Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč?
Kolega Birmančeviću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri, poštovani građani Srbije, sve penzije, bez obzira na visinu i bez obzira na način i period od kada su počele da se primaju, biće uvećane za 10% i biće vraćene na nivo koji je bio pre uvođenja zakona 2014. godine. To je ono što je istina i to je ono iza čega stoji i ova Vlada, ali i ova Narodna skupština.

Ono što je bitno i ono što moram da kažem zarad istine i zarad građana je da oni koji tvrde da su nešto vratili 2000. godine kada su preuzeli odgovornost za ovu Srbiju, neka kažu kada će vratiti sve ono što su od 2000. do 2012. godine upropastili i neka ne pokušavaju i nipošto neka ne pokušavaju da štite penzionere i građane jer oni od njih tu zaštitu i ne traže. Ono što oni vrlo dobro znaju, to je da budućnost i penzionera, ali i onih koji sada rade i svih drugih građana, onih koji su se rodili i onih koji će se tek roditi, zavisi od ove Vlade, od predsednika Republike Srbije, ali naravno i od Skupštine Republike Srbije, koja na kraju i u suštini donosi sve zakone i neće se niko iz ove skupštinske većine kriti iza bilo koga drugog. Za odluke smo odgovorni mi zajedno sa Vladom i sa predsednikom Republike.

Ono što vam građani nikada neće oprostiti to je upravo upropašćena Srbija, uništene fabrike, 500.000 radnih mesta i tih 500.000 radnih mesta bez kojih su oni ostali su ostavile jako težak period, jako težak period upravo za 500.000 porodica koji su građani preživeli pre svega zahvaljujući svojim sposobnostima i tome što su 2012. godine prepoznali priliku i konačno dobili pravu Vladu, pravog predsednika i odgovornost koja ima pozitivne rezultate.

Ko će da vrati sve ono što je upropašćeno do 2012. godine, jako je teško pitanje, a od privrede, poljoprivrede, zdravstva, kulture sve je bilo urušeno. Šutanovac kao ministar veće je posledice ostavio po oruđe, oružje i po Vojsku Srbije neko NATO bombardovanje, a ministri koji su u prethodnim periodima vodili svoja ministarstva samo su mislili u užem krugu, odnosno u najužem krugu koji nije gledao na građane, a ponajmanje je gledao na penzionere.

Ono što smo imali u PIO fondu u ranijim periodima su, naravno, jako veliki problemi koji su nasleđeni i koji su 2012. godine pali na pleća ove Vlade, ali upravo merama 2014. godine i menadžmentu koji je upravljao PIO fondom imamo stabilnu situaciju, između ostalog, imamo domaćina u tom PIO fondu, a znamo da u svakoj porodici i u svakoj kući i u svakom preduzeću odgovoran je domaćin, odgovoran je direktor. Najodgovornije lice u Republici Srbiji je, naravno, predsednik Republike Srbije i to je jednostavno tako. Ova država ima svog domaćina, ima svog predsednika.

Podsetiću da smo imali prošle nedelje obraćanje visokog predstavnika iz Indije koji je rekao da 30 godina niko, apsolutno niko iz vlasti Srbije nije našao za shodno da poseti Indiju, a upravo je Aleksandar Vučić, zajedno sa svojim saradnicima, uspeo da obiđe sve države koje su nam pružile ruku i koje žele da sarađuju sa Srbijom.

Ono što je istina, to je da smo bili prestali da postojimo, da više niko nije obraćao pažnju na to šta misli Srbija, jer nisu imali sa kim da pričaju. Situacija se za ovih šest godina drastično promenila. Ono što je najbitnije, ne samo za penzionere, nego za sve građane u Srbiji, to je da ova Srbija ima stabilnost budžeta, ima stabilnost Vlade, ima stabilnost kursa, ima pravog predsednika koji zna i koji mora da ponese teret koji je, naravno, veliki, ali jednostavno on ne beži od toga. Uz pomoć Vlade, uz pomoć ove skupštinske većine rezultati će biti svakako bolji, a građani to vide i nijedna žalopojka i izmišljanje o borbi za prava penzionera od onih koji su penzionere upravo doveli do prosjačkog štapa nije potrebna.

Ono što za kraj hoću da kažem, penzioneri ne traže od vas zaštitu, to su pokazali i na izborima ko će da ih štiti, ko će da ih predstavlja, rekli su glasači i jednostavno ne postoji niti jedan drugi put, osim put Aleksandra Vučića i ove koalicione Vlade. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Izvolite, kolega Bulatoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, podnosim amandman na član 1, u smislu da se doda novi stav 2. koji glasi - Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na vladavinu prava.

Kada danas govorimo o sveukupnom razvoju Republike Srbije, ne sporno je da dolaskom Aleksandra Vučića, na mesto premijera, 2014. godine, u Pčinjskom okrugu i Vranju, kao njegovom sedištu, počeli da se rešavaju problemi koji su decenijama i godinama gurani pod tepih. Danas razvoj Srbije, nedvosmisleno podrazumeva i razvoj Vranja i Pčinjskog okruga. Brojni su primeri da je promenjen odnos države prema Vranju i jugu, a možda i najbolji taj što je očuvana proizvodnja u kompanijama „Simpo“ i „Jumko“ u Vranju. Danas u ove dve kompanije radi oko četiri hiljade radnika. U „Simpu“, primera radi, radi 2300 radnika i to u njegovim fabrikama u Vranju, Bujanovcu, Preševu i Surdulici, a u toku su i pripreme za rekonstrukciju i remont opreme u fabrici „Simpa“ u Zubinom potoku, gde bi trebalo da budu upošljeno još stotinak radnika. Inače, fabrika „Simpa“ u Zubinom potoku ne radi od 2013. godine.

Kod „Jumka“ je situacija malo drugačija. Jumko ima ugovorene poslove do kraja 2018. godine i cele naredne 2019. godine. Jumko je otvorio novi pogon u Crnoj travi gde radi oko četrdesetak radnika, a uskoro se očekuje otvaranje još jednog pogona, odnosno pogona u Despotovcu. Pored toga, u Bujanovcu „Jumko“ je proširio proizvodnju i tamo uposlio 120 radnika. Pored navedenog, počeo je sa radom i pogon balistike, koji je lično otvorila premijerka Ana Brnabić i već je potpisan prvi ugovor, a što predstavlja veliku razvojnu šansu za kompaniju „Jumko“.

Činjenica je da se bez ove dve kompanije ne može zamisliti razvoj Vranja, kao sedište Pčinjskog okruga i juga Srbije, i upravo su naš predsednik Aleksandar Vučić, Vlada i resorna Ministarstva privrede, Ministarstva unutrašnjih poslova i ostala, najzaslužniji što danas u njima radi preko četiri hiljade radnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Da li neko želi reč?
Kolega Matić, izvolite.

Zahvaljujem, moj amandman na član 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, prvenstveno se odnosi na održivost isplata penzija kroz prizmu rada privrede i aktivnosti lokalne samouprave.

Ovde je već puno rečeno oko restriktivnih mera, koje su se morale preduzeti da Srbija stane na noge, prvenstveno privredno, a imajući u vidu da su se penzije dotirale iz državnog budžeta, čak i do 40%, to znači da budžet Republike Srbije je bio skraćen mogućnosti da pospeši privredu, da smanji infrastrukturna ulaganja, da smanji ulaganja u javni sektor, kao i svaka druga davanja koja servisira budžet Republike Srbije. Morala se, prvenstveno osposobiti privreda, koja puni budžet penzijsko-invalidskog osiguranja, kao i državni budžet i samo tako se moglo doći do stabilnosti i redovnih isplata penzija.

Ogromna većina penzionera, ne postavlja pitanja, kao što se postavlja ovde od strane pojedinih poslanika opozicije, oni jednostavno, čini mi se bolje razumeju situaciju, razumeli su teškoće, razumeli su poteze ove države na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kako može da se osposobi, prvenstveno budžet penzijsko-invalidskog osiguranja, a on može jedino da se osposobi u koliko se podigne privreda i samo tako može da se osposobi da dođe do redovnih isplata penzija, što je na kraju krajeva učinjeno i to su penzioneri jako dobro razumeli i razumeju dan danas.

Ovde se postavlja pitanje vraćanja penzije itd. međutim, ukoliko država, privreda stoji dobro, ona dobro i puni svoje fondove, iz tih fondova se isplaćuju davanja ili penzije, pa ako je on pun, znači doći će i do stabilnosti, redovnosti i povećanja penzija. To je neki deo odgovora na koji se ovde postavljaju pitanja.

Dalje, doprinos lokalnih samouprava svemu ili današnjoj izmeni i dopuni Zakona PIO prvenstveno treba da se odnosi na razvoj privrede u svojim lokalnim zajednicama, veće zapošljavanje, uvećanje zaposlenih koji će uplaćivati doprinose u budžet PIO, kao i porez u državni budžet. Iz toga kao zamajac se vraća penzionerima mogućnost redovnih penzija. Što su privredno jače lokalne samouprave, ujedno jača i privredno jaka Srbija. Privredno jaka Srbija obezbeđuje održivi sistem realnih i stabilnih penzija, zato su najzaslužniji sami penzioneri i ja im sa ovog mesta čestitam na tom njihovom doprinosu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Izvolite, kolega Kostiću.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO kojim se vrše izmene u članu 12. istog zakona dodaje se novi stav 2. koji glasi – Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje poslovanja.

Ovim amandmanom se dodatno definiše član 1. ovog zakona. Predloženi amandman ima za cilj da podstakne razvoj Republike Srbije, da se bolje iskoriste ekonomski potencijali i ekonomski resursi kojima raspolaže naša zemlja, što implicira i dovodi do poboljšanja i unapređenja poslovanja.

Razvoj Republike Srbije je prioritet ove Vlade. Razvoj se podstiče kroz borbu kroz smanjenje sive ekonomije i rada na crno, a ljudi kao ekonomski resurs postaju više cenjeni i zaštićeni. Osiguranici samostalnih delatnosti u smislu člana 12. Zakona o PIO, predloženim izmenama i dopunama postaju cenjeni ekonomski resurs, više doprinose razvoju zemlje i mogu biti sigurni da će njihova prava poštovati u skladu sa zakonom. Razvoj zemlje, unapređenje poslovanja i bolji pristup ekonomskim resursima u ovom slučaju ljudima, kao delu ekonomskih resursa jedne zemlje ostaje prioritet ove Vlade koja i kroz donošenje ovog zakona to i potvrđuje. Zahvaljujem.

: Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moj amandman na član 1. odnosi se na sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na zaštitu ranjivih društvenih grupa. Moram da kažem da samo odgovorna, ekonomska politika je preduslov odgovorne socijalne politike i preduslov odgovorne socijalno zaštitne funkcije koju država u skladu sa Ustavom ima prema najosetljivijim građanima.

Moram da kažem da odgovornu ekonomsku politiku vodio je tada premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić i to od 2014. godine. Rezultati te odgovorne, ekonomske politike danas se ogledaju u suficitu tri godine za redom u budžetu Republike Srbije, ogledaju se u padu nezaposlenosti ispod 12% je pad nezaposlenosti. Ogledaju se u prilivu stranih investicija, jer je Srbija lider u privlačenju stranih investicija. Zašto je privlačenje stranih investicija važno. Zato što ono direktno utiče na povećanje broja radnih mesta, a samim tim i na povećanje broja osiguranika, odnosno onih koji plaćaju doprinose i poreze za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, te automatski to znači i punjenje budžeta kao i budžeta Republičkog fonda PIO.

Ja moram da kažem da je gotovo najveći ekonomski patriotizam pokazao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete Narodnoj Republici Kini, kada su nakon te posete, zajedno sa ministrima, potpisani ugovori i sporazumi vredni tri milijarde dolara iz kojih će svakako proisteći nove investicije, nova radna mesta i bolji život i standard svih naših građana.

Moram da se osvrnem da smo mi pridike danas čuli od onih koji su pljačkali zemlju, pljačkali njene građane, pljačkali decu ometenu u razvoju kroz tobož izgradnju dvorca „Heterlend“, koji, naravno, nikada nije izgrađen, kroz pljačku najatraktivnijeg poljoprivrednog zemljišta u centru Beograda, ponovo pod izgovorom neke gradnje za dnevne boravke za decu.

Takođe, čuli smo pridike i od onih koji su na najgrublji mogući način, doduše, možda i svojim neznanjem, a možda i krajnjom namerom, opljačkali vojne penzionere 2008. godine i to je, naravno, vratila Vlada Aleksandra Vučića.

Naravno, moram da istaknem da smo ovde pridike danas slušali i od onih čija su merila vrednosti seksualno zlostavljanje, psihičko zlostavljanje, fizičko zlostavljanje, obmana, laž, kojima je izgleda jedina politička ideja ogoljena mržnja prema Aleksandru Vučiću, a znanje ekonomije prostire se najdalje do toga, do svojih punih džepova, koji su zasnovani na pljački naroda i, naravno, tajkunskom novcu.

Kada je u pitanju zaštita ranjivih društvenih grupa, moram da kažem da ovim predlogom zakona i te kako je predviđena zaštita najugroženijih penzionera, kroz isplatu jednokratnih novčanih pomoći, upravo u skladu sa ekonomskim mogućnostima.

Sve ono što opozicija priča, da isplata plata i penzija ne treba da bude u skladu sa ekonomskim mogućnostima jedne zemlje, to je čisto bacanje prašine, čista obmana i laž građana Srbije.

Jedino iz realne ekonomije, jedino iz realnog rasta BDP-a mogu da rastu i plate i penzije i došlo je vreme za to. Penzioneri jesu podneli ogroman teret fiskalne konsolidacije, ali zato oktobarske čekove, koji se isplaćuju 10. novembra ove godine, dobiće uvećane za 18%, za 13% u odnosu na oktobar 2014. godine.

Penzije će se iz godine u godinu povećavati, jer cilj SNS jeste i dalji ekonomski rast i oporavak zemlje i rezultati će biti prikazani i u poboljšanju životnog standarda svih građana, pre svega penzionera. Zahvaljujem.