Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta, Dejan Šulkić i zajedno Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima koleginica Radeta. Izvolite.

Da, predložili smo da se ovaj prvi član Predloga izmena i dopuna briše zato što je postojeći član 12, kojim ste vi menjali ovaj član, zapravo sveobuhvatniji, precizniji.

Ne znam zbog čega, ministre, u Ministarstvu misle ovo što su napisali u obrazloženju, da se amandman odbija iz razloga što se na ovaj način bliže definiše rad za osiguranike samostalnih delatnosti? Kako može biti bliže ako ste vi brisali da se to radi, između ostalog, kao obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

Stvarno pišete ova obrazloženja tek da biste nešto napisali, a to svakako nije dobro i govori o tome da vam ovo službe rade ofrlje i zato vam se dešavaju i loši predlozi zakona, često sa lošim prevodima itd, ali i ovaj naš amandman i naši celokupni amandmani i celokupna rasprava o ovom Predlogu zakona suštinski upozorava penzionere Srbije i one koji će biti u budućnosti penzioneri da ćete usvojiti jedan veoma opasan zakon koji predviđa mogućnost eventualnog povećanja penzija samo kada to Vlada proceni i kada Vlada kaže da ima dovoljno sredstava u budžetu.

Niste smeli, ministre Đorđeviću, dozvoliti da se iz zakona briše mogućnost usklađivanja penzija. Da li je to sada bilo rađeno na dobar način, da li ste vi imali eventualno neku drugu formulu, da li ste imali druge rokove kada biste to radili, to je nešto o čemu je moglo da se raspravlja, ali ovo što radite, dragi penzioneri znači, odnosno može da znači da nikada više neće biti povećanja penzija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šulkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, predložio sam da se briše član 1. kojim se iz člana 12. brišu odredbe koje se tiču obavljanja poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja privrednim društvima, u skladu sa zakonom koji uređuje njihov položaj.

U obrazloženju se kaže da se na ovaj način norma usaglašava sa odredbama zakona o privrednim društvima.

Moj predlog izmene ovog predloga, odnosno amandman po prvi put, to moram da kažem, po smislu ravan je ili srazmeran ovoj zakonskoj izmeni, odnosno predlogu koji ste dali, ali sam u okviru ovog amandmana, poput brojnih mojih kolega, hteo da se osvrnem na položaj privrednih društava kada je u pitanju PIO. Dakle, kontekst predloga izmena ovog zakona.

Ovim izmenama i drugim koje su do sada bile možete razna ovlašćenja da razmeštate na ovakav ili sličan način i uređivanje penzijsko-invalidskog sistema osiguranja nije u korist zaposlenih na ovakav način i upravo će proširiti razmere tzv. isplate na ruke od strane poslodavaca zaposlenih, s tom razlikom, a to će zapravo biti podsticaj, što će za to biti zainteresovani zaposleni, jer koja korist za zaposlene da primaju zaradu u skladu sa zakonom, sa svim doprinosima preko minimalnog iznosa zarade ukoliko već sada im je jasno, s obzirom na neizvesnost i nesigurnost koju ovim zakonom konstituišemo, da će ih to što im se isplaćuje prilikom isplate zarade, odnosno na osnovu rada koji obavljaju kod poslodavca, da će ih to sačekati kao penzionera. Da ne govorim o tome da i smanjenje može ponovo da ih zadesi, a ako smo uveli presedan da smanjenje može da bude 10%, može da bude i 20%, 50%, a možda 90%.

Dakle, to je negativna posledica i zaposleni neće biti motivisani da rade za zarade preko minimalnog iznosa već sa poslodavcima dogovarati da im se preko minimalnog iznosa zarada isplaćuje na ruke.

Što se tiče ovih izmena, šta one u stvari znače za zaposlene? One znače da nema povećanja, već se penzije vraćaju na nivo iz 2014. godine, s tom razlikom što se ne uvećavaju, odnosno ne vraćaju na nivo koji bi bio da je u međuvremenu primenjivana metodologija koja je bila propisana zakonom, jer je 2014. godine sa privremenim umanjenjem suspendovana i formula za usklađivanje penzija.

Čega dalje nema? Nema vraćanja iznosa umanjenja. Nema ni vraćanja iznosa koji bi im pripao na osnovu formule usaglašavanja penzija. Nema formule za usklađivanje penzija za ubuduće. Već je o tome dosta govoreno i u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima je rečeno dosta toga.

Ali, čega ima? Ima pomoći kao utešne nagrade da će penzioneri, po proceni Vlade, i to proceni koja kategorija, odnosno sa kojim iznosom, procenom dinamike i visine od strane Vlade do postizanje tzv. finansijske održivosti penzijskog sistema da će Vlada, a do 0,3% BDP. Dakle, to je mogućnost, nije obaveza za one penzionere koji na to sigurno računaju i kalkulišu da to može da bude 5.000 ili 10.000 dinara, da je to jedna mogućnost koja je data zakonom, a da li će se i u kojoj meri i kome isplaćivati, to će zavisiti od procene Vlade Republike Srbije.

Ministar je nekoliko puta uveravao poslanike, pa čini mi se da je i građanima hteo da pošalje poruku, da će o tome tobože odlučiti Skupština, pa i ovaj predlog kao da Vlada ne računa na podršku Skupštine, bar kada je ovaj saziv u pitanju.

Uveravao nas je više puta - e, videćete da će prilikom razmatranja Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu i izmene Zakona o budžetskom sistemu, videćete da će povećanje penzija biti veće od procenta inflacije.

Metodologija treba, mora da postoji, a ukoliko Vlada smatra u ovom trenutku kao predlagač ovog zakona da treba i takva mogućnost da postoji, to može da bude dodatni korektni faktor, pa da se on veže za rast BDP ili za neke druge parametre i da onda omogućimo to što Vlada hoće, ali da to bude propisano, da penzionerima može da bude uvećana penzija i više od procenta inflacije ili rasta troškova života.

S druge strane, kad su u pitanju privredna društva postavlja se pitanje kako je moguće da država ne reaguje, a ne mogu da poverujem zaista da je to bilo neopaženo, da pojedina privredna društva, o tome se dosta govori u javnosti, godinama ne uplaćuju PIO, odnosno doprinose na koje ih obavezuje zakon.

Na primer, „Goša“ iz Smederevske Palanke, šinska vozila, imali smo prilike da gledamo brojne drame na koje su zaposleni bili prinuđeni u Smederevskoj Palanci i onda se postavlja pitanje - ukoliko ne razvijate mehanizme za kontrolu, odnosno vršenje nadzora nad primenom zakona koje ova Skupština izglasava, postavlja se pitanje koja je vajda?

Često čujemo od ministara, da li je to ministar Đorđević i ministar Šarčević je više puta govorio o tome u načelnoj raspravi, dakle, nemamo dovoljno inspektora. To ne sme da bude opravdanje. Pa, primite pobogu inspektore. Ako jedna „Goša“ iz Smederevske Palanke je ostala dužna zaposlenima, ja mislim preko dva miliona evra, ako je ostala državi za doprinose oko 4,7, to je oko sedam miliona evra samo jedno privredno društvo je ostalo dužno državi i postavlja se pitanje da li će se ikada zaposleni i da li će se država naplatiti od tog privrednog društva, a sva je prilika da neće.

Kada govorimo o broju inspektora, niko vas ne sprečava da primite ako je po jednoj lokalnoj samoupravi da samo povećate broj inspektora, po jednog, to je 150 inspektora, dakle, to je oko milion dvesta, trista hiljada evra godišnji trošak kompletan za sve inspektore. Sa druge strane, navodim primer samo „Goše“ iz Smederevske Palanke, koja je uskratila znatno više budžet. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ovaj naš amandman podrazumeva brisanje člana 1.

Član 1. ovog zakona je jedan od manje problematičnih članova ovog zakona, ali nažalost zbog prakse, koja evo traje skoro godinu dana u parlamentu podnošenja besmislenih amandmana, stotine takvih amandmana, nećemo ponovo biti u mogućnosti da raspravljamo o onim kasnijim članovima koji suprotno onome što je govorio ministar ovde, navodno donose benefit i korist penzionerima.

Po našem mišljenju nanose veliku štetu penzionerima i ne samo njima, nego i onima koji će jednog dana biti penzioneri, a nadam se i verujem da svi mi ovde, osim onih koji su već u penziji, se nadamo da ćemo tu penziju i doživeti.

Ono što je loše u ovom zakonu, ponoviću, što nema vraćanja onog iznosa za koji su umanjene penzije za preko pola miliona ljudi u Srbiji u prethodne četiri godine, što su u budućnosti uvodi potpuna arbitrarnost na eventualno povećanje penzija tako što će Vlada propisima, kako kaže član zakona, propisima određivati kolike će te penzije biti.

Takođe, uvodi se novčani dodatak na penziju čime će još više biti zamagljeno koliki su iznosi penzija u Srbiji, koliko koji penzioner prima, koliko će primati u budućnosti, koliko će ko od građana koji danas rade i uplaćuju, nadajući se da će dočekati penziju, imati tu penziju ako do nje dođe.

Sve ove mere Srbiju vraćaju nazad, urušavaju predvidivost penzionog sistema, urušavaju sistem i društveni dogovor koji je funkcionisao više od pola veka i zato ćemo biti protiv ovog zakona. Hvala.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo, gospodine Arsiću vi kada predsedavate sednicama Narodne skupštine morate malo i da slušate šta ko govori, a dužni ste u skladu sa Poslovnikom i da reagujete.

Vi očigledno kao što i ministri, evo sada pričaju među sobom ili pričaju sa drugim poslanicima, očigledno i vi isto to radite i ne slušate šta se dešava u sali. Prethodni govornik je rekao kako su amandmani o kojima je prethodno bilo reči, a to su uglavnom amandmani poslanika SRS, besmisleni. On na tako nešto nema pravo i to nije prvi put i to su po ko zna koji put dupli standardi DS i njenih derivata.

Podsetiću da je amandman tog gospodina bio „briše se“, a vi se sećate još iz slavnih vremena dok ste i vi bili uvaženi srpski radikal, da su redovno ovi iz DS govorili kako ti amandmani „briše se“ nisu dobri.

Tako su govorili dok su bili vlast, e sada kada su došli do toga da su opozicija, sada imaju drugačiji stav. Sada oni podnose amandmane „briše se“, ali i dalje smatraju da imaju pravo da omalovažavaju druge poslanike, druge poslaničke grupe i amandmane koje oni podnose.

To naravno nije tako i ovo je, gospodine Arsiću, za vas upozorenje da ne dozvoljavate govornicima da vređaju druge poslanike. Ja sam govorio, ne znam da li sam rekao na početku, to je član 107. koji kaže da svaki govornik mora poštovati dostojanstvo Narodne skupštine. To su dužni i ministri a poštuje se tako što su dužni da slušaju narodne poslanike i da učestvuju umesto što se kikoću, što se smeju, što verovatno pričaju međusobno viceve, oni su dužni da slušaju šta im govore poslanici i da daju obrazloženje.

Zaista kolega Šaroviću ne mogu da utičem na to kako će koji poslanik da odredi kvalifikaciju nekom amandmanu. Ne znam zašto ste se vi tu pronašli prozvani pošto koliko ja znam i narodni poslanik Marko Đurišić podneo je isti amandman kao i pojedini poslanici iz SRS. Zaista ne razumem.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
(Nemanja Šarović: Da.)
Dobro.
Po amandmanu narodni poslanik Vladimir Orlić.

Da, po amandmanu, gospodine predsedavajući, zbog ovog obrazloženja u kom zaista jeste narodni poslanik rekao da je podneo ovaj amandman, tako sam ga ja razumeo, zbog toga što smatra da postoji neka praksa besmislenih amandmana. Ja sam to razumeo kao njegov lični doživljaj sopstvenog amandmana zbog toga što smatra da takva praksa postoji, on amandman podnosi. Žao mi je što tako doživljava svoj amandman. Ne bih ulazio u razloge zašto on to tako misli o sebi i svojim amandmanima.

Hteo sam samo pošto je deo obrazloženja bio da neće imati vremena da raspravlja o nekim drugim amandmanima, da iskoristim ovu priliku za dve dobre vesti. Prva dobra vest je za samog poslanika koji smatra da su njegovi amandmani besmisleni. NJegova poslanička grupa ima šest minuta i 13 sekundi koje može da iskoristi za raspravu o bilo kom amandmanu, pa može šest minuta da govori i o onome što će doći kasnije, na šta god da je mislio. To je dobra vest za njega ako to nije znao.

Druga dobra vest za građane Srbije je da naravno ovo, da ove mere i ovaj zakon vraćaju Srbiju nazad apsolutno nisu tačni. Dobra vest je u tome što će nakon usvajanja ovog zakona sve kategorije penzija biti više nego ikada i to je sigurno dobra stvar i na tome čestitam svima.