Dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem amandmana SRS smatra da se na dnevnom redu ovog visokog doma našao vrlo značajan predlog zakona o zaštiti životne sredine i vrlo ozbiljna tema da bi je prešli tek tako, a da narodni poslanici ne ulože trud i napor i kroz amandmane daju svoj sud i ukažu šta je to što Vlada treba da uradi za dostojnu i zdravu Srbiju.

Kao što sam u više navrata rekao, a vi ministre potvrdili, a sredina iz koje dolazim ima ogroman potencijal da se razvije u pravo nacionalno turističko blago. Uložite trud da sve ono što sam rekao u načelnoj raspravi za zapadni i jugozapadni deo Srbije rešite, ali vas i molim, a imam i obavezu prema svojim građanima da se pod hitno reši nesanitarna deponija u Prijepolju kao i sve ostale i slične. Sa takvom deponijom i zagađenom rekom Lim ne može se krenuti u turističku valorizaciju i razvoj, pa će samim tim i mnoge turističke vrednosti ovog kraja ostati bez posete brojnih turista.

Ako sačuvamo pluća ovog dela Srbije, odnosno klisuru reke Mileševke koja predstavlja centar biodiverziteta, zatim, planinu Jadovnik, Ozren, Zlatar i naravno Uvac koji zaslužuje da bude zaštićen i nosi ime nacionalnog parka prirode, gde je 1999. godine bilo prisutno samo 10 mladunaca beloglavog supa, ali je odličnim programom zaštite ove vrste kanjon reke Uvca bogatiji za oko 600 jedinki, moći ćemo da se nadamo čistijem vazduhu, zdravoj životnoj sredini, a samim tim i boljem i kvalitetnijem životu naših građana.

Sve ove prirodne lepote zaslužuju prisustvo od Pančićeve omorike, stabla crnog bora starog preko 300 godina, preko surog orla, orla zmijara, sivog sokola, do vidre, medveda, srne divlje svinje, divokoze, vuka.

Napominjem da se pored ovih prirodnih lokaliteta izdvaja i spomenik prirode Sveti bor na Kamenoj gori koji već četiri veka dominira izgledom i lepotom i koji je privukao pažnju našeg istaknutog reditelja Emira Kusturice da na ovom mestu snimi film „Na mlečnom putu“.

Sve ovo prati i nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, Manastir Mileševa i srednjevekovni grad Mileševac, koji su pod zaštitom od 1947. godine. Hvala.

Hvala kolega Despotoviću.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Izvolite kolega LJubenoviću.

Hvala.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, poslanička grupa Srpske radikalne stranke je podnela amandman kojim smo predložili da se promeni naslov tako da bi smo onda imali zakon o upravljanju i zaštiti životne sredine.

Mi smo podneli ovaj amandman jer smatramo da bi njegovim prihvatanjem bila potpunija suština predloženog zakona.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama ovog zakona imali smo prilike u raspravi da čujemo kritike SRS koje je izneo predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, a odnose se na skandaloznu izjavu ministra Trivana koji u ime Vlade Republike Srbije i ministarstva čiji je ministar predstavlja u Narodnoj skupštini ovog predloga zakona.

Naime, gospodin Trivan je ministar u Vladi i državi a spreman je da revitalizuje pitanje granica te države i to u delu teritorije sa leve strane Dunava, on problem ekologije stavlja iznad svih drugih problema, iznad problema granica.

Niko ne spori činjenicu da su problemi ekologije od izuzetnog značaja za sve nas, ali reći da ekologija ne mari za to da li će granica biti na ovoj ili onoj strani je, u najmanju ruku skandalozna.

Srpska radikalna stranka podseća i gospodina Trivana i sve ostale da se radi o teritoriji na levoj strani Dunava, da je u pitanju 11.000 hektara dragocenog zemljišta koje je od vajkada srpska zemlja, da je na obali Dunava i da je cena tog zemljišta ogromna.

Najmanje što se može očekivati od jednog ministra jeste da pre svega poštuje integritet države u čijoj je Vladi, a da onda zastupa i interese resornog ministarstva na čijem je čelu. Hvala.

Hvala kolega LJubenoviću.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi već nekoliko dana, slobodno mogu da kažem, raspravljamo o Zakonu o zaštiti životne sredine. Mi vam ukazujemo na važnost ovog zakona, odnosno na ove izmene i dopune.

Ministar je u okviru svog izlaganja rekao da je to jedno, da je to, u stvari, najvažnije poglavlje kojim će se Srbija u narednom periodu baviti. Takođe, u okviru svog obrazlganja, obrazlagali ste Sporazum između Srbije i Hrvatske i isticali važnost tog sporazuma u domenu životne sredine.

Ono što mi, srpski radikali, moramo najoštrije da osudimo je deo tog vašeg izlaganja koji je u najmanju ruku skandalozan, kada ste rekli da je sasvim svejedno da li je granica tamo ili 'vamo i da ekologija za to ne mari. Pa bih vama, ministre, rekla da to zemljište koje je vama nebitno da li je tamo ili 'vamo, da se radi o 11.000 kvadratnih kilometara srpskog zemljišta i da mi nikada nećemo dozvoliti da se i jedan pedalj tog zemljišta dobrovoljno preda Hrvatskoj.

Kada je u pitanju ovaj amandman koji smo podneli na naslov, mi tražimo da se, kao predlog da se doda očuvanje životne sredine, jer smatramo da je nedovoljno samo ovako kako je definisano.

Zato bih vas podsetila da u Beogradu ima tri i po hiljade divljih deponija koje direktno ugrožavaju zdravlje ljudi i da je otkriveno više novih divljih deponija na kojima je skladišten opasan otpad koji je često i kancerogen.

Jedna od njih, a bilo je ovde reči, jeste u Obrenovcu, gde je pronađeno 25 tona nezakonito zakopanog opasnog otpada, pa bih vas ministre pitala konkretno, koliko je takvog otpada zakopano u Srbiji, da li imate bilo kakvu informaciju gde i kako se zbrinjava taj otpad i kako objašnjavate da mnoge kompanije koje se bave ovim opasnim otpadom imaju dozvolu za tu delatnost?

To je ono što vi morate da objasnite i nama narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije.

Hvala koleginice Nikolić.

Na naslov Predloga zakona, amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite koleginice.

Otkada je 2015. godine uvedena tzv. ekološka taksa u lokalnim samoupravama, građani Srbije ne znaju šta ih čeka iz godine u godinu zato što im je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ovakav kakav jeste, koji ste vi mogli da promenite za proteklih šest godina, dao mogućnost da se ne dobije rešenje kao o porezu na imovinu, već da oni budu zatečeni, a najčešće su to preduzetnici koji dožive šok na kraju kalendarske godine, sa visinom takse koja se plaća.

To ne bi bilo sporno što je ta ekološka taksa uvedena da je ona primerena ekonomskom trenutku i da se ona na pravi način troši, ali gospodine ministre, ta zloupotreba od opštine do opštine i trošenje nenamenski tih para upravo je razlog zbog kojeg smo podneli amandman da se zakon, njegov naziv promeni i da se doda reč – unapređivanje zaštite životne sredine.

Kako drugačije, bilo koje, vaša deca, bilo koje dete u Srbiji da očekuje da će u budućnosti da zatekne 17% šume? Nekada je, vi to dobro znate, kao šumarski inženjer bilo 80% pod šumom u Srbiji. Danas je 27%. Umesto ovog zakona i ovih „darova“ EU, o čemu ćemo da govorimo detaljnije kasnije, na koji način, pominje kolega Mirčić, se uslovljavaju poljoprivrednici, vi ste trebali da donesete strategiju kako ćemo da zaštitimo ovo područje koje je razorio zlikovački NATO pakt, kako ćemo ponovo da obnovimo šume, biodiverzitet, da vratimo reliktne vrste biljaka koje samo Srbija ima.

Ovako, mi sada imamo jedan zakon koji ide u prilog vašem hrljenju u EU, u koju nikada Srbija, inače, neće da uđe. Sa druge strane, velike probleme sa kojima se suočavaju ljudi koji rade u nacionalnim parkovima Srbije, da ne pominjem, od Nacionalnog parka Kopaonik, Tara, zaštićeno područje Vlasine, koja takođe treba da bude nacionalni park, preko Zlatara i drugih krajeva Srbije, gde treba ono što nam je Bog dao da iskoristimo, da taj seljak živi bolje, da ne idu mladi ljudi, da ostanu tu.

Ovako, mi se sada suočavamo samo sa time da vi ispunjavate uslov EU, a građani nemaju od toga ništa. Još se troši od strane bahatih čelnika lokalne samouprave taksa, nenamenski, ne zna se u kom se pravcu ide.

Hvala koleginice Jovanović.
Na naslov predloga zakona, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite koleginice Radeta.

Danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine. Mi smo amandmanom tražili da se kaže o zaštiti životne sredine u Republici Srbiji.

Mnogo je ministar ovih dana govorio o tome kako ekologija ne poznaje granice, a mi mislimo da granice moraju da se poznaju u svakoj oblasti.

Da li je on to mislio u prenesenom smislu ili kako god, ali je u potpuno konkretnom smislu ministar Trivan pre dva dana rekao da on misli da je važno da on reši pitanje ekologije na Dunavu, a da uopšte nije bitno na koji način će se rešiti problem spora oko granice sa Hrvatskom.

To je nešto što jedan ministar u Vladi ne sme ni da pomisli, a kamo li da kaže. Zaista se postavlja pitanje da li Vlada Republike Srbije stoji iza tog stava ministra Trivana ili je on slobodan strelac koji može da kaže – baš me briga da li će Hrvatska da uzme 11.000 ha Srbije ili ne?

Da se to više ne bi ponavljalo, mislimo da ovaj amandman treba da se prihvati iako ministar Trivan želi da se iskupi za ovo što je rekao, neka prihvati ovaj amandman, pa ćemo shvatiti da zaista doživljava Republiku Srbiju u njenim ustavnim okvirima.

Mnogo je problema koji su vezani za ekologiju, a vi ministre, volite tako da se hvalite, to je vaš život, to je vaše opredeljenje itd. Nije tako u životu. Možda vi imate dobru nameru, ali vam ne funkcioniše skoro ništa. Čuli ste kolegu Jojića. Takvih istina imate po Srbiji koliko god hoćete. Mi ćemo u toku ove rasprave govoriti o tome, a mi očekujemo da se potrudite i da nam odgovorite, ako ne možete, možda vi ne možete na Jojićeva pitanja odgovoriti ovog momenta, ali morate da saznate o čemu se radi, o kome se radi i da zaustavite tu pljačku naroda kroz rad inspekcije na terenu.

Mi smo vam govorili u načelnoj raspravi problem deponije u Lapovu. Vi znate za taj problem. Ja lično sam sa vama o tome razgovarala. Zoran Stanković, naš odbornik, koji je pokrenuo to pitanje, ima ozbiljnih problema, ima problema, ima krivičnu prijavu. Ima problema, prete mu predstavnici te firme, očigledno, prete mu da će mu ne znam šta uraditi porodici, da će ne znam šta uraditi njemu. I vi pošaljete inspektora koji kaže – sve je ovde u najboljem redu. Jedino ne znam šta znači ovo u nalazu inspektorke LJiljane Marinković, koja kaže da je dnevna evidencija deo dva za građevinski materijal koji sadrži azbest IB 176-105 za oktobar 2017. godine, na deponiji je, kaže, do sada odloženo ukupno 809,5 tona opasnog azbestnog otpada.

I mi znamo da je ova firma koja radi to, da ona jeste nešto što ste vi nasledili, ali nema tu opravdanja. Ako je neko pre vas dozvolio da se građani Lapova truju, vi kao ministar ste imali dovoljno vremena ili još uvek imate da to zaustavite. Jednom data dozvola može da se oduzme. Jednom zaključen ugovor može da se raskida. Ne možemo mi sada da kažemo – neko je pre vas zaključio ugovor sa tom nekom, beše austrijska ili nemačka firma, i šta ćemo, mi ne možemo to da menjamo, a građani Lapova neka se polako pakuju i neka se sele, jer će poumirati od otrova koji im se tamo servira.

Ima problema ne samo te vrste i ne samo na tom mestu, ali jeste vam osnovni problem, vi ste govorili o nedostatku inspektora, a mi vam podvlačimo – i u korupciji inspektora. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Goran Trivan. Izvolite.