Predsedavajući, kada jednom ne izreknete opomenu onda to krene tako u nedogled, ide i nastave da nas vređaju. Opet tražim od vas, evo, povređen je član 107, 108. i 109. ceo Poslovnik je povređen u principu kada se ono što je preko puta nas se obrati prema poslanicima SNS, jer iz toga izvire ne namera da se nešto popravi u ovoj raspravi već samo namera da se mrzi još više i više i da se bude mržnja među građanima Srbija, prema SNS što je nemoguće. Građani Srbije vide šta je urađeno, vide da plate i penzije idu na gore, vide da se prave putevi, vide mostove. To nisu fantomski putevi, fantomski mostovi kao što ste vi radili, okrečite jedan zid pa ga otvorite. Ali, vi niste bili u stanju ni to da uradite, a nama spočitavate ko je menjao dresove.

Znate šta, ja sam se rodio kao Srbin, kao Srbin ću i da umrem, ali vi ste se rodili kao nešto, ušli ste u parlament kao nešto, pa ćete izaći kao nešto. A to nešto je da vi izaberete šta ste, kako vam je lakše da uđete u parlament, jer za vas neće ni rođena familija da glasa, a za SNS je na izborima i njenu listu glasalo preko dva miliona ljudi. Ko za vas glasa? Ko su ti ljudi u čije ime vi govorite? Koga vi predstavljate u Skupštini Srbije. Probudite se u podne, dođete ovde u tri, na sat vremena, bacite neki otvor malo po Skupštini Srbije i odete dalje, verovatno po neku skupu apanažu kod Jeremića i sličnih, kod Đilasa.

Ostavite na miru više građane Srbije oni će vam dati, daće vam i za ovo ocenu i na izborima i daju vam svaki dan. Na smetlište istorije i vi i Đilas, Jeremić, Pajtić i ostali banditi. Hvala.

Kolega Filipoviću da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi? (Ne.)
Kada bih imao dvostruke aršine, onda bih morao da izreknem dve opomene i za ono što je rekao gospodin Vukadinović i za ono što ste vi na kraju na žalost verovatno slučajno izrekli, pretpostavljam u afektu. Dakle, nema dvostrukih aršina, i ja nemam nameru da sprečim, ponavljam sučeljavanje, demokratsko sučeljavanje mišljenja ovde u parlamentu. Ono što je dozvoljeno gospodinu Vukadinoviću dozvoljeno je i vama kroz ukazivanje na povredu Poslovnika. Inače u jednom se u potpunosti slažem sa vama, a to je da smo se previše udaljili od teme, a tema ima veliku važnost i značaj za građane Srbije.
Kolega Rističeviću da li ste vi ukazali na povredu Poslovnika? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa članom 104. i članom 107.

Ja ću po amandmanu sve ovo isto uraditi da me ne bi kolega Vukadinović prozivao za kukavički nastup.

Ja kukavica nisam i nudim mu duele ako hoće u N1 televiziji itd, gde on ode i četiri puta me prozove, naravno, bez mog prisustva.

Kolega Vukadinović je rekao da sam ga ja uvredio. Ja sam izneo dve stvari. Jedna je bila da je bio drugi na listi vlaške nacionalne manjine. On treba jasno da odgovori – da ili ne. Ako je bio, a bio je, onda tu nikakve uvrede nije bilo.

Drugo što sam bio izneo je da on i ja imamo ista prava i da su ta prava veća nego prava SNS i SRS, odnosno da po poslaniku u pojedinostima SNS ima 1,35 minuta, a nas dvojica imamo po poslaniku 4,2 minuta. U raspravu u načelu to je nešto više. Dakle, oni imaju 5,2 minuta, ja imam 5,2 minuta, a poslanici SNS i SRS imaju daleko manje.

Dakle, ja sam izneo to i ne znam šta je bila uvreda i šta je bila neistina i šta je tu bilo kukavički. Ovo isto, a ne mogu po amandmanu da ponovim, imam želju da ponovim i da mu dam priliku da vodi replike sa mnom i mislim da će tu proći veoma loše.

Očekujem da posle ovoga jedino što njemu ostaje je da baci neku vlašku magiju, da ubaci krestu od petla, da ubaci dva krila od slepog miša i da pokuša tako da eliminiše mene i moje kolege.

Nije se ogradio ni od nosioca svoje izborne liste, koji je pozvao, teškim krivičnim delom, vojsku i policiju da izvrši puč i da preuzme vlast. Nikad se ni od čega nije ogradio, a ja se ograđujem od svake izjave takve vrste, bilo da dolazi sa naše ili sa njihove strane.

Ne tražim da se o ovome glasa, ali ja nisam kukavica i na raspolaganju sam mu kad god hoće, ali nemoj da dolazi u jedan sat onako krmeljiv i pospan, jer u tom trenutku možda neću biti prisutan. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Shvatio sam da ne želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika, a verujte da ja kao predsedavajući nemam nameru da zakazujem nekakve TV duele, niti želim da učestvujem uopšte u tome.
Ovakvu vrstu rasprave više neću dozvoliti, jer smatram da smo se… Ne kažem, ova tema je verovatno od velikog značaja i za kolegu Vukadinovića i za kolegu Rističevića, ali smatram da građani od nas očekuju da nastavimo da govorimo o amandmanima na Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO.
Ono što sam smatrao da je bila uvreda ja sam sugerisao i kolegi Vukadinoviću i kolegi Filipoviću. Verujem da im nije bila namera i sada želim da verujem da ni jedan ni drugi nisu imali nameru da uvrede bilo koga, da su neke stvari izgovorene u afektu. Imam razumevanje za takav vid političke borbe.
Sada nastavljamo raspravu po amandmanima.
Kolega Marinković već jako dugo čeka da bi govorio o amandmanu koji je podneo narodni poslanik Mihailo Jokić.

Hvala, uvaženi kolega Milićeviću.Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem i na prethodnu raspravu i da kažem da je kolega iz opozicije, dakle, prethodni govornik u fokusu ovde rasprave već nekih sat vremena.

Mi smo jednu debatu imali na ovoj televiziji koja podržava bivšu američku administraciju. Vodili smo jednu veoma kulturnu debatu. Dakle, to je bilo pre nekih devet meseci. Međutim, ono što je suština, da ja nisam čuo od kolege ni jednu jedinu reč o ovoj temi današnjeg dnevnog reda, a to je povećanje penzija. To je jedna ozbiljna rasprava o tome kako da učinimo boljim život penzionera, ddakle, najstarijih građana Republike Srbije, kojih ima negde oko 1.700.000.

Znači, devet meseci je njegova politika da li neko ima pravo ili nema pravo da predlaže amandmane u Narodnoj skupštini. Pa, šta će drugo da radi, nego da radi u odborima, da predlaže amandmane i da svojim diskusijama doprinese da predlozi zakona budu što bolji, da budu primenjivi u praksi, da budu u korist svih građana Republike Srbije?

Prethodni govornik je istraživač javnog mnjenja i vrlo dobro poznaje političku situaciju i konstelaciju političkih, ekonomskih i svih drugih odnosa u našoj zemlji. Zna da nas podržava više od 60% građana Republike Srbije i znam da je vrlo teško da raspravljamo o tome u situaciji kada je Srbija druga u Evropi po privrednom rastu sa 4,9% u prvih šest meseci odmah iza Poljske koja ima 5,1%.

Teško je raspravljati o tome kada povećavamo penzije, kada se pripremamo da, u skladu sa ekonomskom moći i ekonomskim uspesima, povećavamo plate u javnom sektoru, kada imamo sve više i više investicija znam da je teško argumentovano raspravljati i davati neke konstruktivne predloge, ali ipak pozivam moje kolege da zarad interesa građana, zarad njihovog boljeg života razgovaramo možda o tome da li dinamika gradnje Beograda na vodi treba da bude brža ili ne, da li smo dovoljno napravili autoputeva u 2017. godini, a bilo ih je 110 kilometara.

Slažem se, možda je moglo da se napravi i 120 i 130 kilometara autoputeva, ali govorimo o tome da ova rasprava u parlamentu treba da ide ka tome da učinimo zajedno da građani Srbije dobro i lepo žive.

Ja znam da vi nemate argumenata i znam da je jedini argument – mi nemamo dovoljno prostora. Pa kako nemate dovoljno prostora? Pogledajte nedeljnike, pogledajte štampane medije.

Situacija u Srbiji je identična situaciji u SAD. Osamdeset posto mejnstrim medija tamo je usmereno na kritiku Trampa, na kritiku njegove politike zato što su oni koji to sada rade i kritikuju izgubili svoje privilegije, izgubili svoj uticaj. Tako je to sada i ovde i onda vi, usled nedostatka argumenata, usled nedostatka ono što je suštinski problem parlamenta i političkog života u Srbiji.

Usled nedostatka politike vama je najveći problem zašto vladajuća koalicija podnosi amandmane. Pa i ja sam lično podneo amandman na izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i neka kaže ministar i izjasniće se ako budemo imali vremena da li je amandman dobar, da li će popraviti Predlog zakona ili ne, ali nemate ni jedno pravo da nas nazivate fantomima i da nazivate ovde preko 160-170 ljudi kukavicama i ljudima koji ne rade u interesu svoje zemlje. A šta vi radite? Osudili ste rasnu diskriminaciju, osudili ste polnu diskriminaciju. Da, rekli ste – osuđujem. Da li je to dovoljno? Pa, da je to neko od njih ovde levo uradio, pa razapeli bi ga kao Hrista na Golgoti.

Molim vas da nastavimo sa jednom konkretnom raspravom. O konkretnim stvarima mi ovde pričamo, o vrlo, vrlo ozbiljnoj temi. Povećavamo penzije i činimo da naši najstariji građani bolje, bezbednije i kvalitetnije žive i to jeste rezultat politike predsednika Vučića, to jeste rezultat politike Vlade Republike Srbije i naše većine ovde u parlamentu i, naravno, sa takvom politikom ćemo i nastavite.

Naravno, vi nastavite oko amandmana, nastavite oko trivijalnih stvari i ostaćete, kao i Dimitrije LJotić. On je 1938. godine 1%. To je verovatno i sada isti red veličina i ovde. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Što se tiče amandmana, u svakom slučaju jeste prihvatljiv, ali se mora sagledati u jednom širem kontekstu i to u kontekstu svega onoga što se dešavalo pre nego što smo krenuli sa jednom ozbiljnom reformom penzijskog i invalidskog sistema, a samim tim i reformom PIO.

Očigledno je da reformski procesi u ovoj oblasti koji su bili 2002, 2003, 2005, pa i 2010. godine nisu dali adekvatne rezultate zbog toga što nisu pratili odgovarajuće društvene promene, nisu pratili odgovarajuće demografske parametre. Nisu pratili i ono što podrazumeva opterećenje budžeta na pravilan način. Nisu pratili kretanja koja se vezuju za pokrivanje određenih socijalnih i rešavanje socijalnih problema, zbog čega smo stalno bili sa tzv. prenapregnutošću budžeta i sa budžetskim kretanjima koja ni u kom slučaju nisu davala za pravo građanima da će PIO biti stabilno, zasnovano na stabilnim osnovama.

Imajući u vidu te činjenice, nesporno je da upravo ovaj reformski proces koji se sada odvija i upravo ovaj predlog zakona koji je pred nama i o kome raspravljamo ukazuje na jedan dobar put, na jedan dobar pravac kako ustrojiti PIO, kako definisati položaj penzionera i na koji način obezbediti njihovu, pre svega socijalnu sigurnost, a samim tim i pravnu sigurnost.

Ono što je dobro, dobro je da za to postoje sigurni preduslovi, da postoje investicije koje omogućavaju što veći broj upošljavanja, povećani broj zaposlenih, a samim tim i logično smanjenje broja nezaposlenih. Dobro je što je povećanjem starosne granice za odlazak u penziju došlo do toga da se izvrši uravnoteženje, odnosno balans kada je u pitanju odnos između broja korisnika penzija i visine penzija. Na taj način se stvaraju uslovi za kontinuirano i konstantno povećanje iznosa penzija koji penzioneri dobijaju.

Ono što još želim da istaknem i molim vas da ovo vreme meni upišete kao vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS, jeste činjenica koju niko iz opozicije nije rekao na pravilan način, odnosno nije se koristio činjenicama ili bolje reći istinom. Godine 2002, 2003, 2005. sistem nije bio dobar kada su u pitanju statusi penzionera i PIO. Sa druge strane, od 2008. do 2012. godine mi jesmo participirali u vlasti, ali je kasa, odnosno novac bio u rukama onih koji su odlučivali kako da se kanališu finansijska kretanja, na koji način i kako i pod kojim uslovima da se zadovolje potrebe penzionera i na koji način da se određuju visine njihovih penzija.

Očigledno je da u tom pravcu nisu dati dobri rezultati zbog toga što su činjene greške, a te greške se svakako mogu pripisati samo onima koji su odlučivali o finansijskim kretanjima u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Jovanoviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Vi, ja i Bog znamo da sam imao pravo na repliku povodom izlaganja gospodina Orlića, ali mi to niste dali. Govorim po amandmanu

Odmah da kažem, pošto je bilo dileme kakav je stav i zašto ne podržavamo ovu meru, podržavamo ovu meru povećanja penzija, ali ovo nije zakon o podizanju penzija, nego je ovo zakon kojim se zapravo ukida smanjenje penzija, da budemo malo precizni.

Isto tako, to je zakon kojim se, odnosno izmena kojom se na Vladu prebacuje diskreciono pravo da li će ili neće i u skladu sa mogućnostima, ali možda i potrebama, a te potrebe mogu biti i predizborne, da li će se podizati penzije ili neće i zato je najveći deo opozicije i levo i desno od mene smatrao da je to loša mera.

Dakle, dobro je što se ukida loš zakon, što se obustavlja njegovo važenje, to je dobro i to je za pozdraviti. Nije dobro što se Vladi predaje u ruke diskreciono pravo da kažem pomalo kao onaj dobri sultan ili Sulejman ili Haron Al Rašid što ide po čaršiji i vadi tako i obećava, deli penzije kada proceni da za to postoji potreba i mogućnost. To nije dobro.

Nije dobro što kada je stanje u budžetu i kada je stanje državne kase tako dobro kao što kolege stalno naglašavaju, zašto onda zaista niste usvojili neke od brojnih predloga ovde opozicije i sa jedne i sa druge strane, koji su rekli da onda kontinuirano kako su skidane da budu i vraćene penzije. Dakle, da bude vraćeno to što je oduzeto, kada je stanje tako već dobro i kada ste tako, ja bih rekao tobože, stabilizovali finansije. Dakle, postepeno, kao i stara devizna štednja, korak po korak, na kraju je vraćena. Mislim da bi to trebali i sa penzijama, to je jedna stvar.

Drugo, pošto je kolega Marinković govorio po amandmanu, a zapravo je svo vreme koristio replicirajući meni, moram i ja da kažem da ne brine on za to da li mi iz opozicije ili ja lično imamo argumenat, neka nam omoguće te argumente da iznesemo u iole fer uslovima i debati, pa ćemo da vidimo ko ima i ko nema argumente.

Što se tiče onih koji su govorili o vlaškoj magiji, ja mislim da je na dotičnog kolegu izgleda već bačena neka magija, pa ja tu ne bih ili barem izgleda kao da je na njega bačena magija, pa se ja ne bih time previše bavio.

Isto tako, kao i prozivke za to da ne predstavljam nikoga, koje dolaze od nekoga ko je lažni kondukter, lažni ili pravi perač prozora, lažni kondukter, lažni srednjoškolac, lažni student, lažni magistar, a on proziva i uči pameti druge.

Poenta je, dakle, da skratimo raspravu. Vi želite da ukinete loš zakon i mi to podržavamo, ne želite da se te penzije vrate u nekom razumnom roku. Ja pitam – zašto? Mislim da nema razloga, kažem, ako je već tako dobro stanje.

Što se tiče uvreda, stalno ja imam osećaj da me stalno neko proziva za povredu dostojanstva Skupštine, ne znam da li kolege nekada pogledaju stenogram, neka vide kojim se rečima nama obraćaju predstavnici većine, kojim rečima iz dana u dan.

Poslednja stvar, neću zaista dužiti na ovu temu, u sredu je u ovoj Skupštini 77 puta izgovoreno ime Dragana Đilasa, čoveka koji nije niti poslanik, 77 puta. Da li to znači da nekoga ovde svrbi ili žulja dotični gospodin? Nisam ga ja ni jednom pomenuo, pomenuli su ga predstavnici vladajuće većine. O čemu se tu radi? Najgnusniji napadi.

Dakle, ja stojim iza svojih reči i danas i juče i sutra. Moje kolege iz poslaničkog kluba, mi se slažemo oko glavnih stvari, slažemo se oko onoga što je tema skupštinske rasprave, a šta, kome privatno pripada, za koga glasa, koga podržava, neka podržava, to je njihova stvar. Dakle, mi nismo braća po krvi, nego smo ovde, delujemo usaglašeno po pitanjima koja su na temi dnevnog reda Skupštine i vrlo smo u tom pogledu složni.

Ja zaista ne znam da se pravi tolika histerija zbog jednog neprimerenog, nepristojnog, itd, kako hoćete, tvita, a ovamo se gleda, to je ono kada vidim trn u oku brata svojega, a ne vidite balvan u sopstvenom oku, drage kolege. Ne vidite da vama u studijima državnih televizija i rejtingskih televizija sedi osuđivani silovatelj i soli pamet i mudrost, smatra i ometa i razbija skupove opozicije. To je malo drugačije od jednog nepristojnog, glupog tvita.

Što se tiče zakona, podržavamo smanjenje, ne podržavamo to što nije predviđena mera i povratka oduzetih penzija, a ko koga predstavlja i ko za koga glasa, videćemo na nekim budućim izborima. Hvala.

Kolega Vukadinoviću, nije problem da li ćete, kako ste rekli, dužiti. Vi imate vreme koje pripada vašoj poslaničkoj grupi i naravno da shodno Poslovniku o radu imate mogućnost i legitimno pravo da ga koristite, ali problem je onaj drugi deo. Vi ste insistirali na tome, a niste to činili. Samo jedan mali deo vašeg izlaganja ste usmerili ka amandmanu i ka zakonu, a onaj drugi deo ka želji da nastavite raspravu koja je do malopre vođena, a koja nije tema aktuelnog skupštinskog zasedanja. Dakle, insistirate na temi skupštinske rasprave, a niste govorili o tome u drugom delu svog izlaganja.
Nisam vas opomenuo i nisam vam sugerisao i nisam vas prekidao, jer da sam to učinio, opet biste rekli – pa, sprečavate me da govorim. Kao što vidite, ne. Niko nema nameru da spreči da govorite, ali vas molim da poštujete Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Maločas ste imali prilike da kroz replike, imali ste i mogućnost replika, imali ste pravo na repliku, razmenite mišljenje o temi koju ponovo potencirate sa kolegom Orlićem. Vašim izlaganjem izazvali ste sada ponovno određeni krug javljanja po povredi Poslovnika, a kažete da vam je cilj da govorimo o onome što je tema skupštinskog zasedanja.
Zahvaljujem, gospodine Vukadinoviću. I, ja sam sebi moram postaviti pitanje da li vredi biti ovoliko tolerantan i pokušavati voditi raspravu u jednom demokratskom duhu. Zahvaljujem.
Kolega Orliću, izvolite.