Ovaj Željko Veselinović, koji je sad upravo kazao da mu je glavni cilj svega ovoga što radi da brani lik i delo Dragana Đilasa, šefa, lidera, je li, pokušao je i samog sebe izgleda sada da opravda, ali kako? Šta je to poručio, da sam ja, kao što je Željko Veselinović, pozivao na neko silovanje? Da li je to rekao? Kad se to dogodilo? Da li sam ja to uradio? Da li je to uradio Aleksandar Marković ikada? Da li je to uradio Srbislav Filipović ikada? Da li je to uradio bilo ko od naših kolega? Šta pričate vi? Šta je vama ljudi? Ko je ikada uradio ovako nešto od nas?

Dakle, ovo je, ne samo iznad svih granica drskosti i bezobrazluka, ovo je ispod svakog nivoa bilo kakvog ljudskog dostojanstva, ako ga uopšte neko tamo oseća.

Kaže – ukida se smanjenje i šta će biti sa razlikom? Kad je nešto veće nego što je bilo i danas i juče i u oktobru 2014. godine, to se ne kaže – ukida se smanjenje, to se kaže – povećava se. Ako nekog zanima gde je razlika, pa razlika je ta u plusu koja će se videti svakog meseca svima. Sada se vidi za skoro 90% penzionera. Od narednog meseca videće se svima. Pozitivna razlika. A, to što su penzije ljudi primali od oktobra 2014. godine do danas, a ne bi je primali, niko, nijedna kategorija, ne samo ovi kojima nismo smanjivali, nego su samo povećanja dobijali, nego niko. Za to da se izvinjavam? Kome? Jednom Željku Veselinoviću da se izvinjavam?

Kažu slučajno, jedan mali tvit, kažu – slučajno, neka sitna greška. Kažu – dogodilo se. Ovaj poziv na silovanje i ova vrsta nasilja, to nije ništa slučajno. To nije ništa slučajno, to je manir. To je način. To je tehnika i metoda. Jel slučajno pozivao Boško Obradović na hapšenje predsednika Republike i na vojne hunte? Omaklo se i njemu. Jer slučajno juče Ješić pozivao na razvlačenje ljudi iz SNS po ulici na linč? I njemu se omaklo. Jel slučajno onaj Vladimir Gajić pozivao na pobune i na preuzimanje vlasti na ulici? I njemu se omaklo. Pa kako to da se svima iz tajkunsko ljotićevskog udruženja omakne svaki dan ili dva?

Zahvaljujem.

Poslednja rečenica.
Kako to da svi greše slučajno na isti način i ne osećaju potrebu da jedni kažu o drugima šta misle?

Zahvaljujem.

Poslednja rečenica, gospodine predsedavajući.
Dok nemate o tome stav, u Željku Veselinoviću gledajte svoje lice.

Zahvaljujem.
Kolega Rističeviću, želite li povredu Poslovnika? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 103, 104. i 107.

Mislim da kolega Vukadinović ima sve prednosti nad nama. On je narodni poslanik. Za vreme sam već rekao da ima isto vreme u načelu, u pojedinostima kao i ja, a da ima tri do četiri puta više nego što ima SNS i što ima više vremena nego što ima SPS i SRS.

Hoću da vam kažem da ima još niz prednosti. On je i novinar. On sam o sebi može da izveštava. Ja to nisam. Moje kolege to nisu. On je ujedno i analitičar. Znači, političar, analitičar, novinar i istraživač javnog mnjenja. On može i da dopinguje podršku, kao što je to uradio Vuku Jeremiću, Vuku potomku, poznatijem u narodu pod tim imenom. Dakle, njemu je dao 35%, ovaj osvojio 5% na izborima.

Mi njega znamo kao analitičara koji je istraživao za „Lutriju Srbije“, a istraživao je da li ste zadovoljni svojim životom i za to je naplatio dva miliona i 400.000 u vreme Borisa Tadića, a „Lutrija“ je tad otišla u minus. Na, kako kažete, da je dobio u igrama na sreću, a da nije kupio „Lutriju“, ništa nisam slagao, niti sam ga uvredio.

Takođe, gospodin Vukadinović ne sme da se ogradi od najtežeg krivičnog dela u politici, a to je poziv na državni udar i na puč. Evo, neka ustane i neka kaže da se on ograđuje u potpunosti sa izjavom Boška Obradovića, koji je bio nosilac njegove izborne liste, da je on pozvao oficire i policiju na puč da smene predsednika Republike i da smene Vladu, iako predsednik Republike Srbije uživa podršku preko 50% upisanih birača. Neka ustane i neka kaže da se on od toga ograđuje u potpunosti, od izjava Boška Obradovića, i ja ću mu prvi aplaudirati. Hvala. Ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću i shvatio sam da ne želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Lično, ne vidim na koji način sam mogao da učinim ja, pošto povredu Poslovnika mogu da učinim ja kao predsedavajući, ali shvatio sam da ste ove podatke iznosili, pre svega, zarad istine i zarad javnosti.
Zahvaljujem.
Neposredno pre vas se javila koleginica Žarić Kovačević, pa onda vi.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javila sam se po povredi Poslovnika. Pozivam se na član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Kao što ste i sami videli, posle izlaganja Đorđa Vukadinovića, na šta ste i sami ukazali, kolega Vukadinović se javio po amandmanu, a replicirao je svima nama koji smo se javljali u prethodnom krugu po Poslovniku.

Pre svega, to je nemoguće, jer Poslovnik ne dozvoljava da neko čak ima i repliku na javljanje po Poslovniku, a da ne govorim o tome što se on javio po amandmanu.

Dakle, on će očigledno danas iskoristiti sve svoje vreme koje ima i iskoristiti javljanja da bi izazivao besmislene replike i povrede Poslovnika, koje nisu besmislene u smislu povrede Poslovnika, ali jesu u smislu onoga o čemu mi danas treba da pričamo.

Mi danas ovde treba da govorimo u raspravi u pojedinostima o vrlo važnom zakonu, o tome kako će se penzionerima povećati penzije, a on koristi svoja javljanja za odvraćanje pažnje na nešto drugo.

Ja vas samo molim, sa jedne strane iskoristiću priliku da vas zamolim da raspravu vratite u svoj tok i da se mi vratimo i da raspravljamo o amandmanima, a sa druge strane vas molim da ga ubuduće prekinete, bez obzira na to što znam i vidim da ste zaista jako tolerantni i da ne biste želeli da se vama stavi na teret da nekome niste dozvolili da govori. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.