Na član 2. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Na član 2. amandman je podnela poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sistem penzijskog i invalidskog osiguranja moramo posmatrati kao deo velikog državnog sistema u kome su na neki način svi segmenti uzročno-posledično povezani. Pre svega, tu mislim na privredu i na problem nezaposlenosti.

Namerno sam dala ovakav uvod jer želim da kažem da je danas za grad Niš veliki dan. Danas i sutra se otvaraju dve nove fabrike u Nišu. Austrijska kompanija „Cumtobel“ u Nišu već zapošljava oko 300 ljudi, a danas se otvorilo još 1.100 radnih mesta. Govorim o investiciji koja je vredna 30,6 miliona evra.

Danas je Aleksandar Vučić na otvaranju fabrike u Nišu rekao da je ponosan na nova radna mesta, na promet ove fabrike koja će biti oko 120 miliona evra i kako je to veliki značaj ne samo za grad Niš, već i za čitavu Republiku Srbiju.

Filipinska kompanija „Imi“ biće otvorena u Niškoj Banji na površini od oko 14.000 kvadrata i zaposliće 1.250 radnika, od kojih će 500 biti inženjeri. Dakle, grad Niš se bliži ostvarivanju plana da se sadašnji 26.000 nezaposlenih taj broj svede na ispod 20.000.

Takođe, Niš prednjači po privlačenju stranih investicija jer je poslednjih nekoliko godina uloženo oko 150 miliona evra, otvoreno devet novih fabrika sa više od 10.000 radnih mesta.

Želim da istaknem i to da se pregovara o novim fabrikama, novim radnim mestima i to jednim delom popunjava penzioni fond. U ovom trenutku grad Niš radi na više od 30 infrastrukturnih projekata vrednih više od 100 miliona evra.

Meni je jako žao što danas nisam u Nišu na otvaranju fabrika, ali evo i sa ovog mesta mogu da se borim za politiku koju podržavam, a to je politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela Ružica Nikolić.
Da li želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje ovog amandmana SRS ja ću započeti jednom rečenicom koju sam dobio, odnosno više poruka mi je stiglo od strane građana Srbije, pre svega penzionera. Oni ovako kažu – poslanici vladajuće koalicije ponovo ponižavaju penzionere Srbije, vređajući dostojanstvo, inteligenciju građana Srbije.

U čemu se to sastoji u daljem njihovom komentaru? Oni su prepoznali da ovo nije zakon o povećanju penzija, ovo je zakon koji će dovesti do nelegalnog i protiv ustavnog uzimanja penzija od strane građana Srbije.

Ovde se čulo, to je i legitimno pravo jednog kolege poslanika, to je poslanik Jokić koji kaže – između formule i budžeta, on se opredeljuje za budžet i to je sasvim u redu, ali priroda penzije nije nešto što je solidarno, nije nešto što je onako proističe iz lošeg položaja nekog pojedinca, to je stečeno pravo.

Zbog čega oni kažu da nam se više ne zahvaljuje ni predsednik Republike, ni ministri, ni narodni poslanici, zbog čega to traže građani Srbije? Prosto iz razloga što oni nisu prihvatili. Ovo nije bio dogovor i ugovor sa građanima Srbije, pre svega penzionerima da im se smanje penzije. To je donošenjem jednog zakona učinjeno, uzeto od njih, oni su morali da to prihvate.

Mi smo mogli, odnosno vladajuća većina je mogla na drugi način da ta sredstva koja su uzeta od penzionera nadomesti u fond PIO i da oni ne budu oštećeni. Sećam se jedne izjave predsednika Republike kada jedan podizvođač ili izvođač radova na fontani na Slaviji nije isplatio zaposlene i on je rekao – mi ne možemo da nateramo poslodavca da isplati platu. Da, to je jedan drugi odnos. To bi poslodavac, odnosno zaposleni mogao da ostvari putem inspekcijskih organa i mogao da ostvari putem vođenja sudskog postupka, ali porezi i doprinosi na zarade, to je javni prihod.

Javni prihod se ostvaruje na jedan potpuno drugi način. Država tu ima mogućnost da natera svakog nesavesnog poslodavca da izmiri svoje obaveze i da se isplaćuju penzije.

Drugo, neko je ovde rekao da će uskoro da se smanje porezi i doprinosi na zarade. To je tačno, ali to od vas traže strani investitori, ističe kod najvećeg broja stranih investitora, ističe pet godina koliko su oni bili oslobođeni poreza i doprinosa ili jednog dela obaveza na osnovu ličnih dohodaka. Sada oni da bi ostali i dalje u Srbiji traže od države Srbije da smanji obaveze na zarade, kako bi oni ostali tu.

Mi moramo mnogo više pažnje da posvetimo domaćim investitorima, a penzionere da ne obmanjujemo. Ovde bi moglo, što se vi zahvaljujete, da im se izvinite i da što pre pokušate da im vratite ono što je uzeto bez ikakvog pravnog osnova. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima kolega Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih nekoliko dana smo se naslušali u ovoj sali kako je ova Vlada, odnosno pre svega njen predsednik postigli epohalne uspehe po pitanju našeg budžeta i naših penzionera.

Međutim, od ni jednog poslanika iz vladajuće većine nisam čuo da je pomenuto ime premijera ove Vlade, Ane Brnabić, nego naprotiv, ime predsednika ove države, Aleksandra Vučića, iako znamo da po Ustavu fiskalnu i svaku drugu politiku vodi Vlada, ali ne predsednik, ali dobro, toliko o vašoj doslednosti.

Svi smo mi u ovoj sali saglasni sa činjenicom da treba obezbediti bezbrižnu i sigurnu budućnost našim penzionerima, međutim iznos i visina penzije iako su one nedovoljne za jedan normalan život, nije ono što najviše muči naše penzionere. Naši penzioneri danas pored toga što žive sa bračnim drugom, imaju i obavezu da izdržavaju i ostale svoje ukućane jer u mnogim srpskim porodicama jedino stalno i jedino sigurno primanje je penzija. To je ona stvar koja usložnjava i onako tešku situaciju kod naših penzionera.

Sa druge strane, nikog od ovde i niti od predstavnika vlasti ni ministara nisam čuo jednu drugu činjenicu koja se tiče naših penzionera, a to je u novije vreme pojava sve većeg broja ljudi koji obolevaju od bolesti koje ranije nisu bile toliko zastupljene, a to su razne bolesti demencije i o tome isto takođe treba voditi računa kada su u pitanju naši penzioneri. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i ovaj moj amandman ima za cilj da se na bolji i precizniji način definiše tekst zakona kako bi on bio razumljiv onima kojih se najviše tiče.

U pitanju su stari ljudi koji su to svoje pravo zaslužno ostvarili i koji žele da znaju zašto imaju penzije i kakve imaju.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Stojanoviću.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj moj amandman ima za cilj da se na bolji i precizniji način definiše tekst zakona, kako bi on bio razumljiv onima kojih se najviše tiče.

U pitanju su stari ljudi koji su to svoje pravo zaslužno ostvarili i koji žele da znaju zašto imaju penzije i kakve imaju. Ogromna većina penzionera vredno i savesno je radila svoj posao i nije u redu da se neko poigrava sa njihovom zasluženo stečenom penzijom, stečenim penzijama tako što će im smanjivati i povećavati mimo propisane procedure.

Ima veliki broj penzionera koji su radili 35 do 40 godina, a neki i više, pri čemu nisu imali dan bolovanja ili nekog drugog oblika odsustvovanja sa posla. I sam sam jedan od takvih. Sve svoje obaveze sam izvršavao uredno i na vreme, što činim i sada kao narodni poslanik, u šta ste se mogli uveriti u ovoj sali. Zato mi je i te kako važno da imam pred sobom sve relevantne činjenice kada su u pitanju penzija i penzioneri.

Ovo mi nije važno zbog mene, moja penzija je veća od prosečne penzije, važno mi je zbog mojih kolega penzionera koji ne mogu da žive od svoje penzije. Penzioneri su izgrađivali ovu državu i u najvećoj meri doprineli ceni društvenog proizvoda. Zahvaljujem.