Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane kolege, predložio sam da se briše član 1. kojim se iz člana 12. brišu odredbe koje se tiču obavljanja poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja privrednim društvima, u skladu sa zakonom koji uređuje njihov položaj.
U obrazloženju se kaže da se na ovaj način norma usaglašava sa odredbama zakona o privrednim društvima.
Moj predlog izmene ovog predloga, odnosno amandman po prvi put, to moram da kažem, po smislu ravan je ili srazmeran ovoj zakonskoj izmeni, odnosno predlogu koji ste dali, ali sam u okviru ovog amandmana, poput brojnih mojih kolega, hteo da se osvrnem na položaj privrednih društava kada je u pitanju PIO. Dakle, kontekst predloga izmena ovog zakona.
Ovim izmenama i drugim koje su do sada bile možete razna ovlašćenja da razmeštate na ovakav ili sličan način i uređivanje penzijsko-invalidskog sistema osiguranja nije u korist zaposlenih na ovakav način i upravo će proširiti razmere tzv. isplate na ruke od strane poslodavaca zaposlenih, s tom razlikom, a to će zapravo biti podsticaj, što će za to biti zainteresovani zaposleni, jer koja korist za zaposlene da primaju zaradu u skladu sa zakonom, sa svim doprinosima preko minimalnog iznosa zarade ukoliko već sada im je jasno, s obzirom na neizvesnost i nesigurnost koju ovim zakonom konstituišemo, da će ih to što im se isplaćuje prilikom isplate zarade, odnosno na osnovu rada koji obavljaju kod poslodavca, da će ih to sačekati kao penzionera. Da ne govorim o tome da i smanjenje može ponovo da ih zadesi, a ako smo uveli presedan da smanjenje može da bude 10%, može da bude i 20%, 50%, a možda 90%.
Dakle, to je negativna posledica i zaposleni neće biti motivisani da rade za zarade preko minimalnog iznosa već sa poslodavcima dogovarati da im se preko minimalnog iznosa zarada isplaćuje na ruke.
Što se tiče ovih izmena, šta one u stvari znače za zaposlene? One znače da nema povećanja, već se penzije vraćaju na nivo iz 2014. godine, s tom razlikom što se ne uvećavaju, odnosno ne vraćaju na nivo koji bi bio da je u međuvremenu primenjivana metodologija koja je bila propisana zakonom, jer je 2014. godine sa privremenim umanjenjem suspendovana i formula za usklađivanje penzija.
Čega dalje nema? Nema vraćanja iznosa umanjenja. Nema ni vraćanja iznosa koji bi im pripao na osnovu formule usaglašavanja penzija. Nema formule za usklađivanje penzija za ubuduće. Već je o tome dosta govoreno i u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima je rečeno dosta toga.
Ali, čega ima? Ima pomoći kao utešne nagrade da će penzioneri, po proceni Vlade, i to proceni koja kategorija, odnosno sa kojim iznosom, procenom dinamike i visine od strane Vlade do postizanje tzv. finansijske održivosti penzijskog sistema da će Vlada, a do 0,3% BDP. Dakle, to je mogućnost, nije obaveza za one penzionere koji na to sigurno računaju i kalkulišu da to može da bude 5.000 ili 10.000 dinara, da je to jedna mogućnost koja je data zakonom, a da li će se i u kojoj meri i kome isplaćivati, to će zavisiti od procene Vlade Republike Srbije.
Ministar je nekoliko puta uveravao poslanike, pa čini mi se da je i građanima hteo da pošalje poruku, da će o tome tobože odlučiti Skupština, pa i ovaj predlog kao da Vlada ne računa na podršku Skupštine, bar kada je ovaj saziv u pitanju.
Uveravao nas je više puta - e, videćete da će prilikom razmatranja Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu i izmene Zakona o budžetskom sistemu, videćete da će povećanje penzija biti veće od procenta inflacije.
Metodologija treba, mora da postoji, a ukoliko Vlada smatra u ovom trenutku kao predlagač ovog zakona da treba i takva mogućnost da postoji, to može da bude dodatni korektni faktor, pa da se on veže za rast BDP ili za neke druge parametre i da onda omogućimo to što Vlada hoće, ali da to bude propisano, da penzionerima može da bude uvećana penzija i više od procenta inflacije ili rasta troškova života.
S druge strane, kad su u pitanju privredna društva postavlja se pitanje kako je moguće da država ne reaguje, a ne mogu da poverujem zaista da je to bilo neopaženo, da pojedina privredna društva, o tome se dosta govori u javnosti, godinama ne uplaćuju PIO, odnosno doprinose na koje ih obavezuje zakon.
Na primer, „Goša“ iz Smederevske Palanke, šinska vozila, imali smo prilike da gledamo brojne drame na koje su zaposleni bili prinuđeni u Smederevskoj Palanci i onda se postavlja pitanje - ukoliko ne razvijate mehanizme za kontrolu, odnosno vršenje nadzora nad primenom zakona koje ova Skupština izglasava, postavlja se pitanje koja je vajda?
Često čujemo od ministara, da li je to ministar Đorđević i ministar Šarčević je više puta govorio o tome u načelnoj raspravi, dakle, nemamo dovoljno inspektora. To ne sme da bude opravdanje. Pa, primite pobogu inspektore. Ako jedna „Goša“ iz Smederevske Palanke je ostala dužna zaposlenima, ja mislim preko dva miliona evra, ako je ostala državi za doprinose oko 4,7, to je oko sedam miliona evra samo jedno privredno društvo je ostalo dužno državi i postavlja se pitanje da li će se ikada zaposleni i da li će se država naplatiti od tog privrednog društva, a sva je prilika da neće.
Kada govorimo o broju inspektora, niko vas ne sprečava da primite ako je po jednoj lokalnoj samoupravi da samo povećate broj inspektora, po jednog, to je 150 inspektora, dakle, to je oko milion dvesta, trista hiljada evra godišnji trošak kompletan za sve inspektore. Sa druge strane, navodim primer samo „Goše“ iz Smederevske Palanke, koja je uskratila znatno više budžet. Hvala.