Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Direktno sam pomenut, moram da vas podsetim, od strane koleginice i zato imam pravo na repliku. To ću pravo iskoristiti u skraćenom obliku, jer zaista mi nije cilj da ovde otežavam raspravu, već sam samo hteo da skrenem pažnju, a verujte mi, gotovo svaki vaš amandman, svaka vaša sednica bi se mogla na ovakav način kritikovati i analizirati. Kolege su toliko navikle iz vlasti da čuju samo sebe, da čak najkraća, najblaža, najdobronamernija primedba, sama pojava nas sa ove strane izaziva salve gneva i uvreda.
Gospodin predsedavajući, ne vi, nego vaš prethodnik je pričao o tome kako ja nekoga vređam, pa to su besmislice. Samo sam rekao da smatram, to je moj politički stav, na kraju krajeva, da su amandmani, kao što rekoh, besmisleni i da služe, na neki način, trošenju vremena od strane vladajuće stranke. To je legitimno. Nisam rekao da su nezakoniti. Ja sam rekao da je to neobično, da je to neka vrsta doprinosa, originalnog doprinosa teoriji političkog sistema da vladajuća stranka podnosi amandmane na sopstvene predloge zakona koje inače hvali. To jeste neobično i to stoji koliko god vas bilo mnogo tamo i koliko god nas bilo malo ovde.
Zahvaljujem koleginici. Neću da kažem ništa loše na njen račun, kao i na račun dobrog dela ovde iz vlasti, ali to ko je kome šef i gazda, mislio sam da su neke kolege navikle da imaju šefa i gazdu, ja nemam, i to mi je možda mana. Nisam ja ovde lansirao temu Dragana Đilasa, nego kolege iz vladajuće stranke. Ja sam samo čekao da vidim koliko će puta. Dakle, prosto, to je kontraproduktivno. Vi ga proizvodite za lidera, završavam time, opozicije, a ne ili neko sa ove strane. Hvala.