Hvala predsedavajući.
U trendu humanističkog aspekta amandmana koji sam podneo, koji govore o oporavku našeg zdravstva, možda bih samo malo udaljio od amandmana, ali naravno da ima potpuno veze i skrenuo pažnju na jednu autoimunu bolest koja postaje sve dominantnija u našem društvu.
Mi skoro imali priliku da u maloj sali skupštine opštine imamo međunarodni simpozijum na temu multiple skleroze, sa udruženjem i stručnjacima, gde je govorio dr Laketić i tu saznali, za mene neke frapantne podatke. Srbija ima preko 8.000 obolelih od multiple skleroze. Većina od njih su žene i granice se pomera od 60 i 50 godina, kako je bilo ranije, sada je čak 30 godina i ide na niže, što je alarmantno. Ne treba to vama da govorim, znam da to dobro poznajete. Danas u svetu postoje novi inovativni lekovi i terapije, izuzetno skupe, do 60-70.000 dolara je terapija za primarno progresivne oblike te bolesti.
Ono što je za mene veoma važno i što želim i vama da prenesem, bez obzira da li vam je to poznato, dobro je da javnost zna. Naravno, ovo nije samo moja lična pamet, radi se o savetovanju sa predsednikom SANU dr Kostićem i prof. dr Jelenom Drulović koja je najveći evropski i jedan od većih evropskih autoriteta, što se tiče ove bolesti, koji kažu da bi ulaganjem u inovativne lekove i terapije, preko 50% ovih obolelih bilo radno sposobnih. Ja ću reći da su gotovo svi sa tom dijagnozom MS odmah penzionisani i primaju tuđu negu i pomoć. Znači, država mora jako dobro da proceni i ovde se radi o uštedi, a ne o trošku. Dobro da proceni da li ulaganjem u inovaciju, lečenja multipla skleroze možemo ponovo da dobijemo radno sposobne ljude koji mogu da obavljaju osam sati svoje poslove za kompjuterom, da obavljaju sve poslove koje su i do sada obavljali, a da država od toga ima korist.
Na kraju, što se samog zakona tiče, da smo danas i ovih dana slušali samo gospodina Zorana Bojanića, svedoka koji je primalac organa, mislim da bi bilo dovoljno da podržimo ovaj zakon.