ovde raspravljamo trebalo bi da bude kvalitetniji život građana, s druge strane lakše rešavanje određenih problema, ako ih imaju, i najvredniji i najvažniji cilj koji proklamuje svaka vlast i svaka stranka, blagostanje svih građana Srbije. Nema sumnje da su zakoni koji su danas na dnevnom redu ispunili tu svoju svrhu. Na nama je da ih dobro razmotrimo i da ih usvojimo kada dođe za to vreme.

Svaka zemlja bi morala da povede računa o svim oblastima, a posebno o obrazovanju i zdravstvu. To su dva stuba na kojima počiva svako društvo. Društvo koje ima neobrazovane ljude, koje nema zdrave ljude nema ni perspektivu. Danas u Crnoj Travi je boravio ministar Mladen Šarčević, ministar prosvete, sa svojim timom i ulio je nadu i veru ljudima u toj opštini, da država zbilja vodi računa o svim delovima Srbije, pa samim tim i o onim delovima koji su manje razvijeni.

Ministar Šarčević je obećao dosta toga i rekao nam je i šta je sve ministarstvo uradilo i šta će uraditi. Ja prenosim pozdrave ministru Lončaru i pozivam njega u ime svih Crnotravaca da sa svojom ekipom, sa svojim timom poseti tu opštinu, da vidi, jer ona je prototip jedne opštine nerazvijene, pogranične, da vidi u kojim uslovima žive i rade ljudi u tom delu naše zemlje. Biće im posebno drago i daćete im veliku nadu i volju da se bore i dalje i da žive u tom delu Srbije koji je manje razvijen ako im sa svojim timom ukažete na određene stvari koje vi radite i na ono što ćete uraditi u budućnosti. To kada vi posetite Crnu Travu sa svojim timom će mnogo značiti tim ljudima. Verujem da će to biti veoma brzo.

Posebno se zahvaljujem ministru Lončaru na informaciji koju nam je malopre dao jer je to nešto što je izuzetno fino, lepo i dobro je kada to čujemo. Imao sam jednu muku da imam jednog građanina koji je došao pre par godina kod mene da se obrati sa molbom – treba mu bubreg za transplantaciju, nikako da dođe na red. I, ja sam pokušavao, molio sam i kolegu Lončara, molio sam i direktora Klinike za urologiju i oni su imali dobru volju da izađu u susret, ali šta se dešava? Ne mogu da se potrefe svi elementi koji su bitni da se presadi taj organ. Znači, nije to tako jednostavno, samo naći ćemo, dobićemo organ od nekog donatora i moći ćemo da damo onome kome treba. Treba da se poklope mnogi od tih elemenata.

Prvi element je ovaj ovde koji mi raspravljamo i o kome govorimo i ako mi ovde svesno izglasamo ove zakone i ako svi imamo tu svest da je to nešto što je pozitivno i dobro za naše građane, biće onda mnogo lakše da se taj problem reši. Nadam se da ćemo svi biti dovoljno svesni, da ćemo se potruditi da ljudima kojima je ta pomoć potrebna stigne na vreme, blagovremeno i da tu svrhu koju smo odredili ispunimo onako kako treba. Hvala.