Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik doc. dr Mihailo Jokić.
Izvolite kolega Jokiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, moram priznati da je ovaj zakon vrlo težak i da je zgodan za manipulaciju i da su oni svi koji ne vole ovu zemlju, a koji vole samo vlast, vrlo vešto pokušavaju da manipulišu sa narodom, sa mišljenjem naroda.

Zato je vrlo bitno uspostaviti komunikaciju. Vi dobro to radite. Znači, postoje oblici koje ste vi uveli i proširili i došli do komunikacije sa narodom. Prvi oblik, to su otvorena vrata domova zdravlja i bolnica. Mnogo je ljudi koji nemaju zdravstvenu zaštitu, došli su u priliku da saznaju o svojim problemima. Taj oblik treba iskoristiti i objašnjavati narodu ovaj zakon.

Drugi oblik, to su posete mesnim zajednicama, pre svega po selima u nedeljama, u subotama, praznicima, itd, gde ponovo pored tih pregleda sa narodom treba pričati, sa ljudima treba razgovarati.

Treća stvar, najvažnija, po selima treba otvarati, po mesnim zajednicama, stvarati uslove da doktori mogu da stanuju, kao što ste vi uradili u najlepšem selu u Divcima i stvorili uslove da doktor tu bude 24 sata.

Znači, jednostavno, ovaj narod koji je pre 100 godina bio protiv železnice, lako je izmanipulisati i pokušati manipulaciju da bude i protiv ovog zakona koji je jako moderan, vrlo težak, a koji je za dobrobit svih nas.

Ja bih voleo i siguran sam da ćete vi nastaviti, jer zdravstvo dok vi niste došli na čelo bilo je u vrlo teškom položaju, da ne kažem u debelom kriminalu. Hvala.

Hvala doktore Jokiću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Drecun.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik dr Desanka Repac.
Izvolite koleginice Repac.

Zahvaljujem.

Pozdravljam gospodina ministra sa saradnicima. Mi ovih dana pričamo o vrlo životnim zakonima, pa i danas promovišemo neophodnost donacije tkiva i organa, uključujući poshumno zaveštanje, jer ljudski organi predstavljaju neophodan resurs u tretmanu kritičnih pacijenata i teških bolesti koje razaraju organe.

Transplantacija je u celom svetu i kod nas prihvaćen i uspešan način lečenja bolesnika kod kojih je došlo do nepovratnog otkazivanja funkcija za život neophodnog organa.

Ovaj metod je počet pre jednog veka. Počela je transplantacija rožnjače i razvila se u medicinski postupak u cilju spašavanja i produžavanja ljudskog života. Transplantacija je jedina oblast medicine koja zahteva aktivno učešće građana. Doniranje organa je humanost koja ne košta ništa, a korist neprocenjiva.

Danas nigde u svetu ni jedna tema nije hvaljena toliko, aktuelna i zastupljena, kao donorstvo. Ovim amandmanom želim da podstaknem afirmaciju humanosti u Republici Srbiji, da svi zajedno pronađemo formulu koja će omogućiti da Republika Srbija dođe na sam vrh donorstva u Evropi.

Humanost koju Republika Srbija ima, pobednički mentalitet, informisanje građana, znanjem, ne smemo da ispustimo šansu da produžimo život bolesnom čoveku. Treba da se upišemo u društvu humanih zemalja.

Htela bih da kažem još jednu rečenicu koju je juče rekao predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić. Zdravstvo je slika standarda Srbije. Ja bih dodala da je zdravlje nacionalni kapital. Hvala predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi na ekonomskom osnaženju i velikim uspesima i ulaganjima u zdravstvo. Hvala.

Hvala doktorka Repac.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite kolega Krliću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, humanistički pristup ovom zakonu vraća me malo u prošlost, vraća sećanje na pionire transplantacije ljudskih organa. Ne treba biti iz medicinske struke da bi se znalo za južnoafričkog kardiohirurga, dr Kristijana Bernarda ili za profesora iz Hjustona, Majkla Debejkija, koji su sinonimi za borbu za ljudske živote.

Ovde ima dosta sedih glava, nadam se sećaju se kao i ja da smo prvu transplantaciju srca 1967. godine doživljavali kao finale svetskog prvenstva u fudbalu. Bukvalno, slavio se svaki dan, iako je prvi pacijent živeo svega 40 dana, to je bila ogromna pobeda. To nije bio produžetak života, nego otimanje od smrti i zbog toga je to bilo jako važno. Da bi već 1968. godine prvi pacijent živeo 19 godina, a samo četiri godine kasnije operisani pacijent sa novim srcem živeo je 23 godine.

Imao sam prilike da poznajem Duška Vlača iz Elemira, mog sugrađanina, iz opštine Zrenjanin, prvog Srbina kome je presađeno srce i sećam se njegovog oproštaja od grada, sa malim šansama da će se iz Amerike ikada vratiti, a vratio se i još nekoliko godina svirao na igrankama svoju gitaru u svom rok bendu.

Danas samo posle 50 godina pacijenti sa novim organima su zdravi ljudi. Nije se samo spasao život, nego se popravio kvalitet života i to jeste pobeda nauke i progres.

Pogledajmo samo malo u budućnost. Da li možemo pretpostaviti šta će biti kroz 50 godina, kroz sledećih 50 godina? Naravno, teško je to i predvideti. Imamo li zato pravo da zaustavimo ono što se u ovom trenutku zove spasenje? Poslanički mandat ne može stajati između života i smrti. Glas za ovaj zakon glas je za život i samo se tako može razumeti i samo tako ima smisla. Hvala.

Hvala kolega Krliću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Značajnim investicijama koje su u proteklih par godina uložene u Dom zdravlja „dr Đorđe Kovačević“ u Lazarevcu značajno se doprinelo stvaranju boljih uslova za rad zaposlenih, kao i poboljšanju kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga našim sugrađanima.

U domu zdravlja postoji savetovalište za predškolsku decu koje je veoma posećeno, zatim razvojno savetovalište, savetovalište za dijabetes, za trudnice, zatim skrining centar za rano otkrivanje raka dojke zahvaljujući Vladi Japana koja je donirala mamograf.

Na predlog Ministarstva zdravlja obavljaju se preventivni pregledi i nedeljom koji su dobro posećeni. Pored mamografije, radi se ultrazvučni pregled abdomena, štitaste žlezde, pregled oftamologa, interniste i brojni drugi.

Ono što je značajno, dom zdravlja organizuje i preglede u seoskim sredinama kao što su merenje šećera u krvi, merenje krvnog pritiska, EKG i brojne druge. U cilju sveobuhvatnije zdravstvene zaštite za sve naše sugrađane. Zahvaljujem.

Hvala koleginice.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite profesore Atlagiću.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najhumanije je kada nečiji organ produži nekome život, to utiče i na modernizaciju Republike Srbije, a time na opšte medicinske uslove, a posebno na mentalno zdravlje i život svakog pojedinog građanina.

Da je profesorka doktorka Dubravka Stojanović uživala kvalitetne opšte medicinske uslove, ne bi dana 21.7. Gospodnje 2018. godine izjavila, citiram: „Da su na vlasti u Srbiji iste elite koje su napravile rat, pa je u njihovom interesu da zaborave odgovornost“.

Nema niti jednog ozbiljnog istoričara, pa i na zapadu koji ne tvrdi da su za rat krive SAD, Evropska zajednica, Vatikan, čak se jedan predstavnik NATO pakta izvinio ovih dana građanima Srbije.

Eksponent te politike preko DŽordža Soroša bila je, a i danas je profesorka doktorka Dubravka Stojanović fon Soroš. Ona kroz tu izjavu dokazuje da nije uživala opštemedicinske uslove koji utiču na realizaciju ovog zakona, a time i na opšte mentalno zdravlje svakog pojedinca, pa i na mentalno zdravlje profesorke Dubravke Stojanović fon Soroš. Hvala.