Narodni poslanik Đorđe Komlenski, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Učinjena je povreda Poslovnika, doduše u oba puta člana 103, ali stava 1, stava 4. i stava 7. Imao sam pravo na povredu Poslovnika odmah po tome što je gospodin Božović ukazao na navodnu povredu Poslovnika. Naime, tu ste prekršili odredbe člana 103. stav 4. i člana 103. stav 7.

Gospodin Božović je bio dužan kao i svi narodni poslanici da ukaže na koji se član Poslovnika poziva. To što je on završio pravni fakultet u Bonafidesu, a ne tamo gde se ispiti polažu, pa ne zna da član 107. Poslovnika nema stav 3. na koji se, između ostalog, poziva, nije opravdanje za vas. Vi ste trebali da mu tog trenutka ukažete da je povredio, zloupotrebio Poslovnik u smislu člana 103. stav 7. i da izreknete opomenu, jer da li je u pitanju ne znanje zbog načina sticanja diplome ili je namerna zloupotreba, nije na nama da cenimo, ali jeste da vi primenite odgovarajuću meru. Hvala.

Pošto ispadne da sam ja najgora u društvu, jeste, da, ali sam prekinula poslanika, jer povreda Poslovnika je bila samo zloupotrebljena da bi se dobila reč.
Vi recite, ali ja nisam uvek toliko moćna da mogu sve namere poslanika predvidim, ali uglavnom svi se pozivaju na povredu Poslovnika da bi rekli nešto drugo. To nam je manir u ovom sazivu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Gospodine ministre, našao sam još spontano okupljenih mama na ovim protestima. Evo ga Zoran Živković i gospodin Aleksandar Stevanović, narodni poslanici, a ovo su vam Radomir Lazović i Dobrica Veselinović iz organizacije „Ne davimo Beograd“. Kao što vidite, gospodine ministre, sve same mame nezadovoljne merama koje ste doneli.

(Balša Božović: Povreda Poslovnika.)

Daću vam reč po Poslovniku, samo vas molim kada završi neko rečenicu, sedne, pa onda.
Znači, čujem dobro, ne vidim dobro.
Narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Član 107. predsednice Narodne skupštine.

Ja mogu da trpim uvrede na svoj račun, ali to što vi ne sprečavate da me vređaju lično govori o vama. Vi predsedavate, vi ste predsednica ove Skupštine. To je jedna stvar.

(Aleksandar Martinović: Da li si ti mama?)

Druga stvar, ja vas molim da gospodina Martinovića opomenete svaki sledeći put kada kaže da ima nešto protiv majki u Srbiji. Hvala vam.

Član 107. govori nešto drugo.
Molim vas, poslanik Martinović nije imao nameru da vas uvredi time što je rekao da ste vi možda majka.
Ne vidim u tome ništa uvredljivo ili je naša senzibilnost potpuno različita. Nešto teže da je bilo, pa da razgovaramo o tome. Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nema sumnje da će ovaj zakon o PIO, a i podneseni moj amandman uticati svojim odredbama na modernizaciju Republike Srbije, a time i na unapređivanje vaspitanja i obrazovanja u celini.

Stranka bivšeg režima nije se borila za investicije, već je pljačkaškom privatizacijom uticala na slabljenje penzionog, a time i vaspitno-obrazovnog sistema.

Poštovani narodni poslanici, Dragan Đilas, u narodi zvani „Điki mafija“, svakodnevno napada svaku investiciju koju dovodi predsednik Republike Aleksandar Vučić, a time i svako radno mesto i doprinos za penzije, bez obzira da li je to „Beograd na vodi“, PKB, RTB „Bor“ ili Tvornica guma u Zrenjaninu. Time Dragan Đilas, u narodu zvani „Điki mafija“, pokušava oterati domaće i inostrane investitore iz Republike Srbije. Na taj način Dragan Đilas, u narodu zvani „Điki mafija“, čini zločin prema građanima i državi Srbiji, a i prema našim penzionerima.

Dragan Đilas, u narodu zvani „Điki mafija“, kao gradonačelnik Beograda je 2011. godine opljačkao „Telekom“ tako što je političkim pritiskom na tadašnjeg direktora „Telekoma“ Branka Radujka prisilio da kupi četiri kablovska kanala njegove „Arene sport“ za 7,7 miliona evra, iako, podvlačim, „Telekom Srbija“, poštovani narodni poslanici, po zakonu, tada nije smela biti vlasnik medija.

Tako je Dragan Đilas, u narodnu zvani „Điki mafija“, pljačkao i uništavao penzioni sistem a time i slabio vaspitno-obrazovni sistem. Dragan Đilas, u narodu zvani „Điki mafija“, svakodnevno napada uvaženog predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, jer ne može više da pljačka građane Srbije ni penzioni sistem Republike Srbije.

Danas, kada predsednik Republike, Aleksandar Vučić, od opljačkane i finansijski uništene zemlje od strane Dragana Đilasa, u narodnu zvanog „Điki mafija“, i njegovog žutog preduzeća, učinio Srbiju ekonomski stabilnom zemljom i kada je budžet napunjen Republike Srbije, gle čuda osetio je to Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“, i evo ga dolijao zajedno sa savezom za ponovnu propast Srbije, Sašom Radulovićem, u narodnu zvani „kralj stečaja“, Saša Janković, u narodnu zvani „Sale prangija“, Boškom Obradovićem, u narodu zvanim „lupetiv“, Zoranom Živkovićem, u narodnu zvani „poljoprivrednik u pokušaju“, Borisom Tadićem, u narodu zvani „lipicaner“, Đorđe Vukadinović, u narodu zvani „Đorđe Vlah“, Jankom Veselinovićem, u narodu zvani „Janko stanokradica“ i Sergejem Trifunovićem, u narodnu zvani „Sergej pišoje ili pišanović“, jer je rekao da će pišati po predsednikom grobu, Željka Veselinović, u narodu zvani „Žeki Afroamerikanski silovatelj“, Nenadom Čankom, u narodu zvanim „Nešo gicoje“, Čedomirom Jovanovićem, u narodu zvani „Čedo šmrkač ili šmrkanović“, Zoranom Lutovcem, u narodu zvani „Zoran zalutovac“, da ponovo ekonomski i politički bace građane i državu Srbiju na kolena.

Zato je, poštovana predsednice, ovaj zakon i moj amandman predloženi veoma važan i pozivam vas, gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje prihvatite moj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Koristim vreme poslaničke grupe.

Evo profesora, prof. dr je sada ovog trenutka obrazložio svoj amandman, ja pitam jednog i drugog ministra da li će prihvatiti ovaj amandman, a posebno sa ovakvim obrazloženjem koje smo danas čuli. On jeste simbol obrazovanja, a ja ću pročitati kako glasi njegov amandman i još jednom vas molim da odgovorite upravo na ovo pitanje, jednostavno da li ćete prihvatiti amandman prof. dr Atlagića koji na ovakav način govori o kolegama koji sede u skupštinskim klupama i onima koji ovog trenutka nisu u tim klupama.

NJegov amandman kaže da bi ovim zakonom podstakao da sveukupni razvoj Republike Srbije poraste sa posebnim osvrtom na razvoj sistema obrazovanja. Na koji način će ovo podstaći sistem obrazovanja? Ministre prosvete, u sklopu ovog pitanja i ovog amandmana vas pitam – da li vidite neku vezu između otvorenih pitanja, počev od bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića, koji nama nije mogao da kaže kako je glasio njegov master rad i na kom je fakultetu završio svoje studije, od upitnih doktorskih diploma ministara koji sede zajedno sa vama u Vladi i kako se vi sami osećate u toj Vladi, kada na ovakav način slušate obrazloženja koje će po rečima prof. dr unaprediti obrazovanje u Srbiji? Da li to znači da ćemo mi zaista saznati iskreno, govoriti o tome o poreklu diploma, doktorskih disertacija svih ministara u vašoj aktuelnoj vladi.

Mislim da je to preduslov da zaustavimo jedan ogroman odliv najučenije dece i one koja su spremna da uče u Srbiji danas, onima koji su spremni da ulože ogromne napore da studiraju, završe svoje studije na pošten način i da nađu sebi prostora za egzistenciju.

Mislim da je to preduslov da učinimo upravo penzioni sistem, sada vama ministre govorim, Đorđeviću, održivim onako kako ste pokušali da govorite da će penzije biti povećane onog trenutka kada Srbiju učinimo finansijski održivom. Da li će ona biti finansijski održiva ako ovakvim govorima, ovakvim obrazloženjima, ovakvim odnosom prema svojim kolegama motivišemo tu decu da izađu iz Srbije i taj jaz o kome smo razgovarali, o sve starijoj Srbiji, sve kraćem životnom veku i sve kraćem periodu primanja i uživanja penzija, demotivišemo one najmlađe da zaista ulažu u penzione fondove.

Zaista vidim tu vezu između obrazovanja o kome se pokušalo da govori i održivosti penzionog sistema, ali prvi preduslov za to je da budemo iskreni, pre svega, sa vrha države, da svakoga od nas pojedinačno o poreklu diploma, o načinu na koji smo završavali svoje škole i da probamo da budemo hrabri i obračunamo se sa tim, pre svega zbog budućnosti dece koja su spremna da uče i ulažu u svoje znanje i o stanju, pre svega u Srbiji, jer 40.000 po statističkim podacima godišnje napušta Srbiju. Nema održivog penzijskog sistema sa takvim odlivom.

Još jednom da kažem ono što je stav DS u vezi sa ovim predlogom zakona, nesporno je da će penzije porasti zbog toga što se ukida smanjenje od 10%. To je potpuno jasno, ali ono što je naš predlog bio, želeli smo da čujemo i zajedno nađemo rešenje na koji način će se vratiti ono što je uzeti u poslednje četiri godine, od usvajanja zakona 2014. godine do danas. U proseku oko 200 miliona evra godišnje, za četiri godine oko 800 miliona evra. Dakle, to jeste suština na koji način vratiti ono što je imovina penzionera njih oko 700.000 u Srbiji, kojima je smanjena penzija i mislim da to kao narodni poslanici, zajednički treba da uzmemo kao sopstvenu odgovornost.

Još jednom kažem da 2000. godine je DS u širokoj koaliciji uspela da vrati 12 zaostalih penzija, uspela je da vrati dečije dodatke i uspela je da vrati staru deviznu štednju, u tom periodu devedesetih kada se sistematski od države otimalo kroz sistem piramidalnih banaka, „Dafine“, Jezde“ i nekih drugih bankara u Srbiji, nazovi bankara i države koja je proglasila nešto što je sticano godinama kao kapital za budućnost staru deviznu štednju.

Dakle, još jednom vas pozivam ministre, da nam kažete da li ćete prihvatiti ovaj amandman i na koji način možemo zajedno da radimo da se suočimo sa takvim pristupom da je lak način da se dođe do diploma, doktorskih disertacija, način da se otera veliki broj najobrazovanije dece iz ove naše zemlje.