Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. decembra 2017. godine.
Da li narodna poslanica, Maja Videnović, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Kada govorimo o izmenama Zakona o budžetskom sistemu zapravo govorimo o nečemu što, evo, već tri godine predlažem ovde u Skupštini, a to je da se ukine tzv. „privremena“ tzv. „zabrana“ zapošljavanja.

Kada kažem tzv. „privremena“, to potpuno jasno ukazuje činjenica da se ona već godinama, evo šesta godina, iz godine u godinu produžava, tako da apsolutno nema reči o tome da je privremena mera, nego je u pitanju stalna mera i opasnije od toga vrlo jasna namera SNS i ove vlasti da za sve građane Srbije važi zabrana zapošljavanja, jedino ne važi za članove i aktiviste SNS.

Kada kažem tzv. „zabrana“ zapošljavanja, građani su svedoci činjenice da ona ne važi za svakoga, da ona ne važi za mladu naučnicu, umetnicu, koja ne može da se zaposli, koja je pošteno radila, koja je izabrala da se bavi profesijom koja je prirodno usmerena na državu. Ona ne može da radi u privatnom sektoru.

Znate, postoje zanimanja i to je nešto što verujem da mnogim kolegama je nešto što ne mogu da razumeju, neki ljudi u ovoj zemlji su pošteno studirali, neki ljudi u ovoj zemlji su pošteno stekli diplomu, neki ljudi u ovoj zemlji su uprkos svemu što se dešava odlučili da rade u ovoj zemlji i da rade u onim profesijama, to su profesije, odnosno oblasti nauke, umetnosti, kulture, pravosuđa, to su ljudi koji rade u sudstvu, to su ljudi koji rade u tužilaštvu, koji su prirodno usmereni da rade na oblasti koje se na neki način oslanjaju na državu.

Ta država kaže – za vas važi, dragi građani, zabrana“ zapošljavanja, koja ne važi na primer za Mišu Vacića, osuđenog ekstremnog desničara, koja na primer ne važi za Tomislava Nikolića, bivšeg predsednika, kome se izmišlja nekakva kancelarija koju niko ovde ne ume ni da ponovi na šta se odnosi. To ne važi za stotine i hiljade stranačkih aktivista SNS, ali ta zabrana zapošljavanja koja ostavlja haos u sistemima, koja udara na ljudsko pravo, znate, kada vi nemate u tužilaštvu, nekoliko puta sam o tome govorila, i ljudi iz Tužilaštva, ljudi iz svih ovih oblasti stalno kontaktiraju poslaničku grupu DS, ljudi iz prosvete, iz umetnosti, iz nauke, kada vi ostavite nedovoljan broj upisničara ili daktilografa u Tužilaštvu, posledica toga je da pravda građana trpi zato što oni ne mogu da ostvare neko svoje pravo u roku koji je primeren i koji je normalan.

Dakle, ova tzv. „privremena“, tzv. „zabrana zapošljavanja, nije privremena, to je stalna mera SNS, da se svakome ko nije član SNS onemogući da radi u oblastima koje su usmerene na državu.

Postoji tzv. „diskreciono pravo“, nekakva komisija Vlade, koja diskreciono odlučuje o tzv. „izuzecima“, koji nećete verovati, sve do jednog se odnose ili na one lokalne samouprave ili na one oblasti u kojima je nadležna i zadužena SNS, te u tom smislu nakon tri godine i dovoljno argumenata vas i ovaj put pozivam da glasanjem – za, razgovaramo o ovoj temi.

Zahvaljujem, koleginici Videnović.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Maja Videnović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja svih relevantnih činjenica i okolnosti koje su prethodile i dovele do odluke o izručenju turskog državljanina kurdskog porekla Cevdet Ayaza, kao i utvrđivanja odgovornosti svih nadležnih organa u ovom slučaju.
Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.

Predložila sam formiranje anketnog odbora u nazivu, kako ste upravo pročitali, zato što duboko verujem da Srbija ne sme biti zemlja u kojoj su ljudska prava manje važna od privatnih dogovora predsednika dve države. U ovom slučaju predsednika Republike Srbije i predsednika Republike Turske.

Ovo mora biti zemlja u kojoj su ljudska prava neprikosnovena. Građani su svedoci i zašto je važan ovaj slučaj, ne samo zbog jedne dramatične sudbine turskog državljanina kurdskog porekla, već zbog poruke koju taj slučaj prenosi svim našim građanima. Taj slučaj govori da država Srbija, odnosno nadležni organi, institucije, a u predlogu za formiranje anketnog odbora, koji neću sada ponavljati ni čitati, je decidno navedeno preko 14 stavki koji su sve zakoni, koji su sve međunarodni ugovori, koje su sve međunarodne konvencije povređene činjenicom da je Republika Srbija, prekršeći sve njih i prekršeći sopstvene zakone, dozvolila da se mimo svake procedure, mimo zakona, odnosno suprotno zakonu, a samo zbog onoga što je osnovana indicija privatnog dogovora, ljudska prava stavljaju u zapećak i ljudska prava budu kusur, odnosno potkusurivanje u nečemu što ne bi smelo da bude.

Protiv svih ovih konvencija koje su taksativno navedene u predlogu za formiranje ovog anketnog odbora, sa jasnim zadatkom da se utvrdi tačno koja institucija Republike Srbije, koji ljudi, odgovorni ljudi u ovim institucijama su prekršili i zbog čega je turskom državljaninu kome preti, koji je dao priznanje pod prisilom i to je utvrdio Evropski sud za ljudska prava, mimo svih procedura, mimo svih zakona, nažalost izručen Republici Turskoj?

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Izvolite.

Ja ću predložiti danas četiri zakona koja bi trebalo da doprinesu, naravno, uz vaše razumevanje da o tome treba razgovarati, da doprinesu pravednijoj socijalnoj i pravednijoj regionalnoj raspodeli u Srbiji.

Svedoci smo da je od početka godine do danas po pristupačnim podacima u Srbiji poginuo 31 radnik na radu. Dobar deo njih nije imao ugovore o radu, što znači da su poslodavci isplaćivali zarade bez poreza i doprinosa.

Zbog toga sam već evo unazad nekoliko zasedanja vama predstavljao predlog zakona o varijabilnom porezu na dobit pravnih lica koji bi trebalo da neodgovorne i nedovoljno osetljive vlasnike preduzeća za način na koji žive njihovi radnici urede takva pravila da isplaćuju više prosečne zarade.

Evo šta podrazumeva ovaj predlog. Dakle stopa poreza na dobit pravnih lica je varijabilna i iznosi 10 do 30%, a u korelaciji je sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom prema statističkim teritorijalnim jedinicama.

Dakle, pravno lice koje je tokom prethodnog poreskog perioda isplatilo prosečnu zaradu od 80 do 150% od proseka regiona u kome obavlja delatnost, zadržava poresku stopu od 15% do sledećeg obračunskog perioda.

Dakle, svi oni koji isplaćuju prosečnu zaradu od 80 do 150% od proseka u tom statističkom regionu imaju istu stopu koja je u ovom trenutku aktuelna, ali ovaj predlog podrazumeva i stimulativni i onaj destimulativni, destimulativnu meru koja bi neodgovorne vlasnike preduzeća koji isplaćuju zaradu ispod 80% od proseka obavezali da njihova stopa poreza na dobit iznosi 30%, a za sve one koji isplaćuju više od 150% od proseka u statističkom regionu, ta stopa bi iznosila 10%.

Siguran sam da bi ova mera, u jednom delu, motivisala vlasnike preduzeća koji najčešće na crno isplaćuju zarade svojim radnicima iz isplaćene dobiti, da povećaju njihove prosečne plate, jer će se i njima to isplatiti, jer će stopa poreza na dobit pasti i na takav način ćemo, makar nekim delom, izbeći to da nam radnici ne primaju plate sa doprinosima, sa isplaćenim porezom, bez jasne i malo duže vizije za budućnost, jer na takav način očigledno gubimo dragocene živote u Srbiji.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana.
Da li želite reč? Izvolite.

Dakle, i ovaj zakon je predložen sa ciljem pravednije socijalne raspodele i pravednije regionalne raspodele.

Mislim da je važno za sve nas da se suočimo sa podacima koji govore o prosečnoj plati u Srbiji, koji govore o prosečnoj potrošačkoj korpi i koji govore o minimalnoj potrošačkoj korpi, jer u Srbiji je prisutno siromaštvo i to u dvostruko većoj meri od proseka zemalja EU. To pokazuju podaci i analize koji su dostupni i na sajtu Vlade, koji govore da je 7,3% stanovništva Srbije ispod granice siromaštva, a ta granica siromaštva je označena sa 11.000, 11.500 prihoda po glavi porodice. Za četvoročlanu porodicu sa decom ispod 14 godina ta granica siromaštva je 31.500 dinara.

Dakle, kada znamo da je minimalna potrošačka korpa 37.000, dakle, minimalna potrošačka korpa je 37.000, a granica siromaštva je 31.500, znači 5.500 nedostaje do minimalne potrošačke korpe. U tih 31% je onih 7,5%, što znači oko 500.000 ljudi, a oko 25%, po svim statistikama, ljudi u Srbiji, dakle, četvrtina stanovništva je u velikom izazovu i blizu granice siromaštva. Taj procenat je još lošiji kada se govori o riziku od siromaštva i riziku od socijalne isključenosti, a to je ukupno 38,7%.

U ovom Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana predlažem da uključimo prihode od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana. Dakle, do sada ti prihodi od dividendi, dakle, prihodi od kapitala, a znamo da je porez na kapital značajno manji od poreza i doprinosa koji se plaćaju na rad. Pokazujemo kao društvo kakav je odnos prema kapitalu i kakav je odnos prema uloženom radu. Želimo da tu granicu negde približimo i ovaj predlog podrazumeva da se prihod od dividendi uključi upravo u obračun godišnjeg poreza na dohodak građana, jer smatramo da ćemo time makar u nekom delu uspostaviti taj pravedniji odnos i rastuće razlike između ekstremno bogatih i ekstremno siromašnih u Srbiji smanjivati iz dana u dan.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč? Izvolite.