Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima podneo sam sledeći amandman, u članu 4. stav 1. Predloga zakona menja se i glasi: „Davanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasnovano je na punom uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja, zaštiti osnovnih ljudskih prava davaoca i primaoca“.

Većina ljudi ima humanistički pristup ovoj materiji, ali kada imamo situaciju da neko želi da zarađuje na njegovim organima, onda stvari postaju potpuno drugačije. Ne mislite valjda da će i oni retki koji znaju šta stoji u zakonu gubiti vreme da bi otišli u nadležnu instituciju da saopšte kako ne žele da budu donatori organa? Da li ste vi svesni da ogromna većina ljudi ne zna da njihovi organi na ovaj način mogu postati predmet trgovine?

Vi ako želite da ovaj zakon ima svoj efekat onda kažite da se organi u slučaju moždane smrti doniraju tako da se apsolutno isključi svaka moguća zloupotreba. Samo na taj način sve ovo što predlažete ima nekakvog smisla. U suprotnom, ubrzo ćete ići na dopune i izmene ovog zakona. Treba da shvatite da je ovo ozbiljna stvar koja ne sme da ostavi nikakve nedoumice.

Zbog svega navedenog, mi iz SRS ne možemo podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Despotoviću izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS pokušava da skrene pažnju na manje sredine koje su u nemilosti regionalnih zdravstvenih centara. Recimo, male sredine poput Prijepolja, Nove Varoši, Priboja, Sjenice, koje ne broje više od 100.000 stanovnika, gde se pacijenti usmeravaju prema bolnici u Prijepolju, a veliki broj pacijenata u ZC Užice, koje poseduju CT, odnosno skener ili u privatne zdravstvene ustanove.

Namećem potrebu da se kritički osvrnem vama i Vladi Republike Srbije. Primer, svake nedelje iz gore navedenog subregiona, za potrebe skenera u Užice se upućuje više od 60 pacijenata. Koliko to košta zdravstveni centar? Evo primera, recimo, od Prijepolja do Užica 100km i nazad, to je 200km, auto, lekar, vozač, tehničar, sve to košta, uzmimo od 10-12 hiljada dinara, nedeljno 600.000, 22 radna dana, u toku meseca 1,3 miliona, godišnje 15.600.000 dinara.

Ministre, šta vam ovo govori? Da bi bili troškovi lečenja građana manji, tih manjih sredina i da bi dijagnostika bila pouzdana, morate rešavati sistemski probleme manjih zdravstvenih ustanova koje su u nemilosti regionalnih zdravstvenih cenatra. Imam utisak da i vi, kao i vaše kolege iz Vlade Republike Srbije, da samo vidite Srbiju do Zlatibora.

Postavljam pitanje ministre Lončar, zašto je ZC u Užicu u ovom trenutku u blokadi 91.843.193,11 dinara? Zašto pomenute organizacione jedinice ne mogu da popune upražnjena mesta lekara, medicinskih sestara i spremačica?

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima koleginica Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, složićemo se svi da je presađivanje ljudskih ćelija tkiva i organa human čin i da nekome to znači život. Bubrežnim bolesnicima koji su dugo godina na dijalizi, novi bubreg će sigurno značiti jedini spas. Doniranje organa treba a i mora da bude izraz naše volje, naš slobodan izbor, jer ukoliko je to zakonska obaveza sigurno neće dati željeni efekat.

Ovim represivnim merama vi samo terate građane Srbije da potpisuju da ne žele da doniraju organe ili da se usmenim putem oglase, odnosno pozovu Upravu za biomedicinu koju sam ja inače zvala u petak, ceo dan. Niko živi se nije javljao, vezano je za banke ćelija.

Znači, vi terate građane da potpisuju, da doniraju organe, da odustanu i na taj način gasite jedinu nadu onim bolesnicima kojima transplantacija znači život. Ovakvim zakonskim predlogom građanima Srbije preti opasnost da im se osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na život, zakonskim putem oduzme.

Zato vas pozivamo da ovakav predlog zakona povučete i da pustite da građani Srbije sami odluče da li će biti donori ili ne. Pozitivnom kampanjom se može postići da se broj donora poveća. Građanima Srbije najpre treba vratiti poverenje u zdravstveni sistem iz kog treba iskoreniti korupciju.

Znači, jedino vraćanjem poverenja u srpsko zdravstvo i pozitivnom kampanjom povećaćete broj donora, a to se neće desiti dok je Zlatibor Lončar na čelu ovog ministarstva.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Srbija je zemlja bolesnih ljudi i žao mi je što nismo u ovom vremenskom periodu iskoristili vreme kada je ministar tu i da stvarno istinski malo sagledamo tu zdravstvenu sliku naših građana.

Ako znamo da je 670 hiljada ljudi bolesno od dijabetesa, ako znamo da je između 400 i 600 hiljada ljudi bolesno od depresije, koja je isključivo posledica stresa i straha od života, ako znamo da imamo preko 200 obolelih zavisnih od psihoaktivnih supstanci odmah puta tri, koliko je to problema u svakoj porodici. Znači, 600 hiljada je pogođeno sa tim problemom.

Ako znamo da imamo 350 hiljada zavisnika od alkohola puta tri, odmah je to milion ljudi. Ako znamo da smo 13-ti u svetu po broju samoubistava, a razlozi su siromaštvo i psihoaktivne supstance, zašto mi o tome nismo razgovarali? Nije problem uopšte da spašavamo 30 ljudi godišnje koji umru zbog nedostatka organa za transplantaciju, znači nije problem, ali vi vidite da imamo preko tri miliona bolesnih ljudi u državi. Znači, više od pola nas je bolesno.

Ako znamo, ovo je sada najozbiljniji primer i najozbiljnije pitanje za ministra i Ministarstvo zdravlja, a to je da preko 50 hiljada ljudi godišnje u Srbiji umre usled moždanog i srčanog udara. Znači, to su naprasne i brze smrti. Nama nije jasno, nama srpskim radikalima, kao ni široj javnosti, koji je to momenat kada se čovek javi u hitnu službu sa ishodom smrti, koji je to momenat kada se on otvara i kada mu se uzimaju organi i ko se kada pita za njega? Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Koleginice Jovanović. Izvolite.

Naš poznati hirurg, prof. dr Dušan Šćepanović, kome je i samom transplantirano srce 2006. godine, upozorio vas je pre nekoliko meseci, kada je ovaj zakon bio u formi predloga i došao pred Narodnu skupštinu, da morate da imate u vidu to da građani Srbije treba da znaju izričito šta je pretpostavljena saglasnost, a to znači da nema izričitog odbijanja da neko neće da donira svoj organ. Sada, kako ćete vi, pošto usvojite ovaj zakon, da dođete do situacije da svim građanima, punoletnim građanima Srbije objasnite šta to zapravo znači i kako se i na koji način krše njihova ljudska prava i zbog čega oni, koji uopšte ne žele o tome da razmišljaju, moraju sada po ovom zakonu da razmišljaju i da se javljaju Nacionalnom registru i da izričito, kao što reče prof. dr Šćepanović, kažu da to ne žele, ako ne žele. Zašto ste pribegli tome, to vas pitamo mi srpski radikali, da primenite najgore zakonsko rešenje kada je u pitanju doniranje organa koje postoji bilo gde u svetu?

Na ovako osetljivom pitanju treba da padne ministar zdravlja, pored svih ostalih afera koje je imao, zbog toga što je zakon neustavan i krši se čl. 23. i 25. Ustava Republike Srbije zbog činjenice da rušenjem i atakom na fizički integritet svakog pojedinca u ovoj zemlji, koji neće moći da se odbrani od toga, kao ni članovi njihovih porodica, jer su ljudi neupućeni, vi dovodite u sumnju vaše dobre namere prilikom donošenja ovakvog zakona.

Da li ćete sada, to vas pitam, gospodine Arsiću, vi kao potpredsednik Skupštine, svi vi pojedinačno, jer nije dovoljno dva ili tri dana skupštinske rasprave, da se pojavljujete na medijima i da ovo zagovarate i objašnjavate ljudima šta to zapravo znači? Naravno da nećete, a građani o tome neće imati pojma.

Možda će neko znati, neko neće, a ja sam svoju donorsku karticu potpisao.
(Nataša Sp. Jovanović: Nema više kartica po ovom zakonu.)
Molim, nešto ste se uzbudili, ne znam šta vam je.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Kolega Šešelj, izvolite.