Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pre svega građanima Srbije želim da ne dođu u poziciju da budu donori, jer znamo koja je to pozicija. Ja im stvarno to želim, kao humanista. Takođe želim svim ljudima da ne dođu u poziciju da im je potreban organ, da im je potreban donor.

Želje su jedno a stvarnost drugo. Ja verujem da te želje delimo svi ovde koji smo prisutni. Za ove odsutne nisam siguran. Ovi odsutni su nas nazvali žutom kućom, Skupštinom. Ovo nije žuta kuća od 2012. godine. Žuta kuća je ovde izgubila 2012. godine. Tako nas nazivaju oni koji su pustili 2.106 albanskih terorista 2001. godine iz zatvora. Pustili su one koji su Srbima vadili organe. I danas su oni bez stida i srama, sa dva prsta obraza i tvrde da je ova Skupština žuta kuća. Nije, od 2012. godine. Ali, ima jedno malo žuto odeljenje. U rasejanju, kao što vidite.

Takođe, ima izreka – zdravlje na usta ulazi. Oni su to često radili. Ja ću vam pokazati ugovor koji je Dom zdravlja u Inđiji imao. Akcija se zvala „Vojvođanska kuća zdravlja“. Ali, kako je funkcionisala „Vojvođanska kuća zdravlja“? Pokušaću da vam dočaram iz onoga što je fakturisano.

Dakle – al se nekad dobro jelo, „Vojvođanska kuća zdravlja“ na usta ulazi. Ugovor od 24. 09. 2015. godine a 2016. godine su u Inđiji zglajznuli sa vlasti. Kaže ovako – kafana, ugovor između doma zdravlja i kafane, ej kafano muko. Kaže – vrsta proizvoda, šta je konzimirano. Pa kaže – bečka šnicla, 200 grama, količina 600. Čudan neki ručak. Uz taj ručak ide i karađorđeva, debljina prečnika 180 milimetara. Ovo mora da je bio san demokrata, kako to zovu, 180 milimetara, 600 porcija. Ništa ne izmišljam. Možda je smešno, ali to je koštalo. Ovo je plaćeno novcem od zdravstvenih osiguranika. Dalje, punjena vešalica – 600 porcija. Ovo kao da je vojska bila. Prvo, kafana ne može da primi 600 ljudi. Ali, tačno 600, jedu 600 ovoga, 600 onoga, to je treće jelo. Četvrto jelo – pečena piletina. Voleli su oni piletinu, raznoraznu piletinu. Takođe 600 porcija. Pljeskavica od 200 grama – 600 porcija. Sve ukupno – dva miliona 610 hiljada.

Dom zdravlja je inače zatečen u minusu od 300 miliona. Lekovi – minus 172 miliona, iako smo im mi iz RFZO dali pare za lekove. Ali, oni su potrošili na pljeskavice, na karađorđeve od 180 milimetara.

Dalje kaže – krempita, 150 grama, hiljadu komada. Ovih 600 su jeli po jedan, 66 krempita. Štrudla sa makom ili orasima, po želji, hiljadu komada. Štrudla sa višnjama, hiljadu komada. To je koštalo 864 hiljade, to dolazi već negde tri i po miliona, ali uz to moralo je, pošto je zdravlje u pitanju, bilo je tu sokova i voda.

Voda „Rosa“ 5.400 komada, znači, ovih 600 je pilo po devet voda, tačno se znalo da će svaki od njih da popije devet voda. Dalje, „Koka-kola“, 1.200 komada, to je strano piće i to su oni po dve „Koka-kole“, onako uz vodu i „Fanta“ još 1.200 komada. Sve je to koštalo blizu četiri miliona. Tako su oni radili, ovo žuto preduzeće u rasejanju.

Da ne ostanem dužan Đorđu Vukadinoviću, ovo je moj čuveni traktor. Nisam ja dobio podsticaj, to je kredit Fonda za razvoje Vojvodine. Ja mu ustupam traktor, ali da on preuzme kredit od 30.000 i nešto evra, da preuzme šestomesečnu ratu od 3.000 evra, a mi vrati učešće od 20%, a subvencije od 40%, ovde je potvrda, sam po ugovoru bio obavezan da ustupim Fondu za razvoj poljoprivrede Vojvodine.

Dakle, jeste Aleksić dobio traktor, jesu još neki poslanici, to je njihovo pravo, ali eto, ja to pravo u Srbiji nisam iskoristio i to je još jedna izmišljotina.

I na kraju da završim sa ovim savezom lopuža i prevaranata, tzv. Đilasova levica. Levičari milioneri. Milioneri opljačkali milione, opljačkali milione savez lopuža i prevaranata, ja ih sa pravom zovem. Jesu nam Albanci vadili organe, onih 2.106 koje su oni pustili. Oni su posle toga koristili funkcije za privatne poslove. Desetine i stotine miliona evra su teški levičari „leva ruka, desni džep“ Đilas. Ako su nam Albanci vadili organe, ovi su nam 12 i 16 godina krv na slamku popili. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, lečenje matičnim ćelijama pokazao se kao jedan od najuspešnijih oblika terapije za najteže bolesti. Čak 90% i onih izlečenih od malignih i hemaonkoloških bolesti ističe prof. dr Nada Basara, jedan od najvećih stručnjaka transplantacije matičnih ćelija.

Donošenjem Predloga zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja kao i organizovanje poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva čime će se u svim etapama, uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svrhu lečenja, unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno sa propisima EU u ovoj oblasti.

Treba naglasiti da se transplantacija matičnih ćelija, hematopoeze obavlja u pet zdravstvenih ustanova i to pre svega u Institutu za majku i dete Beograd, dr Vukan Čupić, zatim na VMA ustanovi, Vojno medicinska akademija, Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine, Institut za onkologiju Vojvodine, dok se transplantacija tkiva obavlja u pet zdravstvenih ustanova i to dve u državnoj svojini – Klinika za oftamologiju i Institut za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica, i tri u privatnoj svojini - Specijalna bolnica „Miloš“, Specijalna bolnica „Zenit“ i Specijalna bolnica „Optikus“.

Novi zakon o ljudskim ćelijama i tkivima je propisao pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledivosti.

Jedna od novina ovih zakona je i pojednostavljenje postupka davanja pristanka što je vrlo dobro. Hvala vam na pažnji i zakon je human, i mislim da oko ovog nema dileme.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pošto se paralelno sa ovom raspravom u Narodnoj skupštini Republike Srbije o Predlogu zakona o ljudskim ćelijama i tkivima vodi i rasprava na društvenim mrežama na internetu, zatim u žutoj štampi, po kafanama, itd, u dnevno-političke svrhe, želeo bih da one koji su ljuti protivnici ovog Predloga zakona razmisle sledeće.

U redu, svako ima pravo da zabrani u pisanom ili usmenom obliku darivanje svojih organa, ali ima i mogućnost da kao član porodice to isto zabrani za nekog svog umrlog člana porodice, ukoliko se umrli član o tome nije već izjasnio. Ali, da li biste tako razmišljali u slučaju da ta zabrana darivanja znači i da se odričete svog prava ili prava nekog člana vaše porodice i da zabranite da budete primalac ili da on bude primalac organa kada vama to bude potrebno?.

Dakle, kada bi zabrana darivanja istovremeno značila i odricanje sopstvenog prava za primanje tuđih organa, ako vam to bude nekada neophodno, kako biste razmišljali? Da li bi ste se unapred odrekli prijema tuđih organa za sebe ili za članove vaše porodice, za vašu decu na primer? Ne verujem. Vi opet dobro razmislite. Razmišljajte o tome dok na društvenim mrežama i po kafanama napadate predlagače ovog zakona i sam Predlog zakona. Razmišljajte i ne budite sebični. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslani Radovan Jančić.
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, sa ciljem da se dodatno definišu načela i ukažem da se humanističkim karakterom ovog zakona podstiče ne samo razvoj zdravstvenog sistema, farmaceutske industrije, svih oblasti zdravstva, oblast naučno istraživačkog rada, nego sveukupni razvoj Republike Srbije, što je primarni cilj politike SNS i započetih reformskih procesa.

Od posebne je važnosti da se darivanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasniva na uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca.

Ništa nije važnije od očuvanja života i zdravlja, zato je od posebnog interesa da se značaj donorstva i transplantacija organa podigne u rang tema od najvišeg javnog interesa.

Ako sudimo po statistikama i broju donora u Srbiji, reklo bi se da smo nehumano društvo, što nije tačno, ako znamo da smo u brojnim situacijama pokazali i solidarnost i humanost.

Kod darivanja organa, reč je o tome da ne znamo dovoljno o ovoj temi, da zaključujemo na osnovu stereotipa i da smo opterećeni predrasudama. Potpisati donorsku karticu ne košta ništa, ne iziskuje napor, ali pruža veliku nadu za one koji su životno ugroženi.

Pre više od godinu dana ja sam je potpisao i ništa mi se od tada nije promenilo. Niti mi se šta desilo, niko me nije jurio, nisu me seckali, niti me je na pešačkom prelazu neko udario.

Na kraju, poštovani gospodine ministre, čestitam vam na do sada postignutim vidnim rezultatima, na brizi o ravnomernom razvoju zdravstva u celini kod svih lokalnih samouprava, uz poziv da u narednom periodu akcenat stavite na pogranična područja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Jančiću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslani dr Darko Laketić.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, naime podneo sam amandman na član 4. Zakona, Predloga zakona o transplantaciji ćelija i tkiva i upravo ovaj član 4. govori o tom etičkom aspektu, etičkoj dimenziji problema transplantacije, zaštiti osnovnih ljudskih prava i donatora, odnosno donora ćelija i tkiva, s jedne strane i zaštite osnovnih ljudskih prava i dostojanstva onoga ko prima ćelije i tkiva.

Ja ću pre svega radi zaštite i ne samo zaštite, već radi informisanja celokupne javnosti morati da se osvrnem na nekoliko vrlo bitnih činjenica koje smo delimično čuli, a delimično nismo u dosadašnjoj raspravi.

Naime, u dosadašnjoj raspravi bilo smo svedoci mnogih izlaganja gde su korišćene određene poluistine, neistine i dezinformacije a koje su vezane za ovaj zakon, u cilju informisanja građana, ja moram da kažem da pre svega ishod za svakog onog ko je čitao zakon, Predlog zakona o transplantaciji ćelija, tkiva i organa, ishod u smislu dozvole za doniranje organa je praktično identičan kao sa prethodnim važećim zakonom.

Naime, najbliža rodbina odlučuje o tome da li će se organi donirati ili ne. Dakle, suštinska razlika je da više nećemo imati finansijske troškove. Govorim sada o administrativnim troškovima popunjavanja za donorsku karticu, nećemo imati troškove za štampanje donorskih kartica. To je suštinska razlika. Dakle, ishod na kraju je identičan. To je odluka najbližih srodnika.

Osim toga, ja mislim da su motivi, i završavam gospodine predsedavajući, mislim da su motivi iznošenja neistina upravo da se izazove zabrinutost u javnosti, da se izazove uznemirenje i ja mislim da smo mi na osnovu, pre svega, naših izlaganja uspeli da te dezinformacije i pobedimo. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Laketiću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.