Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Želeo sam smo da u ime SDS podržim ove predloge zakona i da podržim posvećen i stvarno kvalitetan rad Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja, gospodina Zlatibora Lončara, koji definitivno, ima jasnu strategiju razvoja zdravstva u našoj zemlji, koja prati strategiju Vlade Republike Srbije i predsednika Republike kada je u pitanju modernizacija zemlje i opredeljenje ka definisanju i dostizanju vrhunskog nivoa kvaliteta života naših građana.

Naravno, da ovakvog razvoja zdravstva i ovakvih vidljivih stvari, a to podsetiću samo moje kolege i građane Republike Srbije, možemo videti svakog dana, na svakom koraku. Mnoge moje kolege su pominjale naravno, od Kliničkog centra u Nišu, KCS, kamen temeljac za klinički centar u Užicu, dijagnostički centar u Novom Pazaru, govori o tome da Ministarstvo zdravlja se ne bavi samo, i nije usmereno samo na kvalitet zdravstvenog sistema u prestonici, u Beogradu, nego i te kako vodi računa o ravnomernom razvoju i obezbeđenju kvalitetne zdravstvene zaštite u celoj Srbiji. Upravo je to ono što građani Srbije svakodnevno vide, da izgradnja infrastrukture, izgradnja autoputeva, prvi kvartal ove godine 4,5 privrednog rasta u našoj zemlji prati i ovo što ministar Zlatibor Lončar sa svojim timom radi, a to je izgradnja kliničkih centara, to je kupovina najmodernije i najkvalitetnije opreme.

To ne bi moglo da se realizuje da nije bilo vizije tadašnjeg premijera, sada predsednika, gospodina Vučića u ekonomskom razvoju, u ekonomskom osnaživanju, a posle toga osnaživanju svih onih segmenata društvenog života u našoj zemlji koji su potrebni kako bi naša zemlja bila modernija i kako bi naši građani dostojanstvenije, bolje i kvalitetnije živeli.

Za ove dve godine ministar Zlatibor Lončar, je pokazao da pored dobrog poznavanja zdravstvenog sistema i jasnih ciljeva u ovom domenu, ume da gradi, ume da radi, ono što je jako bitno za nas, selektuje najbolji mogući kadar u samom Ministarstvu, ali i u svim onim zdravstvenim organizacijama, institucijama koje su važne za funkcionisanje ovog, možda i najznačajnijeg sektora i stuba razvoja naše zemlje.

Tako da, u svakom slučaju SDS podržava ovakvu jednu strategiju implementaciju te strategije, rasta i razvoja zdravstvenog sistema, zdravstvene zaštite, pogotovo što, meni je to ostalo sa početka današnje sednice, ono što je ministar rekao da smo mi jedna od retkih zemalja u kojoj su zdravstvena zaštita i zdravstvene usluge još uvek besplatni. To govori o tome da je Vlada Republike Srbije ostala na onom putu socijalno odgovorne vlade, koja pored ekonomskog razvoja, novog zapošljavanja, novih radnih mesta investicija, stvaranje jednog najboljeg mogućeg biznis ambijenta, ambijenta za poslovanje u našoj zemlji, vodi računa o onim ljudima koji su najugroženiji i vodi računa o ostvarivanju onih najbitnijih, najvažnijih ljudskih prava iz korpusa ljudskih prava, koje naravno se, i poštuju i imaju najveći mogući nivo u našoj zemlji. To su pravo svakog čoveka na zdravstvenu zaštitu, pravo svakog čoveka da radi, da ima normalan i dobar posao i na ispunjenje onog cilja koji je premijer definisao pre nekoliko godina, gde mu ministri, ministar Zlatibor Lončar pomažu, a to je da svaki naš građanin ima kvalitetnu i dobru zdravstvenu zaštitu i da svaki naš građanin može da se zaposli, može i ima priliku da radi, a nijedan naš građanin ne legne gladan uveče u svoj krevet i da može da obezbedi kroz taj pristup pristojan i dostojanstven rad, normalan život svojoj porodici.

To je ona Srbija koju zajednički hoćemo da stvorimo, Srbija jednakih šansi, Srbija dinamičnog razvoja, ali Srbija koja nikada neće zaboraviti najugroženije grupe svojih građana, gde će svako imati pravo na lečenje, gde će svako imati pravo da radi i gde će svako imati sva ona prava koja su definisana najvišim mogućim standardima EU i najrazvijenih zemalja na svetu. To je ta prava evropska Srbija, moderna Srbija, ekonomski snažna Srbija, Srbija sa snažnim zdravstvenim sistemom, odgovornom socijalnom politikom, snažnom vojskom i to je ono što smo stvorili i šta ćemo zajednički mi ovde u parlamentu kao saveznici Vlade Republike Srbije na čemu ćemo istrajavati u narednom periodu. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, postojeći zakon je doprineo da oblast ljudskih ćelija i tkiva ne bude uređena, jer nije jasno definisana ustanova koja bi mogla da bude banka ljudskih tkiva i koja bi na osnovu jasnih kriterijuma obavljala gore pomenute poslove, što je dovelo do ne formiranja iste.

Jasnim definisanjem i preciziranjem uslova u ovoj oblasti, u pogledu obnaaljanja prostora, poslova, opreme i kadra, ostala bi iza nas dugogodišnja losa praksa da zdravstvene ustanove koje obavljaju neke poslove u ovoj oblasti ne mogu da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje tih poslova. Tako da je ova oblast u Republici Srbiji u potpunosti neuređena, bez jasnih pravila i preciznih uslova.

Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima najpre na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

Preciznim definisanjem svih pojmova na koje se ovaj predlog zakona odnosi, naglašava se humanistički karakter ovog zakona i unapređuje funkcionisanje zdravstvenog sistema u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Manojlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kako bi se poseban akcenat stavio na unapređenje uslova u medicinskim ustanovama, ali i na humani aspekt ovog zakona.

Veliki je broj pacijenata u Srbiji koji očekuje transplantaciju, veliki je broj pacijenata koji očekuje taj svoj najvažniji poziv u životu. Poziv koji će spasisti nečiji život ili unaprediti kvalitet nečijeg života. Ova oblast medicine se veoma brzo razvija i pruža zaista velike mogućnost za izlečenje, ali ono nažalost, sa čime se Srbija suočava je mali broj donora i duge liste čekanja.

Ono što je veoma važno istaći je da će Srbija nakon usvajanja ovih propisa imati pristup organizacijama država koje imaju zajedničke liste čekanja i imaće veće mogućnosti za spašavanje svojih pacijenata. Ovaj jedinstveni informatički sistem će pružati informacije i uvid u to koji su organi na raspolaganju, koji to potencijalni pacijenti mogu dobiti te organe, ali i put organa do same donacije do trenutka transplantacije.

Kako je 16 puta veća šansa da nama zatreba organ, u odnosu na to koliko imamo prilika da budemo donori, veoma je važno da razbijemo predrasude koje se odnose na doniranje. Tema je zaista osetljiva, ali važno je istaći da je porodica ta koja će doneti konačnu odluku, kada je u pitanju doniranje organa, ali i da će u celom ovom postupku učestvovati tim stručnjaka koji će doneti odluku o celoj proceduri.

Imam utisak da se i kroz društvene mreže nekako lakše prenose informacije koje su zapravo poluinformacije ili dezinformacije i veoma je važno da glasno govori o tome, o celom postupku i da imajući u vidu sve ono što ovaj zakon predviđa, zaista nema prostora za sumnju ili za bilo kakvu zloupotrebu i da zaista treba akcenat da bude na tome da je to jedan human i plemenit čin.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Želim da se nadovežem na diskusiju moje uvažene koleginice Milene Turk, koja je govorila o tome da je puno netačnih informacija koje se ne pojavljuju samo na društvenim mrežama, nego u svim medijima kod nas u zemlji, kada je u pitanju Predlog zakona o kojem govorim. Tu bih samo napomenuo da potpuno podržavam inicijativu ministra u Vladi, Nenada Popovića, da se donese jedan zakon koji bi regulisao upravo ovu vrstu lažnih vesti koje se pojavljuju.

Imali smo nekoliko nedoumica i vrlo kvalitetne diskusije koje govore o tom odnosu, recimo, moja koleginica iz SRS je govorila o odnosu naše Srpske pravoslavne crkve prema ovom zakonu i implementaciju ovog zakona. Diskusija je bila veoma kvalitetna, ali analizirajući Predlog zakona, analizirajući stavove crkve i samog patrijarha, mi ne možemo da pronađemo bilo kakvo protivljenje kada je u pitanju implementacija ovog zakona. Moj lični primer je da sam 2011. godine, isto tako potpisao karticu, uz dopuštenje mitropolita Amfilohija Radovića, kao što je to uradilo puno, puno mojih kolega, tako da što se tiče toga, mislim da možemo da govorimo o tome da imamo jedan potpuni društveni konsenzus, kada je ovaj Predlog zakona u pitanju.

Ovoj Vladi Republike Srbije je najbitniji ljudski život. Najbitniji su ljudi i nije slučajno što imamo Predlog ovog zakona na ovoj sednici, što razgovaramo o spašavanju ljudskih života, što razgovaramo o unapređenju i mogućnosti da u Republici Srbiji unapredimo zdravstveni sistem i mogućnosti za spašavanje života na ovaj način. Ovo je samo nadovezivanje na ono što je predsednik Vučić pokrenuo pre nekoliko meseci. To je problem demografije u našoj zemlji, problem i cilj koji treba da ostvarimo, a to je kako da nas bude jedan milion više, a ne da gledamo mirno da nas bude 30.000 ili 35.000 manje i da na problem, kada je u pitanju bezbednost saobraćaja ili spašavanje ljudskih života kroz implementaciju ovog zakona, gledamo onako kao slučajni prolaznici, misleći da se demografski problem rešiti sam od sebe, pa neće da se reši. Znači, država mora da ima jasnu strategiju rešavanja i ovaj Predlog zakona govori u prilog tome da mi imamo tu jasnu strategiju i da će ona biti deo procesa.

Ministar Stefanović je bio sa svojim Predlogom zakona o bezbednosti u saobraćaju koji će unaprediti mogućnost spašavanja života u tom domenu. Ministar Lončar je danas ovde i govorimo o spašavanju života. Napomenuću vam analitiku, dakle statistiku koja govori o tome da 90% poginulih u saobraćajnim nesrećama, u pitanju je ljudska greška. To je ono što može da se ispravi. Mi moramo kao država da se bavimo time i bavićemo se time, kako bi preventivno radili. Tako se isto bavimo i ovim pitanjima kada je u pitanju ovaj Predlog zakona i smatram da u svakom slučaju treba da čujemo svako kritičko razmišljanje, ali treba da razmišljamo o tome da uvažimo i mišljenje naših kolega i iz opozicije, da razgovaramo o tome, ali na jedan argumentovan, ozbiljan način, kako bi najveći benefit od toga imali građani Republike Srbije.

Ja smatram da oko ovog zakona možemo vrlo lako da dođemo do tog minimuma konsenzusa, zato što se radi o humanosti, zato što se radi o najvišem mogućem interesu naše zemlje, naše nacije, građana naše zemlji i tu u svakom slučaju želimo da uvažimo, kao što smo to do sada i radili i sam ministar Zlatibor Lončar, i mišljenje većine i mišljenje opozicije i mišljenje Srpske pravoslavne crkve, ali zašto da ne i drugih konfesija koje funkcionišu i predstavljaju građane naše zemlje, stručna udruženja, eksperte, pojedince koji se bave ovom materijom. Siguran sam da ćemo zajednički izglasati ovaj zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije u korist naše nacije, u korist naše države i u korist svih naših građana. Hvala.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Po kom osnovu koleginice?
(Nataša Sp. Jovanović dobacuje s mesta.)
Ne. Nije spomenuo ni ime, spomenuo je samo neku diskusiju. Mogla je da se odnosi na bilo koga.
Po Poslovniku. Izvolite.

Kolega Arsiću, ja poštujem vaše diplomatske aktivnosti kao potpredsednika Narodne skupštine, ali da biste razumeli i da ne misle kolege i građani Srbije da ja želim nešto da zloupotrebim, što nikada ne radi ni jedan poslanik SRS.

Kada je u pitanju diskusija, moram da koristim član 107. i član 27. da bih vama lično objasnila neke stvari pošto niste bili zbog vaših drugih službenih obaveza na sednici.

Eto, gospodine Arsiću, da sam ja u pravu što se javljam po Poslovniku je i činjenica da nešto moramo kao Narodna skupština da rastumačimo, da se ne bi vređalo dostojanstvo Skupštine, a to je da ovaj zakon ima saglasnost naše tradicionalne SPC, kao i svih drugih tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji ali pod određenim uslovima. Taj uslov je da se i život primaoca i život onoga ko donira organ ne ugrožava na bilo koji način. Crkva ne može da se bavi medicinskom strukom. Crkva je ta koja će uvek da kaže da je milosrđe, dobročiniteljstvo, humanost na delu nešto što čovek, kao bogoliko biće, treba u svakom trenutku da ima na umu i svako sa svešću o tome da pomaže bližnjemu svome, čini dobro delo.

Međutim, postavlja se pitanje, gospodine Arsiću, ako ste se i vi sada zainteresovali za ovu temu, pa ni vi ne možete da date odgovor na to pitanje kada nije dala baš do kraja medicinska struka, a nije ni jedna tradicionalna verska zajednica, a koji je to trenutak kada nastupa potpuna smrt čoveka? Naša crkva, pošto se danas presađuje srce i pomaže se mnogim ljudima kojima je život ugrožen, isključivo izričito zabranjuje da se to radi sa živog čoveka, već samo onog trenutka kada se život završio, a mi se upravo zbog toga bojimo da se takva situacija ne zloupotrebljava, jer ovaj zakon daje tu mogućnost.