Zahvaljujem, koleginice Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. septembra 2016.
Da li narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov želi reč? Da.
Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu je jedan od zakona koji je usvojen u prethodnom sazivu Skupštine, ali ga je predložila ista Vlada, tada ju je predstavljala naša koleginica Snežana Bogosavljević Bošković, a i ista većina u ovoj Skupštini.

Tim zakonom je, naime definisano, pored drugih poprilično problematičnih stvari i to da se trećina zemljišta, u državnom vlasništvu, u svakoj lokalnoj samoupravi u Srbiji može dati jednom investitoru, manje više po slobodnom izboru predsednika opštine, ili gradonačelnika, u dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede, a bez ikakvih javnih nadmetanja, bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvog poštovanja pravila i mimo svake transparentne procedure.

Praksa je pokazala, ono što smo mi upozoravali kada je taj zakon i ovde predlagan, a vi ga koleginice i kolege usvajali, a to je da se to zemljište deli uglavnom odbornicima SNS, poslovnim partnerima SNS, odabranim tajkunima, ljudima koji su firme osnovali svega nekoliko dana pre donošenja odluka o tome da će dobiti trećinu najboljeg poljoprivrednog zemljišta u toj opštini i da vidimo sada u čemu je problem.

Problem je u tome što, pod jedan, to je najbolje poljoprivredno zemljište koje u tim opštinama postoji. Niko od vaših odbornika, niko od vaših poslovnih partnera, niko od vaših tajkuna, neće da uzme zemljište druge, treće, četvrte, ili pete kategorije, oni svi uzimaju zemljište prve kategorije, što znači da vi desetine hiljada porodica, koje žive isključivo od toga, što obrađuju poljoprivrednom zemljište u državnom vlasništvu, osuđujete na to da ili prestanu da se bave poljoprivredom, ili rade kao nadničari na zemlji koju ste poklonili svojim odbornicima i svojim tajkunima.

To što vi njima poklanjate, gospodo, nije vaše. To zemljište u Vojvodini su paori otimali generacijama od močvara i napravili od njega najplodnije poljoprivredno zemljište u ovom delu Evrope. Tako da tog momenta kada odete sa vlasti, svi ti ugovori će biti raskinuti, vašim tajkunima, vašim odbornicima i vašim privrednim partnerima će biti ta zemlja oduzeta i vraćena onima kojima ta zemlja pripada, a to su vojvođanski paori i u to budite sigurni.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. novembra 2017. godine.
Izvolite.

Hvala.

Teško je odlučiti u kojoj je sferi obrazovanja SNS napravila veću štetu. Da li je to visoko obrazovanje gde je ceo proces akreditacije stavila pod direktnu kontrolu ministra, u kom je zakon donela isključivo da bi jedna od naših kolega mogao da akredituje svoj nelegalni univerzitet, koji radi već šest godina uz specijalne odluke, iako ne uspeva da dobije nijednu dozvolu kod svih nadležnih tela koja se u ovoj zemlji bave akreditacijom.

Da li je to u srednjem obrazovanju, gde je uvela prinudni dečiji rad i prodala to kao dualno obrazovanje i način da se deca nakon škole lakše zaposle ili u gimnazijama, gde je nakon dvodnevne obuke uvela devet novih predmeta, koje oni koji treba da predaju apsolutno ne znaju ni čemu služe ni kako treba da predaju, ni kako to treba da izgleda ili u osnovnim školama, gde je uvela apsolutni haos kroz neprestane želje ministra da se takmiči i kupuje ljubav, ne znam već čiju, predstavljajući se kao veliki reformator, a da pri tom te reforme niti su dobro osmišljene, niti dobro planirane i krajnje, niti dobro sprovedene.

Naše škole su pune problema. Mislim da je svima jasno, i nastavnicima i roditeljima da to kako danas škole izgledaju, nije onako kako škola u 21. veku treba da izgleda. Najveća laž koja se u tom smislu potura jeste da imamo puno nezaposlenih zato naši ljudi su glupi, neobrazovani, neobučeni za poslove koje treba da obavljaju i da je problem našeg obrazovnog sistema u tome što ne stvara dobre radnike.

Mi u DS verujem da je problem našeg obrazovnog sistema taj što ne stvara dobre građane, one koji mogu kritički da promišljaju svet oko sebe, one koji su opremljeni znanjima za 21. vek, one koji mogu da se snađu onog momenta kada završe školu i da naprave sebi budućnost, izgrade sebi život u ovoj zemlji, onakav kakav treba da imaju.

Naravno, to je stvar oko koje se ne razumemo, oko koje se, verujem, nikada nećemo razumeti, jer vama dobri građani ne trebaju, jer vi kod njih ne biste imali nikakve šanse, vama trebaju samo oni koji će sutra biti srećni što će dobiti posao za 200 evra u nekoj fabrici, čiji ste dolazak kupili. Očigledno, takav sistem obrazovanja i pravite.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o ulozi i odgovornosti najviših organa gradske vlasti u Novom Sadu, u vezi sa privatizacijom ATP Vojvodina i izgradnjom međumesne autobuske stanice u Novom Sadu, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2017. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Sugerišu mi ovde kolege da argumentima ne dopirem do vaše poslaničke grupe i do poslanika iz većine, pa da vidimo da li ćemo do poslanika većine i do njihovog glasa, uprkos tome što ne pritiskate dugme, dopreti sudskim presudama.

Naime, 9. maja 2013. godine je Vrhovni kasacioni sud doneo presudu u, za nas Novosađane, čuvenom i prilično skupom predmetu u kom izvesni Ilija Dević tuži grad Novi Sad zbog toga što je, kako on tvrdi, oštećen u jednom poslu sa gradom i zbog toga trpi štetu od više desetina miliona evra. Radi se, naravno, o izgradnji autobuske stanice, nama, Novosađanima, nažalost, izuzetno dobro poznato. Kažem – nažalost, jer smo već u nekoliko navrata plaćali greške tadašnje gradonačelnice.

Ali, da vidimo šta je Vrhovni kasacioni sud tom prilikom u tom slučaju utvrdio. Ugovor koji su zaključili parničari, to su Maja Gojković i Ilija Dević, je u očiglednoj suprotnosti sa određenim društvenim normama i načelima obligacionog prava i u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima. NJegovim izvršenjem bi se u većoj meri narušila materijalna dobra na štetu javnog gradskog saobraćajnog preduzeća, a ugovornici su pri tom postupali sa lošim namerama, tj. namerom da se nanese šteta trećem licu i omogući korist tužiocu.

Nema sumnje da su oba ugovornika znala da postoji nedopušten motiv i loša namera. Kriva su oba ugovornika i njihova krivica je jednaka. Ovo proizilazi iz zajedničke volje i namere i cilja ugovaranja.

Iz dosadašnjeg izlaganja, vezanog za savesnost, motiv, lošu nameru, nedozvoljen predmet činjenja, nesumnjivo proizilazi da je odgovornost ugovornika ista, jednaka. To podrazumeva da postoji podeljena odgovornost za nastalu štetu u jednakoj srazmeri. Da prevedem na srpski jezik, nama, Novosađanima, Maja Gojković dođe 50 miliona evra. Ono što je ona ugovorila, što Novosađane košta 100 miliona evra, za taj posao, Vrhovni kasacioni sud, ne Demokratska stranka, ne neki tabloid, kaže da je jednako kriva kao i onaj koji je tuži, tako da očekujem od gospođe Gojković da Novosađanima iz ličnih sredstava ili iz sredstava stranke, vidim da imate dosta novca, uplati 50 miliona evra, jer njen kriminal i njen lopovluk mi u Novom Sadu nemamo apsolutno nikakvu nameru da plaćamo.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici dr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini 4. decembra 2017. godine.
Da li narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovaj Predlog zakona zapravo je naša podrška peticiji koju je pokrenula naučna zajednica, iza koje je stala Srpska akademija nauka i umetnosti, iza koje je stalo više od 300 profesora, naučnika i predavača na našim fakultetima, a radi se o tome da su oni tražili da se iz skupštinske procedure povuče Zakon o visokom obrazovanju, odnosno Predlog zakona kada je bio u proceduri, a nakon što je usvojen, da se taj zakon stavi van snage.

Razlog za ovakav njihov stav i ovakav njihov zahtev jeste taj što je ovim zakonom, onako kako ga je Mladen Šarčević predložio i onako kako ste ga vi usvojili, apsolutno ceo proces akreditacije fakulteta stavljen isključivo pod kontrolu izvršne vlasti, a u mnogim svojim segmentima isključivo pod lično ministrovu kontrolu.

Radi se o tome da je naš kolega, koji ovde nije prisutan, muftija Muamer Zukorlić, u ulozi predsednika Odbora za obrazovanje i u ulozi vlasnika privatnog univerziteta koji već godinama ne može da akredituje ni jedan svoj nastavni program, podmetnuo svega nekoliko sati pre početka glasanja i pre početka skupštinske rasprave, preko Odbora čiji je predsednik, amandmane, kojima je celokupni proces akreditacije obesmišljen, izmešten iz ruku onih koji se u ovoj zemlji akreditacijom mogu baviti i stavljen pod kontrolu ministra, pod kontrolu Vlade i pod kontrolu Srpske napredne stranke.

Mi ovde ne plediramo da govorimo u ime Srpske akademije nauka i umetnosti ili onih koji su tu peticiju potpisali, mi se jednostavno pridružujemo njihovom zahtevu. Budući da smo narodni poslanici, ovo je instrument koji nam stoji na raspolaganju. Pozivam vas, kolege, da glasate za ovaj predlog, pa da onda zajedno dođemo do načina na koji se proces akreditacije može drugačije urediti, jer nije muftijin univerzitet vredan toga da se ovde sramotite i da kaljate svoj obraz. Verujte da ima i važnijih stvari od toga.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim predsednikom SO Smederevska Palanka Radoslavom Milojičićem i nenamenskim trošenjem sredstava, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik, Marijan Rističević želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da počnem sa jednom ispravkom. Muamer Zukorlić nije više muftija, ali ja nisam doktor, ni magistar evropskih nauka, pa imam priliku da to objasnim doktorici.

Mi nemamo tu sreću da sveštenici SPC, koji se bave politikom, skinu mantiju. Dakle, Sava Janjić uporno služi politici DS i ne skida mantiju. Dakle, da demantujem, Muamer Zukorlić nije muftija, a ja ga se sećam kao muftije kada ga je DS, u kojoj je i Milojičić, ustoličila za glavnog čoveka Univerziteta koje je tada osnovano u Novom Pazaru, i ja ponavljam, ja sam to tada podržao i mislim da bez obzira na međunacionalne razlike, ljudi imaju pravo da se obrazuju.

Po pitanju velike poljoprivrednice, ona treba da pita svog kolegu, pošto se izdaje jedan bazen, pošto se izdaje termalna voda, itd. Ali, moram takođe da demantujem zato što je DS takođe davala zemljište za investitore. Ona to ne zna, ona pati za selom. Lakše je patiti za selom, nego na selu posebno kada selo vidite samo kada su lokalni izbori, kada treba napasti biračka mesta u Popincima, stati na ludi kamen i odatle gledati, naravno protivzakonito, nadgledati izbore, stajati ispred biračkih mesta i grubo se mešati u izborni proces.

Zato ja njoj opraštam što ne zna da je DS na 30 godina izdavala zemljište čak i ono koje je predmet restitucije. To sada više ne može. E, sad, to zemljište koje je bilo predmet restitucije, koje ste vi izdali za 30 do 50 evra po hektaru na godinu dana, na 30 godina sa godišnjom zakupninom od 30 do 50 evra, ne može da bude vraćeno prethodnim vlasnicima.

Znači, vi ste istorijsku nepravdu, komunističku koja je izvršena nad seljacima legalizovali davajući svojim ljudima, to možete da pitate i Živkovića, na 30 godina investicione saglasnosti bez ikakve potrebe i zahteva da se na tom zemljištu neko uposli. To više nije slučaj. Danas investitori moraju, pre svega, da imaju zemljište koje je čisto državno, koje nije predmet restitucije, moraju da se bave preradom i moraju nekog da zaposle što kod Demokratske stranke nije bio slučaj. Vi ste 300 hiljada hektara zemljišta prodali za 50 godina, a toliko danas država dobija za zakupninu samo za jednu godinu.