Zahvaljujem, kolega Laketiću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Kao što su moje kolege konstatovale više puta danas, evo, ova žalosna slika praznih klupa preko puta nas, voleo bih da kamere pokažu građanima Srbije na koji način oni koji dele mandate, ne zarađene, ne stečene mandate, ne dobijene mandate na izborima dele po raznim mondenskim letovalištima, po planinama, po kafićima, gde se već sve sastaju, na koji način doživljavaju ove ozbiljne teme o kojima mi pokušavamo da diskutujemo i diskutujemo već danima i govore o stanju u zdravstvu.

O stanju u zdravstvu najbolje znaju upravo onih 7.000 zaposlenih zdravstvenih radnika u KC Srbije i na hiljade drugih širom Srbije. O stanju u zdravstvu i kako SNS rukovodi ovim sektorom u okviru Vlade Srbije najbolje znaju onih između 15 i 20 hiljada ljudi koji na dnevnom nivou prolaze kroz KC Srbije. Oni upravo i vide one radove koji se danas sprovode u Urgentnom centru KC Srbije. Ti ljudi će biti svedoci i sutra kada se bude potpisao ugovor o rekonstrukciji i obnovi kompletnog KC Srbije.

Nišlije, stotine hiljada Nišlija vide na koji način SNS vodi računa o zdravstvu kroz najmoderniji KC u ovom regionu. Takođe, to će videti i Novosađani, Kragujevčani.

Cela Srbija je svedok upravo toga da danas više nemamo liste čekanja, cela Srbija je svedok jednog mnogo boljeg stanja, ne naravno sjajnog, ali mnogo boljeg nego što je bilo, ali je cela Srbija svedok i toga da oni koji se danas okupljaju oko Dragana Đilas i njihovih potrčaka i tajkuna je svedok toga da su milioni nestajali iz donacija za zdravstvo za vreme vlasti te žute raspale pajtoske koalicije. Zato se više to vreme u Srbiji nikada neće vratiti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik dr Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Svetlana Nikolić Pavlović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Nacrt zakona o presađivanju ljudskih organa podrazumeva uvođenje pretpostavljene saglasnosti po kojoj su svi građani Srbije potencijalni donori, ukoliko to izričito ne odbiju. Ipak, i dalje će se tražiti odobrenje porodice da se organi njihovih najmilijih koji se nađu u stanju moždane smrti mogu iskoristiti za transplantacije i produžavanje života onima kojima je to jedini lek.

U toku 2017. godine u Srbiji je bilo 40 preminulih donora. Urađene su 92 transplantacije, od toga 62 bubrega, 23 jetre i sedam transplantacija srca. U toku januara i februara 2018. zabeleženo je sedam donora i obavljeno je 16 transplantacija. Ipak na transplantaciju i dalje čeka veliki broj ljudi. Nažalost, previše organa propada, jer ljudi umiru, a ne ponudi se mogućnost da se iskoriste za transplantaciju i preživljavanje drugih pacijenata. Od jednog donora mnogo osoba može da nastavi da živi. Važna je dobra unutrašnja organizacija transplantacionog programa. To podrazumeva postojanje nacionalnog i bolničkih koordinatora za ovu oblast, finansijsku stimulaciju ljudima koji to rade da bi se motivisali i naravno uređen sistem, odgovorno rukovodstvo, posvećen i humani rad.

Kako se ovim zakonom stvaraju uslovi za promociju donatorstva ljudskih ćelija i tkiva, odnosno podiže svest naših građana o značaju doniranja, SNS u danu za glasanje glasaće za ovaj set predloženih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, sa kolegama iz Ministarstva, kolege poslanici, građani Srbije, podneo sam na član 4. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, sa željom da doprinesem da se mnogo više priča i da veliki broj ljudi zna da ima podršku od mene kao čoveka i kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke i čoveka koji je potpisao donorsku karticu još 2011. godine. Meni je tada želja bila da svojim primerom, tada sam bio predsednik Opštine, da svojim primerom pokažem da je to potrebno, da to treba.

Sada ovim zakonom, predlogom zakona i ostalim zakonima dajemo veliku mogućnost da, ukoliko dođe neka loša situacija, možemo spasiti ljudima život. Ti ljudi mogu biti nama najbliži, naša porodica. To možemo biti mi i zbog toga ja podržavam set svih ovih zakona, jer mislim da je ovo ispravno, jer mislim da je cilj svih nas da u prvom planu obezbedimo bolju budućnost i zdravlje svih naših građana u našoj Srbiji.

Inače, više puta sam govorio i sada govorim da je Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom, sada predsednikom Srbije gospodinom Vučićem, tada ste vi bili, ministre, isto ministar zdravlja, velika sredstva uložila u razvoj zdravstva na teritoriji jugoistočne Srbije, uložila je u novi KC gde je za sve nas bitno da ljudi u svakom momentu mogu imati mogućnost da sebi obezbede zdravstvenu zaštitu.

Još jedna velika stvar jeste što će se sada, pošto se radi Koridor 10, raditi heliodrom u KC Niš, i to je velika stvar za sve naše građane, za sve one ljude koji će ići Koridorom 10. Ako se desi neka neželjena situacija, tu može ljudima u svakom trenutku da se obezbedi i spasi život.

Ujedno, sada ponovo govorim i ranije sam govorio, veliki broj naših malih opština, kao ona iz koje ja dolazim, ima problema sa velikom teritorijom, sa malim brojem stanovnika. Mi smo, recimo, Svrljig i okolne opštine pored Svrljiga, imali ranije devet ambulanti, a teritorija opštine je bila pokrivena tim ambulantama, a sada zbog nedostatka kadrova, mi tim ambulantama stvarno želimo da obezbedimo da i dalje doktori obilaze, medicinske sestre, jer tu su ostali stari ljudi, iznemogli i tim ljudima mi moramo dati maksimalnu mogućnost da mogu da se leče, da mogu da se izleče i konačno da imaju sigurnu starost .

Još jednom vas pozivam, uvaženi ministre, da svi zajedno iznađemo mogućnost da damo podršku malim opštinama, malim domovima zdravlja i da se tamo obezbedi interna medicina i svi potrebni vidovi specijalističkih pregleda, da tamo ljudi mogu da žive i da se leče na najbolji način, kao što to rade ljudi u velikim gradovima.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Milovan Krivokapić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, sagledavajući stavove 1. i 2. člana 4, mislim da je potrebno dopuniti sa stavom 3. da humanistički karakter ovog zakona omogućava razvoj zdravstva u Republici Srbiji.

Transplantacija tkiva i organa je gotovo u čitavom svetu postala praksa vrhunskih medicinskih ustanova, zahvaljujući kojoj mnoge osobe, koje su teško bolesne, da kažem, bile osuđene na prerano umiranje, nastavljaju kvalitetno i dostojanstveno da žive i radno su aktivne. Poznato je da je tehnika transplantacije stara preko 70 godina. NJena opšta primena je bila odložena usled pojave odbacivanja grafta tj. transplantiranog tkiva i organa. Pronalaskom novih lekova za suzbijanje imunoloških mehanizama kojim organizam reaguje na nepoznate materije unete u njega učinjen je veliki napredak u ovoj oblasti.

Ovo je svakako vek transplantacije i moramo se pripremati za razdoblje nove faze razvoja transplantacionih programa. Moramo da imamo stalno na umu da se život ljudi, kojima neki organ otkazuje, pretvara samo u borbu za goli život i ništa više. Ono što bolesnima dodatno otežava i onako teško stanje jeste čekanje. Ti ljudi u svojoj muci kao da čekaju nešto što nikada neće doći, a jedino što čekaju je transplantacija koja iz korena može da im promeni život. Agoniju, borbu, krevet, bolničku postelju preživljava veliki broj ljudi u Srbiji, a mali je broj donora i to mora da se promeni, jer dovoljno je samo da budemo humani.

Upravo zbog svega ovoga potrebno je usvojiti ovaj zakon jer on omogućava uvažavanje prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja, kao i zaštitu osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca ljudskih organa.

Teški bolesnici, među kojima ima i dece, očekuju da imaju pravo da u svojoj zemlji budu transplantirani, da se adekvatno leče, a mi im možemo pomoći upravo kroz omogućavanje jednostavnih procedura za doniranje …

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Milan Knežević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. ovog zakona. Radi gledalaca koji prate ovaj prenos pročitaću ovaj stav 2. – pri dobijanju ljudskih ćelija i tkiva sa umrlog davaoca postupa se sa poštovanjem dostojanstva umrlog lica i članova porodice umrlog i preduzimaju sve potrebne mere kako bi se povratio spoljašnji izgled umrlog davaoca.

Zašto sam ovo pročitao? I zbog gledalaca hoću da kažem, pogotovo što je ovih dana ovde malo atakovano i iskorišćeni su ovi zakoni da se da kriminogena i koruptivna strana ovih zakona humanih, a to se iskoristilo za napad na ministra, na Vladu, direktno i na Vučića, ali je atakovana i medicinska profesija.

Da vam kažem, studenti medicine, budući doktori već na trećoj godini medicine, na patologiji, na prvoj autopsiji dobiju prvu lekciju – „mortui vivos docent“ mrtvi uče žive. U istoriji medicine autopsija je bila korisna. Sve što znamo iz medicinske nauke tu je naučeno. Studentima na toj prvoj vežbi govorimo da moraju da se ponašaju sa uvažavanjem bez ikakvog neprimerenog ponašanja uz samo stručne diskusije. Znači, budući doktori već na trećoj godini nauče da poštuju dostojanstvo umrle osobe. Kasnije u tzv. kliničkim predmetima uče da poštuju pacijenta i svoju medicinsku nauku i doktrinu.

Taj humani trud učenja od prvog koraka poštovanja dostojanstva umrle osobe do kasnije pacijenata treba poštovati i ceniti, a ne na neprimeren način atakovati.